Poslednjih decenija u svetu uočava se potreba za multidisciplinarnim prilazom inženjerskim disciplinama. Pri projektovanju novih proizvoda se integrišu klasične inženjerske oblasti: mašinstvo, elektrotehnika, automatsko upravljanje i računarske tehnologije. Tradicionalna podela na naučne i obrazovne oblasti ( npr. mašinstvo i elektrotehnika) je dovela do nerazumevanja inženjera različitih struka pri zajedničkom projektu. Svaka struka vidi samo svoj aspekt.

  Obzirom da ovakvi sistemi postaju sve brojniji, složeniji i sofiscitiraniji ( stepen  ‘‘ugradjenog’’ automatskog delovanja ili kako se često kaze-stepen intelegencije svakim danom postaje sve veći) tako da pri njihovom kreiranju neophodno pored znanja upravljanja i znanje iz računskih tehnologija. Na taj način se konstituiše nova oblast nazvana mehatronikom, koja ne predstavlja novu inženjersku oblast već novi koncept kojim se naglašava potreba za integracijom i intezivnom interakcijom izmedju različitih inženjerskih disciplina.