U industrijskim postrojenjima i pogonima za reciklažu javlja se potreba za sortiranje stakla na osnovu boje. Ovaj posao može obavljati čovek koji bi na osnovu svojih čulnih iskustava odlučivao koja je boja i šta raditi sa flašom određene boje. Adekvatna zamena čoveku bio bi uređaj koji bi vršio selekciju i sortiranje flaša na osnovu boje. U daljem radu mozete videti neke od ideja za realizaciju ovakvog uređaja.
U elektronici diodа je termo-elektronski element koji propuštа struju sаmo u jednom smeru. Kаd se kаže diodа nаjčešće se misli nа poluprovodnu diodu, а postoji i vаkuumskа dioda. Jednа specijаlnа vrstа diode je fotodiodа. Fotodiodа je vrstа fotodetektorа, а to su senzori koji detektuju svetlo, koji imа mogućnost pretvаrаnjа svetlа u odgovаrаjući nаpon ili struju. Fotodiode su tаkođe slične običnim poluprovodnim diodаmа.
Holov efekt otkriven je još 1879. godine. Njegova praktična primena postaje sve izrazitija zahvaljujući postojanju odgovarajućih poluprovodničkih materijala. Isto kao magnetorezistivni senzori, senzori na bazi Holovog efekta spadaju u red specijalnih elektromagnetnih senzora. Holov efekat nastaje kada se poluprovodnik kroz koji teče struja unese u magnetno polje.
LVDT (Linear Variable Differential Transformer) senzori spadaju u grupu elektromehaničkih pretvarača koji pretvaraju mehanički pravolinijski pomeraj u odgovarajućielektrični signal. Oni se primenjuju za detekciju linearnih pomeraja, najčešće u opsegu od reda nanometara do 5 cm. To su robusni i pouzdani senzori sa tačnošću i do ±0,25% opsega.
Princip rada optoelektronskih senzora se zasniva na promeni parametara optičkog signala sa promenom fizičke veličine. Samim tim ovi senzori nemaju galvanske ili magnetne veze, već samo optičke. Zato se često nazivaju i optički senzori. Kod optičkih senzora je postignuto: galvansko odvajanje, zaštita od šumova, mogućnost merenja fizičkih veličina, kako u oblasti malih tako i u oblasti velikih vrednosti, standardizacija izlaznog signala, visok kvalitet statičkih i dinamičkih karakteristika, itd.
Infracrveni senzori koriste infracrvene zrake za detekciju predmeta u okruženju i izvora toplote. Princip merenja udaljenosti do objekta se zasniva na merenju upadnog ugla reflektovanog infracrvenog zraka. Postoje analogni i digitali senzori. Analogni senzori na izlazu daju kontinualan napon u zavisnosti od daljine objekata, dok digitalni imaju u sebi A/D konvertor koji konvertuje analogni signal u digitalni i tako je lakše prilagodljiv mikrokontrolerima.
Temperatura je fizička veličina koja predstavlja stepen zagrejanosti tela. Senzore temperature delimo na termoelemente, ekspanzione, otporničke i poluprovodničke senzore temperature i druge. Ekspanzioni senzori temperature su termometri čiji se radni medij
grejanjem širi, a hladjenjem skuplja, tako da linearno menja svoje
geometrijske dimenzije.
Induktivni senzori spadaju u kategoriju pasivnih senzora. Nastali su kao zamena za Reed senzore koji imaju relativno kratak vek trajanja. Rad induktivnih senzora se zasniva na zavisnosti induktivnog kalema od promene otpora elektromagnetnog kola ili na elektromagnetnoj indukciji. Induktivni senzori reaguju uglavnom na metale, a moguće je i na neke druge materijale kao što je grafit. Proizvode se kao bezkontaktni delovi opreme što omogućuje niz pogodnosti.
Kapacitivni senzori se nalaze u upotrebi od tridesetih godina 20.veka. Ovi senzori realizovani u cevnoj tehnici imaju niz tehničkih
nedostataka u odnosu na današnje. Opseg osetljivosti jako mali, senzori
nisu imali temperaturnu kompenzaciju i bili su jako ne stabilni u svom
radu. Stalni razvoj doveo je 1997.godine do proizvodnje kapacitivnih
senzora sa mikrokontrolerom koji se automatski podešavaju prema vrsti
sirovine čiji nivo mere i koji naravno automatski kompenzuju uticaj
temperature proizvoda i temperature ambijenta.
Predstavićemo vam ukratko nekoliko brojača koje je moguće naći u primeni u savremenoj tehnici. Jedni od najboljih su encoderi proizvedeni pod okriljem Maxon-a koji su možda i najzastupljeniji u svetu, dok kod nas sigurno jesu. Encoderi su senzorski uredjaji koji se nalaze na motorima i koji su jedan od njihovih najvažnijih delova. Daju nam mogućnost određivanja pozicija osovine motora što nam olakšava dalje upravljanje željenim sistemom.
