Zelene, žute, crvene i infracrvene svetleće diode su sa nama još od ranih sedamdesetih godina XX veka. Početkom XXI veka su se najzad pojavile i dugo očekivane plave, ultraljubičaste i bele svetleće diode (LED - Light Emitting Diode). Zahvaljujući razvoju novi poluprovodničkih materijala znatno je povećana i efikasnost ovih novih izvora vidljive svetlosti, tako da ih je osim kao indikatore rada raznih uređaja moguće koristiti i kao zamenu za male sijalice sa usijanim volframovim vlaknom (inkandescentne sijalice).

 

U programskom jeziku C# napisati back-propagation algoritam za obuku veštačkih neuronskih mreža sa propagacijom signala unapred. Algoritam testirati na primeru “eksluzivno ili” problema sa 2 i 3 ulaza. Rešenje treba da je generično tako da se mogu konfigurisati brojevi slojeva neurona i broj neurona po slojevima. Neka funkcija neurona u skrivenim slojevima bude tangensni sigmoid, a linearna kod izlaznih neurona. Dobijene rezultate uporediti sa Matlab rešenjima. U postupak obuke uključiti momentum član.

U ovom projektu će biti prikazana kontrola adaptivne optike u realnom vremenu na ekstremno velikim teleskopima uz upotrebu komercijalno dostupnih (COTS) rešenja i kompjuterske obrade podataka visokih performansi. Cilj projekta je da se pokaže da kombinacija grafičkog razvojnog okruženja NI LabVIEW sa višejezgarnim procesorima u cilju razvoja kontrolnog sistema u realnom vremenu i dokazivanje da COTS tehnologija može upravljati optikom Evropskog Ekstremno Velikog Teleskopa (E-ELT) koji je u fazi dizajna i izrade prototipa.

Bitna stavka za one koji imaju akvarijum je kontrolisanje temperature jer ona mora biti konstantna. Akvarijum se zagreva pomoću grejača koga potopimo u vodu ili može visiti iznad nje. U svakom slučaju grejači moraju zbog sigurnosti biti dobro zatvoreni i osigurani zaštitnim prekidačem. I od velike važnosti je i dobro osvetljenje akvarijuma, jer je mnogo zdravija sredina od akvarijuma koji nije dovoljno osvetljen, a i daje lepši vizuelni izgled akvarijumu.

U današnje vreme sve više smo svedoci da bežični prenos informacija postaje jedan od osnovnih načina upravljanja. U ovom radu opisana je kontrola i upravljanje DC motora putem radio komunikacije. Frekvencija na kojoj se prenose signali je 433 MHz. To je slobodna frekvencija koja služi u industriji za slobodan prenos informacija. Zbog velikog broja korisnika ove frekvencije informacija koja se prenosi je kodovana. Na predajnoj i prijemnoj strani korišćeni su odgovarajući RF moduli i kontroleri za obradu signala i prikaz informacija.

U ovom projektu ćemo se baviti izradom jeftinog programabilnog kućnog alarmnog sistema visokih performansi, koristeći kao ulazne senzore nekoliko LDR (Light Dependent Resistor) otpornika. Kada se neki od senzora aktivira sistem može da pozove određeni broj telefona koji je definisao korisnik (pomoću ugrađenog DTMF generatora), da aktivira alarm velike snage i uključi svetla. Svi parametri DTMF generatora interfejsa za alarm i svetla su programirani preko serijskog RS232 interfejsa.

 

U ovom radu je prikazana softverska realizacija govornog časovnika koji zvučnim prezentovanjem informacija može da pomogne osobama sa hendikepom. Uređaj omogućava snimanje reči neophodnih za reprodukciju zvukova o datumu i vremenu. Uz to moguće je snimiti jednu poruku u trajanju od 100 sekundi i postoji alarm sa zvučnom signalizacijom po izboru korisnika. U ranije objavljenom projektu "Hardverska realizacija govornog časovnika" prikazali smo kompletan hardver, što možete pogledati na ovom linku.

U ovom radu je opisan detektor aktivnosti mobilnih telefona, MD-150 koji predstavja poboljšanu veziju detektora MD-100. Uređaj detektuje širok frekventni opseg od 100MHz do 3500MHz. Tom opsegu pripadaju sva tri benda mobilne komunikacije, tako da uređaj poseduje mogućnost otkrivanja lokacije aktivnih mobilnih telefona. Osetljivost uređaja je podešljiva u širokom opsegu (podešljiv je domet detekcije 0.5m-30m). U odnosu na MD-100, potrošnja uređaja je znatno smanjena i ovaj uređaj poseduje punjač za punjive baterije od 9V.

 

Predmet ovog rada je razvoj uređaja koji će biti u mogućnosti da kontroliše rad jednosmernog DC motora putem GSM mreže. Za primanje i slanje SMS poruka koristi se Simensov ES 75 Modem. Komunikacija između modema i mikrokontrolera PIC16F877 se vrši putem RS232 komunikacije. Integrisano kolo max232 se koristi za prilagođenje TTL signala sa izlaza mikrokontrolera RS232 standardu. Pri inicijalizaciji modema vrši se autobaudrate. Upravljanje jednosmernim motorom realizovano je preko H-mosta sa N-kanalnim mosfetovima.