Slika br.1 Blok dijagram TMS320x240x CAN modula

 CAN modul ostvaruje dvožičnu komunikaciju sa CAN transceiver-om preko pinova CANTX i CANRX sa jedne strane. Sa druge strane CPU ostvaruje pristup kontrolnim i statusnim registrima, kao i specifičnom memorijskom prostoru (tzv. Mailbox RAM) CAN modula.

 Mailbox-ovi su locirani u delu RAM-a veličine 48 memorijskih reči. U Mailbox RAM-u se nalaze poruke koje su upravo primljene, odnosno upisuju se poruke namenjene za slanje. Mailbox-ovi 0 i 1 su prijemni, dok su 4 i 5 predajni; mailbox-ovi 2 i 3 su konfigurabilni i mogu poslužiti za slanje ili za prijem.

 Svaki od šest mailbox-ova sadrži po četiri 16-bitna registra u kojima može da se smesti maksimalno 8 bajtova podataka, dva 16-bitna registra za identifikator i nekoliko kontrolnih registara. U okviru dva registra za identifikator, pored samog 29-bitnog identifikatora, se nalaze i tri bita kojima se definiše dužina identifikatora, upotreba lokalne maske i auto-answer mod (AAM bit) potreban za automatski odgovor na zahtev za podacima.

 CAN modul šalje ili prima podatke koristeći tip poruke sa podacima čiji je format prikazan na slici br.2. Po prijemu nove poruke se najpre identifikator same poruke upoređuje sa identifikatorima prijemnih mailbox-ova, i ukoliko se ovi poklope poruka se prihvata. Postavljanje lokalne maske omogućava da se određeni bitovi identifikatora mailbox-a maskiraju i ne učestvuju u upoređivanju sa odgovarajućim bitovima identifikatora pristigle poruke. Naravno, lokalnu masku je moguće postaviti samo za prijemne mailbox-ove.

Slika br.2 Format poruke sa podacima

 Prijem poruka sa zahtevom za podacima se može ostvariti samo preko mailbox-ova 0, 1, 2 i 3. Ukoliko stigne poruka u kojoj je setovan RTR bit, CAN modul upoređuje identifikatore ovih mailbox-ova sa identifikatorom pristigle poruke. Identifikatori mailbox-ova se porede počev od mailbox-a broj 3 naniže. Za slučaj kada se identifikatori poklope dalja pretraga se završava. Zavisno od toga da li je identifikaovani mailbox prijemni ili predajni, kao i da li je setovan AAM bit, moguće su sledeće situacije:

 1. Ukoliko je prozvani mailbox konfigurisan za slanje (uočiti da to mogu biti samo konfigurabilni mailbox – ovi 2 i 3), a AAM fleg je setovan, dolazi do automatskog slanja trenutnog sadržaja tog mailbox-a.

 2.Ukoliko je prozvani mailbox konfigurisan kao predajni, a AAM bit nije setovan, prihvaćena poruka sa zahtevom za podacima će biti ignorisana, tj neće biti nikakvog odziva na poruku, kao ni bilo kakve signalizacije ka CPU da je ovakva potuka primljena.

 3. Ukoliko je prozvani mailbox konfigurisan kao prijemni, on poruku prihvata i signilizira CPU preko bita RCR iz prijemnog kontrolnog registra. Odgovor na ovaj zahtev za podacima sada u potpunosti zavisi od odluke CPU.

 Kada CPU želi da pošalje zahtev za podacima, to se ostvaruje sa konfigurabilnim mailbox-ovima 2 i 3. Naime, jedan od njih se najpre konfiguriše kao prijemni mailbox. Tako konfigurisan mailbox je u stanju da pošalje poruku sa zahtevom za podacima. Prijem očekivanih podataka se ostvaruje u istom mailbox-u.

 Dva statusna registra daju informacije o funkcionisanju cele periferije (Global Status Register (GSR)), odnosno o tipu greške koja je nastupila (Error Status Register (ESR)). ESR prikazuje samo prvu grešku koja je nastupila, to jest naredne greške ne menjaju njegov sadržaj. CAN modul ima dva brojača grešaka, po jedan za režim slanja i režim prijema čiji sadržaji su dostupni CPU.

 Kontrolni registri CAN modula omogućavaju konfigurisanje mailbox-ova pomoću kojih se oni uključuju ili isključuju, kontrolišu predajne ili prijemne funkcije, određuju brzinu prenosa i upravljaju prekidima. Postoje dva tipa prekidih zahteva između CAN modula i PIE kontrolera: jedan je iniciran promenom stanja nekog mailbox-a, a drugi usled uočene greške. Oba tipa mogu koristiti visoki i niski nivo prioriteta. Sledeće aktivnosti iniciraju prekid:

• poruka je uspešno primljena ili poslata;
• slanje poruke je prekinuto;
• CPU nije uspeo da upiše poruku za slanje;
• wake-up stanje;
• stara poruka je prebrisana od strane nove poruke;
• CAN modul je onemoguđen da šalje poruke (Bus-off stanje);
• CAN modul je pasivan (Error Passive);
• jedan ili oba brojača grešaka ima vrednost koja je jednaka ili veća od 96;

Maxim MAX3225cpp

 Maxim MAX3225cpp predstavlja RS-232 drajver [12] zadužen za asinhronu serijsku vezu sistema sa periferijama. Maksimalna brzina komunikacije je 1 Mb/s. Podizanje signala na RS-232 nivo se ostvaruje takozvanom naponskom pumpom koja je realizovana u vidu četiri kondenzatora reda veličine 0,1µF. Kolo automatski prelazi u stanje niske potrošnje kada je RS-232 kabl otkačen ili u slučaju da su transmisiona kola zakačene periferije neaktivna, odnosno ukoliko je UART koji pogoni transmitere neaktivan više od 30 sekundi koristeći AutoShutdown Plus aplikaciju. Kolo se ponovo aktivira pri novoj validnoj tranziciji na bilo kom transmiter-skom ili receiver-skom ulazu. Kolo je smešteno u standardnom DIP 20 kućištu.

Philips PCA82C250

 PCA82C250 je interfejs između CAN kontrolera i fizičke magistrale. Primarna upotreba je u industrijskim aplikacijama koje koriste brzine od 40 kb/s do 1 Mb/s. Poseduje zaštite od kratkog spoja ka pozitivnom i negativnom naponu, zaštitu od termalnog preopterećenja koja kontroliše da temperatura spoja ne pređe 165ºC. Kolo zahteva 5V napajanje, i njegovo ulazno kolo za prijem podataka od CAN kontrolera (pin TXD) očekuje za logičku jedinicu napon od 5V, dok njegovo izlazno kolo za slanje podatka ka CAN kontroleru daje napon od 5V za logičku jedinicu. U oba slučaja, logičkoj nuli odgovara naponski nivo od 0V.

 PCA82C250 je spakovan u veoma malo osmopinsko SMD kućište sa oznakom SO-8 (Small Outline package). Dimenzije su mu 4x5mm.

The post Karakteristike i blok dijagram CAN modula jednog digitalnog signalnog procesora appeared first on Automatika.rs.

 Proizvođači danas proizvode širi spektar proizvoda kraćeg životnog ciklusa, pa je samim tim detekcija delova dinamičan izazov. Održavanjem stabilne detekcije, bez obzira na udaljenost od objekta, njegovu boju, sastav ili površinu su specijalnost E3AS senzora. Operacije podešavanja i održavanja su znatno olakšane a sam proces proizvodnje ynatno ubrzan.

 Senzori iz klase E3AS rade i na udaljenosti od 1,500 mm što je pet puta duže od prethodnih modela, a na rasponu između 50mm i 1,500 mm eleminisana je potreba operatera da menjaju različite senzore za svaku aplikaciju. Metod time-of-flight osigurava visoku stabilnost u detektovanju bez obzira na karakteristike targetiranih objekata, čineći odabir i prilagođavanje senzora lakšim nego ikad.

 Pored toga, upotreba premaza protiv prljavštine na samoj površini senzora umanjuje „lažno“ detektovanje i olakšava održavanje u uslovima rada gde ima puno ulja, prašine i pare. Zaprljanje senzorske površine doprinose lažnom detektovanju kada se koriste konvencionalni fotoelektrični senzori, što uzrokuje neplanirane radove nakon zastoja linije i periodična čišćenja, kako bi se sprečili zastoji u budućnosti.

The post Kompanija Omron predstavila E3AS seriju fotoelektričnih senzora za rad na većim udaljenostima appeared first on Automatika.rs.

 Da bi zadržao imidž najuglednije specijalizovane razvojno-tehnološke manifestacije u ovom delu Evrope, Sajam tehnike pokušava da ugosti sve relevantne domaće i brojne strane izlagače, među kojima su i ključni promoteri tehničko-tehnoloških trendova u svetu.

 Koncepcijski akcenat Sajma je na inovacijama i novim tehnologijama, na „fabrikama budućnosti“ i industrijskoj automatizaciji, elektroenergetici i energetskoj infrastrukturi.

 Radno vreme Sajma tehnike je od 10:00 – 18:00 časova, pojedinačne ulaznice koštaju 400 dinara, grupne 2050, a za đake i studente stručnih tehničkih škola 100 dinara. Parking je 150 dinara po satu. Lokacija: Hala 1, 1A, 2, 3, 3A.

The post VREME JE ZA NOVE TEHNOLOGIJE – 63.Sajam tehnike u Beogradu appeared first on Automatika.rs.

 Iako je tržište kolaborativnih robota relativno novo, spremno je za veliki rast u narednih nekoliko godina. Sami kolaborativni roboti su roboti koji su u mogućnosti da sasvim bezbedno rade uz ljude u preduzećima. Postaju sve sofisticiraniji i korisniji u radu. Mnoge vodeće kompanije koje se bave robotikom, sve više uvode kolaborativne robote uz industrijske robote u svoje modele, u nastojanju da preuzmu vodeću ulogu u tržišnom rastu.

 Trenutno, kolaborativni roboti čine svega oko 3% od ukupne prodaje robota na svetu. Očekuje se da će ovaj broj skočiti na 34% u 2025. godini. Postoji nekoliko oblasti u kojima se razvijaju kolaborativni roboti: pakovanje, merenje kvaliteta, rukovanje materijalima, čišćenje mašina, montaža, zavarivanje. Stručnjaci smatraju da će se najviše razviti segmet rukovanja materijalima.

 Faktori rasta prodaje kolaborativnih robota:

 Jedan od glavnih faktora koji doprinose sve većoj prodaji kolaborativnih robota jeste njihova cena, koja se neprestano smanjuje. Većina modela robota mogu se nabaviti po ceni nižoj od 45,000€. Samim tim, što je cena robota niža, sam proces automatizacije postaje mnogo pristupačniji i jednostavniji.

 Drugi važan faktor u rastu prodaje kolaborativnih robota jeste unapređenje ”edge computing”-a. U suštini, sami roboti postaji sve brži i lakši za programiranje, smanjuje se vreme razvijanja i inicijalnih nivoa ulaganja u automatizaciju. Kolaborativni roboti napreduju i razvijaju se u pogledu primene, dok istovremeno postaju jeftiniji i dostupniji. Ova dva faktora su glavna u daljoj ekspanziji tržišta kolaborativne robotike.

The post Tržiste kolaborativnih robota raste neverovatnom brzinom appeared first on Automatika.rs.

Schneider Electric predstavio novi softver za procenu uštede električne energije kod pumpi i ventilatora upravljane Altivar frekventnim regulatorima. Schneider Electric posluje u više od 100 država širom sveta, gde nudi integrisana rešenja za segmente mnogostrukih tržišta, uključujuci vodeću poziciju u energetici i infrastrukturi, industrijskim procesima, izgradnji automatizacije, kao i široko prisustvo u rezidencijalnim aplikacijama. 

 

Sa ovim softverom možete :

• Izabrati odgovarajući Altivar frekventni regulator na osnovu podataka o aplikaciji
• Porediti potrošnju električne energije sa i bez frekventnog regulatora
• Izračunati potencijalnu uštedu električne energije kako u kWh tako i u novcu, ali i u emisiji ugljendioksida
• Izračunati povrat investicije
• Iskazati cene u RSD
• Dobiti izveštaj u Excel-u

 ECO2 softver možete besplatno preuzeti sa ovog linka.

---

 {gallery}vesti/eco2/galerija{/gallery}

The post Schneider Electric predstavio novi sofrver ECO2 appeared first on Automatika.rs.

Prednosti pune kontrole brzine

Statički frekventni pretvarači

Ispravljač

Međukolo

Invertor

Upravljačko kolo

Izbor i eksploatacija frekventnog pretvarača

• Automatika u energetici, sa Katedre za automatiku i upravljanje procesima,
• Mehatronika pogonskih sistema, sa Katedre za transportne sisteme i logistiku.

The post Frekventni regulatori appeared first on Automatika.rs.