Ove godine kompanija „Texas Instruments“ slavi 30 godina od kako je na DSP tržištu, i na predhodno pitanje je već mnogo puta odgovorila. Bez DSP-a i naprednih tehnologija koje omogućuju obradu audio, video i multimedijalnog signala uopšte, sigurno ne bi bilo Interneta, pametnih telefona, tablet računara i sl.

 TI tehnologija primenjena na igračkama, ne samo da je otvorila nove poslove ovoj kompaniji, već je generisala novu oblast razvoja kako za ovu tako i za konkurentske kompanije i dala novi alat trgovcima, koji su ovu tehnologiju iskoristili za najrazličitije aplikacije i ponudili je tržištu. Tradicionalni DSP uređaji mogli su da se iskoriste i kod alternativnih uređaja za procesiranje signala, kao što su: procesori, mikrokontroleri i FPGA.

TI „Speak & Spell“ tim – s leva, Gene Frantz, Richard Wiggins, Paul Breedlove i Larry Brantingham, pokazuju proizvod koji je DSP tehnologiju usmerio na najrazličitije aplikacije

Koreni DSP tehnologije datiraju nekoliko godina od „Speak & Spell“ proizvoda. Ranih ’70-tih, naučnici počinju implementaciju specijalizovanih uređaja za procesiranje signala korišćenjem TTL diskretnih logičkih čipova. Prvi takvi sistemi su bili relativno spori i zauzimali su dosta prostora. „TRW“ 1973. godine isporučuje prvi praktični multiplikator, a dve godine kasnije i prvu sićušnu aritmetičko logičku jedinicu (ALU), ali cena ovakvih uređaja još uvek je bila prilično visoka pa su mogli da ih priušte samo istraživačke laboratorije, tržište medicinske instrumentacije ili vojna industrija.

 Kompanija „American Microsystems“ 1978. godine izbacuje na tržište prvi IC čip projektovan specijalno za DSP, 12-sto bitni S2811. „AMI“ razvija istinski inovativan dizajn čipa „V groove“ koristeći MOS tehnologiju.

 Sledeće godine kompanija „Intel Corp“ lansira INTEL 2920, 16-sto bitni, takozvani „analogni procesor signala“, jer je imao A/D i D/A konvertor na kućištu. INTEL 2920 je digitalno procesirao analogne signale ali mu je nedostajao paralelni multiplikator kao i brzina rada jer je njegov vremenski ciklus od 600 ns bio previše spor da bi se implementirao brzi DSP čip.

 Prvi „pravi“ DSP čip realizuje firma „Forward Concepts“, koristeći kola koja su se pojavila ranih ’80-tih od strane laboratorija „Bell Labs“ i „NEC“. „Bell Labs“ razvija čip DSP-1, dok „NEC“ izbacuje µPD7720 prvi DSP čip namenjen komercijalnom tržištu čiji vremenski ciklus od 122 ns zadovoljava potrebnu brzinu rada u audio spektru.

 Kasnih ’80-tih godina, Hiromitsu Yagi iz kompanije „Ricoh“ redizajnira originalni AMI S2811 za potrebe konvencionalnih NMOS procesa. Njegov rad rezultira čipom Ricoh RD28211, kao i čipom AMI S28211.