Tjuringova mašina je veoma jednostavan uređaj za manipulisanje simbolima, koji uprkos svojoj jednostavnosti, mogu da budu prilagođeni da simuliraju logiku bilo kog računara koji bi mogao da se konstruiše. Za razliku od onoga što ime govori, to nije fizička mašina već teorijski model. Uprkos svojoj jednostavnosti, može da opiše osnovne mogućnosti gotovo svih računara koji su danas u upotrebi. To znači da, ako nešto može biti urađeno na računaru, može se uraditi i na Tjuringovoj mašini. Ona predstavlja odličan model naučnicima u otkrivanju granica računara (npr. teorije kompleksnosti) i naravno, da pokaže širokom auditorijumu kako to zapravo računar radi.

Međutim, apstraktni modeli su upravo to, apstrakcija nečega. Da bi pokazali koliko je zaista jednostavan osnovni model računara, Jeroen Van Den Bos i Davy Landman su razvili fizičku implementaciju Tjuringove mašine, koristeći LEGO Mindstorsm NXT.

 Njihova Tjuringova mašina koristi traku sa prekidačima, što predstavlja interpretaciju računarske memorije. Takođe, koristi se i optički senzor kako bi se utvrdilo stanje prekidača (uključeno ili isključeno). Tu je takođe i rotirajući element koji se nalazi iznad trake i menja stanje prekidača. Tjuringov originalni model ima beskonačnu traku, dok je ovde ona ograničena na 32 pozicije. Da bi ova mašina radila, istraživači su napisali program u programskom jeziku Rescal.

Ova mašina radi kao i originalna Tjuringova mašina, dešifrujući simbole. U konkretnom slučaju sabira dva broja.

Alen Tjuring se proslavio za vreme Drugog svetskog rata, kada je radio na dešifrovanju poruka šifrovanih nemačkim mašinama Enigma. Posle rata radio je u brojnim institucijama, između ostalog i na univerzitetu u Mančesteru. Tu je učestvovao na izgradnji jednog od prvih računara, Mark 1. Dao je ogroman doprinos razvoju veštačke inteligencije i računarstva.