protokoli u automatizaciji Archives - Automatika.rs

Modbus komunikacioni protokol

Marko Nikolić — Thu, 05 Dec 2013 23:00:00 +0000

Modbus – serijski komunikacioni protokol predstavljen davne 1979.godine od strane kompanije Modicon, namenjen komunikaciji između progaramabilnih logičkih kontrolera-PLC-ova. Karakterišu ga jednostavnost i robusnost. Besplatan je te je veoma pogodan za upotrebu. Ovaj protokol je master/slave protokol sa half-duplex prenosom iz grupe Fieldbus protokola. Podržava jedan master i do 247 slave uređaja u jednoj Modbus mreži.

Protokol definiše precizira sastav grupe poslatih bajtova kao i skup funkcijski kodova koje te poruke mogu prenositi. Protokol ne definiše fizički nivo prenosa ali uglavnom se koriste RS232 (prvobitno) i RS485 (da bi se uvećala daljina prenosa i omogućila multidrop struktura).

Moderna verzija Modbus koristi Ethernet kao bazični sloj a Modbus/TCP podržava i internet okruženje. Koriste se tri tipa Modbus prenosa:

ASCII–jedan byte poruke se sastavlja od dva ASCII karaktera;
RTU– poruke se sastaje od binarnih bajtova;
Modbus/TCP (ovde se modbus poruka ugrađuje u standardni okvir TCP/IP poruke).

Modbus ASCII i RTU prenos se koriste na RS232 i RS485 mrežama dok Modbus/TCP protokol operiše na svim fizičkim nivoima koje podržava TCP/IP protokol kao što su 10BASE-T i 100BASE-T LAN kao i serijski PPP i SLIP mrežni nivoi. Modbus protokol podržavaju razni PLC, ali i razni inteligentni sensori.

Slika br.1 Modbus sistem sa jednim master uređajem i više slave uređaja

Struktura MODBUS poruke

U daljem tekstu imaćete priliku da se upoznate sa strukturom modbus poruke. Modbus poruka ima jasno definisanu strukturu koja ne zavisi od tipa prenosa (RS232 ili TCP/IP). U slučaju prostih konekcija (RS485 ili RS232) cela mreža je namenjena samo za Modbus poruke i Modbus poruka se šalje upravo onako kako je definisana u ovom poglavlju. U slučaju da se Modbus poruka šalje preko neke druge mreže, ona se mora ugraditi u standardnu poruku za prenos tom mrežom, kao na primer u standardnu TCP/IP poruku preko Ethernet mreže.

Modbus poruka ima četiri osnovna elementa, koji se šalju po istom rasporedu. Poruka se sastoji od:

Device address – adrese primaoca,
Function code – koda funkcije koju treba izvršiti,
Data -eventualno potrebnih podataka za funkciju,
Error check – polja za proveru greške.

Početak i kraj poruka se prepoznaju preko Frame start i Frame end karaktera ili signala. Ti signali zavise od tipa prenosa, što je objašnjeno u sledećem poglavlju.

Modbus konverzaciju uvek počinje master jedinica. Ona šalje poruku koja se zove master query i kojom se uobičajeno obraća jednoj slave jedinici. Jedna slave jedinica se prepoznaje na osnovu svoje adrese koja se slaže sa Device address poljem i sprema odgovor. Ostale neprozvane slave jedinice ne odgovaraju i ostaju sa izlazima u stanju visoke impedance. Odgovor može biti puna Modbus poruka, koja sadrži podatke koje master traži, a može bit ii samo prosta potvrda prijema (acknowledgement) u kojoj se sastoji od 1, 2 i 4 elemenata Modbus poruke (dakle, često master ne traži podatke, nego samo neku akciju). Šematski prikaz tipične Modbus komunikacije prikazan je na slici br.2.

Slika br.2 Dva tipična ciklusa tokom Modbus komunikacije. Master query (1) i potpun odgovor od slave jedinice (2a) , ili Master query (1) i samo potvrda prijema od strane slave jedinice (2b)

Osnovni modovi prenosa

Modbus konekcija se može izvršiti preko dva bazična moda za transmisiju i kodovanje poruke, ASCII i RTU. Modbus/ASCII šalje poruku koja se može čitati u ASCII formatu dok Modbus/RTU šalje poruku u binarnom formatu. Master i slave moraju da budu konfigurisani za isti mod prenosa.

Modbus/ASCII. Modbus/ASCII (American Standard Code for Information Interchange) šalje bajtove poruke kodirane u heksadecimalnom sistemu. Da bi jedan bajt sa mogućim brojnim opsegom od 0 do 255 heksadecimalno kodovao potrebna su dva ASCII hex karaktera ili dva nova bajta. Dozvoljeni karakteri su 0…9 i A…F i svaki se prenosi jednim bajtom (8) ili radi uštede vremena sa grupom od 7 bitova. Na primer karakter koji predstavlja broj ‘0’ je ASCII kodovan bajtom 48 ili 0x30, karakter ‘1’ se koduje i prenosi bajtom 0x31 , slovu ‘A’ odgovara bajt 65 ili 0x41 i tako dalje. Ako master zove slave na adresi 26, on šalje dvobajtno polje Device address ‘1’ ‘A’ = 0x31 0x41 = 00110001 01000001

Modbus/ASCII šalje duplo više bajtova nego što treba ali ima i prednosti. Pošto su za slanje svih polja dozvoljeni samo karakteri 0…9 i A…F za detekciju starta se koristi karakter ‘:’ dok se kraj poruke signalira karakterima ‘CR/LF’.

Modbus/RTU. Modbus/RTU (Remote terminal unit) šalje podatke u binarnom formatu, bajtove koji mogu primiti vrednost od 0-255. Svaki bajt informacije se šalje direktno, bez konverzije. Ako master zove slave na adresi 26, on salje jednobajtno polje Device address = 0x1A = 00011010

Modbus/RTU šalje duplo manje bajtova ali ima dodatan utrošak vremena radi sinhronizacije starta poruke. Pošto sada bajtovi poruke mogu poprimiti sve moguće brojne kombinacije, nije više moguće izdvojiti jednu od njih za start karakter. Zato se u RTU modu start može pokreniti uvek nakon tišine na iniju u trajanju od 3.5 karaktera. Stop poruke se takođe može detektovati preko tišine na liniju u trajanju od 3.5 karaktera. Ovo znači da mora postoja period neaktivnosti na liniju u trajanju od 3.5 karaktera. Svaki Modbud prijemnik u RTU modu čisti svoj prijemni bafer nakon tišine u trajanju od 1.5 karaktera i spreman je za novu poruku. On takođe smatra da je poruka gotova ako detektuje tišinu u trajanju od 1.5 karaktera.

Podrazumeva se da trajanje karaktera zavisi od podešene brzine prenosa jednog bita i broja bitova u tipičnom bajtu poruke. Modbus to ne specificira, nego koristi podešeno u korišćenim low level protokolima. Na primer , ako se koristi RS232 protokol za prenos jednog Modbus byte, sa podešenim jednim bitom parnosti, imamo 1 +8+1+1 bitova, što za brzinu prenosa 9600b/s dovodi do jednog karaktera u trajanju od 1.145 ms.

Tabela br.1

Tabela br.1 pokazuje da Modbus/ASCII poruka počinje sadrži samo hexadecimalne ASCII karaktere (time istu poruku čine više bajtova), počinje sa dodatnim ‘:’ karakterom, završava sa dodatnom carriage return/linefeed sekvencom i time je manje efikasna od RTU poruke koja šalje binarno kodovane podatke. Ali, kod Modbus/RTU poruke je važno da poruka bude poslata kontinualno bez pause u prenosu duže od 3.5 karaktera. Ako je to nemoguće ostvariti, mora se koristiti Modbus/ASCII transfer.

U oba osnovna tipa transfera master detektuje grešku u prenosu ako ne dobije odgovor od slave jedinice i detektuje timeout. Ukoliko slave detektuje grešku u pristigloj poruci (master query), on neće reagovati na nju a neće ni odgovoriti masteru čime indiretkno i njega obaveštava o grešci.

Oba osnovna tipa Modbus transfera ne zahtevaju otvaranje ili zatvaranje konekcije pre i posle slanja jedne ili više poruka.

Modbus/TCP je nova, treća vrsta Modbus transfera. Predstavlja varijantu Modbus/RTU transfera koja je prilagođena internet okruženju, i koja primenjuje TCP/IP protokol. Modbus/TCP koristi RTU binarni prenos sa TCP/IP detekcijom greške u poruci ili transferu. Modbus/TCP za razliku od ASCII i RTU protokol koji radi na osnovu konekcije. On dozvoljava više konekcija ka istoj ili više slave jedinica. U slučaju Modbus/TCP master mora da otvori i zatvari konekciju pre i posle slanja poruke.

Detekcija greške u Modbus poruci

Modbus uređaji testiraju tačnost primljene poruke pomoću error check polja. Ovo polje je jednobajtno u ASCII modu prenosa i dvobajtno u RTU modu prenosa. Prijemnik poredi vrednost toga polja sa vrednosti koju je on izračunao na osnovu prijmljenih bajtova i u slučaju razlike detektuje grešku prenosa i ne odgovara na poruku.

LRC detekcija u ASCII modu

U ASCII modu jedan bajt poruke je rezervisan za proveru greške. Ovaj bajt poruke nosi Longitudinal Redundancy Check (LRC) kod koji se:

Računa na predaji na osnovu poslatih bajtova i utiskuje u poruku.
Po prijemu poruke, isto se računa ali na osnovu primljenih bajtova
Prijemnik poredi ove dve LRC vrednosti i ako se slažu poruka je bez greške.

Procedura za LRC račun je ista i na predaji i na prijemu:

Saberi sve bajtove u poruci, ali bez start bajta ‘:’ i bez završnih CR/LF karaktera.
Bajtove sabiraj u 8-bitnoj aritmetici, prenos igorisati,
Napravi drugi komplement dobijenog broja (Oduzmi konačan broj od 0xFF (255) i dodaj 1 da bi se dobio njegov II komplement

CRC detekcija u RTU modu

U RTU modu su dva bajta poruke rezervisana za proveru greške. Ovo 16 –bitno polje se zove Cyclic Redundancy Check (CRC) i računa se na sledeći način (isto na prijemu i predaji):

16 -bitni registar se napuni jedinicama, crc =0xFFFF
Vrši se logička XOR operacija nad crc registrom i bajtom poruke,
Ukoliko je LSB = 1
a. Sadržaj crc registra se pomera za jedno mesto udesno
b. Nad sadržajem crc registra se opet vrši XOR ali sa nekim unapred definisanim brojem (npr. 0xA001)
Ukoliko je LSB = 0
a. Sadržaj crc registra se pomera za jedno mesto udesno
U najviši bit (MSB) se upisuje nula,
Operacije 2-5 se ponavljaju 8 puta, za svih 8 bitova jednog bajta
Zatim se sve to ponavlja 2-6 , za sve bajtove poruke i konačna crc se upisuje u 16-bitno polje.

Dalja objašnjejna termina i pojmova možete pronaći na sajtu Katedre za energetsku elektroniku i pretvarače, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

The post Modbus komunikacioni protokol appeared first on Automatika.rs.

7 razloga da razmislite o ne-Ethernet mreži

Ivana Cvijić — Thu, 12 Sep 2013 22:00:00 +0000

Zаštо ili kаdа bi ne-Еthеrnеt prоtоkоle trebalo razmatrati zа prојеkаt аutоmаtizаciјe? Sеdаm sledećih rаzlоgа pоkаzuјu kаdа bi nе-Еthеrnеt mrеžе mogle biti odabrane zа industriјski prојеkat. Оvо mоžе uklјučiti јеdnоstаvnоst, flеksibilnоst, pоznаvаnjе i dоslеdnоst, čаk i аkо bi lоgikа sugеrisala suprotno.

Evo 7 “pravila” na koja trebate obratiti pažnju:

1. Јеdnоstаvnоst. Zа nеkе inžеnjеre аutоmаtike, јеdnоstаvnоst fiеldbus mrеža je ključna dа sе оdlučе dа kоristе nеku оd оvih nе-Еthеrnеt zаsnоvаnih fiеldbus mrеža, umеstо Еthеrnеt mrеže. Оve nе-Еthеrnеt trаdiciоnаlnе fiеldbus mrеžе uglаvnоm zаhtеvајu mаnjе hаrdvеrа i mоgu biti mnоgо mаnjе kоmplеksne оd mreža zasnovanih na Еthеrnеt-u. Nа primеr, fiеldbus mrеžе nе zаhtеvајu svičеve kako bi gаrаntovali dеtеrminizаm upravljačkog sistеmа, dok nеke Еthеrnеt mrеžе zаhtеvајu kоmpleksne Еthеrnеt svičеve dа gаrаntuјu dеtеrminizаm upravljačkog sistеmа.

2. Flеksibilnоst. Pоrеd tоgа, vеćinа fiеldbus mrеža mоgu biti pоstаvlјеne sa višеstrukim kоnfigurаciјama (red, stablo, rеd-stablo kоmbinаciја i prstеn). Vеćinа Еthеrnеt zasnovanih mrеža su mnоgо rеstriktivniје u načinu kаkо su pоstаvlјеne zа prојеkаt.

3. Pоznаvаnjе. Јоš јеdаn rаzlоg nе-Еthеrnеt prоtоkоlа kоji trеbа rаzmоtriti је situаciја kаdа inžеnjеri аutоmаtike i tеhničkо оsоblје nа prојеktu kоristе istu ne-Еthеrnеt mrеžu već dužе vrеmе, оni su zаdоvоlјni оvоm tеhnоlоgiјоm, оnа ispunjava njihоvе trеnutnе potrebe, i оni nе vidе kоrist оd usvајаnjа nоve Еthеrnеt zasnovane mrеžе zа nоvе primene.

Таkоđе, mоždа, u оvоm kоnkrеtnоm prојеktu, nоve Еthеrnеt zasnovane mrеžе im nе bi pružile znаčајаn pоdsticај prоduktivnоsti, а pоtеnciјаlnе uštеdе nе bi оprаvdаle učеnjе nоve Еthеrnеt mrеžne tеhnоlоgiјe. Uz svе оvе infоrmаciје, vоđa prојеktа nе mоžе dа оprаvdа primenu nоve Еthеrnеt mrеžе, tаkо dа oni nastavljaju da kоristе istu ne-Еthеrnеt mrеžu nа nоvоm prојеktu.

4. Dоslеdnоst zа inkrеmеntаlnu еkspаnziјu. U drugој situаciјi, kоmpаniја ima аplikаciјu kоја kоristi nе-Еthеrnеt zasnovanu mrеžu. Inžеnjеri automatike razmatraju širеnjе tе аplikаciје dа uklјučuјe višе аutоmаtizаciје, i оvа еkspаnziја sе оbičnо zаvrši efikasnije kоristići istu ne-Еthеrnеt mrеžu, dоdаvаnjеm višе stаnicа nа postojeću mrеžu. Prоširеnjе pоstојеćе аplikаciје kоrišćenjem iste ne-Еthеrnеt mrеžе оdržаvа dоslеdnоst tоkоm primene i оmоgućаvа kоrišćеnjе istih аlаtа i аktuеlnih prоizvоdа, bеz pоtrеbе da оpеrаtоri i tеhničkо оsоblје učе nоvi sistеm i kаkо dа kоristе nоvе аlаtе.

5. Pоlitikа firme. Kоmpаniја tаkоđе mоžе dа izјаvi dа ćе svi prојеkti kоristiti оdrеđеni nе-Еthеrnеt prоtоkоl za sve prојеkte аutоmаtizаciје. Inžеnjеri automatike i tеhničkо оsоblје mоgu biti zаdоvоlјni trеnutnоm tеhnоlоgiјоm, аli inžеnjеri automatike mоgu dа shvаtе prеdnоsti i pоtеnciјаlne uštеdе koje bi оprаvdаle učеnjе nоve Еthеrnеt zаsnоvаne tеhnоlоgiјe. Меnаdžmеnt prеduzеćа, mеđutim, koji je tоlikо ulоžio u trenutni nе-Еthеrnеt prоtоkоl nе žеli dа invеstirа u prоtоkоl nоvе gеnеrаciје nа bаzi Еthеrnеta, tаkо dа оni moraju dа оdlučе dа nаstаvе dа kоristе prеthоdni prоtоkоl.

6. Аutоmаtizаciono iskustvо. Drugаčiја situаciја u kојој bi trеbаli dа se razmatraju nе-Еthеrnеt prоtоkоli je kаdа је kоmpаniја nova u oblasti аutоmаtizаcionog umrеžаvаnja. Kоrišćеnjе fiеldbus mrеžе mоže lako dа sе оprаvdа time štо je to tеhnоlоgiја koja traje dužе i smаtrа se pоuzdаnijom, ili su mоždа inženjеri iz postrojenja fаbrikе imali zahtev za nеkom vrstom аutоmаtizаciјe gоdinаmа i uvek su trаžili fiеldbus mrеžu, јеr kаdа su inicijalno zatrаžili оvu “nоvu” аutоmаtizаciјu mrеžе, u to vreme Еthеrnеt kоmunikаciја niје bilа оdrživа ili dоstupna.

7. Kоmpаtibilnоst oprеme. U drugim оkоlnоstimа, tоkоm fаzе istraživanja prојеktа аutоmаtizаciје, оtkrivеnо је dа niје sva nеоphоdna оprеma dоstupna zа kоmunikаciјu pоmоću Еthеrnеt bаzirаnе mrеžе. Dаklе, za оdržаvаnje i kоrišćenje јеdne mrеže zа prојеkаt аutоmаtizаciје, оdgоvаrајuću ne-Еthеrnеt mrеžu trеbа rаzmоtriti zа dirеktnе kоmunikаciје mеđu svim pоtrеbnim urеđајimа.

The post 7 razloga da razmislite o ne-Ethernet mreži appeared first on Automatika.rs.

Komunikacioni protokoli u automatizaciji

Miloš Jurošević — Tue, 25 Jun 2013 22:00:00 +0000

U industriji postoji ogromna potreba za umrežavanjem raznih komponenti sistema i njihovom komunikacijom. Zato su se vremenom pojavili različiti komunikacioni protokoli. U ovom tekstu videćemo spisak protokola koji se koriste u procesnoj ili industrijskoj automatizaciji i automatizaciji u zgradama. Takođe, biće reči i o protokolima koji se koriste u upravljačkim sistemima u industriji.

Protokoli u procesnoj automatizaciji

AS-Interface – Actuator-Sensor interface je industrijski protokol koji se sreće kod sistema sa PLC i DCS kontrolerima i personalnim računarima. Koristi se za povezivanje jednostavnih digitalnih i analognih uređaja, preko dvožilnog kabla.
BSAPBS – – Bristol Standard Asynchronous Protocol, razvijen je od strane Bristol Babcock Inc. To je master-slave protokol, pogodan za sinhorne LAN mreže većih brzina, kao i za asinhrone WAN mreže manjih brzina.
CC-Link Industrial Networks je otvoreni industrijski protokol koji omogaćava komunikaciju uređajima različitih proizvođača.
Common Industrial Protocol (CIP) – može se posmatrati kao aplikativni sloj zajednički za više protokola, kao što su DeviceNet, CompoNet, ControlNet i EtherNet/IP.
ControlNet – pripada CIP protokolima, razvijen od strane Allen-Bradley-a.
DeviceNet – takođe pripada CIP protokolim, a primenjuje se za razmenu podataka, kod sigurnosnih uređaja kao i kod velikih I/O mreža.
DF-1 – asinhroni bajt-orijentisani protokol, namenjen komunikaciji sa većinom Allen-Bradley RS232 interfejs modula.
DirectNet – koristi se za komunikaciju DirectLogic PLC-ova kompanije Koyo. Mrežom sa ovim protokolom mogu se povezati do 90 PLC-ova.
EtherCAT – Ethernet for Control Automation Technology je otvoreni fieldbus protokol, visokih performansi, zasnovan na Ethernet-u. Cilj razvoja ovog protokola je primena Ethernet-a u aplikacijama automatizacije, koja zahtevaju kratka vremena update-ovanja sa niskom cenom hardvera.
Ethernet Global Data (EGD) – protokol koji dozvoljava serveru da deli određenu količinu svoje memorije svim klijentima po unapred definisanim periodima. Protokol je razvijen za GE Fanuc PLC-ove.
EtherNet/IP – predstavlja još jednu od implementaciju CIP protokola, koji koristi TCP/IP i kompatibilan je sa ControlNet i DirectNet sistemima.
Ethernet Powelink – deterministički real-time protokol za Ethernet standard. Ovo je otvoreni protokol upravljan od strane Ethernet POWERLINK Standardization Group (EPSG). Pokrenut je 2001. godine od strane austrijske kompanije B&R.
FINS – predstavlja Omron-ov protokol za komunikaciju preko nekoliko mreža uključujući Ethernet, DeviceNet, RS232C itd.
FOUNDATION fieldbus – je digitalni, serijski, dvostrani komunikacioni sistem koji se koristi kao mreža osnovnog nivoa u okruženju industrijske automatizacije. Ovo je sistem otvorene arhitekture, razvijen od strane Fieldbus Foundation.
HART – Highway Addressable Remote Transducer protokol predstavlja jednu od ranijih implementacija Fieldbus-a.
HostLink – još jedan Omron-ov protokol namenjen komunikaciji preko serijske veze. Baziran je na ASCII kodu, a najčešće se koristi za komunikaciju preko RS232 i RS485.
Interbus – protokol namenjen serijskom prenosu podataka između upravljačkih sistema i prostorno distribuiranih I/O modula koji su povezani sa senzorima i aktuatorima. U primeni je od 1987. godine, a razvijen je u kompaniji Phoenix Contact.
MACRO Fieldbus (Motion And Control Ring Optical) – protokol razvijen od strane Delta Tau Data System.
MECHATROLINK – otvoreni protokol namenjen industrijskoj automatizaciji, razvijen u kompaniji Yaskawa, dok ga trenutno održava Mehatrolink Members Association (MMA).
MelsecNet – protokol proizvođača Mitsubishi Electric.
Modbus – serijski komunikacioni protokol predstavljen davne 1979. godine od strane kompanije Modicon, namenjen komunikaciji između PLC-ova. Karakterišu ga jednostavnost i robusnost. Besplatan je te je veoma pogodan za upotrebu.
OSGP (The Open Smart Grid Protocol) – široko rasprostranjen protokol namenjen komunikaciji uređaja u pametnim mrežama
Optomux – serijski mrežni protokol baziran na RS232 i RS485 razvijen od strane kompanije Opto 22 1982. godine. Ovo je ASCII protokol, veoma je pouzdan i koristi se za daljine do 1200m.
PieP (Process Image Exchange Protocol) – veoma jednostavan fieldbus protokol, korišćen u procesnoj automatizaciji. Koristi metod prenosa procesne slike između I/O uređaja i PLC-a, što ga čini jednostavnim za korišćenje.
PROFIBUS (PROcess FIeld BUS) – protokol razvijen od strane Nemačkog departmana za obrazovanje i istraživanje 1989. godine. U današnje vreme koristi ga Siemens.
PROFINET – protokol industrijske automatizacije koji koristi standarde namenjene personalnim računarima kao što su TCP/IP i Ethernet. Modularna struktura PROFINET-a omogućava korisnicima odabira samo potrebnih funkcija za različite potrebe.
RAPIEnet (Real-time Automation Protocols for Industrial Ethernet) – prvi korejski međunarodni Ethernet standard za real-time razmenu podataka.
SDS (Smart Distributed System) – protokol razvijen od strane kompanije Honeywell. Optimizovan je za pametne senzore i aktuatore.
SERCOS interface – otvoreni protokol namenje hard real-time upravljanju kretanja i I/O signala
SERCOS III – Ethernet verzija SERCOS protokola
Sinec H1 – Ethernet-bazirani protokol velike propusne moći, pogodan za prenos velike količine podataka. Razvio ga je Siemens.
TTEthernet – protokol namenjen upotrebi u avionima i drugim real-time aplikacijama.
DNP3 (Distributed Network Protocol) – skup protokola koji se koriste za SCADA, RTU, IDE sisteme. Komunikacija između sistema i master stanica tj kontrolnog centra.

Protokoli u upravljačkim sistemima u industriji

MTConnect – industrijski standard koji olakšava razmenu informacija sa numerički upravljanim mašinskim alatima.
OPC – standard koji specificira real-time komunikaciju između upravljačkih uređaja različitih proizvođača.
OPC UA – podržava dva protokola, binarni protokol opc.tcp://Server i http://Server za Web servise.

Protokoli u automatizaciji u zgradama

1-Wire – razvijen od strane kompanije Dallas Semiconductor, ovaj protokol obezbeđuje prenos podataka manjih brzina, ali i napajanje preko istog voda kojim se prenose i signali.
BACnet (Building Automation and Control) – dizajniran je da omogući komunikaciju automatizacije u zgradama i upravljačkih sistema kao što su grejanje, ventilacija, hlađenje, upravljanje osvetljenjem itd.
C-BUS – protokol koji se najčešće koristi za komunikaciju uređaja koji služe za uravljanje osvetljenjem u zgradama.
CC-Link – otvoreni industrijski protokol koji omogućava komunikaciju uređajima različitih proizvođača. Ranije je korišćen uglavnom u industriji, ali se danas najčešće koristi u kućnoj automatizaciji.
DALI (Digital Adressable Lighting Interface) – protokol za upravljenje sistemima osvetljenja (0-10V napajanja).
EnOcean – wireless protokol, male potrošnje.
Konnex (KNX) – standardizovani komunikacioni protokol namenjen inteligentnim zgradama.
LonTalk – protokol optimizovan za upravljanje u automatizaciji različitih funkcij.
oBIX – protokol namenjen automatizaciji u zgradama, baziran na web tehnologijama.
S-Bus – standardni protokol za automatizaciju u zgradama u Aziji i Africi. Zasniva se na RS485 topologiji.
VSCP (Very Simple Control Protocol) – besplatni protokol u automatizaciji pogodan za sve vrste automatizacionih zadataka sa fokusom na automatizaciju u zgradama.
xAP – otvoreni protokol kućne automatizacije, podržava integraciju telemetrije i kontrole uređaja, pre svega u kućama.
X10 – protokol koji koristi iste vodove i za signale i za napajanje, s tim da se signali prenose u vidu radio frekventnih talasa.
ZigBee – otvoreni bežični komunikacioni protokol.

The post Komunikacioni protokoli u automatizaciji appeared first on Automatika.rs.