Ovi senzori su već bili razvijeni i koristili su se za dijagnostiku bolesti poput ebole i zike. U novoj studiji, istraživači su pokazali da se senzori mogu ugraditi ne samo u maske za lice, već i u odeću, kao što su laboratorijski ogrtači, što potencijalno nudi novi način praćenja izloženosti zdravstvenih radnika raznim patogenima ili drugim pretnjama.

 „Pokazali smo da možemo zamrzavanjem osušiti širok spektar sintetičkih bioloških senzora za otkrivanje virusnih ili bakterijskih nukleinskih kiselina, kao i toksičnih hemikalija, uključujući nervne toksine. Zamišljamo da bi ova platforma mogla omogućiti nosive biosenzore nove generacije za hitne intervencije, zdravstveno osoblje i vojno osoblje “, kaže James Collins, profesor medicinskog inženjerstva i nauke iz Termeera na Institutu za medicinsko inženjerstvo i nauku (IMES) i odeljenju MIT-a biološkog inženjeringa.

 Senzori maski za lice dizajnirani su tako da ih korisnik može aktivirati kada je spreman za izvođenje testa, a rezultati se prikazuju samo na unutrašnjoj strani maske, radi privatnosti korisnika.

 Novi prenosivi senzori i dijagnostička maska za lice zasnovani su na tehnologiji koju je Collins počeo razvijati pre nekoliko godina. Još 2014.godine pokazao je da se proteini i nukleinske kiseline potrebni za stvaranje sintetičkih genskih mreža koje reaguju na određene ciljne molekule mogu ugraditi u papir, a ovaj pristup je iskoristio za kreiranje papirne dijagnostike za viruse ebole i zike. U saradnji sa laboratorijom Feng Zhang-a 2017. godine, Collins je razvio još jedan senzorski sistem bez ćelija, poznat kao SHERLOCK, koji je zasnovan na enzimima CRISPR i omogućava visoko osetljivu detekciju nukleinskih kiselina.

 Ove komponente kola bez ćelija suše se zamrzavanjem i ostaju stabilne mnogo meseci, sve dok se ne rehidriraju. Kada ih aktivira voda, mogu stupiti u interakciju sa svojim ciljnim molekulom, koji može biti bilo koja RNK ili DNK sekvenca, kao i sa drugim vrstama molekula, i proizvesti signal kao što je promena boje.

 Da bi napravili senzore za nošenje, istraživači su ugradili svoje liofilizirane komponente u mali deo sintetičke tkanine, gde su okruženi prstenom od silikonskog elastomera. Ovo sprečava da uzorak ispari ili da se rasprši dalje od senzora. Da bi demonstrirali tehnologiju, istraživači su stvorili jaknu sa oko 30 ovih senzora.

 Pokazali su da malo prskanje tečnosti koja sadrži virusne čestice, oponašajući izloženost zaraženom pacijentu, može hidratizirati komponente zamrznute ćelije i aktivirati senzor. Senzori mogu biti projektovani za proizvodnju različitih vrsta signala, uključujući promenu boje koja se može videti golim okom, ili fluorescentni ili luminiscentni signal, koji se može očitati ručnim spektrometrom. Istraživači su takođe dizajnirali nosivi spektrometar koji se može integrisati u tkaninu, gde može čitati rezultate i bežično ih prenositi na mobilni uređaj.

 Dok su istraživači završavali svoj rad na nosivim senzorima početkom 2020. godine, Covid-19 se počeo širiti po cijelom svijetu, pa su brzo odlučili pokušati koristiti svoju tehnologiju za stvaranje dijagnostike za virus SARS-CoV-2.

 Da bi proizveli svoju dijagnostičku masku za lice, istraživači su ugradili liofilizirane SHERLOCK senzore u papirnu masku. Kao i kod senzora za nošenje, liofilizirane komponente okružene su silikonskim elastomerom. U ovom slučaju, senzori su postavljeni sa unutrašnje strane maske, tako da mogu otkriti virusne čestice u dahu osobe koja nosi masku.

 Maska takođe uključuje mali rezervoar vode koji se ispušta pritiskom na dugme kada je nosilac spreman za izvođenje testa. Ovo hidrira liofilizirane komponente senzora SARS-CoV-2, koji analizira nakupljene kapljice daha na unutrašnjosti maske i daje rezultat u roku od 90 minuta.

 „Ovaj test je osetljiv koliko i zlatni standard, visoko osetljivi PCR testovi, ali brz je koliko i testovi na antigene koji se koriste za brzu analizu Covid-19“, kaže Nguien.

 Prototipovi razvijeni u ovoj studiji imaju senzore sa unutrašnje strane maske za otkrivanje statusa korisnika, kao i senzore postavljene sa spoljne strane odeće, za otkrivanje izloženosti iz okoline. Istraživači takođe mogu zameniti senzore za druge patogene, uključujući grip, ebolu i ziku, ili senzore koje su razvili za otkrivanje organofosfatnih nervnih agenasa.

 Istraživači su podnijeli patent za tehnologiju i sada se nadaju da će sarađivati sa kompanijom na daljem razvoju senzora. Maska za lice je najverovatnije prva aplikacija koja bi mogla biti dostupna, kaže Collins.

The post MIT i Harvard rade na razvoju maske za detekciju COVID-19 i drugih virusa appeared first on Automatika.rs.

 Jedan od mnogih razloga zašto je IoT (Internet of Things) koncept izuzetno privlačan jeste to što je znatno olakšano započinjanje projekata, posebno kada je reč o projektima koji mogu da pruže veoma dobre rezultate.

 Kreirajući svoj novi 3560 FC bežični senzor, FLUKE se pridružio IoT zajednici, omogućujući pojednostavljen proces detekcije vibracija i izvođenja analize radi utvrđivanja potencijalnih problema na uređajima. Ovaj senzor putem vibracija prikuplja informacije o disbalansu i neusaglašenom radu.

 Jedan od najznačajnijih aspekata ovog senzora je demokratizacija koju donosi daljinski nadzor i upravljanje. Do sada se ceo monitoring održavao putem velikih monitora koji su zahtevali specijalnu obuku za korišćenje i vrhunske stručnjake, što je iziskivalo velike troškove. Paket od 10 ovih senzora prodaje se na oficijalnom FLUKE web šopu po ceni od 699 dolara.

 Ovaj senzor, dovoljno je mali da se može uklopiti i u teško dostupna mesta a može se postaviti i na više lokacija na jednom komadu opreme radi dodatne sigurnosti. Iako su senzori dizajnirani za dugotrajnu upotrebu na opremi, mogu se ukloniti i instalirati na drugu opremu po potebi.

 Podaci koje ovaj senzor generiše, putem WiFi mreže prenose se i skladište putem specijalnog Fluke Connect Condition Monitoring softvera, koji je dostupan kao aplikacija za većinu mobilnih uređaja. Softver može da se podesi da automatski izbacuje upozorenja kada merenja izađu iz granica dozvoljenih odstupanja, kako bi se problem sprečio na vreme.

The post Kompanija FLUKE izbacila nove bežične senzore za kontrolu vibracija appeared first on Automatika.rs.

 Samodijagnostički, Honeywell, senzori koji su sada dostupni na tržištu, imaju za cillj poboljšanje sigurnosti i smanjenje troškova vezanih za održavanje aviona i da smanje probleme pri samom sletanju aviona.

 Ovaj senzor takođe olakšava posao pilotima, jer može da omogući infromacije u realnom vremenu koje ukazuju na to, da li je problem, na primer, pri sletanju aviona nastao u samom senzoru ili se odnosi na neki deo aviona koji je potencijalno oštećen. Tradicionalni senzori za blizinu, ne mogu da ukažu pilotu na to da li oprema za sletanje ne radi kako treba, ako postoji neki problem sa senzorom.

 Kreiranje ovog senzora, samo je deo inicijative koju je pokrenula Honeywell kompanija, sa ciljem da se zadovoljni potražnja za IoT (Internet of Things) alatima u vazduhoplovstvu.

 Ovaj senzor za blizinu, može se ugraditi u sisteme za aktiviranje reversera, kontrole letenja, sisteme za utovar tereta i još mnogo toga. Pre puštanja na tržište, Honeywell se pobrinuo da senzori prođu mnoga testiranja, da budu unapređenog dizajna, kako bi podesila brzina kojom se vrše primene kod IoT, uzimajući u obzir potrebno vreme ciklusa za tradicionalne faze projektovanja, sa 18 meseci na čak 90 dana.

The post Novi senzori za blizinu, kompanije Honeywell, skraćuju vreme sletanja aviona appeared first on Automatika.rs.

 Senzori predstavljaju opažajnu spregu između vozila(robota) i okruženja. Postoje dve vrste senzora: Pasivni senzori i aktivni senzori. Pasivni senzori, kao što su kamere, su robotski posmatrači okruženja, oni hvataju signale koje generišu drugi izvori u okruženju. Aktivni senzori, kao što je sonar, šalju energiju u okruženje, i oslanjaju se na činjenicu da se ta energija reflektuje od okruženja i vraća nazad ka senzoru. Aktivni senzori prikupljaju više informacija od pasivnih senzora. Bez obzira da li su aktivni ili pasivni, senzori se dele na tri vrste u zavisnosti od toga da li opažaju okruženje, lokaciju posmatranog predmeta ili uređaja, ili njegovu unutrašnju konfiguraciju.

 Tipovi senzora:

Daljinomeri

 To su senzori koji mere udaljenost do obližnjih objekata. Prve verzije daljinomera su bili sonarni senzori, koji su bili u upotrebi u samim začetcima robotike. Oni emituju zvučne talase usmerene ka objektima okoline, koji se reflektuju i deo zvuka se vraća u senzor. Vreme i jačina povratnog signala su pokazivali udaljenost obližnjih objekata. Ova tehnologija se još uvek ponegde primenjuje u podvodnim vozilima bez posade. Postoji još jedna tehnologija koja je preteča daljinometara a to je stereo viđenje. Većina današnjih terenskih vozila je opremljena daljinomerima. Ovi optički daljinomeri emituju aktivne signale (svetlost) i mere vreme dok se refleksija tog signala ne vrati u senzor. Drugi tip daljinomera koji su inače i najzastupljeniji na terenskim vozilima jesu takozvani skenirajući lidari, to su specijalne 1-pikselne kamere koje koriste laserske zrake, koji se usmeravaju pomoću složeno podešenih ogledala ili rotirajućih elemenata.

 Radar je još jedan tip senzora za merenje daljine koji se uglavnom koristi u podvodnim vozilima. Oni mogu da mere rastojanja od više kilometara. I kao još jedna vrsta senzora za merenje daljine su tzv. taktalni senzori. To su ustvari senzori koji su osetljivi na dodir i mere razdaljniu na osnovu fizičkog kontakta, mogu se primeniti samo za opažanje objekata koji su veoma blizu robota [10].

Senzori lokacije

 To su senzori koji koriste opažanje rastojanja kao prvenstvenu komponentu za određivanje lokacije. U otvorenom prostoru je sistem globalnog pozicioniranja (eng.: Global Position System – GPS) najčešće rešenje za problem lokalizacije. GPS meri razdaljinu od satelita koji emituju pulsirajuće signale. Trenutno u zemljinoj orbiti postoji 313 satelit koji emituju pulsirajuće signale na više različitih frekvencija. GPS prijemnici mogu da utvrde udaljenost od ovih satelita analizom pomeraja faze. Triangulacijom signala iz više satelita, GPS prijemnici mogu da utvrde svoju apsolutnu lokaciju na zemlji sa preciznošću od nekoliko metara. Da bismo dobili preciznija merenja odnosno lokacije, koristi se diferencijalni GPS, koji uključuje drugi zamaljski prijemnik sa poznatom lokacijom, pa se pod idealnim uslovima dobija milimetarska preciznost.

Proprioceptivni senzori

 Treća značajna klasa senzora, koji obaveštavaju robota o vlastitom kretanju. Oni se uglavnom koriste kod čovekolikoh robota i u industrijskim robotima gde se koriste za merenje precizne konfiguracije robotskog zgloba. Jedna od vrsta ovakvih senzora jesu odometri, koji se koriste kod autonomnih vozila za izveštavanje sistema pomoću osovinskih enkodera o obrtajima točkova, a svrha im je merenje odometrije – odnosno pređenog puta.

 Dalje u tekstu možete pronaći objašnjenja različitih vrsta senzora koji se koriste kod autonomnih vozila

Radar je senzor koji koristi radio talase da odredi opseg-razdaljinu, smer ili brzinu objekata. Radar je tajno razvijan od nekoliko zemalja još pre i tokom Drugog svetskog rata. Termin RADAR je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1940 godine od strane mornarice kao akronim za RAdio Detection And Ranging. Moderna upotreba radara je veoma raznovrsna, primenjuje se u raznim sferama: vazduhoplovstvu, nadgledanju morskih dubina, u astronomiji, vazdušno odbrambenim sistemima, medicini… Veliku upotrebu dobija i u autonomnim sistemima za upravljanje vozilima.

 LADAR/LIDAR – LAser Detection And Ranging ili LIght Detection And Ranging koristi lasersku svetlost da otkrije udaljenosti objekata, slično radarskim sistemima. LIDAR laseri koristi ultraljubičaste, vidljive, ili skoro blizu infracrvene svetlosti, da bi oslikali objekte i mogu se koristiti za širok spektar ciljeva uključujući nemetalne objekte, stene, kišu, hemijska jedinjenja, aerosoli, oblake, pa čak i pojedinačne molekule. Uski laserski zrak može da mapira fizičke osobine objekata sa veoma viskom rezolucijom. LIDAR tehnologija se koristi u robotici za opažanje životne sredine, kao i za klasifikaciju objekata. Sposobnost LIDAR tehnologije omogućava da obezbedi trodimenzionalne mape terena, visoku preciznost udaljenosti, i brzinskim pristupom da omogući bezbedno zaustavljanje vozila sa viskom stepenom tačnosti. LIDAR se kod vozila koristi u adaptivnoj kontroli kretanja (Adaptive Cruise Control – ACC). Sistemi poput Siemens-a i Hella koriste LIDAR uređaje monitirane na prednjem delu vozila, kao što je na braniku, da prate rastojanje između vozila, i bilo kog vozila ispred, slika br.1.

Slika br.1 Šematski prikaz snopa svetlosti LIDAR-a

 GPS je sistem zasnovan na prostoru satelitske navigacije, koji obezbeđuje tačnu lokaciju i poziciju vozila u svim vremenskim uslovima, bilo gde na zemlji. U robotici primena GPS uređaja se zasniva na samostalnoj navigaciji korišćenjem GPS senzora, koji izračunavaju geografsku širinu, dužinu, vreme i brzinu, pa na osnovu kordinata mape daju informacije sistemima unutar autonomnih vozila.

 Computer Vision je polje koje obuhvata metode za dobijanje, obradu, analiziranje i razumevanje slike i, u principu, visoko dimenzionalne podatake iz realnog sveta u cilju da proizvedu numeričke ili simboličke informacije. Kao tehnološka disciplina, Computer vision nastoji da primenjuje svoje teorije i modele za izgradnju CV sistema. Primeri ove tehnologije se mogu naći u raznim sistemima, pa i u robotici odnosno sistemu autonomnog vozila.

 Odometar ili odograph je instrument koji služi za da pokaže udaljenost koju je vozilo prešlo. Većina odometara radi brojanjem rotacije točkova, pređeno rastojanje se meri brojem obrtaja točka puta dimenzija obim gume.

Dalja objašnjenja pojmova korišćenjih u ovom tekstu možete pronaći u sledećim materijalima: Početak i primena robotizovanih vozila u saobraćaju.

The post Senzori koji se koriste kod autonomnih vozila appeared first on Automatika.rs.

ABB pametni senzor kao novo rešenje za praćenje stanja elektromotora spaja niskonaponske elektromotore i 21. vek. Pametni senzor prati rad elektromotora i pruža važne informacije koje mogu poslužiti kao osnova za produženje životnog veka, ali i za poboljšanje performansi i produktivnosti elektromotora. Ovo rešenje omogućava integraciju elektromotora u ABB-ov koncept ”Internet stvari, usluga i ljudi” (IoTSP).

Dosad je bilo preskupo koristiti ugrađene senzore kao rešenje za kontinuirano praćenje stanja niskonaponskih elektromotora. Zbog toga većina takvih motora jednostavno radi sve dok se ne pokvari. ABB-ov novi pametni senzor omogućava daljinski monitoring koji je primenljiv kod gotovo svih elektromotora. To znači da se održavanje može planirati unapred, što skraćuje vreme zastoja i štedi novac. Može, takođe, prikupiti podatke sa više elektromotora, čime se otvara put za optimizaciju potrošnje energije i rada celog postrojenja.

 ABB je razvio pametni senzor u saradnji s grupacijom ”Swatch”, posebno njihovim ogrankom EM Mikroelektronik, koja je razvila integrisana kola za očitavanje specifičnih merenja. ABB-ov pametni senzor je bežična senzorska platforma koja se sastoji od standardnih modula kao i zajednički razvijenih modula.

Pametni senzori postavljeni na motore

 Spoljašnji senzor prati signale iz motora. Podaci se prenose do bezbednog „cloud“ servera putem interneta. Veza se uspostavlja uz pomoć Bluetooth® tehnologije kojom su opremljeni senzori, i to preko korisnikovog mobilnog telefona ili ABB gateway-a.

 Server analizira primljene podatke i generiše značajne informacije, koje zatim šalje direktno na korisnikov pametni telefon ili posebni korisnički portal. Za određene serije ABB elektromotora, nudiće se opcija fabričke ugradnje novih pametnih senzora. Međutim, pametni senzori mogu se i naknadno postaviti na već instalirane elektromotore.

 Intuitivni interfejs omogućava jednostavan prikaz najvažnijih informacija koje obezbeđuju brz uvid u stanje elektromotora u postrojenju.

 Ako sistem otkrije potencijalni problem, šalje se upozorenje na korisnikov pametni telefon. Korisnik zatim može pristupiti podacima o trendovima, vremenu rada i opterećenju elektromotora, što omogućava optimalno planiranje održavanja.

Najvažnije prednosti

 Na osnovu bitnih informacija o stanju i performansama elektromotora koje senzori pružaju, korisnici mogu planirati održavanje u skladu sa stvarnim potrebama, a ne samo na osnovu intervala održavanja ili radnih sati. To će smanjiti troškove održavanja i omogućiti da se smanje, a možda čak i potpuno izbegnu neplanirani zastoji. Najvažnije prednosti novog rešenja uključuju produženo vreme neprekidnog rada, duži životni vek, kao i bolje performanse i produktivnost elektromotora.

 Tu su i mogućnosti za optimizaciju potrošnje energije; na osnovu podataka o potrošnji energije pojedinačnih elektromotora i informacijama o radu postrojenja, biće moguće osmisliti bolje planove za upravljanje opterećenjem – u cilju smanjivanja troškova vezanih za potrošnju energije.

 Podaci o stanju i performansama elektromotora, sagledani zajedno, mogu poslužiti kao korisna podloga za smanjenje ukupnih troškova eksploatacije elektromotora u procesnim postrojenjima, zahvaljujući smanjenju troškova rada motora kao i manjeg rizika prekida rada.

Praćenje ključnih parametara

 Kontinuirano i precizno praćenje ključnih parametara pruža informacije o stanju elektromotora, poput podataka o rotoru, temperaturi, ekscentričnosti zazora, hlađenju, stanju ležajeva i ukupnih vibracija. Prate se i podaci poput potrošnje energije (unutar 10%), opterećenja (snaga) i radnih sati.

 Jednostavan „semafor“ prikaz informacija omogućava brz uvid u stanje elektromotora. Korisnik može pristupiti detaljnijim podacima i saznati zbog čega je sistem pokazao upozorenje u obliku žutog ili crvenog svetla i zatim otkloniti uzrok problema.

 Više informacija o ABB-ovom pametnom senzoru pronađite OVDE.

 ABB u Srbiji ove godine slavi 26 godina postojanja i kao jedna od vodećih kompanija u oblasti energetike i industrijske automatizacije, pomaže kupcima u unapređenju korišćenja električne energije, povećanju industrijske produktivnosti i smanjenju negativnog uticaja na okolinu. ABB d.o.o. sa sedištem u Beogradu nadležan je za čitav asortiman ABB-ovih proizvoda i sistema na teritoriji Republike Srbije. Takođe ima razvijenu saradnju sa lokalnim partnerima i kupcima, zadužen je za puštanje u rad, servis i održavanje ABB-ove opreme i sistema, kao i vršenje obuke korisnika.

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Pametni senzori za niskonaponske elektromotore appeared first on Automatika.rs.

The post Twine – uređaj koji nam šalje poruke upozorenja appeared first on Automatika.rs.