Frekvencija prenosa signala preko svetlosnog izvora može biti mnogo veća od postojeće Wi-Fi tehnologije, u nivou slobodnih opsega za prenos signala svake zemlje. Svetlost kao i radio talas jeste elektromagnetni talas koji može da ima 100.000 puta veću frekvenciju emitovanja od Wi-Fi signala, a dozvola za pravljenje sijalica nije potrebna.

 Za ovu tehnologiju koriste se LED sijalice, koje mogu osvetljavati sobu ili radnu površinu, paralelno emitujući ljudskom oku neprimetan signal koji prijemnik nekog uređaja može da registruje. To praktično znači da je svakom izvoru svetlosti koji će se u ove svrhe koristiti potreban mikro čip za generisanje signala za slanje, a uređajima (računar, mobilni telefon, tablet, …) biće potreban prijemnik tog signala. Iz ovoga se može zaključiti da izvor svetlosti (sijalica) mora stalno biti uključen, međutim intezitet svetla može takođe biti sveden na minimum, tako da ljudsko oko ne može da ga registruje.

 Jasno je da ova tehnologija, bar za sada, neće u potpunosti zameniti Wi-Fi, zbog ograničenja koje ima u pogledu potrebe za optičkom vidljivošću između predajnika i prijemnika. Međutim postoji bezbroj slučajeva u kojima se može koristiti, ne ograničavajući se na prenos samo određene vrste podataka. To mogu biti javne ustanove, saobraćaj, industrija i slično.