1. Tendencije razvoja elektronike u Srbiji?
*Elektronika u Srbiji ima dva segmenta, jedan u akademskoj zajednici i drugi u industriji. Elektronika na univerzitetima je dobro razvijena i ide u korak sa najnovijim tehnologijama. Sa druge strane, raspadom velikih kompanija, kao što je Elektronska industrija iz Niša, Srbija više nema kompanije koje mogu da zaposle veliki broj radnika ili finansiraju krupne razvojne projekte. Na sreću, u proteklih desetak godina pojavio se niz malih preduzeća koja predstavljaju budućnost Elektronike u Srbiji.
2. U kom pravcu će ici istraživanja na Katedri za elektroniku, s’ obzirom na tendencije razvoja nanoelektronike u svetu?
*Katedra za elektroniku razvija tri strateške oblasti, mikro i nano elektroniku, primenjenu elektroniku i oblast embeded sistema i algoritama. Radi se o oblastima koje imaju perspektivu i od interesa su za razvoj elektronike u našem širem regionu.
3. Možete li nam reći nešto više o učestvovanju katedre na međunarodnim projektima?
*Katedra za elektroniku je jedna od najuspešnijih na Univerzitetu u Novom Sadu u radu na međunarodnim projektima. Upravo smo dobili obaveštenje da će Evropska Unija sa više od milion eura finansirati projekat ”Reinformcement of Research Potential in the Field of Post Silicon Electonics”. Radi se o projektu od strateškog interesa za dalji razvoj Katedre i elektronike u regionu. U okviru ovog projekta, Katedre ‘će dobiti opremu vrednu više od 300 hiljada eura za projektovanje i pravljenje elektronskih komponenata i sistema na savitljivim podlogama, između ostalog i pravljenje elektronike na proizvodima koji se bacaju posle upotrebe.
4. Kažite nam nešto više o projektu “Master Program in Electronics” koji je rađen u saradnji sa “Vienna University of Tehnology”, Austrija.
*Ovaj projekat vredan oko 80 hiljada eura finansira WUS Austria i ima za cilj razvoj studijskog programa iz elektronike na master nivou. U okviru projekta predviđena je nabavka opreme za studentske laboratorije vredna oko 50 hiljada eura i priprema skripti koje će se besplatno deliti studentima elektronike.
5. Ulaskom koje svetske kompanije na tržište Srbije bi se otvorilo najviše radnih mesta u oblasti elektronike?
*Samo dolazak velikih svetskih kompanija, kao što su IBM, Motorola ili Texas Instruments, može da pokrene velike projekte i zaposli veliki broj inženjera i pratećih stručnjaka iz elektronike. Mi smo pre par godina bili u pregovorima da sa IBM-om otvorimo centar za razvoj integrisanih kola i embeded sistema, ali na žalost nismo uspeli da ispunimo sve zahteve ove velike multinacionalne kompanije. Nismo odustali i mislim da smo sada mnogo bliže dovođenju jedne velike svetske kompanije u Novi Sad.
6. Koji pronalazak, po Vama, predstavlja prekratnicu u razvoju elektronike?
*Izdvojio bih pionirske radove Šoklija, naročito u konstrukciji poluprovodničkog tranzistora.
7. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima naših predstavnika na ovogodišnjem “Hard & Soft” takmičenju?
*Mislim da je veliki uspeh kada studentska ekipa uspe da projektuje i realizuje hardverske i softverski deo zadatog sistema. Sa te strane odajem priznanje svih učesnicima koji su uspešno završili takmičenje.
8. Ima li sličnosti između “Hard & Soft” i “Eurobot” takmičenja?
*Rekao bih da je ‘’Hard & Soft” kao skrojen za studente elektronike, a “Eurobot” za timove u kojima su elektroničari i mehatroničari.
9. Koliku prednost imaju ekipe sastavljene od mehatroničara na takmičenju “Eurobot” u odnosu na ekipe elektroničara?
*Inženjerstvo se danas kreće prema multidisciplinarnim oblastima i u pravom timu treba da zajedno budu elektroničari i mehatroničari. Veoma je važno da se međusobno razumeju i da su u stanju da zajedno rešavaju inženjerske probleme.
