• Nezavisni izveštaj ukazuje na 10 aktivnosti pomoću kojih bi industrijski korisnici odmah mogli da unaprede svoju energetsku efikasnost
• Unapređenje energetske efikasnosti će značajno umanjiti račune za električnu energiju i emisije štetnih gasova na kraći i srednji rok, bez ugrožavanja produktivnosti
• Industrija je najveći globalni potrošač električne energije, prirodnog gasa i uglja, i čini 42% potražnje za električnom energijom

 Objavljen je “Priručnik o energetskoj efikasnosti u industriji”, koji obuhvata 10 aktivnosti koje kompanije mogu da sprovedu kako bi brzo unapredile svoju energetsku efikasnost, smanjile troškove energije i emisije. Priručnik je usmeren na razvijena i široko rasprostranjena tehnološka rešenja, koja će doneti brze rezultate i povrat investicija – i koja se mogu primeniti u većem obimu.

 “Energetska efikasnost je dobitna kombinacija i za kompanije i za klimu,” izjavio je Kevin Lejn, viši rukovodilac programa za energetsku efikasnost pri Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). “I dok bi industrija trebalo da se pozabavi klimatskim promenama na svim poljima – od veće upotrebe obnovljive energije, preko ulaganja u niskougljenične procese do razvoja cirkularnih modela poslovanja – energetska efikasnost se izdvaja kao mogućnost koja je usmerena na poslovanje, sa najboljim kratkoročnim izgledima za smanjenje štetnih emisija. Deset aktivnosti iz ovog izveštaja su poznati i isplativi resursi, koji se mogu brzo iskoristiti u većem obimu i pomoći kompanijama da sprovedu u delo ciljeve koji se odnose na klimatske uslove.”

 Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, industrija je najveći potrošač električne energije, prirodnog gasa i uglja na svetu, i čini 42% ukupne potražnje za električnom energijom, odnosno više od 34 eksadžula energije.[1] Industrije gvožđa i čelika, kao i hemijska i petrohemijska industrija su najveći potrošači energije u zemaljama koje se nalaze među pet najvećih potrošača energije – Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji, Rusiji i Japanu. Potrošnja energije iziskuje velike troškove u trenutnom inflatornom okruženju. Prema podacima IEA, potrošnja energije je takođe dovela do emisije devet gigatona ugljen-dioksida, odnosno 45% ukupnih direktnih emisija iz sektora krajnje potrošnje tokom 2021. godine.

 Organizacije koje su učestvovale kao ispitanici za potrebe izrade ovog izveštaja su ABB, Alfa Laval, DHL Grupa, IEA, Microsoft i ETH Zürich, Švajcarski savezni institut za tehnologiju. Preporuke onih koji su doprineli izradi ovog izveštaja obuhvataju sprovođenje energetske procene, kao i optimizaciju broja industrijskih mašina koje su često prevelike za posao koji treba obaviti, što predstavlja uzaludno trošenje energije. Premeštanje podataka sa servera smeštenih u poslovnim prostorijama na cloud može da uštedi oko 90% energije koje potroše IT sistemi.[2] Ubrzani prelazak sa fosilnih goriva, na osnovu elektrifikacije industrijskog voznog parka, zamenom gasnih kotlova toplotnim pumpama ili korišćenjem dobro održavanih izmenjivača toplote takođe predstavlja efikasnu opciju.

“Priručnik o energetskoj efikasnosti” sadrži 10 mera koje kompanije mogu preduzeti kako bi se smanjili troškovi električne energije i emisije štetnih gasova

 Druge aktivnosti obuhvataju instaliranje senzora i digitalno praćenje potrošnje električne energije u realnom vremenu kako bi se otkrilo prisustvo takozvanih “skrivenih sredstava” (ghost assets) koja koriste energiju kada su u stanju pripravnosti, za razliku od digitalnog blizanca koji može da simulira akcije za unapređenje efikasnosti bez prekida proizvodnje. Korišćenje rešenja za pametne zgrade radi kontrole energetskih sistema, rasvete, žaluzina, ventilacije i klimatizacije (HVAC) takođe će uštedeti energiju u industrijskim objektima.

 Ostale preporuke obuhvataju instaliranje frekventnih regulatora, koji mogu da unaprede energetsku efikasnost elektromotornih pogon do 30%, čime se ostvaruju trenutne uštede i koristi u pogledu troškova i emisija. Globalna potrošnja električne energije mogla bi se smanjiti i do 10%, ukoliko bi se više od 300 miliona industrijskih sistema sa elektromotornim pogonima koji su trenutno u funkciji zamenili optimizovanim motorima velike efikasnosti.

 “Postoje dostupna rešenja za energetsku efikasnost pomoću kojih industrija može da ublaži klimatske promene i smanji troškove potrošnje energije, a da ne ugrozi učinak i produktivnost,” izjavio je Tarak Mehta, predsednik poslovnog segmenta Elektromotorni pogoni u kompaniji ABB. “Uz nedavni tehnološki napredak u oblasti energetske efikasnosti, postoji značajan i lako dostupan potencijal za razna poboljšanja u industriji. Prema tome, umesto saveta da se isključi svetlo i zaustavi proizvodnja radi uštede novca, u najnovijem izveštaju objašnjeni su praktični koraci koje izvršni direktori mogu da preduzmu kako bi smanjili potrošnju energije i umanjili račune, istovremeno realizujući tekuće poslovne aktivnosti. “

 Poslovni lideri i stručnjaci koji žele da više saznaju o smanjenju troškova energije i emisijama ugljenika pozvani su da se pridruže posebnom panelu koji se detaljnije bavi mogućnostima predstavljenim u izveštaju i kako ih iskoristiti. Događaj će se održati u 16h po srednjoevropskom vremenu (CET), u utorak 13. decembra, a nakon toga će biti dostupan kao video na zahtev. Registrujte se za prisustvo ovom online panelu ovde.

 Kompanija ABB je tehnološki lider u oblasti elektrifikacije i automatizacije, koja omogućava održiviju budućnost uz efikasno korišćenje resursa. Rešenja kompanije povezuju inženjersko znanje i iskustvo i softvere radi optimizacije načina na koji se stvari proizvode, pokreću, napajaju i njima upravlja. Na temeljima 130 godina duge tradicije, koja se zasniva na modelu izvrsnosti, iza uspeha ABB-a stoji 105 000 talentovanih ljudi posvećeno pokretanju inovacija kojima se ubrzava industrijska transformacija. www.abb.com

 Pokret za energetsku efikasnost (Energy Efficiency Movement) je inicijativa koja okuplja zainteresovane istomišljenike, koji će svojim inovacijama i delovanjem doprineti većoj energetskoj efikasnosti u svetu. Pokret za energetsku efikasnost je pokrenula kompanija ABB 2021. godine, kome se zaključno sa novembrom 2022. godine priključilo oko 200 kompanija i koji je dobio pozitivne reakcije od celokupne industrije.

Više informacija možete pogledati OVDE.

^{[1] https://www.iea.org/reports/electricity-market-report-december-2020/outlook-2021}

^{[2] https://www.microsoft.com/en-us/download/details.aspx?id=56950}

ABB d.o.o.

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Energetska efikasnost trenutno predstavlja najbolji način za smanjenje troškova i emisija štetnih gasova u industriji appeared first on Automatika.rs.

 U saradni sa MRK-Systeme GmbH sa sedištem u Augsburgu, razvijeno je inovativno rešenje za čišćenje suvim ledom koje izvršavaju roboti, sa osam različitih vrsta alata. Osnovani 2004. godine, MRK-Systeme GmbH sa svojih četrnaest zaposlenih radnika razvijaju i implementiraju funkcionalne pakete za kolaboraciju čoveka i robota. Sistemska rešenja uglavnom koriste proizvođači automobila i njihovi dobavljači, ali i sve ostale grane industrije.

Rukovanje suvim ledom je opterećujuće za radnike

 Suvi led se koristi za čišćenje trajnih kalupa u livnicama. Prednost ovog neabrazivnog i nerozivnog postupka čišćenja je u tome što on ne oštećuje materijal koji se čisti i ne ostavlja ostatak suvog leda na njemu. Suvim ledom (čvrstim CO2) mogu se čistiti površine najrazličitijih geometrijskih oblika bez oštećenja ili demontaže opreme.  U BMW-u se ovaj postupak do sada izvršavao ručno, što je radnicima na ovoj poziciji bilo veoma naporno.

 Robotska asistencija unapređuje ergonomiju radnog mesta

 Kao prvi korak, radnik treba da izabere određen softver(program) ”SmartICE” na KUKA smartPAD uređaju a zatim koristi grafičke prikaze da izabere vrstu kalupa na kom radi kao i relevantna područja tog radnog kalupa. Radnik zatim ručno navodi robota kroz ta područja. Uz pomoć senzora sile/obrtnog momenta, robot se može lako pomerati.

 Ovaj postupak ima prvenstveno ergonomske prednosti u poređenju sa ručnim radom. Radnik na uređaju podesi određene parametre i zatim robot automatski izvršava čišćenje datog kalupa suvim ledom. Nakon ovog postupka, koji traje oko 30 minuta, kalup se ponovo vraća u proizvodni proces livenja, a novi kalup se donosi na čišćenje.

Intuitivno i interaktivno upravljanje robotskom rukom bez potrebe za stručnom obukom

 Za ovaj proces koristi se KR 210 R3100 F ultra robot kompanije KUKA. Ovaj robot, posebno dizajniran za upotrebu u procesima livenja, opremljen je posebnom zaštitnom opremom koja bez problema može da podnese toplotu, prljavštinu, vlagu, pesak i sredstva za čišćenje.

 Zahvaljujući sigurnosnom interfejsu X67, KUKA Safe Operation i RSI (RobotSensorInterface) sigurnost samog radnika je zagarantovana u direktnom kontaktu sa robotom. Bez stručnog tehničkog znanja o komponentama za automatizaciju, radnik može produktivno da radi na čišćenju kalupa.

 Smanjenje zastoja u procesu livenja

 Korišćenjem robotske ruke na ovoj operaciji, zastoji u procesu livenja skraćeni su sa 180 minuta na 30 minuta – što garantuje znatno bolje rezultate i veću produktivnost. Robot takođe pamti redosled korišćenja određenih alata koje sam podešava i menja, što znatno manje opterećuje samog radnika, u smislu da može doći do greške. Pored toga, ovo rešenje smanjuje nečistoće na području livenja. Visoko precizno čisćenje povećava kvalitet samih proizvoda.

The post Pogledajte kako KUKA robot KR 210 R3100 F čisti kalupe za livenje u BMW-u appeared first on Automatika.rs.