emisija co2 Archives - Automatika.rs

Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja

Marko Nikolić — Wed, 01 Apr 2020 12:29:51 +0000

Termoelektrana Matra, u severnoj Mađarskoj, jedan je od primera elektrane na ugalj koja se priprema za neizbežan prestanak korišćenja ovog energenta, i tranzicije na industrijski klaster u kome obnovljivi izvori energije (OIE) imaju sve važniju ulogu.

Prvenstveno Termoelektrana Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike i u kom smeru može dalje da se razvija i napreduje.

Šta može biti problem?

Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će konačno prestati da koristi ugalj (prema nekim informacijama, najkasnije do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju novim okolnostima u energetskom sektoru.

Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW obezbeđuje oko 17% ukupne mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17% emisija CO2 u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj.

Koncept – Zadržati radna mesta i proizvodnju el. energije

Cilj nije samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.

Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.

Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kada je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.

Rezultati

Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja. Snaga solarne elektrane je povećana postavljanjem postrojenja od 20 MW na drugom iscrpljenom polju, koje je udaljeno 60 kilometara. U izgradnji je još 20 MW panela.

Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

The post Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja appeared first on Automatika.rs.

Nuklearna energija kao rešenje za borbu protiv klimatskih promena?

Marko Nikolić — Fri, 06 Mar 2020 07:57:24 +0000

Šefovi država i vlada Evropske unije složili su se kako će nuklearna energija biti prepoznata kao način borbe protiv klimatskih promena.

Lideri Evropske unije složili su se da će nuklearna energija biti deo rešenja evropskog bloka da učini ekonomiju ugljen-dioksida neutralnom do 2050. godine, omogućavajući im da dobiju podršku dve države koje zavise od uglja.

Šefovi država i vlada EU-a složili su se kako će nuklearna energija biti prepoznata kao način borbe protiv klimatskih promena, prenosi Tanjug, pozivajući se na AP.

Dok Poljska nije odmah pristala na plan, koncesije na nuklearnu energiju bile su dovoljne da Češka i Mađarska daju saglasnost. One su imale podršku Francuske, koja se za proizvodnju 60% električne energije upravo oslanja na nuklearnu energiju.

Još veći uspeh je to što uspeli da “slome” i otpor skeptičnih država, uključujući Luksemburg, Austriju i Njemačku.

“Nuklearna energija je čista energija”, rekao je češki premijer Andrej Babiš i dodao kako ne zna zašto ljudi imaju problem s tim.

Slovački premijer Peter Pellegrini insistirao je kako EU neće biti u stanju ostvariti svoje klimatske ciljeve bez nuklearnih elektrana. Poljska, jedan od najvećih emitera u evropskom bloku koja se u velikoj meri oslanja na ugalj za proizvodnju električne energije, jedina nije podržala sporazum, koji je u svom programu “Evropski zeleni dogovor” iznela nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

U završnom memorandumu, Evropsko veće je priznalo potrebu da se obezbedi energetska sigurnost i da se poštuje pravo država članica da odlučuju o energetskom miksu i biraju najprikladnije tehnologije.

Na raspolaganju milijarde eura

Neke države članice navele su kako koriste nuklearnu energiju kao deo nacionalnog energetskog miksa. Navedeno je kako će države za koje se očekuje da će najviše stradati tokom tranzicije u budućnosti imati na raspolaganju milijarde eura u okviru plana Von der Leyen.

Predsednik Francuske Emmanuel Macron je izjavio kako je nuklearna energija od ključnog značaja kako članice EU-a ne bi postale zavisne od uvoza gasa ili električne energije.

The post Nuklearna energija kao rešenje za borbu protiv klimatskih promena? appeared first on Automatika.rs.

Povećanje udela u obnovljivim izvorima energije na više od 36% su jasni planovi Hrvatske do 2030.godine

Marko Nikolić — Wed, 13 Nov 2019 00:00:59 +0000

Strategija energetskog razvoja Hrvatske do 2030. sa projekcijama za 2050. godinu koja predviđa povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u potrošnji na 36,4% do 2030. godine je jasan stav hrvatske vlade i Ministarstva životne sredine.

Predlog strategije je predložen od strane Ministar zaštite životne sredine i energetike, Tomislava Ćorića. Plan je da do 2050. godine povećanje udela u OIE bude na 65,6%. On je takođe podsetio da je udeo OIE u 2018. godini bio 28%, što je znatno više od propisanih 20% koje je Evropska unija prihvatila, navodi se u saopštenju hrvatske vlade.

Ključni ciljevi strategije su održiva proizvodnja energije u Hrvatskoj u narednih deset godina, s perspektivom do 2050. godine, zatim smanjenje uvoza, kao i sugurnije snabdevanja energentima kroz razvoj strateške infrastrukture, rekao je Ćorić.

Prirodni potencijal Hrvatske omogućuje da najveći deo instalisane snage obnogljivih izvora energije (OIE) dođe iz energije Sunca i vetra, mada se ni druge izvore OIE ne treba zanemarivati, rekao je Ćorić. Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete do minimim tri puta, a solarne do 20 puta do 2030.godine.

Strategija predviđa i smanjenje emisije CO2 za oko 36%

Primena strategije omogućiće tranziciju na niskougljeničnu energiju kroz dve vrste aktivnosti – povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE u najvećoj mogućoj meri, objasnio je Ćorić.

Govoreći o povećanju energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja ukupne potrošnje energije u narednih deset godina, a i u periodu do 2050. godine, ministar Ćorič je rekao da se očekuje smanjenje emisije CO2 gasova za oko 36%, navodi se u sapoštenju hrvatske vlade.

The post Povećanje udela u obnovljivim izvorima energije na više od 36% su jasni planovi Hrvatske do 2030.godine appeared first on Automatika.rs.