Upotrebom ovog sistema očekuje se da će biti izbegnuto oko 250.000 saobraćajnih nesreća i smanjena emisija CO2 do skoro 400.000 tona. Materijalni troškovi i štete bi mogli da budu manji za 4,3 milijarde evra a očekuje se i 350.000 manje povreda u saobraćajnim nesrećama, što je veoma bitno i od velikog značaja za bezbednost u saobraćaju. A vozačima će omogućiti više sati za druge aktivnosti tokom vožnje, koja sad postaje bezbedna.

The post Da li je umreženost automobila budućnost? appeared first on Automatika.rs.

 Ulaganje bi se odnosilo na projekat pristupa internetu iz udaljenih zona putem mreže malih satelita u niskoj orbiti. Tu je ideju je krajem 2016.godine izneo Elon Musk, a sada ova priča dobija potvrdu i sa druge strane.

 Kompanija Google novim ulaganjem u robotiku i space tech je već najavila neki dalji razvoj i svoje širenje na ostale oblasti.  Već postoje neki programi i projekti sličnog tipa ili ne sa satelitima već balonima sa IRC mrežom, koji omogućuju pristup internetu u nekim zabačenim krajevima i ruralnim regionima. Ova testirnja su poznata pod imenom ”Projekat Loon”.

The post Google ulaže više od jedne milijadre dolara u SpaceX appeared first on Automatika.rs.

 Mi sami, pa i većina ljudi i dalje je veoma skeptična kada se pomene školovanje putem interneta, ali važno je istaći da je ovaj način učenja postao prihvaćen upravo kako bi se izbegli svi nedostaci koje standardno obrazovanje nosi sa sobom. Šta je najbitnije za školovanje? Novac! Upravo to nam daju savremeni oblici učenja, ušteda vremena i novca, kao i dostupnost obrazovnih programa svima, bez obzira na to gde se nalaze i koliko godina imaju, samo su neki od razloga zbog kojih sve veći broj ljudi do uspešne karijere dolazi učeći uz pomoć svog računara.

 Standardnono obrazovanje pruža priliku svima da se školuju u oblasti koja ih najviše zanima, ali ono zahteva i redovan dolazak na predavanja, a to onda podrazumeva i selidbu u drugi grad ili duga putovanja.

Idealan način za zaposlene da promene karijeru

 Glavna prednost online učenja, kao što smo spomenili je svakako ušteda vremena i novca, koji su vam inače potrebni da biste prisustvovali predavanjima. Osim što ćete se rešiti mučenja po prevozu, komfor vašeg doma omogućiće vam da mnogo jednostavnije steknete potrebne veštine i tako još uspešnije izgradite karijeru.

 Online obrazovanje omogućava vam da se usavršavate, bez obzira na to gde stanujete, a jedini ”uslov” školovanja jeste internet. Ukoliko rešite ovaj ”problem”, otvaraju se brojne mogućnosti za učenje po najsavremenijim programima, koji će vas učiniti kvalifikovanim za najrazličitije oblasti.

 Online školovanje nudi vam tu slobodu da se sami organizujete i odlučite u kom trenutku ćete putem interneta odgledati predavanja, rešavati testove ili postaviti pitanja profesoru u vezi s eventualnim nejasnoćama.

 Kao najperspektivnija oblast 21. veka, IT (infromacione tehnologije) nude priliku svim školovanim stručnjacima da bez čekanja pronađu posao a pre svega ostvare i odličnu zaradu. Upravo ovo su najčešći razlozi zbog kojih se sve veći broj ljudi odlučuje da iskoristi prednosti interneta.

The post Online učenje postaje budućnost obrazovanja appeared first on Automatika.rs.

Kablovski TV sistemi

 Kablovski TV sistemi su razvijeni da bi mogli predstavljati pouzdane TV servise za lokalne zajednice. Pored stotina dostupnih TV kanala, kablovski operateri nude i usluge poput brzog pristupa internetu, VOIP (Voice over IP) telefonski servis, kao i tzv triple-play pakete koji uključuju telefonski servis, TV i pristup internetu. Ovi sistemi su unapređivani od analognog prenosa do potpune digitalizacije. Ranije je osnova bio koaksijalni kabl, dok se danas primenjuje konfiguracija optičkog kabla, a takođe je česta i hibridna konfiguracija optike i koaksijalnog kabla.

 Za tipičnu konfiguraciju važi da se pojedinačno vlakno deli, u cilju opsluživanja četiri optička čvora, dok većina čvorova opslužuje po 500 domaćinstava. Uz ovakvu konfiguraciju svako optičko vlakno stiže do 2000 krajnjih korisnika, iako uslugu ne zahtevaju sva domaćinstva. U optičkim čvorovima dolazi do konverzije optičkih u električne signale, radi konačne distribucije koaksijalnim kablom. Najčešće se koristi od RG – 6/U od 75Ω. Do svakog domaćinstva dolazi istovetni signal, što je karakteristično za bus topologiju. U pojednim oblastima veće udaljenosti, dodaju se pojačavači da bi se ublažila česta slabljenja signala. Tv signali kao i internet protok se prenose u spektru pri širini kanala od 6 MHz. Pošto propusni opseg koaksijalnog kabla iznosi od 850 MHz do 1 GHz, ovaj sistem može podržati od 140 do 170 downlink kanala. Takođe, postoje i uplink kanali koje služe da korisnik šalje informacije. Složeni video signal je razvijen uz pomoć opreme koja se označava kao CMTS (Cable Modem Terminate System). U starijim sistemima, video informacija se moduliše pomoću nosioca od 6 MHz širine kanala, pa se zatim svi kanali kombinuju ili linearno mešaju u novodobijeni složeni video signal. Međutim, danas je moguće sintetizovati čitav blok digitalno modulisanih kanala. Digitalizovani se video zatim šalje do ASIC ili FPGA integrisanog kola, radi željene amplitudne kvadratne modulacije (QAM) za svaki kanal.

 Kod starijih TV sistema, svaki TV signal je zauzimao kanal od 6 MHz. Moderni digitalni signali mogu sadržati jedan ili više TV signala po kanalu. Za digitalne TV signale se primenjuju algoritmi MPEG kompresije u cilju smanjenja, da bi se dobilo više signala po jednom kanalu. Pri downlink modulaciji se koristi kvadraturna amplitudska modulacija sa 64 ili 256 stanja (QAM 64 ili QAM 256), što bi dalje značilo da svaki kanal isporučuje protok podataka od 38 Mbps. Veći protoci se mogu postići korišćenjem tzv. lepljenja kanala (channel bonding), pri čemu se podaci šalju preko dva ili više kanala od 6 MHz.

 Krajnji korisnici obično ne dobijaju pune gorepomenute brzine. Iz razloga jer je koaksijalna linija, koja predstavlja magistralu, zajednička za više domaćinstava, ona između sebe dele ukupan protok. Za modulaciju u uplink smeru se koristi kvadraturna digitalna fazna modulacija (QPSK) ili jedna od varijacija 16/32/64/128 QAM. Tipične vrednosti uplink protoka se kreću do 27 Mbps. Downlink protok se usmerava do krajnjih korisnika korišćenjem splitera, koji dele signal za sobne konekcije, nakon čeka jedan ili dva uređaja obnavljaju signal. Kablovska kutija ili settop box (STB) bira željeni TV kanal uz pomoć tjunera i šalje ga do TV prijemnika. U određenim slučajevima, TV prijemnicima nije potreban STB. Za internet usluge i VOIP telefon koristi se kablovski modem, koji se povezuje za Ethernet port na računaru. U mnogim domaćinstvima se kablovski modem povezuje sa bežičnim ruterom koji omogućuje Wi-Fi usluge za PC, laptop, tablet ili mobilni telefon. Većina kablovskih modema nudi telefonsku opciju da digitalni VOIP postane kompatibilan sa klasičnim telefonskim sistemom, pa se mogu koristiti i standardni telefoni. Za povezivanje kablovskog modema se koristi standardizovani RJ–11 konektor.

DSL

 DSL je jedna od najstarijih tehnologija za brzi pristup internetu. Njeni počeci se vezuju za 1990-te godine i od tada je primetan veliki napredak tako da sada predstavlja veoma stabilnu i pouzdanu platformu. Zasniva se na već postojećim telefonskim sistemima, koje označavamo kao POTS (Plain Old Telephone System). Javna komutirana telefonska mreža se označava kao PSTN (Public Switched Telephone Network). U početku je predstavljala mrežu fiksnih analognih telefonskih sistema a sada je skoro u potpunosti digitalna pa uključuje i mobilne ifiksne telefone. Za tipične sisteme, važi da je telefonska povezana sa svakim pretplatnikom, preko jedne ili više nezaštićenih bakarnih parica, po jednom za svaki telefonski broj. Sistem je projektovan tako da je moguć prenos glasa u opsegu od 0-4 kHz. Tokom ranije internet ere, dial-up modemi su projektovani za prenos digitalnih podataka preko analognih linija. Zahvaljujući odgovarajućoj QAM modulaciji i šemama kodovanja, omogućen je prenos podataka do maksimalne brzine od 56 kbps. Nakon toga su usledili i mnogo veći protoci.

 Prvobitno projektovani DSL sistemi su omogućavali protoke od 1,5 Mbps do 8 Mbps u downlink smeru, odnosno ka korisniku. Veći deo prisupa internetu se i odnosi na ovaj smer, a manji deo na upload, odnosno slanje podataka od korisnika. To dovodi do pojave asimetričnog DSL sistema tj. ADSL. Većina DSL formata jesu asimetrični, s tim što postoje varijante sa istim protokom u oba smera.

 Veliko slabljenje, šum, smetnje preslušavanja su karakteristični za sistem bakarnih parica i predstavljaju primarna ograničenja POTS sistema. Međutim, telefonski operateri su unapredili ovaj elementarni sistem, kako bi se uključili susedni terminali označeni kao pristupni multiplekseri digitalne pretplatničke linije (digital subscriber line access multiplexer, DSLAM). DSLAM smanjuje udaljenost pretplatnika od centrale, pa se korisniku mogu dodeliti viši protoci. DSLAM prikuplja podatke različitih pretplatnika i dostavlja centrali preko optičkog vlakna. Ovaj sistem se označava kao FTTN (Fiber To The Node).

 Većina DSL sistema koristi modulacione sisteme slične OFDM multipleksiranju, koje nazivamo diskretni multiton (Discrete Multiton, DMT). Ovde dolazi do podele kablovskog spektra na podkanale širine 4,3125 kHz. Kod prvobitnog DSL-a je postojalo 256 podkanala za opseg od 1,1 MHz. Niži podkanali od približno 26 kHz do 138 kHz se koriste za prenos u uplink smeru, od korisnika. Opseh od 138 kHz do 1,1 MHz je rezervisan za downlink smer.

 Postoji više različitih verzija DSL-a. ADSL se najčešće koristi, iako postoje i novije i unapređene verzije. Npr, ADSL2 tehnologija omogućuje propusni opseg od 2,2 MHz i 512 podkanala, što omogućuje maksimalni protok od 12 Mbps. Sledeća varijanta je još više unapređena verzija, ADSL2+ sa protocima od 24 Mbps. Zatim sledi video DSL (VDSL). Projektovan za prenos komprimovanog digitalnog videa za HDTV, dostiže još veće bitske brzine, uz veći propusni opseg kabla, kao i ograničenje njegove dužine. Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU-T) je standardizovala DSL specifikacije. Tako za ADSL važe standardi G.991 i G.992. za ADSL2 važe standardi G.993 i G.994, a za ADSL2+ G.995. standardi G.993.1 i G.993.2 definišu VDSL i VDSL2.

Alternativni sistemi

Većina korisnika za internet pristup koristi TV i DSL tehnologije. Međutim, postoje slučajevi u kojima je poželjno ili neophodno drugačije rešenje. U mnogim novonaseljenim oblastima, instaliranje optičkih sistema ( FTTH) je finansijski sve povoljnije, pa se tako krajnjen korisniku već mogu omogućiti protoci od 50-100 Mbps. U ruralnim oblastima su zastupljeni bežični sistemi, pa tako npr. WIMAX standardi (IEEE 802.16) omogućuju protoke od 1 Mbps do 5 Mbps.

The post Poređenje kablovskog i DSL sistema prisupa internetu appeared first on Automatika.rs.