Nakon povezivanja, vreme je da se aplouduje kod. To se radi na dva načina:

1. Wifly se koristi kao hotspot;
2. Pristupanjem ved postojećoj wifi mreži korišćenjem wifly-a.

 U prvom slučaju se wifly konfiguriše kao hotspot (uputstvo ovde) a zatim aplouduje kod dat ovde. U drugom slučaju se wifly konfiguriše za pristupanje wifi korišćenjem serijskog monitora, ili koda. Nakon podešavanja, koristiti isti kod kao i u prvom slučaju. Kod se može koristiti umesto serijskog monitora.

Korak 3 – LED kontrola

Slika 2. LED kontrola

Nakon aploudovanja koda, otvoriti serijski monitor i sačekati da wifly uspostavi sopstveni hotspot ili se poveže na već postojeći. Serijski monitor će prikazati IP adresu wifly-a.

Slika 3. Prikaz IP adrese

 Zatim treba povezati računar ili smart telefon na wifi hotspot na koji je povezan vaš wifly, i u web pregledaču uneti IP adresu wifly-a, koja je prikazana na serijskom monitoru, nakon koje treba uneti /&1# (da se LED uključi) ili /&2# (da se LED isključi). U ovom primeru to bi bilo 192.168.43.89/$1# i 192.168.43.89/$2# respektabilno.

 

 

 Frekvencija prenosa signala preko svetlosnog izvora može biti mnogo veća od postojeće Wi-Fi tehnologije, u nivou slobodnih opsega za prenos signala svake zemlje. Svetlost kao i radio talas jeste elektromagnetni talas koji može da ima 100.000 puta veću frekvenciju emitovanja od Wi-Fi signala, a dozvola za pravljenje sijalica nije potrebna.

 Za ovu tehnologiju koriste se LED sijalice, koje mogu osvetljavati sobu ili radnu površinu, paralelno emitujući ljudskom oku neprimetan signal koji prijemnik nekog uređaja može da registruje. To praktično znači da je svakom izvoru svetlosti koji će se u ove svrhe koristiti potreban mikro čip za generisanje signala za slanje, a uređajima (računar, mobilni telefon, tablet, …) biće potreban prijemnik tog signala. Iz ovoga se može zaključiti da izvor svetlosti (sijalica) mora stalno biti uključen, međutim intezitet svetla može takođe biti sveden na minimum, tako da ljudsko oko ne može da ga registruje.

 Jasno je da ova tehnologija, bar za sada, neće u potpunosti zameniti Wi-Fi, zbog ograničenja koje ima u pogledu potrebe za optičkom vidljivošću između predajnika i prijemnika. Međutim postoji bezbroj slučajeva u kojima se može koristiti, ne ograničavajući se na prenos samo određene vrste podataka. To mogu biti javne ustanove, saobraćaj, industrija i slično.