Tranzistori se prema načinu rada dele na dve osnovne grupe: bipolarne tranzistore (eng. BJT – Bipolar Junction Transistor) kod kojih provodnost zavisi od elektrona u NPN i šupljina u PNP tipu, i unipolarne tranzistore (eng. FET – Field Effect Transistor) kod kojih provodnost zavisi od elektrona u N-kanalu ili šupljinama u P kanalu.

 Više o tranzistorima možete pronaći OVDE.

 Osobine tranzistora se mogu znatno vernije sagledati iz njegovih grafičkih karakteristika,  koje se dobijajaju merenjem. Kod tranzistora je u principu potrebno poznavati ulazne, prenosne i izlazne karakteristike. Ulazne karakteristike predstavljaju međusobnu zavisnost, između ulaznih veličina uz uticaj ostalih veličina tranzistora. Obično se za vreme snimanja ulazne karakteristike ostale veličine održavaju konstantnim. Na primer, kod snimanja zavisnosti ulazne struje od ulaznog napona, izlazni napon se održava konstantnim.

 Kolo za snimanje svih karakteristika tranzistora u spoju sa zajedničkim emitorom je prikazan na slici br.1. U ovom kolu za snimanje karakteristika tranzistora koristi se dva izvora: Eb za polarizaciju baze i Ec za polarizaciju kolektora, mada se može koristiti i jedan izvor za obe polarizacije. Otpornici Rb i Rc služe za ograničenje struje kod pogrešnog uključivanja: na ovaj način se sprečava uništenje tranzistora ili instrumenata kod nepravilnog rukovanja. Ovde treba napomenuti da je najpovoljnije upotrebljavati digitalne multimetre, mada mogu da se upotrebe i analogni elektronski voltmetri sa velikom ulaznom otpornošću, od 10MΩ.

 Pomoću mikroampermetra(µA) i mA, voltermetra V1 i voltimetra V2 snimaju se ulazne karakteristike Ib=f(Ube) za napon Uce konstantan. Pomoću mikroampermetra µA i miliampermetra mA snimaju se prenosne karakteristike Ic=f(Ib) kada imamo konstantan napon Uce. Pomoću mirkoampermetra µA, miliampermetra mA i voltimetra V2 snimaju se izlazne karakteristike Ic=f(Uce) za konstantnu struju Ib.

Slika br.1 Kolo za snimanje ulaznih, izlaznih i prenosnih karakteristika tranzistora zajedničkim emitorom

Karakteristike bipolarnih tranzistora

 Posmatajući tranzistor kao četveropol i konstantne struje i napone koji utiču na njegov rad mogu se postaviti četiri vrste karakteristika: ulazna, izlazna, prenosna i povratna. Kao što je poznato tranzistor se može spojiti u tri osnovna spoja: sa zajedničkim emitorom, zajedničkom bazom i zajedničkim kolektorom. Za upotrebu tranzistora kao pojačala najčešće se koristi spoj sa zajedničkim emitorom, a za određivanje karakteristika tranzistora u tom spoju koristi se strujni krug prikazan na slici br.2 .

Slika br.2 Strujno kolo za određivanje karakteristika tranzistora sa zajedničkim emitorom

 Za određivanje ulazne karakteristike tranzistora posmatra se kako ulazna struja Ib zavisi od ulaznog napona Ube, pri konstantnom izlaznom naponu Uce. Ova karakteristika objašnjava kako će se opteretiti izvor signala, ako se spoji na ulazni krug. Zavisnost ulazne struje Ib od ulaznog napona Ube prikazana je ulaznom karakteristikom na slici br.3 .

Slika br.3 Zavisnost struje Ib=f(Ube) uz Uce=const. (ulazna karakteristika)

 Ulazna karakteristika tranzistora je zavisnost:

Ib = f1 (Vbe),

pri čemu je napon  Vce parametar(konstantan). Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter.

Prenosna karakteristika tranzistora je zavisnost:

Ic = f2 (Vbe),

pri čemu je napon Vce parametar. Ova zavisnost ima eksponencijalni karakter.

Izlazna karakteristika tranzistora je zavisnost:

Ic = f3 (Vce),

pri čemu je struja baze Ib parametar.

Ove karakteristike se daju u katalozima i koriste se u procesu projektovanja.

The post Ulazna, izlazna i prenosna karakteristika tranzistora appeared first on Automatika.rs.

Relej predstavlja uređaj koja služi za prekidanje ili uspostavljanje strujnog kola. Prekid nastupa kada se na kalem dovede struja. U opštem slučaju, struja se mora konstantno dovoditi na kalem, radi održavanja kontakta, dok impulsni relej „pamti“ i reaguje samo na trenutnu vrednost struje. Drugim rečima, električni impuls do kalema rezultuje paljenjem kontakta, dok sledećim električnim impulsom dolazi do gašenja kontakta.

Opis

 Digitalni impulsni relej predstavlja elektronski sklop koji verno oponaša osobine impulsnog releja sa mehanizmom zupčanika. Prvim pritiskom tastera relej se uključuje, a drugim isključuje. Prednost ovog sklopa je to da se može koristiti u centralizovanom sistemu za kućnu automatizaciju. Još jedna prednost je niža cena u odnosu na impulsni relej sa zupčanikom. Na digitalni impulsni relej ne utiče električni šum, a konekcija između tastera i kola se može postići kablom bez zaštite bilo koje dužine.

Šema

 Osnovna komponenta kola je IC1 (CD4017). Pri povezivanju tastera, prisutan je i optoizolator, komponenta koja služi za prenos električnih signala između dva izolovana kola, uz pomoć svetlosti.

 Prvim pritiskom bilo kog tastera dolazi do uključivanja opto-izolatora do GND u IN stanje. Izlazni signal iz opto-izolatora se pojačava tranzistorom Q1 (BC557), zajedno sa C1, R3 i R4. Tako pojačani signal se dovodi na takt (pin 14) dekadnog brojača IC1 (CD4017), stanje brojača se povećava za 1 i relej se uključuje (stanje ON). Tranzistor Q2 (2N2222) povezan na pin 2 IC1 dovodi napon od 12V. LED1 prikazuje ON/OFF stanja. Drugim bilo kojim pritiskom tastera, relej se isključuje. Ako pomoću LE didode, D2, povežemo pin 4 da resetuje pin CD 4017, brojač se vraća u inicijalno stanje, i spreman je za sledeći pritisak tastera, za uključivanje. Komponente C2 i R6 održavaju napon od 12V za Reset pin, tokom napajanja kola, dok se C2 ne napuni na 12V.

 Promena stanja (IN/OUT ) kolektora tranzistora Q2 se koristi u sistemima mikrokontrolera (GSM daljinsko upravljanje, WEB kontrola i slično). Napon napajanja kola je DC napon od 12V. U standby režimu, kada je relej isključen, digitalni impulsni relej troši 0V.

Instalacija

Lista delova

IC1 – CD4017
Q1 – BC557
Q2 – 2N222
OK1 – PC818 (opto – izolator)
D1 – 1N4004
D2 – 1N4148
R1 – 3 K
R2 – 100 K
R3 – 1K
R4 – 10 K
R5 – 1 K
R6 – 100 K
R7 – 1 K
C1, C2 – 100 nF
C2, C3, C4, C5, C6 – 1μf/25V
LED1 – LED dioda
K1 – 12V relej

 Impulsni relej ima dva stanja (označava se kao bistabilan). Kada nema struje, relej ostaje u poslednjem stanju, dok prvi impuls na kalem uključuje relej, sledeći impuls ga isključuje. Ovaj tip releja ima prednost pošto jedan namotaj troši struju samo za trenutak, dok se uključi.

The post Digitalni impulsni relej appeared first on Automatika.rs.