Tu studiju je sprovela firma koja proizvodi globalne sigurnosne softvere, Trend Mikro i Politehnički Univerzitet u Milanu, najveći tehnički Univerzitet u Italiji. ”Industrijski robot nije spreman za svet u kojem živ”, rekao je Mark Nunikhoven potpredsednik u kompaniji Trend Mikro.

 Ova studija bavi se istraživanjem ranjivosti u vezi interneta koja mogu uključivati industrijske robote koji se koriste na proizvodnim linijama u područjima kao što su automobilska i avionska industrija. Roboti, koji uglavnom izgledaju kao velike mehaničke ruke, koriste se za premeštanje teških predmeta, zavarivanje šavova i delova zajedno. Ove mašine se takođe mogu koristiti za premeštanje i slaganje sanduka i kontejnera u skladištima.

 Ovo pitanje s vremenom dobija na značaju, pošto upotreba robota raste u fabrikama širom sveta. Međunarodna federacija robotike saopštila je u svom izveštaju da će do 2019. godine biti raspoređeno 2.6 miliona industrijskih robota, što je povećanje za oko 1 milion od 2015-e godine.

 Iako su kompanije posvetile pažnju da obezbede da industrijski roboti budu bezbedni za rad u blizini ljudi, često ih ne obezbeđuju od virtuelnih napada. Ali, ovi roboti, prema Nunikhovenu, sve se više povezuju sa kompanijskim mrežama i internetom.

 Sve dok postoje odgovarajuće mere predostrožnosti, analitičari kažu da se ovi roboti mogu povezati na internet. Potrebne su im osnovne mere zaštite kao što su korisnička imena i lozinke, dvostruka autentifikacija, šifrovanje i biometrijska autentifikacija.

 Patrik Murhed, analitičar, izjavio je da je iznenađen što će se preduzeća odreći sigurnosti za sve što je povezano sa internetom.

 Da bi se zaštitila sigurnost robota, potrebno je zaštita od robota do mreže do centra podataka.

 U prošlosti, kada su roboti bili u fabrici nisu bili deo mreže koju bi ceo svet mogao da vidi. Sada su svi ovi uređaji na internetu i svi su izloženi riziku. To znači da će kompanije morati da budu sigurne da će IT menadžeri ili čak i direktori nadgledati robotiku i da će obezbediti da tehnologija podržava poslovnu strategiju firme, kao i sigurnost mašina.

 Jedan od izazova za kompanije biće pronalazak ljudi koji imaju iskustva i u radu u oblasti robotike i bezbednosti podataka. Sve dok kompanije ne mogu efikasno kombinovati robotiku i bezbednost, roboti će biti lak ulaz hakera za ulazak u mrežu kompanije.

 Hakeri mogu dobiti pristup programu koji se koristi za kompanijske proizvode, ili bi mogli da iskoriste robote za hakovanje drugih sistema u preduzeću. Kompanije bi mogle da budu žrtve premeštanja ili sabotaže.

 To može biti opasno na više načina. Na primer, hakeri dobijaju kontrolu nad robotom i koriste ga za uništavanje proizvoda kompanije ili za povređivanje ljudskog operatera.

 Kako je završeno istraživanje?

 Posmatrana je virtuelna bezbednost jer se roboti povezuju sa sve većim mrežama kao i samim internetom. Tokom istraživanja, pronađeno je više od 83.000 robota koji su izloženi internetu.

 Prema istraživanju, od 83 hiljade industrijsih robota koji su izloženi internetu, 59.000 je ranjivo dok više od 5.100 nije ni imalo proveru identiteta.

 Zašto bi kompanija povezala industrijskog robota koji radi na proizvodnoj liniji sa internetom? IT menadžeri žele da imaju pristup industrijskim robotima kako bi putem interneta mogli da prilagode rad robota ili da provere status svojih proizvodnih linija. Ljudi imaju tendenciju da gledaju pozitivno na mogućnosti koje im internet pruža, ne obraćajući pažnju na rizik.

The post Da li ste znali da postoji mogućnost da hakujete robote u fabrikama? appeared first on Automatika.rs.

 Umesto da se robotima eksplicitno daje komanda šta da rade, istraživači sa MIT i Bostonskog Univerziteta rade na razvoju tehnologije koja će omogućiti da se robotima pošalje komadna da izvrše zadatak mislima čoveka. Istraživanje je išlo u pravcu da čovek otkrije da je robot napravio grešku.

 U ovom istraživanju čovek je bio priključen na EEG uređaj kako bi se pratila aktivnost njegovog mozga kad uoči neku nepravilnost u radu robota tj. kad primeti da je robot napravio grešku, zatim kad robot ispravi grešku. Zadatak koji robot ima da obavi je jednostavno sortiranje dva različita dela, prvo se počelo sa ovako jednostavim zadatkom ili rezultati se kasnije mogu primeniti na složenijim sistemima.

 ”Ovo istraživanje treba da pokaže da li je moguće da čovek samo misli o nekom zadatku ili problemu a da robot upotpunosti sam reši taj zadatak”, izjavila je direktorka Odseka za Informatiku i veštačku inteligenciju Danijela Rus, na MIT Univerzitetu. ” Zamislite da možete izdati komandu robotu bez kucanja naredbe, pritiska na taster, a da pritom ne kažete niti jednu reč?”, stoji dalje u izjavi Danijele Rus.

 Kad bi ovoj projekat do kraja bio uspešno završen, tim sa MIT-a udružio se sa Frenkom Ginterom i njegovom laboratorijom sa neurološka ispitivnja na Bostonskom Univerzitetu. Tim iz Bostona, prva istraživanje koja je vršio na ovoj bazi je bilo testiranje na mozgu majmuna, pratili su signale koje daje njihov mozak kad naprave neku grešku. To istraživanje je bilo veoma uspešno i sada im se otvorila prilika da takvo ispitivanje urade na ljudima i kasnije te rezultate iskoriste za kontrolu robota čovekovim mislima.

 ”Sam čin detektovanje i otkrivanje greške je komplikovana stvar i veoma teška za programiranje, i sve ovo može da pomogne kontroli robota i nadzoru jer je moguće da robot bude programiran da reaguje kad čovek otkrije grešku”,  izjavio je Frenk Ginter.

 Ovde nije potrebno da se prilagođavate mašini tj. robotu, robot se prilagođava vama a vi samo vršite nadzor njegovog rada. Ovo se može koristiti u industriji ali i kao pomoć nepokretnim osobama kojima je potrebna pomoć mašina kao bi kolko tolko funkcionisali normalno. Da bi se sve ovo koristilo tehnologija mora još napredovati jer nije dovoljno samo da izvršava jednodnostavan zadatak sortiranja sa samo dva različita predmeta.

The post Roboti već sada mogu biti kontrolisani mislima čoveka appeared first on Automatika.rs.