U leder programiranju se Start/stop kolo veoma često koristi u industrijskim primenama. Na primer, mašina može imati start prekidač za početak rada i stop prekidač za zaustavljanje. Primer leder dijagrama start/stop kola prikazan je na Slici br.1. Start je normalno-otvoren, a Stop normalno-zatvoren prekidač. Pritiskom na prekidač Start, uslov ranga postaje tačan, a izlaza Y1 se aktivira. Uočimo da se izlaz Y1 koristi i kao ulaz. S obzirom da je sada Y1=1, uslov ostaje tačan, a izlaz aktivan i nakon otpuštanja prekidača Start. Pritiskom na prekidač Stop, uslov ranga postaje netačan, a izlaz se deaktivira. Pošto je sada Y1=0, uslov ostaje netačan, a izlaz neaktivan i nakon otpuštanja prekidača Stop. Da bi se izlaz ponovo aktivirao potrebno je ponovo pritisnuti taster Start. Opisani postupak formiranja start/stop kola se zove samodržanje, s obzirom da izlazna promenljiva zadržava vrednost i posle prestanka uslova za njeno aktiviranje.
Ponašanje Start/stop kola je identično ponašanju SR leča, pri čemu prekidač Start ima ulogu setovanja, a Stop ulogu resetovanja leča.
Osim u leder programima, Start/stop kolo se često realizuje i u relejnoj tehnici, uz pomoć relea sa dva normalno-otvorena kontakta. Na slici br.2 je prikazana realizacija start/stop kola za upravljanje motorom. Jedan kontakt relea, A1, kontroliše napajanje motora, dok se drugi kontakt, A2, koristi za realizaciju start/stop kola. Pritiskom na prekidač Start, kroz namotaj relea počinje da teče struja, oba kontakta, A1 i A2 se zatvaraju i motor počinje da radi. Ovakvo stanje se zadržava i nakon otpuštanja prekidača Start, jer struja za namotaj relea nastavlja da teče kroz zatvoren kontakt A2. Pritiskom na prekidač Stop, struja kroz namotaje relea se prekida, kontakti A1 i A2 se otvaraju, motor prestaje da radi a kroz namotaje relea više ne protiče struja.
Slika br.2 Realizacija Start/Stop kola pomoću relea
Na prvi pogled čini se da start/stop kolo predstavlja neracionalno rešenje, jer se ista funkcija (prosto aktiviranje/deaktiviranje izlaza) može ostvariti pomoću samo jednog, dvopoložajnog prekidača, koji bi direktno upravljao izlazom. Razlog za korišćenje start/stop kola je bezbednost. Pretpostavimo da u sistemu na slici br.2, motor radi (kroz namotaje relea teče struja) i da u jednom trenutku dođe do nestanka električne energije. Motor se zaustavlja, a kontakti relea otvoraju. Kada naknadno eletrična energija dođe, motor ostaje isključen, a da bi se ponovo uključio neophodno je pritisnuti prekidač Start. Ako bi smo za upravljanje motorom koristili samo jedan prekidač koji bi direktno kontrolisao napajanje motora, motor bi po dolasku električne energije nastavio da radi, zato što je prekidač ostao uključen, što može biti kritično sa stanovišta bezbednosti.
Start/stop kolo se može realizovati i uz pomoć naredbi OTL i OTU, kao što je prikazano na slici. Uočimo da su sada oba ulaza, Start i Stop, sa normalno-otvorenim kontaktima i da se obe naredbe OTL i OTU odnose na isti izlaz, Y1. Postavljanjem ulaza Start na 1, izvršava se naredba OTL, koja postavlja izlaz Y1 na 1 (Y1 se setuje), koji ostaje 1 i kada se Start vrati na 0. Da bi se izlaz Y1 postavio na 0 (tj. resetovao), potrebno je postaviti Stop=1, što aktivira naredbu OTU. Izlaz Y1 zadržava vrednost 0 i nakon postavljanja ulaza Stop na 0.
Slika br.3 Realizacija start/stop kola pomoću naredbi OTL i OTU
U rešenju sa slici br.3, kritična situacija je ona kada su oba prekidača, Start i Stop, zatvorena (=1). Naime, ovakva situacija nesme da se javi na ulazu, jer pod tim uslovom kolo može početi da osciluje. Da bi se predupredilo ovakvo neželjeno ponašanje, leder program na slici br.3 može se proširiti XIC naredbom u prvom rangu koja će sprečiti da pri Start=1 uslov postane tačan ako je Stop=1 (Slika br.4). Očigledno, u rešenju na slici br.4 ulaz Stop ima viši prioritet, tako da se pri Start=Stop=1 kolo resetuje.
Slika br.4 Start/stop kolo koje rešava problem Start=Stop=1
Leder programiranje:
- Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
- Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
- Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
Napomena: Tekst je preuzet iz materijala za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.
