U DHL-u se spremaju da iskoriste postojeće timove ljudi, usavrše njihova znanja i veštine, ali i da zaposle ljude specijalizovanih znanja poput robotskih tehničara, projektnih inženjera kako bi se cela kompanija bolje snašla u radu sa kolaborativnim robotima. Ova kompanija vrši mnoga istraživanja, kako robotiku i automatizaciju uvesti i u druge delove lanca snabdevanja.

 Nakon kupovine ova četiri robota, DHL ima u planu da uloži više od milion funti u automatizaciju i robotiku tokom sledeće godine.

 Simon Woodward, direktorom proizvodnje u DHL-u, izjavio je da već neko vreme pokušavaju da uvedu kolaborativnu robotiku i u proces logistike. Njihovi klijenti koji rade u potrošačkoj industriji vide ogromne fluktuacije potražnje, jer se potrebe potrošača menjaju. Porast e-trgovine, dovela je do povećanja broja isporuka unutar mreže, a fleksibilna priroda kolaborativnog robota Sawyer, omogućuje da se brzo odgovori na promene iz okruženja, da se pruže rešenja i popune praznine u radu.

The post DHL nastavlja sa uvođenjem kolaborativnih robota u svoje sisteme poslavanja appeared first on Automatika.rs.

 Umesto da se robotima eksplicitno daje komanda šta da rade, istraživači sa MIT i Bostonskog Univerziteta rade na razvoju tehnologije koja će omogućiti da se robotima pošalje komadna da izvrše zadatak mislima čoveka. Istraživanje je išlo u pravcu da čovek otkrije da je robot napravio grešku.

 U ovom istraživanju čovek je bio priključen na EEG uređaj kako bi se pratila aktivnost njegovog mozga kad uoči neku nepravilnost u radu robota tj. kad primeti da je robot napravio grešku, zatim kad robot ispravi grešku. Zadatak koji robot ima da obavi je jednostavno sortiranje dva različita dela, prvo se počelo sa ovako jednostavim zadatkom ili rezultati se kasnije mogu primeniti na složenijim sistemima.

 ”Ovo istraživanje treba da pokaže da li je moguće da čovek samo misli o nekom zadatku ili problemu a da robot upotpunosti sam reši taj zadatak”, izjavila je direktorka Odseka za Informatiku i veštačku inteligenciju Danijela Rus, na MIT Univerzitetu. ” Zamislite da možete izdati komandu robotu bez kucanja naredbe, pritiska na taster, a da pritom ne kažete niti jednu reč?”, stoji dalje u izjavi Danijele Rus.

 Kad bi ovoj projekat do kraja bio uspešno završen, tim sa MIT-a udružio se sa Frenkom Ginterom i njegovom laboratorijom sa neurološka ispitivnja na Bostonskom Univerzitetu. Tim iz Bostona, prva istraživanje koja je vršio na ovoj bazi je bilo testiranje na mozgu majmuna, pratili su signale koje daje njihov mozak kad naprave neku grešku. To istraživanje je bilo veoma uspešno i sada im se otvorila prilika da takvo ispitivanje urade na ljudima i kasnije te rezultate iskoriste za kontrolu robota čovekovim mislima.

 ”Sam čin detektovanje i otkrivanje greške je komplikovana stvar i veoma teška za programiranje, i sve ovo može da pomogne kontroli robota i nadzoru jer je moguće da robot bude programiran da reaguje kad čovek otkrije grešku”,  izjavio je Frenk Ginter.

 Ovde nije potrebno da se prilagođavate mašini tj. robotu, robot se prilagođava vama a vi samo vršite nadzor njegovog rada. Ovo se može koristiti u industriji ali i kao pomoć nepokretnim osobama kojima je potrebna pomoć mašina kao bi kolko tolko funkcionisali normalno. Da bi se sve ovo koristilo tehnologija mora još napredovati jer nije dovoljno samo da izvršava jednodnostavan zadatak sortiranja sa samo dva različita predmeta.

The post Roboti već sada mogu biti kontrolisani mislima čoveka appeared first on Automatika.rs.

The post Najbolji vodič kroz svet robotike – Robots for iPad app [VIDEO] appeared first on Automatika.rs.