intervju Archives - Automatika.rs

Za naš sajt govori Stipan Đuraković, direktor preduzeća PeLCer d.o.o. iz Subotice

Milica Đekić — Sun, 17 Feb 2013 23:00:00 +0000

Preduzeće PeLCer d.o.o. je mlado privatno preduzeće iz Subotice koje se uspešno bavi pružanjem usluga iz oblasti automatizacije. Gospodin Stipan Đuraković, je dokazao da voljom i upornošću mogu da se naprave odlični rezulatati u poslu kojim se bavite. Stipan je rođen 1977. godine u Subotici. Završio je srednju elektrotehničku školu, smer elektromehaničar za mašine i opremu, i posle Visoku tehničku školu u Subotici, smer automatika. Nakon nekoliko godina provedenih kao inženjer u dve ozbiljne fabrike u Subotici, osniva svoju firmu. Svoje slobodno vreme voli da provodi u krugu porodice.

Automatika Team: Čime se Vi konkretno bavite, koji bi bio spisak Vaših delatnosti i šta biste posebno izdvojili?

Stipan Đuraković: Nije lako formulisati čime se bavimo pogotovo za čitaoce koji nisu u struci ili nisu iz sveta tehnike, a pošto vaši čitaoci to jesu rekao bih sledeće. PeLCer d.o.o iz Subotice pruža usluge u oblasti automatizacije, rešenja i standardne proizvode širom industrije, ali naročito u industriji hrane i pića, proizvodnji stočne hrane i silosa, proizvodnji ambalaže i štamparije, proizvodnji papira, proizvodnji obnovljivih izvora energije, kao i tretmanu voda i otpadnih voda. Naši inženjeri su kvalifikovani da dostave kompletan projekat od dizajna pa do same izrade i puštanja u rad. Održavanjem, kao dodatnom uslugom koju pruža PeLCer d.o.o, garantujemo za kontinuitet rada isporučenih rešenja. Posebno bi izdvojili inženjerske projekte u industriji pića, gde imamo veliki broj referenci. S druge strane, pored usluga inženjeringa i projektovanja, bavimo se i veleprodajom industrijske opreme.

Automatika Team: Da li biste mogli da opišete šta sve podrazumevate pod PLC programiranjem i da li imate neko iskustvo iz prakse koje biste posebno izdvojili, a koje bi bilo interesantno za čitaoce našeg portala?

Stipan Đuraković: Kada smo krenuli da sastavljamo spisak usluga šta sve radimo na prvom mestu se našao pojam PLC programiranje. To je izrada algoritma upravljanja jednog automatskog sistema. Od osmišljavanja toka, regulacionih petlji i sekvenci, definisanje promenljivih, do pisanja i konfigurisanja logičkih funkcija i sekvenci. Na kraju naravno sledi testiranje i puštanje u rad. Interesantno iskustvo koje bih izdvojio jeste rad na većim i složenim sistemima. Sistemi gde imate više PLC-a i PC-a, industrijsku mrežu (field bus) sa više desetina (ili stotina) učesnika, kada su na tu mrežu priključeni i motori, pneumatska ostrva, procesna oprema itd. Gde se radi dugo više meseci i na kraju kad se završi sve to lepo funkcioniše i zadovoljava svrhu i korisnike.

Automatika Team: Šta sve podrazumevate pod implementacijom SCADA i HMI rešenja i da li biste mogli da date neki praktični primer?

Stipan Đuraković: Deo jednog automaskog sistema je svakako i sučelje (interface) za operatera. Sučelje je kod većih i složenih sistema SCADA a kod manjih sistema ili celina HMI (operatorski panel). Za izradu istog koristimo gotova rešenja, alate kao što su WinCC, WinCC flexible, Video designer, TwinCAT HMI, i slične alate proizvođača opreme koju koristimo, ponekad Visual Basic. SCADA je sistem ispred koga operater u kontrolnoj sobi sedi i nadgleda i upravlja automatskim sistemom preko više monitora a ponekad i preko više računara. HMI je na primer operatorski panel sa ekranom osetljivim na dodir sa ili bez funkcijskih tastera, preko koga operater upravlja jednom mašinom, podešava parametre sistema (na primer zadaje temperaturu brzinu itd). Najprostiji HMI (human machine interface) su svakako tasteri prekidači i signalne sijalice.

Automatika Team: Na osnovu korisničkih ideja, potreba i zahteva izrađujete sisteme automatskog upravljanja koristeći najsavremenije tehnologije i rešenja. Šta pod time podrazumevate?

Stipan Đuraković: Upravo to što kažete. Na osnovu korisnikovih potreba i zahteva, sagledava se problem sa više strana, predlažu adekvatna inženjerska rešenja, vrši odabir opreme, i pristupa izradi idejnog projekta i ponude. U naknadnim razgovorima sa korisnikom, preciznije se definiše vrednost radova i usklađuje sa njegovim stvarnim potrebama i trenutnim finansijskim mogućnostima. Koristimo kvalitetnu najsavremeniju, najnoviju opremu-tehniku koja postoji na tržištu i u konbinaciji sa našim iskustvom i znanjem pronalazimo optimalna rešenja za naše kupce. To u praksi znači kvalitetno rešen zadatak na jeftiniji način od uobičajenog ili zastarelog.

Automatika Team: Bavite se još rekonstrukcijom i automatizacijom starih sistema, puštanjem u rad automatskih sistema, postrojenja i linija i parametrisanjem industrijske opreme. Da li biste ukratko mogli da opišete kako sve to radite?

Stipan Đuraković: Na tržištu postoji oprema koja je stara više desetina godina, a koju je potrebno remontovati ili rekonstruisati iz raznoraznih razloga. Često se mehanika samo remontuje a upravljački sistem zameni novim i savremenijim od starog, gde se osim ponovnog funkcionisanja dobija često i na performansama. Bavimo se i puštanjem u rad sistema, i linija novih ili polovnih kupljenih u inostranstvu kada sistem ili mašine dolaze bez tehničke podrške proizvođača ili servisera. Naša satnica je daleko ispod inostranih. Moram da naglasim, ova usluga iziskuje pre svega vrlo dobro iskustvo i vrlo dobrog inžinjera, jer često mašine nemaju dokumentaciju ili je imaju samo delimično, takođe su često sami programi mašina nekompletni ili nečitljivi (nereverzibilni). Tada radimo reverzibilni inžinjering (ja to tako zovem) kada na osnovu onoga što imamo saznajemo kako je to radilo i kako treba da radi.

Automatika Team: Vratimo se na početak i sam nastanak preduzeća. Kako je bilo počinjati u Poslovnom Inkubatoru u Subotici?

Stipan Đuraković: Poklopilo se vreme kada sam se odlučio za osnivanje preduzeća sa vremenom kada je BIS (Biznis Inkubator Subotica) raspisao konkurs za stanare koji nameravaju da počinju biznis, rekao bih kao kec na jedanaest. Bilo je vrlo interesantno a sa druge strane vrlo teško i neizvesno moram priznati, u Inkubatoru smo dobili važne smernice, odnosno obuke, koje pomažu u odlučivanjima na početku kada čovek zbog neiskustva može puno puta da napravi velike greške.

Automatika Team: Da li ulažete u profesionalno usavršavanje i edukaciju Vaših zaposlenih i ako da, kako se to manifestuje?

Stipan Đuraković: Posvećujemo pažnju konstantnoj profesionalnoj edukaciji svojih zaposlenih. Prosto smo prinuđeni na to da bi mogli da koristimo najnoviju tehniku i da bi bili konkurentni na tržištu, što za dobrog inženjera predstavlja čar. To se pre svega ogleda kroz praćenje i učešće na kursevima, obukama i edukacijama koje renomirane svetske firme organizuju i održavaju u zemlji i inostranstvu.

Automatika Team: Čuli smo da imate ideju za veoma interesantan projekat. Reč je o inverznoj kinematici robota. Da li biste mogli ukratko da nam opišete o čemu se radi?

Stipan Đuraković: U ovom mesecu završavamo jedan interesantan projekat sa sinhronizacijom 10 servo osa. Sledeći korak bi bio kada se ukaže potreba na tržištu za robotsku aplikaciju da sami pokušamo da napravimo svoje rešenje za inverznu kinematiku robota, što bi bio veliki izazov za nas.

Automatika Team: I za kraj, šta mislite o našem sajtu Automatika.rs?

Stipan Đuraković: Podržavam vaš sajt i drago mi je da postoji. Poželeo bih vam da imate što više kvalitetnih i stručnih sadržaja, da vam komercijalna nota ne preraste inžinjersku.

{gallery}intervjui/pelcer/galerija{/gallery}

The post Za naš sajt govori Stipan Đuraković, direktor preduzeća PeLCer d.o.o. iz Subotice appeared first on Automatika.rs.

Intervju sa dr Draganom Povrenovićem, koordinatorom Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju

Marko Nikolić — Sun, 29 Apr 2012 23:30:22 +0000

Dr Dragan Povrenović, dipl.inž., zaposlen je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na Katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine i bavi se problematikom tehnologije vode i otpadnih voda, kao i bioprocesnim inženjerstvom. Objavio je 75 naučnih radova u međunarodnim i domaćim publikacijama i realizovao više projekata u oblasti kojom se bavi. U periodu od 2004-2007. bio je na poziciji državnog sekretara za nauku i zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije i pokretač je sprovođenja Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji i priključenja inovatora iz Republike Srpske 2007. god. Autor je Zakona o inovacionoj delatnosti koji je usvojen u Narodnoj skupštini 2005.god. U periodu od 2005-2012. koordinira aktivnosti vezane za organizaciju Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji i Republici Srpskoj.

1. Koji je osnovni cilj Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju?
*Od samog početka kada je 2004. godine napravljen plan realizacije Takmičenja na nivou čitave Srbije, želja nam je bila da pružimo šansu svima koji mogu i žele da rade, stvaraju i kreiraju nove proizvode, zasnovane na sopstvenoj invenciji, da sami procene svoje rezultate, uporede ih sa drugima, budu dodatno ocenjeni i ono što je najvažnije osposobljeni da sa svojim proizvodom izađu na tržište i time sebi i drugima obezbede dohodak, stvore novo radno mesto ili zasnuju sopstveno preduzeće.

2. Možete nam nesto više reći o samom takmičenju, opštim pravilima i uslovima?

*Takmičenje je otvoreno za sve stanovnike Srbije, nezavisno od starosne ili obrazovne strukture, pola ili statusa po pitanju zaposlenja i učešće je besplatno. Osnovni uslov je da se ima već realizovana, tj. napravljena inovacija ili bar dobra ideja koja je pred neposrednom realizacijom. Nakon toga je neophodno da se oformi tim, od najmanje tri člana, koji će biti u stanju da tu inovaciju razvije i iznese na tržište. Do 15. maja ove godine, putem sajta www.inovacija.org vrši se prijavljivanje inovacije i članova tima, a nakon toga se prema usvojenom kalendaru aktivnosti učestvuje na takmičenju, koje podrazumeva obuku, samostalni rad, recenziju inovacija, kao i rešavanje niza specifičnih zadataka koji se pred takmičare postavljaju, a što je do detalja pojašnjeno na sajtu takmičenja. Inovacije mogu biti iz svih oblasti tehnološkog razvoja, od tehničko-tehnoloških rešenja, do usluga ili proizvoda zasnovanih na tradiciji i kulturi naših naroda. Osnovna komunikacija se odvija putem Interneta, a obuke takmičara se vrše u prostorijama Privredne komore Srbije i Regionalnih privrednih komora širom Srbije, u zavisnosti od broja i regionalne rasporedjenosti prijavljenih timova. Završne manifestacije na takmičenju se odvijaju tokom novembra i decembra, od Sajma inovacija koje su plasirane u prvih 30, pa do dva polufinala nakon kojih se dobija šest finalista koji se bore za konačni rang u finalu, koje se, krajem decembra, uživo prenosi na RTS-u. Shodno konačnom redosledu, nagradjeni timovi dobijaju novčane nagrade iz nagradnog fonda koji za ovu godinu iznosi 5.500.000 dinara.

3. Jedan od ciljeva takmičenja je promovisanje novih ideja, da li imate podatak koliko je ideja uspelo da zaživi na tržištu Srbije i Evrope?
*Naš cilj je realizacija ideja i njihovo pretvaranje u tržišno vredne inovacije. U dosadašnjih sedam godina na takmičenju je učestvovalo preko 6000 ljudi, u okviru 1500 timova, koji su pripremili preko 500 inovacija koje su pozitivno ocenjene i potvrdjene biznis planovima, što znači da sigurno mogu imati svoje mesto na tržištu. Iako su trenutni uslovi u našoj zemlji veoma nepovoljni za razvoj preduzetništva, ličnom inicijativom, naši takmičari su otvorili preko 65 novih preduzeća, zahvaljujući učešću na takmičenju, plasirajući sopstvene inovacije. Mnoge od prijavljenih inovacija su već našle svoje mesto na tržištu, a koje su realizovane u ranije otvorenim preduzećima.

4. Od 2007.godine ostvarena je saradnja sa Republikom Srpskom u organizovanju takmičenja, da li znate koliko je ideja predstavljeno u proteklih 5 godina i koliko su predložene inovacije uspele na tržištu?
* Sa željom da okupimo što širi krug ljudi koji inovativno razmišlja, od 2007. godine, pod potpuno ravnopravnim uslovima ocenjivanja i rangiranja, u takmičenje su uključeni i inovatori iz Republike Srpske. Do sada je bilo prijavljeno preko 177 inovacija od kojih je nagradjeno preko 50 u ukupnom iznosu od 190000KM. Kao najbolji primer uticaja našeg takmičenja na poslovanje firmi, može poslužiti primer pobednika iz R.Srpske za 2007. godinu, Zvezdana Višta, koji je nakon toga uspeo da znatno podigne svoje kapacitete i upravo je svoju inovaciju, mašinu za lepljenje furnira na zakrivljenim površinama, izlagao na sajmu u Nirnbergu i pronašao svoje kupce u Nemačkoj, Austriji, Izraelu, Rusiji, Ujedinjenim Emiratima, Italiji i Kini, tako da je čak mašina koja je izlagana, odmah našla svog kupca u Kini.

5. Pored inženjera i drugih obrazovnih profila, u kojoj ste meri uspeli da akrtivirate mlade da se uključe u stvaranju i realizaciji ideje?
* Mladi ljudi učešćem na ovom takmičenju nemaju šta da izgube, naprotiv, mogu samo da dobiju, jer čak i ako, ove godine, ne bi sa predloženom inovacijom bili visoko plasirani, znanje i iskustvo koje bi stekli tokom učešća bi im svakako koristilo u budućem radu i već bi prvu sledeću ideju znatno lakše i kvalitetnije realizovali. U proteklih sedam godina mi smo imali zastupljene i srednjoškolske i studentske timove, međutim generalno odzivom mladih ljudi nismo zadovoljni, jer je tu potencijal daleko veći, od trenutno pokazanog. Zadatak svih nas je da podignemo zainteresovanost mladih ljudi za stvaralaštvom i kreativnim radom. Pored njihovog straha da udju u nešto novo i pokušaju da sami kreiraju svoju budućnost, redovno je prisutno opravdanje da o takmičenju nisu bili dovoljno obavešteni. Sve to govori da bismo i celokupnu kampanju pri promociji takmičenja morali da podignemo na još viši nivo, odnosno da je prilagodimo mladim ljudima, a u čemu nam se mogu priključiti svi oni koji imaju dobru ideju kako to i da realizujemo.

6. I za kraj, kao koordinator Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, da li možete predložiti potencijanim učesnicima za koju oblast da se opredele i u kojem pravcu da razmišljaju?
*Na našem takmičenju ne postoji prioritetna oblast, upravo stoga što je konačni cilj pojavljivanje inovacije na tržištu, a ono prihvata samo visoki kvalitet, jedinstvenost i isplativost. Stoga je za svakog inovatora u Srbiji ili onog koji to želi da bude, potrebno da pronađe sopstvenu tehnološku šinu, da se osloni na svoje znanje i sposobnosti, sagleda potencijale okruženja u kojem živi i sve to na najbolji način iskoristi, kako bi njegova inovacija bila konkurentna i na domaćem i na inostranom tržištu.

The post Intervju sa dr Draganom Povrenovićem, koordinatorom Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju appeared first on Automatika.rs.