Više informacija i samim naredbama možete pronaći OVDE a dalje u tekstu pročitajte kako se koriste ove naredbe.

Korišćenje SQL naredbe

 Na slici br.1 je prikazan primer SQL naredbe. Paremetri SQL naredbe su tako podešeni da je ulazna reč I:1.0 izvor podataka, a da se pročitani podaci smeštaju u odredišnu datoteku #N7:30 veličine 4 reči. Kada se uslov ranga promeni sa neistina na istina, pointer SQL naredbe se uvećava za jedan i podatak očitan sa ulaza I:1.0 se upisuje na poziciju u odredišnom fajlu na koju ukazuje pointer. SQL naredba nastavlja da prenosi podatke sa ulaza na istu poziciju odredišne datoteke sve dok je uslov ranga istinit. Nakon što je korak 4 završen, setuje se bit DN. Sledeća promena uslova sa neistina na istina, vraća pointer na poziciju 1 (element N7:31). Da je umesto ulazne reči I:1.0, kao izvor navedena interna datoteka, npr. #N7:40, tada bi obe datoteka odredišna i izvršna bile iste dužine (4), a SQL naredba bi, praktično, kopirala sadržaj izvorene datoteke u odredišnu.

Slika br.1 Primer SQL naredbe

Korišćenje SQO naredbe

 SQO naredba čita reči specificiranog fajla čiji su bitovi namenjeni upravljanju izvršnih organa. Kada uslov ranga koji sadrži SQO naredbu postane istinit, naredba čita sledeću reč iz fajla. Pročitana reč prolazi kroz masku i prenosi se na odredišnu adresu. Samo oni bitovi pročitane reči kojima u maski odgovara bit 1 se prenose. Bit DONE postaje 1 nakon što je iz fajla pročitana poslednja reč. Sledeći promena uslova ranga sa neistina na istina usloviće da SQO naredba krene iz početka, sa pointerom koji je resetovan na početnu vrednost 1. Na slici br.2 je ilustrovan rad SQO naredbe. SQO naredba sa slike definiše sekvencu od 5 reči smeštenu u datoteci B10, počev od reči B10:1. Početna vrednost pointera je 2, što znači da će kao prva reč iz izvorišnog fajla biti pročitana reč B10:3. Odredišna adresa je prva reč izlazne datoteke O:14. (Dugim rečima, odredište pročitanih reči iz ulaznog fajla je izlazni digitalni modul sa adresom 14.) Naredba SQO definiše masku čija je heksadecimalna vrednost 0F0F. To znači da se na odredište ne prenose svi bitovi pročitanih reči, već samo osam bita, naznačenih jedinicama u maski (to su bitovi 0-3 i bitovi 8-11). Naravno, sadržaj izvorišnog fajla mora biti unapred pripremljen, prema zahtevima aplikacije, i upisan u odgovarajuće reči naznačene datoteke. Za SQO naredbu možemo reći da predstavlja softverski ekvivalent doboš-programatoru.

Slika br.2 Primer SQO naredbe

Korišćenje SQC naredbe

 SQC naredba radi tako što poredi sve ne-maskirane bitove iz izvorišne reči sa odgovarajućim bitovima referencirane reči. Ako na svim bitskim prozicijama postoji slaganje, naredba SQC postavlja bit FD kontrolne reči na 1. U suprotnom, ako postoji nesleganje barem na jednoj poziciji, bit FD se postavlja na 0. Na slici br.3 je prikazan primer SQC naredbe. Ova SQC naredba definiše referentni fajl dužine 5 reči šmešten u datoteci B10, počev od reči 11 ove datoteke. Izvorišna adresa (I:3.0) ukazuje na prvu reč ulazne datoteke I3 (odgovara ulaznom digitalnom modulu sa adresom 3). Tekuća pozicija pointera je 2, što znači da se vrednost pročitana sa ulaza I:3.0 poredi sa rečju B10:13. Ne porede se celokupne reči već samo viših 12 bita, što je definisano maskom 0FFF. Pošto su u konkretnom primeru svi odgovarajući ne-maskirani bitovi identični, SQC naredba setuje FD bit, tj. bit R6:21/FD.

Slika br.3 Primer SQC naredbe

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Kako i gde se koriste SQL, SQO, SQC naredbe appeared first on Automatika.rs.

Bit naredbe zadefinisanje uslova

 Ove naredbe se postavljaju na levoj strani ranga i definišu uslov koji se odnosi na stanje bita čija je adresa definisana u naredbi. Kao rezultat izvođenja naredba dobija istinosnu vrednost true (istinit) ili false (neistinit).

 Nazivi ove dve naredbe potiču od ispitivanja binarnih signala koji dolaze sa prekidačkih kola. U tom smislu XIC naredba se odnosi na normalno otvoren prekidač, dok se XIO naredba odnosi na normalno zatvoren prekidač.

Bit naredbe za postavljanje vrednosti izlaza

 Ovim naredbama se bitu čija je adresa navedena u naredbi dodeljuje vrednost 1 ili 0. Podsetimo se da se ove nardbe nalaze na desnoj strani ranga, što znači da će se one izvršiti samo ako je iskaz (uslov) na levoj strani ranga istinit.

 Potrebno je da se zapazi da se ovom naredbom vrednost bita čija je adresa “a” može promeniti samo jedanput za vreme sken ciklusa. Ova vrednost ostaće neizmenjena sve do sledećeg sken ciklusa, kada će se pri skeniranju odgovarajućeg ranga ponovo ispitati uslov i izvesti odgovarajuća akcija.

 OTL naredbom se adresirani bit može isključivo postaviti na 1. Naime za razliku od OTE naredbe kojom se vrednost bita može postavljati na 0 ili 1 svaki put kad se rang skenira, kod OTL naredbe vrednost bita se postavlja (lečuje) na 1 u prvom skenu u kome je uslov istinit. Nakon toga ova naredba postaje neosetljiva na istinosnu vrednost uslova. To znači da će vrednost bita ostati neizmenjena bez obzira na to kako se menja vrednost uslova.

 OTU naredbom se adresovani bit može isključivo postaviti na 0. Pri tome, vrednost bita se postavlja (lečuje) na 0 u prvom skenu u kome je uslov ispunjen. Nakon toga ova naredba postaje neosetljiva na vrednost uslova.

 Potrebno je da se istakne da se OTL i OUT naredba koriste uvek u paru, pri čemu se u obe naredbe adresira isti bit.

 Bit triger naredba

 OSR naredba omogućava da se obezbedi izvodjenje neke akcije samo jedanput. Potrebno je da se istakne da je ovo specifična naredba koja istovremeno pripada i kategoriji uslova i kategoriji akcije. Naime ova naredba se postavlja u rangu između dela koji predstavlja uslov i dela koji predstavlja akciju. Kada se u toku sken ciklusa detektuje da je uslov promenio svoju vrednost sa neistinit na istinit (uzlazna ivica) onda OSR naredba takođe dobija vrednost istinit (što ovu naredbu svrstava u kategoriju naredbi uslova). Istovremeno se i bitu čija je adresa pridružena toj naredbi dodeljuje vrednost 1 (po čemu se ova naredba svrstava i u kategoriju akcija). Obe ove vrednosti ostaju nepromenjene do sledećeg sken ciklusa, kada naredba dobija vrednost neistinit, dok se adresirani bit postavlja na vrednost 0 ili 1 u zavisnosti od vrednosti uslova. U narednim sken ciklusima vrednost naredbe ostaje nepromenjena sve dok se u uslovu (koji predstavlja ulaz u OSR) ponovo ne detektuje prelaz “neistinit/istinit”.

 Potrebno je istaći da bit čija je adresa pridružena ovoj naredbi ne predstavlja vrednost naredbe. Naime, ovaj bit se koristi kao interna promenljiva i služi za pamćenje vrednosti uslova koji prethodi OSR naredbi. Vrednost ovog bita je 1 ako je uslov istinit, odnosno 0 ako je uslov neistinit. U tom smislu, sa aspekta dodeljivanja vrednosti bitu čija se adresa navodi u OSR naredbi, ova naredba je identična sa OTE naredbom. Navedeni bit se može nalaziti u bilo kojoj bit-adresibilnoj datoteci izuzev datoteke ulaza i izlaza.

 Vrednost koju dobija OSR naredba koristi se kao uslov za izvođenje naredbe akcije koja se nalazi na desnoj strani ranga (neposredno iza OSR naredbe). Shodno tome, naredba akcije biće izvršavana po jedanput pri svakom prelazu uslova “neistinit/istinit”.

Napomena: Iza OSR naredbe se može nalaziti samo jedna naredba akcije.

Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.

 Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder progamiranje – Bit naredbe za definisanje i postavljanje uslova, bit triger naredba appeared first on Automatika.rs.