Prilikom upravljanja ili nadzora procesa često je potrebno da se neka aktivnost ponovi određeni broj puta. U tom smislu neophodno je da PLC kontroler koji će se koristiti za upravljanje procesom pruži mogućnost za prebrojavanje događaja. Prebrojavanje događaja obavlja brojač (counter), koji nakon registrovanja unapred zadanog broja događaja generiše odgovarajući signal.
Datoteka podataka o brojaču (counter data file)
Budući da je brojač, isto kao i časovnik, realizovan softverski, parametri koji definišu njegov rad moraju biti smešteni u memoriji kontrolera. Za pamćenje podataka o brojačima koristi se datoteka podataka broj 5 (counter file – C). U ovoj datoteci može se definisati najviše 256 različitih brojača. Ukoliko je potrebno da se koristi veći broj brojača, korisnik može definisati i dodatne datoteke (korisnički definisane datoteke) čiji su brojevi od 9 do 255.
Slika br.1 Elemenat datoteke brojača i adresiranje brojača.
Svakom brojaču pridružuju se po jedan element u odgovarajućoj datoteci (Slika br.1). Osnovni element ovih datoteka sastoji se od tri 16-bitne reči:
- Reč 0 je kontrolna reč koja sadrži 6 bitova koji ukazuju na stanje brojača;
- Reč 1 sadrži zadatu vrednost (PRE);
- Reč 2 sadrži akumuliranu vrednost (ACC).
Naredbe brojača
Postoje dva osnovna tipa brojača brojač unapred (CTU – count up) i brojač unazad (CTD – count down). Obe naredbe su naredbe akcije, što znači da se smeštaju u desni deo ranga. Oba brojača broje promene vrednosti uslova sa neistinit na isitinit (uzlazna ivica). Pri svim ostalim vrednostima uslova, oni zadržavaju prebrojani iznos i čekaju sledeći prelaz. Drugim rečima, brojači se niti puštaju u rad, niti zaustavljaju. Oni neprekidno rade i beleže (broje) svaki prelaz istinit/neistinit. Dostizanje zadate vrednosti se signalizira postavljavanjem odgovarajućeg bita – done bit (DN) – na 1, ali se brojanje i dalje nastavlja. Prebrojani iznos se može izbrisati jedino posebnom RES naredbom.
Jedina razlika između dva tipa brojača sastoji se u tome što prvi (CTU) broji unapred od 0 do 32767, i postavlja overflow bit (OV) na 1 kad pređe 32767, dok drugi (CTD) broji unazad, od 0 do –32767, i postavlja underflow bit (UN) kad pređe –32767.
Count up (CTU)
Slika br.2 CTU naredba, grafički simbol i položaj u rangu
Bitovi stanja brojača menjaju se u toku programskog sken ciklusa na sledeći način:
OV – Count up overflow bit se postavlja na 1 kada akumulirana vrednost (ACC) prelazi sa 32767 na –32768 (u binarnoj aritmetici drugog komplementa sa 16-bitnom reči važi: 32767+1= –32768), i nastavlja brojanje unapredi.
DN – done bit se postavlja na 1 kada je ACC ≥ PRE.
CU – Count up enable bit se postavlja na 1 kada je uslov istinit, a resetuje na 0 kada je uslov neistinit ili kada se aktivira odgovarajuća RES naredba.
Count down (CTD)
Slika br.3 CTD naredba, grafički simbol i položaj u rangu
Bitovi stanja brojača menjaju se u toku programskog sken ciklusa na sledeći način:
UN – Count down underflow bit se postavlja na jedan kada akumulirana vrednost (ACC) prelazi sa – 32768 na 32767 (u binarnoj aritmetici drugog komplementa, sa 16- bitnom reči, važi: –32768-1= 32767), i nastavlja da broji unazad od te vrednosti.
DN – done bit se postavlja na 1 kada je ACC ≤ PRE.
CD – Count down enable bit se postavlja na 1 kada je uslov istinit, a resetuje na 0 kada je uslov neistinit ili kada se aktivira odgovarajuća RES naredba.
Leder programiranje:
- Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
- Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
- Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
- Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
- Leder programiranje – Realizacija časovnika možete prinaći OVDE.
Napomena: Tekst je preuzet iz materijala za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.
