Mikrofluidika se bavi uređajima koji precizno manipulišu tečnostima na skali manjoj od jednog milimetra. Takvi uređaji obično imaju oblik ravnih, dvodimenzionalnih čipova, ugraviranih s sitnim kanalima i priključcima koji su predviđeni za obavljanje različitih operacija kao što su mešanje, sortiranje, pumpanje i skladištenje tečnosti.

 Same LEGO kockice predstavljaju fascinantan primer preciznosti i modularnosti u svakodnevnim proizvodima. Zbog ovih karakteristika naučnici sa MIT-a upravo se i jesu odlučili da njih iskoriste za novi modularni mikrofluidni dizajn. Za sada su uspeli da dodele LEGO kockicama ulogu otpornika. Fluidne kockice mogu biti spojene ili odvojene, kako bi se formurilari modularni mikrofluidni uređaji koji vrše različite biološke operacije poput sortiranja ćelija, mešanja tečnosti i filtriranja molekula. Da bi demonstrirali modularnost, napravili su prototip na LEGO kockici koji se sastojao od nekoliko manjih kockica, od kojih je svaka dizajnirana za obavljanje drugog posla.

 Tim je krenuo da razvija svoje ideje sa pokušajem uvođenja mikrofluidnih kanala u svaku LEGO kockicu. Kao najuspešnija metoda pokazala se mikromilovanje, dobro utvrđena tehnika koja se obično koristi za izvođenje izuzetno fine, submilimetarske karakteristike u metale i druge materijale. Prvo su pokušali da naprave jednostavan kanal dužine mikrona u bočni zid standardne LEGO kockice. Zatim su je oblepili folijom kako bi se tečnost mogla pravilno pumpati kroz kanal. Tada su testovi pokazali da se kockica ponašala kao otpornik – uređaj kroz koji je moguće da protiče samo veoma mala količina tečnosti.

 Kažu da je najteži deo projekta upravo to kako povezati kockice, a da tečnost ne iscuri. Ipak postoji mali razmak između spojenik kockica, koji je dimenzija između 100 i 500 mikrona. Kako bi rešili ovaj problem, dizajnirali su O – prsten, oko svakog ulaznog i izlaznog spoja na kockici. Za sada su uspešno proizvedeni kanali širine desetine mikrona, a ovaj tim zapaža svega nekoliko nedostataka u svojoj metodi. Kako su LEGO kockice napravljene od termoplasta, one verovatno ne mogu da izdrže izloženost određenim hemikalijama koje se ponekad koriste u mikrofluidnim sistemima. Eksperimentisali su sa premazivanjem kockica različitim supstancama, kako bi one bile kompatibilne da izdrže rad sa različitim fluidima.

The post Naučnici sa čuvenog MIT-a koriste LEGO kocke u svojim eksperimentima appeared first on Automatika.rs.

 Umesto da se robotima eksplicitno daje komanda šta da rade, istraživači sa MIT i Bostonskog Univerziteta rade na razvoju tehnologije koja će omogućiti da se robotima pošalje komadna da izvrše zadatak mislima čoveka. Istraživanje je išlo u pravcu da čovek otkrije da je robot napravio grešku.

 U ovom istraživanju čovek je bio priključen na EEG uređaj kako bi se pratila aktivnost njegovog mozga kad uoči neku nepravilnost u radu robota tj. kad primeti da je robot napravio grešku, zatim kad robot ispravi grešku. Zadatak koji robot ima da obavi je jednostavno sortiranje dva različita dela, prvo se počelo sa ovako jednostavim zadatkom ili rezultati se kasnije mogu primeniti na složenijim sistemima.

 ”Ovo istraživanje treba da pokaže da li je moguće da čovek samo misli o nekom zadatku ili problemu a da robot upotpunosti sam reši taj zadatak”, izjavila je direktorka Odseka za Informatiku i veštačku inteligenciju Danijela Rus, na MIT Univerzitetu. ” Zamislite da možete izdati komandu robotu bez kucanja naredbe, pritiska na taster, a da pritom ne kažete niti jednu reč?”, stoji dalje u izjavi Danijele Rus.

 Kad bi ovoj projekat do kraja bio uspešno završen, tim sa MIT-a udružio se sa Frenkom Ginterom i njegovom laboratorijom sa neurološka ispitivnja na Bostonskom Univerzitetu. Tim iz Bostona, prva istraživanje koja je vršio na ovoj bazi je bilo testiranje na mozgu majmuna, pratili su signale koje daje njihov mozak kad naprave neku grešku. To istraživanje je bilo veoma uspešno i sada im se otvorila prilika da takvo ispitivanje urade na ljudima i kasnije te rezultate iskoriste za kontrolu robota čovekovim mislima.

 ”Sam čin detektovanje i otkrivanje greške je komplikovana stvar i veoma teška za programiranje, i sve ovo može da pomogne kontroli robota i nadzoru jer je moguće da robot bude programiran da reaguje kad čovek otkrije grešku”,  izjavio je Frenk Ginter.

 Ovde nije potrebno da se prilagođavate mašini tj. robotu, robot se prilagođava vama a vi samo vršite nadzor njegovog rada. Ovo se može koristiti u industriji ali i kao pomoć nepokretnim osobama kojima je potrebna pomoć mašina kao bi kolko tolko funkcionisali normalno. Da bi se sve ovo koristilo tehnologija mora još napredovati jer nije dovoljno samo da izvršava jednodnostavan zadatak sortiranja sa samo dva različita predmeta.

The post Roboti već sada mogu biti kontrolisani mislima čoveka appeared first on Automatika.rs.