Za američko tržište, korisnicima Pepper-a dostupna su dva rešenja – Pepper Promoter i Pepper Host. Obe aplikacije omogućuju preduzećima da koriste Pepperovu platformu i formu, da proaktivno dostave sadržaj i poruke korisnicima. U nekim određenim slučajevima, postoji mogućnost da se aplikacije namenski reprogramiraju i prilagode potrebama određene marketingške kampanje.

 Iz SoftBank Robotics America kažu da je ovo odlična prilika za razvijanje interaktivne robotike. Pepper je tako programiran, da kroz interakciju sa njim korisnici osećaju empatiju i dodir topline, istovremeno pružajući im korisne uvide i informacije.

 Pokretanje i realizacija Pepper projekta, takođe pokazuje izuzetnu spremnost kompanije Sprint, da isporučuje najnovije tehnologije svojim poslovnim korisnicima. Razvoj robotike i tehnologije će promeniti način poslovanja, a za maloprodaju to znači, da se rad i odnos sa kupcima znatno olakša, unapredi, da bude jedinstveno i inovativno. Pepperova sposobnost da proaktivno zainteresuje kupce i privuče ih u prodavnicu, gradi afinitet brenda, a to će zadržati kupce, da se ponovo vrate.

 Marketing tim i IT tim kompanije Sprint, biće jedni od prvih u SAD-u, koji će testirati i razvijati Pepper platformu za mobilne uređaje. Fazni pristup tima uključuje proučavanje Pepperovog softvera za ljudsku interakciju, sa formularnim faktorom, povezivanje i testiranje rastućih mobilnih mreža i aplikacija kompanije Sprint. Ova platforma predstavlja priliku za razvoj ogromnih inovacija, integrišući mobilnu mrežu u robotske usluge, razvijanje novih aplikacija, kao što su pristupačnost za osobe slabog vida i oštećenog sluha.

The post Kompanija Sprint zapošljava Pepper robota radi bolje komunikacije sa kupcima appeared first on Automatika.rs.

 Tu studiju je sprovela firma koja proizvodi globalne sigurnosne softvere, Trend Mikro i Politehnički Univerzitet u Milanu, najveći tehnički Univerzitet u Italiji. ”Industrijski robot nije spreman za svet u kojem živ”, rekao je Mark Nunikhoven potpredsednik u kompaniji Trend Mikro.

 Ova studija bavi se istraživanjem ranjivosti u vezi interneta koja mogu uključivati industrijske robote koji se koriste na proizvodnim linijama u područjima kao što su automobilska i avionska industrija. Roboti, koji uglavnom izgledaju kao velike mehaničke ruke, koriste se za premeštanje teških predmeta, zavarivanje šavova i delova zajedno. Ove mašine se takođe mogu koristiti za premeštanje i slaganje sanduka i kontejnera u skladištima.

 Ovo pitanje s vremenom dobija na značaju, pošto upotreba robota raste u fabrikama širom sveta. Međunarodna federacija robotike saopštila je u svom izveštaju da će do 2019. godine biti raspoređeno 2.6 miliona industrijskih robota, što je povećanje za oko 1 milion od 2015-e godine.

 Iako su kompanije posvetile pažnju da obezbede da industrijski roboti budu bezbedni za rad u blizini ljudi, često ih ne obezbeđuju od virtuelnih napada. Ali, ovi roboti, prema Nunikhovenu, sve se više povezuju sa kompanijskim mrežama i internetom.

 Sve dok postoje odgovarajuće mere predostrožnosti, analitičari kažu da se ovi roboti mogu povezati na internet. Potrebne su im osnovne mere zaštite kao što su korisnička imena i lozinke, dvostruka autentifikacija, šifrovanje i biometrijska autentifikacija.

 Patrik Murhed, analitičar, izjavio je da je iznenađen što će se preduzeća odreći sigurnosti za sve što je povezano sa internetom.

 Da bi se zaštitila sigurnost robota, potrebno je zaštita od robota do mreže do centra podataka.

 U prošlosti, kada su roboti bili u fabrici nisu bili deo mreže koju bi ceo svet mogao da vidi. Sada su svi ovi uređaji na internetu i svi su izloženi riziku. To znači da će kompanije morati da budu sigurne da će IT menadžeri ili čak i direktori nadgledati robotiku i da će obezbediti da tehnologija podržava poslovnu strategiju firme, kao i sigurnost mašina.

 Jedan od izazova za kompanije biće pronalazak ljudi koji imaju iskustva i u radu u oblasti robotike i bezbednosti podataka. Sve dok kompanije ne mogu efikasno kombinovati robotiku i bezbednost, roboti će biti lak ulaz hakera za ulazak u mrežu kompanije.

 Hakeri mogu dobiti pristup programu koji se koristi za kompanijske proizvode, ili bi mogli da iskoriste robote za hakovanje drugih sistema u preduzeću. Kompanije bi mogle da budu žrtve premeštanja ili sabotaže.

 To može biti opasno na više načina. Na primer, hakeri dobijaju kontrolu nad robotom i koriste ga za uništavanje proizvoda kompanije ili za povređivanje ljudskog operatera.

 Kako je završeno istraživanje?

 Posmatrana je virtuelna bezbednost jer se roboti povezuju sa sve većim mrežama kao i samim internetom. Tokom istraživanja, pronađeno je više od 83.000 robota koji su izloženi internetu.

 Prema istraživanju, od 83 hiljade industrijsih robota koji su izloženi internetu, 59.000 je ranjivo dok više od 5.100 nije ni imalo proveru identiteta.

 Zašto bi kompanija povezala industrijskog robota koji radi na proizvodnoj liniji sa internetom? IT menadžeri žele da imaju pristup industrijskim robotima kako bi putem interneta mogli da prilagode rad robota ili da provere status svojih proizvodnih linija. Ljudi imaju tendenciju da gledaju pozitivno na mogućnosti koje im internet pruža, ne obraćajući pažnju na rizik.

The post Da li ste znali da postoji mogućnost da hakujete robote u fabrikama? appeared first on Automatika.rs.

 Neuralink će pokušati da razvije ono što Musk naziva tehnologijom “nervne vezice”, odnosno implantiranje malenih elektroda u mozak kojima bi se jednog dana omogućilo da se u računare smeštaju ili iz njega preuzimaju misli.

 Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih američkih inovatora u poslednjih par godina je nekoliko puta naglašavao da priprema ovakav poduhvat. “Mislim da ćemo u budućnosti verovatno videti bliskiju povezanost ljudske i digitalne inteligencije”, rekao je u jednom intervjuu prošle godine.

 Nejasno je kakvu će vrstu usluga kompanija Neuralink pružati, ali smatra se da će poslovati po sličnim principima kao SpaceX i Tesla.

 Neurohirurzi su do sada ugrađivali elektrode ili čipove u ljudski mozak, ljudima koji boluju od demencije, epilepsije i drugih moždanih bolesti, kao deo procesa izlečenja, ali postavlja se pitanje, da li bi potpuno zdrav čovek, bio rad da se podvrgne jednom takvom poduhvatu, poput otvaranja lobanje, zarad ovoga?

https://www.youtube.com/watch?v=cIYAhIt2UEM

The post Elon Musk pokušava da poveže ljudski mozak sa računarom appeared first on Automatika.rs.

The post Upoznajte evropskog robota – ECCEROBOT [VIDEO] appeared first on Automatika.rs.