Okeani zaumizaju oko 1,4 milijarde kvadratnih kilometara, odnosno oko 71% zemljive površine, od kojih je manje od 5% istraženo. Stotine miliona ljudi zavise od okeana, kada je u pitanju njihovo preživljavanje. Više od milijardu se oslanja na ribu, kao glavni izvor hrane. Ali danas, zahvaljujući ilegalnim lovištima, prevelikim količinama lova ribe i sve većim brojem uništenih prirodnih staništa, populacija ribe na globalnom nivou je u krizi. Neke vrste, su brojčano opale za čak 90%.

 Tokom 1990-tih godina, veliki brodovi su počeli da koriste tehnologiju koja se zove Automatski Identifikacioni Sistem (AIS), to je GPS protokol za plovila koja plove morem, služi kao mehanizam bezbednosti, kako bi ostali brodovi u okolini znali njihove pozicije. Do 2013.godine SAD i Evropska Unija su zahtevali AIS na nekoliko komercijalnih brodova, a sateliti su prikupljali signale preko otvorenog okeana. U nešto više od jedne decenije, broj brodova čije se kretanje na otvorenom moru može pratiti je došao do 250,000.

 Ribarskim flotama širom sveta, kroz istoriju se upravljalo neprozirno, uglavnom izvan vidokruga. Ovo je sada prilika da se stvori javni pogled na najveće ribarske brodove u vremenu i prostoru. SkyTruth i Google-ova tehnička ekipa počele su saradnju na ranom konceptualnom prototipu. Uz sam okean, ova tri partnera postali su ”Global Fishing Watch (GFW)” platforma. Sistem počinje da radi sa AIS podacima – širinom plovila, brzini, pravcu i identitetu. Zatim se na to dodaju tip broda, način kretanja, koliko je tu voda duboka ili koliko često menja smer – svi ovi faktori prolaze kroz razne modele, na osnovu kojih se određuje da li je brod namenjen ribolovu ili ne.

 GFW je prikazao svoj prvi prototip u novembru 2014.godine. Sada se postavlja pitanje, može li da spreči nelegalne ali profitabilne ribolovačke aktivnosti? Obzirom da je GFW dostupan na globalnom nivou, podstičke međunarodnu saradnju. Indonezija, u kojoj je razvijena jedna od najvećih ribarskih ekonomija, nedavno je donela odluku da bi korišćenje GFW platforme bio izuzetno progresivan presedan, koji imaju i druge zemlje koje pokazuju sličan interes.

 Sve ovo su važni koraci ka napredovanju, ali slika svetskog ribolova je i dalje nepotpuna. GFW sarađuje sa istraživačkim institucijama, gde se bave temama da li će subvencije uticati na to gde zapravo riba ide. GWF ima milion tačaka sa kojih prikuplja podatke, ali u 5 sekundi može ispričati priče, koje nikad niko nije rekao. Ono što ćemo mi da uradimo sa tim pričama će odrediti da li možemo povratiti svetski ribolov na noge, da nastavi da hrani čovečanstvo, generacije koje tek dolaze.

The post Kako pratiti ilegalno pecanje ribe u okeanima širom Zemlje appeared first on Automatika.rs.

 Pre nekoliko dana desila se kulminacija ogromnog napora u poslednjih pet godina. 2011. je postavljena za cilj misija o fotografisanju cele Zemljine površine svakodnevno. Mislili smo, da bismo naoružani takvim infromacijama i podacima, mogli da imamo značajan pozitivan uticaj na mnoge od najvećih izazova na svetu. Izračunato je da će biti potrebno između 100-150 satelita za ovaj poduhvat, pa je početa izgradnja istih. Nakon lansiranja, 14.februara, Planet radi sa 149 satelita u orbiti!

 Bio je potreban mini Apollo projekat, da bi se stiglo ovde, gde smo sada! Iza kulisa imamo minijaturne satelite; savladano je kako ih proizvoditi na traci; izgrađena je druga po veličini privatna mreža podzemih stanica; jedinstven automatizovani sistem kontrole misija; kreirana je mogućnost da se prenesu i sladište ogromne količine podataka; razvijena je  softverska platforma koja omogućava korisnicima, istraživačima, vladinim i nevladinim organizacijama da pristupe slikama brzo.

 Svaka od ovih navadeneih stvari je bio značajan poduhvat sam po sebi – a zajedno predstavljaju veliki inženjerski projekat. Nema potrebe da spominjemo povećanje kapitala, primanje regulatorne dozvole, zakupnine, kreiranje i korišćenje bazu sa stotine partnera koji koriste podatke za rešavanje njihovih potreba.

  Evo nekoliko bitnih činjenica koje trebate da znate:

• Lansirano je 88 Dove satelita poznatih pod nazivom Flock 3p
• PLSV raketa koje je prevozila satelite je poletala iz Satish Dhawan svemirskog centra u Sriharikoti, Indija
• Ovoj je rekord po broju poslatih satelita na jednoj raketi
• Ovo je 15. put da se Dove sateliti šalju u orbitu Zemlje
• Očekuje sa da najnoviji sateliti počnu sa snimanjem za oko 3 meseca
• Flock 3p može da prikupi podatke sa 2 miliona kvadratnih kilometra svakog dana

 Bez sumnje, najzaslužniji za ovaj ogroman poduhvat je upravo tim ljudi kompanije Planet, koji je posvetio svu svoju pažnju i usmerio svoje znanje i strpljenje na ovaj projekat.

The post Kompanija Planet lansirala veliki broj satelita kako bi planeta bila snimana svakodnevno appeared first on Automatika.rs.

 Ulaganje bi se odnosilo na projekat pristupa internetu iz udaljenih zona putem mreže malih satelita u niskoj orbiti. Tu je ideju je krajem 2016.godine izneo Elon Musk, a sada ova priča dobija potvrdu i sa druge strane.

 Kompanija Google novim ulaganjem u robotiku i space tech je već najavila neki dalji razvoj i svoje širenje na ostale oblasti.  Već postoje neki programi i projekti sličnog tipa ili ne sa satelitima već balonima sa IRC mrežom, koji omogućuju pristup internetu u nekim zabačenim krajevima i ruralnim regionima. Ova testirnja su poznata pod imenom ”Projekat Loon”.

The post Google ulaže više od jedne milijadre dolara u SpaceX appeared first on Automatika.rs.