Lencovo pravilo glasi:

 Indukovana električna struja, odnosno indukovana elektromotorna sila ima takav smer da se svojim magnetnim poljem suprotstavlja pojavi koja je izaziva.

Minus u formuli pokazuje Lencovo pravilo.

 Lencovo pravilo nam kaže da u datom kolu sa indukovanom EMS koja nastaje usled promene magnetnog fluksa, ta indukovana EMS stvara struju koja teče u smeru koji se suprotstavlja promeni fluksa. Odnosno, ako opadajući magnetni fluks indukuje EMS, dobijena struja će se suprotstavljati daljem opadanju magnetnog fluksa. Isto važi i za EMS indukovanu usled rastućeg magnetnog fluksa, da će dobijena struja teći u smeru koji se suprotstavlja daljem rastu fluksa.

 Ono što je važno napomenuti je da će indukovana struja uvek teći u smeru koji se suprotstavlja promeni magnetnog fluksa, ali se ne suprotstavlja samom magnetnom fluksu. Linije sila magnetnog polja kod pravolinijskog provodnika imaju oblik koncentričnih krugova čiji se centar nalazi u provodniku.

Kako se određuje smer indukovane struje?

 Koristimo pravilo desne ruke tako što obavijemo provodnik šakom i prste postavimo u pravcu tj. smeru magnetnih sila a onda nam palac pokazuje smer indukovane električne struje. Promenom smera magnetnih sila menja se i smer struje.

Eksperiment sa aluminijumskim prstenima

 Koristimo dva prstena, od kojih je jedan otvoren. Kada se u zatvoreni prsten uvlači magnet, prsten se udaljava, a kada se magnet izvlači iz prstena, prsten prati magnet. Otvoreni prsten se ne pomera ni kad se magnet uvlači, ni kada se izvlači.

Pomeranje prstena nastaje zbog uzajamnog delovanja magneta i prstena, odnosno zbog uzajamnog delovanja njihovih magnetnih polja.

The post Šta je to Lencovo pravilo? appeared first on Automatika.rs.

 Omov zakon je jedan od osnovnih zakona u elektrotehnici. Ovaj zakon povezuje napon na nekom elementu, struju koja protiče kroz taj element i otpornost samog elementa.

Omov zakon glasi: Struja koja prolazi kroz provodnik između dve tačke direktno je proporcionalna naponu na istim tačkama tog provodnika, a obrnuto proprcionalna njegovom električnom otporu.

I=\frac{V}{R}

Slika br.1 Omov zakon i šema kola

I = jačina struje [A]
U = električni napon [V]
R = električni otpor [Ω]

Omov zakon nam govori da je R u ovoj jednačini konstanta, nezavisna od vrednosti struje.

 Što je napon veći elektroni se kreću brže, pa je i broj elektrona koji prođu kroz određeni presek provodnika u jedinici vremena veći. Dakle, sa porastom napona raste i jačina struje. Jačina struje bi neprestano rasla da nije električnog otpora provodnika. On više ili manje usporava elektrone pa u kolu teče slabija ili jača struja. Iz ovoga se može zaključiti da između jačine struje, napona i otpora postoji međusobna povezanost.

I=\frac{U}{R}             U=I*R            R=\frac{U}{I}

Slika 2. Oblici Omovog zakona

 Jedinica za električni otpor [Ω] je izvedena jedinica iz Međunarodnog sistema jedinica – SI sistem i označava se velikim grčkim slovom omega – Ω a naziva se Om u čast nemačkog naučnika.

Omov zakon za zatvoreno stujno kolo

Jačina električne struje u zatvorenom električnom kolu srazmerna je elektromotornoj sili izvora, a obrnuto srazmerna zbiru spoljašnje i unutrašnje otpornosti strujnog kola.

I*(R+r)=\epsilon

I*R+I*r=\epsilon        U=I*R

U+I*r=\epsilon                                                        U=\epsilon-I*r

Električni napon je uvek manji od elektromotorne sile kada kroz kolo teče struja.

 Omov zakon koji je primenjuje u fizici ima drugačiji oblik, ali je izveden po originalnim jednačinama koje je predstavio Džordž Om.

J=\sigma*E

J = gustina struje
E = električno polje
σ  = provodljivost materijala

Za ovakvu formulaciju Omovog zakona zasluge pripadaju Gustavu Kirhofu.

The post Omov zakon appeared first on Automatika.rs.