Može se reći da je ovogodišnja manifestacija rekordna po broju izlagača i posetioca. Ukupno je prisustovalo 334 izlagača koji su pokazali veliki spektar proizvoda i usluga iz oblasti robotike. Posetioci su mogli da vide ne samo robote nego i kompletne proizvodne i montažne linije, humanoidne robote, robote koji služe za pomoć starijim osobama, kao i sve veći broj robota sa ”dve ruke”.

 Institut se sastoji od oko 40 nezavisnih istraživačkih jedinica, raspoređenih po celom Japanu, koje se bave istraživanjima iz raznih oblasti, tačnije, koncentrisanih u 6 istraživačkih polja:

• Životna sredina i Energija
• Životne nauke i Biotehnologija
• Informatika i Elektronika
• Nanotehnologija, Materijali i Manufaktura
• Metrologija i Nauka o Merenju
• Geološka Istraživanja i Primenjene Geonauke

  Više informacija o svakoj od navedenih oblasti i ostalim organizacionim jedinicama, može se naći ovde.

  Jedan od instituta u oblasti Informatike i Elektronike, Istraživački Institut za Inteligentne Sisteme, bavi se razvojem tehnologija i metoda sa primenom u robotici. Dalja organizaciona podela u okviru ovog instituta je na 8 istraživačkih grupa:

1. Grupa za sintezu RT (real-time) sistema (RT-Synthesis Research Group). Fokus grupe je razvoj RT-middleware-a za robotske sisteme.
2. Grupa za viziju i manipulaciju (Vision and Manipulation Research Group). Poboljšanje preciznosti i robustnosti manipulativnih robotskih sistema za rad u zatvorenim i otvorenim prostorima. Oblasti istraživanja ostalih uključuju naprednu 3D viziju, planiranje pokreta, senzore dodira i inteligentnu manipulaciju zasnovanu na primitivima.
3. Grupa za humanoide (Humanoid Research Group). Cilj ove grupe je stvaranje novih upotreba za humanoidne robote, kao i robote za edukaciju i zabavu (“edutainment”). U saradnji sa privatnim kompanijama razvijaju hardver, a istraživanja se vrše u oblasti lokomocije, manipulacije, prepoznavanja objekata, sluha, dialoga, poučavanja i dr. Mala zanimljivost o grupi za humanoide, istraživači odatle, slično kao i sa mnogih prestižnih Japanskih univerziteta, su u prošlosti sarađivali sa Institutom Mihajlo Pupin iz Beograda i akademikom Miomirom Vukobratovićem na čelu, tokom početaka humanoidne robotike. Ove veze naših i japanskih istraživača su ostale očuvane i do današnjih dana. 
4. Grupa za servisnu robotiku (Service Robotics Research Group). Ova grupa se bavi razvojem i realizacijom servisnih robota koji mogu da pomažu i koegzistiraju sa ljudima u svakodnevnom zivotu u kući, bolnicama, kancelarijama, sa starim ljudima i sličnim okruženjima. Da bi se ovakvi sistemi realizovali, istraživanja se vrši na razvoju sistema za analizu potreba ljudi, evaluacija benefita, intuitivni interfejs za pomoćnu robotsku ruku, pouzdana navigacija i manipulacija u zatvorenim sredinama, tehnologija za opažanje za bezbednu koegzistenciju robota i ljudi zasnovana na viziji.
5. Grupa za pouzdane sisteme (Dependable Systems Research Group). Grupa se bavi visoko pouzdanom tehnologijom, funkcionalnom sigurnošću, procenom rizika, ljudskom greškom, sigurnosnom sertifikacijom i internacionalnim standardima da bi omogućili pristup robotima i najbližu saradnju sa ljudima u radnom, životnom i ostalim svakodnevnim okruženjima.
6. Grupa za terensku robotiku (Field Robotics Research Group). Istraživanje ove grupe se odnosi na mobilne sisteme za asistenciju na otvorenom prostoru. U tom smislu, razvijaju se tehnologije prepoznavanja okoline, lokalizacije, navigacije, inteligentnih transportnih sistema, decentralizovanog združenog upravljanja, mobilne komunikacije, konstrukcije dinamičkih mreža i slično.
7. Grupa za pametnu komunikaciju (Smart Communication Research Group). U cilju poboljšanja ljudske komunikacije, ova grupa koristi najnovije tehnologije senzora, obrade medija i analize procesa formiranja međuljudskih i ljudsko-sistemskih konekcija. Razvijaju visoko sigurnosna i operabilna invalidska kolica, sisteme za prepoznavanje govora pri spoljašnjim smetnjama i razne sisteme za detekciju anomalija, zvučna detekcija pada ljudi i dr. Projekti su koncipirani da razvijaju sisteme za brigu o ljudima kojima je potrebna pomoć, kao što su stara lica, invalidi i slično.
8. Grupa za socijalnu inteligenciju (Social Intelligence Research Group). Ova grupa se bavi unapređivanjem komunikacije i kolaboracije raznih servisa kroz deljenje informacija, integracije i zaštite podataka koristeći metode kolektivne inteligencije itd.

 Takođe i dva centra: Kombinovana grupa (CNRS-AIST) (Joint Robotics Laboratory) i Centar za razvoj OpenRT platforme (OpenRT Platform Task Force).

 Što se kombinovane robotičarske grupe tiče, ona je zamišljena kao udruženi projekat ekipe sa AIST-a i francuskog nacionalnog istraživačkog centra CNRS – Centre National de la Recherche Scientifique, tačnije grupe “Gepetto” sa LAAS (Laboratoire d’Analyse et d’Architecture des Systèmes) instituta iz Tuluza. Rukovodilac ovog odeljenja je Eichii Yoshida sa japanske, i Philippe Souères sa francuske strane. 

 Između ostalih, roboti koje koriste u JRL-u su HRP-2 Promet i HRP-4C japanskog proizvodjača Kawada Industries, razvijenih u sklopu Human Robotics Project (HRP). HRP projekat je pokrenut od strane japanskog Ministarstva Ekonomije, Trgovine i Industrije i ostalih partnera u svrhu razvoja pouzdanih robota za upotrebu kao pomoć u domaćinstvu.

 Humanoidni robot HRP-2 prikazan na slici br.1, naslednik HRP-2P modela, jedan je od najprodavanijih i najpouzdanijih robota ovog tipa čija je proizvodnja započeta jos 2001. godine i još uvek su popularni među istraživačima. Iako lake konstrukcije, sa svojih 154 cm visine i 58 kg težine, HRP2 ima čak 30 stepeni slobode. Maksimalna brzina kretanja, hoda, je 2 km/h odnosno 0.556 m/s i dok se kreće ravnotežu održava tako što uvek ima blago povijena kolena. Poseduje specijalan “klackalica” kuk, koji mu omogućava kretanje u skučenom prostoru. Koristi CPU Pentium III na 1.26GHz i softver otvorene arhitekture koji omogućava korisnicima da razvijaju sopstvene aplikacije. Baterija koja ga napaja je Nikl Metil Hidrid (NiMH) napona 48V i kapaciteta od 14.8 Ah. Za spoljašnji dizajn i ime Promet-a, zadužen je bio Yuki Izubuchi, japanski mehanički dizajner, poznat po robotima u japanskim anime-ima, između ostalog i “Patlabor-a” na kome je zasnovan Promet. 

Slika br.1 Hamanoidni robot HRP-2 Promet

 

Slika br.2 Modifikovana šaka

 

 Dodatne modifikacije su izvedene na ovim modelima, da bi ih prilagodili određenim okruženjima i primenama. Neke od njih su modifikovana šaka, prikazana na slici br.2. Takođe je ubačena dodatna (moguće TOF (Time of Flight)) kamera (Slika br.3) kao dodatak na već postojeće 4 kamere, od kojih se 3 koriste za stereo viziju a jedna za SLAM (Simultaneous Localization and Mapping).

 

Slika br. 3 Pozicije dodatne kamera na glavi robota HRP-2

 

 Promet-om je moguće upravljati daljinski, ali je takođe sposoban da autonomno hoda, odabirajući adekvatne položaje stopala i tako manevrišući kroz komplikovane sredine. Neke od funkcionalnosti koje su mu obezbeđene su da hvata objekte koristeći sistem vizije, dok hoda ka tom objektu, da hoda po ravnoj liniji (noga, pred nogu), da puzi, da ustane iz ležećeg položaja i sl. Neke od mogućnosti Promet-a mogu se videti na video snimcima ispod:

• Prelazak preko prepreke – http://www.youtube.com/watch?v=RS_Ls1nNgtE
• Prelazak preko neravne površine – http://www.youtube.com/watch?v=Zz3xPRT3n2A
• Održavanje ravnoteže – http://www.youtube.com/watch?v=hLJo505ErHA

 Takođe u ovoj laboratoriji poseduju i par HRP-4C (Slika br.4), koji je ovde razvijen, a javnosti je predstavljen 2009. godine. Gde “4” označava broj modela, a “C” je od “Cybernetic Human”. Ovaj model, čiji je nadimak “Miim”, konstruisan je po dimenzijama prosečne Japanske žene, visok 158 cm i težak 43 kg. Poseduje 30 motora u telu i 8 motora posvećenih facijalnoj ekspresiji. Softver korišćen u ovom modelu je “Open Robotics Platform” razvijen takođe u AIST-u. Za njenu glasovnu bazu podataka, svoj glas joj je pozajmila poznata japanska glasovna glumica Eriko Nakamura. Pored pevanja ona može i da igra (Slika br.5) i da se koristi u zabavne svrhe. Jedna od zanimljivih napredaka kod HRP 4C je to što može da se okrene u mestu koristeći vrhove tabana.

 

Slika br.4 Humaonidni robot HRP-4C 

 

Slika br.5 HRP-4C izvodi zadatu koreografiju

 

 Pošto neke od modifikacija na ovim modelima nisu objavljene, nije dozvoljeno fotografisanje, tako da su ovi modeli skladišteni kao na slici br.6. 

 

Slika br.6 Sakriveni modeli u pozadini

 

 Slika br.7 Pregled verzija Human Robotics Project modela

 

 Iako je potrebno još vremena i poboljšanja da bi ovi roboti bili primenjivi u realnim situacijama, na nepoznatom i neravnom terenu, kao što je bila potreba posle Fukushima Daichi incidenta, oni predstavljaju važan početak i primer platforme koja vodi ka tom cilju. Ova činjenica i njihov spoljašnji izgled je ono što ih čini bitnim i ostavlja utisak robota-pomoćnika kao što se predstavlja u naučno-fantastičnoj literaturi.

---

{gallery}baza_znanja/aist_japan/galerija{/gallery}

 U današnje vreme možemo koristiti interfejs mozak – računar (BCI – Brain-Computer Interface) kako bismo upravljali svačim, od protetičkih udova do robotskih ruku, ali i jednostavnih stvari kao što je kursor na našem računaru.

  Emotive EPOC

Pre dve godine, kompanija Emotiv je na tržište izbacila svoj EEG hedset. Koristeći 14 različitih senzora i dva žiroskopa, ovaj hedset može da prepozna četiri različita mentalna stanja, 13 svesnih misli, niz različitih izraza lica, kao i pokrete glave u različitim pravcima. Kao i kod prethodnog uređaja, i za ovaj je razvijen razvojni softver. Međutim, za razliku od softvera kompanije NeuroSky koji je besplatan, razvojni softver za EPOC hedset se posebno kupuje.

Ovaj hedset je pomalo čudan. Napravila ga je Japanska kompanija Neurowear. Koristi suve elektrode kako bi prepoznao vaše raspoloženje, koje će kasnije preneti na svoje „uši“. Recimo, ako ste loše raspoloženi, platnene uši, pričvršćene za ovaj hedset, će biti oborene. Kada ste „neutralnog“ raspoloženja, uši će stajati uspravno, a ako ste srećni ili uzbuđeni, uši će se mrdati i na taj način pokazati vaše raspoloženje. Iako se ne očekuje da ovaj uređaj postane modni hit, ideja kompanije da se emocije izraze kroz modne detalje će se u budućnosti češće sretati.

  Toyota PXB Bicycle

Pre par godina, Toyota je započela projekat sa kompanijom Parlee Cycles, nazvan Prius X Parlee, koji ima za cilj da spoji klasične principe dizajna sa modernim tehnologijama u biciklizmu. Krajnji rezultat je bio lep bicikl sa nekim veoma „cool“ funkcijama. Ovaj bicikl je imao držač na kormanu na koji je mogao da se postavi i priključ iPhone, omogućavajući vam da pratite brzinu i dobijate navigacione informacije. Međutim, još bolja funkcija je promena brzina mislima. Potrebna je samo specijalna kaciga, koja sadrži Emotiv EPOC hedset i spremni ste za pokret.

Google je dokazao da automobili mogu da voze samo pomoću „svojih“ misli. Međutim, to je sasvim drugačija igra od one koju igraju u kompaniji BrainDriver iz Nemačke. U ovoj kompaniji su razvili program, korišćenjem Emotiv SDK, koji omogućava vozaču da upravlja vozilom bez stvarnog dodirivanja volana ili nožnih komandi. Umesto toga, EEG senzor je programiran da prikupi svesne misli kao što su „levo“ ili „napred“ i bežično ih usmeri ka namenskom automatizovanom sistemu upravljanja koji gura pedale i okreće volan. Iako ovakav način vožnje automobila nije dozvoljen, ovakav koncept je dostojan daljeg istraživanja.

  Board of Imagination

 Pre nego što su došli na ideju da kontrolišu skejt svojim mislima, ljudi iz kompanije Chaotic Moon Labs kreirali su nešto što se zove „The Board of Awesomeness“ – motorizovani skejtbord koji je upravljan pokretima ruku, snimanim pomoću Xbox Kinect kamere. Međutim, hteli su nešto više, pa su ovaj vid upravljanja zamenili BCI-jem, a dasku nazvali „Board of Imagination“. Vožnja ovog skejta je veoma jednostavna. Sve što je potrebno jeste da zamislite tačku ispred sebe i da zamislite sebe na tom mestu i skrejt će krenuti ka tom mestu.

  SWARM Extreme

Sa biciklima, automobilima i skejtbordovima sve je pokriveno, izgleda da je samo pitanje vremena pre nego što neko krene sa upravljanjem letelica pomoću moždanih talasa. Međutim, grupa studenata sa Northeastern univerziteta uradila je upravo to, napravila je program koji omogućava upravljanje popularnom letelicom AR.Drone Parrot pre BCI. Bez ičeg osim njihovih moždanih talasa, ovi momci mogu daljinski upravljati putanjom jednog ili više quadcopter-a.

  Asimo

Ovakv tekst ne bi bio sveobuhvatan, ako se ne pomene najsavršeniji humanoidni robot Asimo. 2009. godine u Hondinom istraživačkom institutu razvijen je šlem koji omogućava korisnicima upravljanje robotom bez pomeranja mišića. Jedan od četiri unapred utvrđena dela tela se daje korisniku. On zamišlja (stvara mentalnu sliku) kretanja ovog dela tela. Šlem, pomoću senzora prikuplja informacije o aktivnostima u mozgu. Dobijeni podaci se analiziraju kako bi se utvrdilo šta je operater zapravo zamislio. Ove informacije se zatim šalju do računara, koji ih dalje prosleđuje do robota. Par sekundi nakon toga, robot izvodi pokret. Pored elektroencefalografije, ova tehnologija koristi i skoro infracrvenu spektroskopiju (NIRS – Near-Infrared Spectroscopy).

 Ova aplikacija se može pohvaliti zbirkom od 126 robota iz ukupno 19 zemalja širom sveta. Ona još sadrži interaktivne animacije, mogućnost da robota rotirate za 360 stepeni, da pogledate na stotine njihovih video snimaka i preko 500 fotografija. Imaćete priliku da pogledate i da se družite sa Curiosity Mars rover – NASA robotom, Google samoupravljajućim automobilom, NAO robotom i naravno Hondinim najpoznatijim robotom – ASIMO. Svaki robot sadrži kompletan opis i specifikaciju a možete da pratite i najnovije vesti iz sveta robotike.

 Tokom manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“ više od 150.000 ljudi obišlo je Veliku izložbu robota u Galeriji Robne kuće „Beograd“, u Knez Mihailovoj ulici 5, koju su organizovali Centar za promociju nauke i Elektrotehnički fakultet. Izložba, koja je trajala od 24. septembra do 15. oktobra, privukla je izuzetno veliku pažnju domaće javnosti i građana.

---

{gallery}vesti/dani_buducnosti_2012/galerija{/gallery}

 

 

 

 HSR je operativan uz pomoć glasovne naredbe ili tablet PC-ja, vrlo je upravljivog, kompaktnog i laganog cilindričnog oblika,  sa preklopivom rukom koja omogućava da robot podigne predmete sa poda, dohvati predmete s visokih polica, razgrne zavese ili obavlja druge poslove u domaćinstvu. Pokretni delovi robota, odnosno telo i ruka, ne razvijaju veliku snagu, čime je osigurana sigurnost i bezbrižnost za korisnika. Robot je težak 70 kilograma i u stanju je da drži predmete do 2,6 kg. Dizajniran za upotrebu u zatvorenom prostoru, sa maksimalnom brzinom od 1,8 km/h. Može prevazići neravnine na podu do 10mm (dovoljno da predje sa parketa na tepih) i može savladati uspone do 5 stepeni.

 

 Kao svojevrstan odgovor na starenje japanskog stanovništva, Toyota će nastaviti saradnju sa istraživačkim organizacijama i fakultetima, kao i sa gerontološkim centrima, kako bi se sprovodila adekvatna istraživanja i razvijale nove funkcija za HS robote (npr. video kontakt i nadzor koji pomaže u brizi za starije osobe).

 Pogledajte koje sve mogućnosti ima HS robot:

 

{youtube}zmIV6exwrD8|640|360{/youtube}