Matematičke naredbe

 Kako im i samo ime kaže, matematičke naredbe služe za realizaciju različitih operacija nad operandima. Ove naredbe su naredbe akcije i u najvećem broju slučajeva imaju dva operanda. Izvršavanjem naredbe obavlja se zahtevana matematička operacija nad operandima i dobija rezultat čija se vrednost pamti. Operandi mogu biti programske promenljive ili konstante, s tim što oba operanda ne mogu biti konstante.

 U odnosu na broj operanada i tip operacije koja se izvršava, matematičke naredbe se mogu podeliti u nekoliko grupa.

Aritmetičke i logičke binarne operacije

Opšti oblik naredbe za aritmetičke i logičke binarne operacije dat je na slibi br.1, dok je u tabeli T.1 dat prikaz svih naredbi iz ove grupe.

Slika br.1 Opšti oblik naredbe za aritmetičke i logičke binarne operacije.

Tabela T.1 Pregled naredbi za aritmetičke i logičke binarne operacije.

Unarne operacije

 U grupu unarnih operacija svrstane su i aritmetičke i logičke unarne operacije. Sve ove naredbe imaju isti opšti oblik (Slika br.2). Pregledsvih naredbi dat je u tabeli T.2.

Slika br.2 Opšti oblik naredbe za unarne operacije.

T.2 Pregled naredbi za unarne operacije.

Složene matematičke naredbe

• CPT – Compute (izračunavanje aritmetičkog izraza)

 Pri formiranju izraza koriste se promenljive, konstante i sledeći operatori: – ili NEG (unarni minus), +, –,* , | ili DIV, ** ili XPY, SQR, ABS, SIN, COS, TAN, ASN, ACS, ATN, LN, LOG, NOT, AND, OR, XOR, TOD, FRD, DEG, RAD.

• SCP – Scale with parameters (parametarsko skaliranje podatka)

 Ovom naredbom se ostvaruje linearno preslikavanje ulazne promenljive, prema relaciji

 Potrebno je da se istakne da se u ovoj naredbi pojmovi “najmanja i najveća vrednost ulaza i rezultata” zapravo koriste samo za određivanje dve tačke kroz koje se provlači prava linija koja određuje preslikavanje. To znači da vrednost ulazne promenljive ne mora biti unutar intervala određenog sa (input_min., input_max.), niti da vrednost input_min. mora biti manja od input_max.

• SCL – Scale data (skaliranje podatka)

 Ova naredba je slična naredbi SCP, jer se i pomoću nje ostvaruje linearno skaliranje promenljive. Razlika je samo u načinu definisanja parametara skaliranja. Skaliranje ulaza se izvodi prema sledećoj relaciji:

Naredbe za manipulaciju sa numeričkim podacima

 Naredbe za manipulaciju sa podacima su skup naredbi kojima se definišu vrednosti promenljivih ili vrše određene izmene u formi prezentacije podataka. U tom smislu one se ne razlikuju bitno od matematičkih naredbi. Naime, nema nikakve sumnje da se matematičkim naredbama takođe vrši određena manipulacija sa podacima. Izdvajanjem ovih naredbi u posebnu grupu se zapravo želi naglasiti specifičnost oblika same naredbe i obrade podataka koja se njima vrši.

Naredbe za postavljanje vrednosti

• CLR – Clear (postavi na nulu)

• MOV – Move (postavljanje vrednosti promenljive)

• MVM – Masked move (postavljanje vrednosti pojedinih bitova)

 Maskiranim bitovima, koji se ne prenose u dest u maski odgovaraju vrednopsti 0, dok nemaskiranim bitovima odgovaraju vrednosti 1.

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kako i gde se koriste SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Naredbe za poređenje možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Matematičke naredbe akcije appeared first on Automatika.rs.

Bit naredbe zadefinisanje uslova

 Ove naredbe se postavljaju na levoj strani ranga i definišu uslov koji se odnosi na stanje bita čija je adresa definisana u naredbi. Kao rezultat izvođenja naredba dobija istinosnu vrednost true (istinit) ili false (neistinit).

 Nazivi ove dve naredbe potiču od ispitivanja binarnih signala koji dolaze sa prekidačkih kola. U tom smislu XIC naredba se odnosi na normalno otvoren prekidač, dok se XIO naredba odnosi na normalno zatvoren prekidač.

Bit naredbe za postavljanje vrednosti izlaza

 Ovim naredbama se bitu čija je adresa navedena u naredbi dodeljuje vrednost 1 ili 0. Podsetimo se da se ove nardbe nalaze na desnoj strani ranga, što znači da će se one izvršiti samo ako je iskaz (uslov) na levoj strani ranga istinit.

 Potrebno je da se zapazi da se ovom naredbom vrednost bita čija je adresa “a” može promeniti samo jedanput za vreme sken ciklusa. Ova vrednost ostaće neizmenjena sve do sledećeg sken ciklusa, kada će se pri skeniranju odgovarajućeg ranga ponovo ispitati uslov i izvesti odgovarajuća akcija.

 OTL naredbom se adresirani bit može isključivo postaviti na 1. Naime za razliku od OTE naredbe kojom se vrednost bita može postavljati na 0 ili 1 svaki put kad se rang skenira, kod OTL naredbe vrednost bita se postavlja (lečuje) na 1 u prvom skenu u kome je uslov istinit. Nakon toga ova naredba postaje neosetljiva na istinosnu vrednost uslova. To znači da će vrednost bita ostati neizmenjena bez obzira na to kako se menja vrednost uslova.

 OTU naredbom se adresovani bit može isključivo postaviti na 0. Pri tome, vrednost bita se postavlja (lečuje) na 0 u prvom skenu u kome je uslov ispunjen. Nakon toga ova naredba postaje neosetljiva na vrednost uslova.

 Potrebno je da se istakne da se OTL i OUT naredba koriste uvek u paru, pri čemu se u obe naredbe adresira isti bit.

 Bit triger naredba

 OSR naredba omogućava da se obezbedi izvodjenje neke akcije samo jedanput. Potrebno je da se istakne da je ovo specifična naredba koja istovremeno pripada i kategoriji uslova i kategoriji akcije. Naime ova naredba se postavlja u rangu između dela koji predstavlja uslov i dela koji predstavlja akciju. Kada se u toku sken ciklusa detektuje da je uslov promenio svoju vrednost sa neistinit na istinit (uzlazna ivica) onda OSR naredba takođe dobija vrednost istinit (što ovu naredbu svrstava u kategoriju naredbi uslova). Istovremeno se i bitu čija je adresa pridružena toj naredbi dodeljuje vrednost 1 (po čemu se ova naredba svrstava i u kategoriju akcija). Obe ove vrednosti ostaju nepromenjene do sledećeg sken ciklusa, kada naredba dobija vrednost neistinit, dok se adresirani bit postavlja na vrednost 0 ili 1 u zavisnosti od vrednosti uslova. U narednim sken ciklusima vrednost naredbe ostaje nepromenjena sve dok se u uslovu (koji predstavlja ulaz u OSR) ponovo ne detektuje prelaz “neistinit/istinit”.

 Potrebno je istaći da bit čija je adresa pridružena ovoj naredbi ne predstavlja vrednost naredbe. Naime, ovaj bit se koristi kao interna promenljiva i služi za pamćenje vrednosti uslova koji prethodi OSR naredbi. Vrednost ovog bita je 1 ako je uslov istinit, odnosno 0 ako je uslov neistinit. U tom smislu, sa aspekta dodeljivanja vrednosti bitu čija se adresa navodi u OSR naredbi, ova naredba je identična sa OTE naredbom. Navedeni bit se može nalaziti u bilo kojoj bit-adresibilnoj datoteci izuzev datoteke ulaza i izlaza.

 Vrednost koju dobija OSR naredba koristi se kao uslov za izvođenje naredbe akcije koja se nalazi na desnoj strani ranga (neposredno iza OSR naredbe). Shodno tome, naredba akcije biće izvršavana po jedanput pri svakom prelazu uslova “neistinit/istinit”.

Napomena: Iza OSR naredbe se može nalaziti samo jedna naredba akcije.

Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.

 Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder progamiranje – Bit naredbe za definisanje i postavljanje uslova, bit triger naredba appeared first on Automatika.rs.