Matematičke naredbe

 Kako im i samo ime kaže, matematičke naredbe služe za realizaciju različitih operacija nad operandima. Ove naredbe su naredbe akcije i u najvećem broju slučajeva imaju dva operanda. Izvršavanjem naredbe obavlja se zahtevana matematička operacija nad operandima i dobija rezultat čija se vrednost pamti. Operandi mogu biti programske promenljive ili konstante, s tim što oba operanda ne mogu biti konstante.

 U odnosu na broj operanada i tip operacije koja se izvršava, matematičke naredbe se mogu podeliti u nekoliko grupa.

Aritmetičke i logičke binarne operacije

Opšti oblik naredbe za aritmetičke i logičke binarne operacije dat je na slibi br.1, dok je u tabeli T.1 dat prikaz svih naredbi iz ove grupe.

Slika br.1 Opšti oblik naredbe za aritmetičke i logičke binarne operacije.

Tabela T.1 Pregled naredbi za aritmetičke i logičke binarne operacije.

Unarne operacije

 U grupu unarnih operacija svrstane su i aritmetičke i logičke unarne operacije. Sve ove naredbe imaju isti opšti oblik (Slika br.2). Pregledsvih naredbi dat je u tabeli T.2.

Slika br.2 Opšti oblik naredbe za unarne operacije.

T.2 Pregled naredbi za unarne operacije.

Složene matematičke naredbe

• CPT – Compute (izračunavanje aritmetičkog izraza)

 Pri formiranju izraza koriste se promenljive, konstante i sledeći operatori: – ili NEG (unarni minus), +, –,* , | ili DIV, ** ili XPY, SQR, ABS, SIN, COS, TAN, ASN, ACS, ATN, LN, LOG, NOT, AND, OR, XOR, TOD, FRD, DEG, RAD.

• SCP – Scale with parameters (parametarsko skaliranje podatka)

 Ovom naredbom se ostvaruje linearno preslikavanje ulazne promenljive, prema relaciji

 Potrebno je da se istakne da se u ovoj naredbi pojmovi “najmanja i najveća vrednost ulaza i rezultata” zapravo koriste samo za određivanje dve tačke kroz koje se provlači prava linija koja određuje preslikavanje. To znači da vrednost ulazne promenljive ne mora biti unutar intervala određenog sa (input_min., input_max.), niti da vrednost input_min. mora biti manja od input_max.

• SCL – Scale data (skaliranje podatka)

 Ova naredba je slična naredbi SCP, jer se i pomoću nje ostvaruje linearno skaliranje promenljive. Razlika je samo u načinu definisanja parametara skaliranja. Skaliranje ulaza se izvodi prema sledećoj relaciji:

Naredbe za manipulaciju sa numeričkim podacima

 Naredbe za manipulaciju sa podacima su skup naredbi kojima se definišu vrednosti promenljivih ili vrše određene izmene u formi prezentacije podataka. U tom smislu one se ne razlikuju bitno od matematičkih naredbi. Naime, nema nikakve sumnje da se matematičkim naredbama takođe vrši određena manipulacija sa podacima. Izdvajanjem ovih naredbi u posebnu grupu se zapravo želi naglasiti specifičnost oblika same naredbe i obrade podataka koja se njima vrši.

Naredbe za postavljanje vrednosti

• CLR – Clear (postavi na nulu)

• MOV – Move (postavljanje vrednosti promenljive)

• MVM – Masked move (postavljanje vrednosti pojedinih bitova)

 Maskiranim bitovima, koji se ne prenose u dest u maski odgovaraju vrednopsti 0, dok nemaskiranim bitovima odgovaraju vrednosti 1.

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kako i gde se koriste SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Naredbe za poređenje možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Matematičke naredbe akcije appeared first on Automatika.rs.

 Više informacija i samim naredbama možete pronaći OVDE a dalje u tekstu pročitajte kako se koriste ove naredbe.

Korišćenje SQL naredbe

 Na slici br.1 je prikazan primer SQL naredbe. Paremetri SQL naredbe su tako podešeni da je ulazna reč I:1.0 izvor podataka, a da se pročitani podaci smeštaju u odredišnu datoteku #N7:30 veličine 4 reči. Kada se uslov ranga promeni sa neistina na istina, pointer SQL naredbe se uvećava za jedan i podatak očitan sa ulaza I:1.0 se upisuje na poziciju u odredišnom fajlu na koju ukazuje pointer. SQL naredba nastavlja da prenosi podatke sa ulaza na istu poziciju odredišne datoteke sve dok je uslov ranga istinit. Nakon što je korak 4 završen, setuje se bit DN. Sledeća promena uslova sa neistina na istina, vraća pointer na poziciju 1 (element N7:31). Da je umesto ulazne reči I:1.0, kao izvor navedena interna datoteka, npr. #N7:40, tada bi obe datoteka odredišna i izvršna bile iste dužine (4), a SQL naredba bi, praktično, kopirala sadržaj izvorene datoteke u odredišnu.

Slika br.1 Primer SQL naredbe

Korišćenje SQO naredbe

 SQO naredba čita reči specificiranog fajla čiji su bitovi namenjeni upravljanju izvršnih organa. Kada uslov ranga koji sadrži SQO naredbu postane istinit, naredba čita sledeću reč iz fajla. Pročitana reč prolazi kroz masku i prenosi se na odredišnu adresu. Samo oni bitovi pročitane reči kojima u maski odgovara bit 1 se prenose. Bit DONE postaje 1 nakon što je iz fajla pročitana poslednja reč. Sledeći promena uslova ranga sa neistina na istina usloviće da SQO naredba krene iz početka, sa pointerom koji je resetovan na početnu vrednost 1. Na slici br.2 je ilustrovan rad SQO naredbe. SQO naredba sa slike definiše sekvencu od 5 reči smeštenu u datoteci B10, počev od reči B10:1. Početna vrednost pointera je 2, što znači da će kao prva reč iz izvorišnog fajla biti pročitana reč B10:3. Odredišna adresa je prva reč izlazne datoteke O:14. (Dugim rečima, odredište pročitanih reči iz ulaznog fajla je izlazni digitalni modul sa adresom 14.) Naredba SQO definiše masku čija je heksadecimalna vrednost 0F0F. To znači da se na odredište ne prenose svi bitovi pročitanih reči, već samo osam bita, naznačenih jedinicama u maski (to su bitovi 0-3 i bitovi 8-11). Naravno, sadržaj izvorišnog fajla mora biti unapred pripremljen, prema zahtevima aplikacije, i upisan u odgovarajuće reči naznačene datoteke. Za SQO naredbu možemo reći da predstavlja softverski ekvivalent doboš-programatoru.

Slika br.2 Primer SQO naredbe

Korišćenje SQC naredbe

 SQC naredba radi tako što poredi sve ne-maskirane bitove iz izvorišne reči sa odgovarajućim bitovima referencirane reči. Ako na svim bitskim prozicijama postoji slaganje, naredba SQC postavlja bit FD kontrolne reči na 1. U suprotnom, ako postoji nesleganje barem na jednoj poziciji, bit FD se postavlja na 0. Na slici br.3 je prikazan primer SQC naredbe. Ova SQC naredba definiše referentni fajl dužine 5 reči šmešten u datoteci B10, počev od reči 11 ove datoteke. Izvorišna adresa (I:3.0) ukazuje na prvu reč ulazne datoteke I3 (odgovara ulaznom digitalnom modulu sa adresom 3). Tekuća pozicija pointera je 2, što znači da se vrednost pročitana sa ulaza I:3.0 poredi sa rečju B10:13. Ne porede se celokupne reči već samo viših 12 bita, što je definisano maskom 0FFF. Pošto su u konkretnom primeru svi odgovarajući ne-maskirani bitovi identični, SQC naredba setuje FD bit, tj. bit R6:21/FD.

Slika br.3 Primer SQC naredbe

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Kako i gde se koriste SQL, SQO, SQC naredbe appeared first on Automatika.rs.

Slika br.1 Start/stop kolo

Ponašanje Start/stop kola je identično ponašanju SR leča, pri čemu prekidač Start ima ulogu setovanja, a Stop ulogu resetovanja leča.

Osim u leder programima, Start/stop kolo se često realizuje i u relejnoj tehnici, uz pomoć relea sa dva normalno-otvorena kontakta. Na slici br.2 je prikazana realizacija start/stop kola za upravljanje motorom. Jedan kontakt relea, A1, kontroliše napajanje motora, dok se drugi kontakt, A2, koristi za realizaciju start/stop kola. Pritiskom na prekidač Start, kroz namotaj relea počinje da teče struja, oba kontakta, A1 i A2 se zatvaraju i motor počinje da radi. Ovakvo stanje se zadržava i nakon otpuštanja prekidača Start, jer struja za namotaj relea nastavlja da teče kroz zatvoren kontakt A2. Pritiskom na prekidač Stop, struja kroz namotaje relea se prekida, kontakti A1 i A2 se otvaraju, motor prestaje da radi a kroz namotaje relea više ne protiče struja.

Slika br.2 Realizacija Start/Stop kola pomoću relea

Na prvi pogled čini se da start/stop kolo predstavlja neracionalno rešenje, jer se ista funkcija (prosto aktiviranje/deaktiviranje izlaza) može ostvariti pomoću samo jednog, dvopoložajnog prekidača, koji bi direktno upravljao izlazom. Razlog za korišćenje start/stop kola je bezbednost. Pretpostavimo da u sistemu na slici br.2, motor radi (kroz namotaje relea teče struja) i da u jednom trenutku dođe do nestanka električne energije. Motor se zaustavlja, a kontakti relea otvoraju. Kada naknadno eletrična energija dođe, motor ostaje isključen, a da bi se ponovo uključio neophodno je pritisnuti prekidač Start. Ako bi smo za upravljanje motorom koristili samo jedan prekidač koji bi direktno kontrolisao napajanje motora, motor bi po dolasku električne energije nastavio da radi, zato što je prekidač ostao uključen, što može biti kritično sa stanovišta bezbednosti.

Start/stop kolo se može realizovati i uz pomoć naredbi OTL i OTU, kao što je prikazano na slici. Uočimo da su sada oba ulaza, Start i Stop, sa normalno-otvorenim kontaktima i da se obe naredbe OTL i OTU odnose na isti izlaz, Y1. Postavljanjem ulaza Start na 1, izvršava se naredba OTL, koja postavlja izlaz Y1 na 1 (Y1 se setuje), koji ostaje 1 i kada se Start vrati na 0. Da bi se izlaz Y1 postavio na 0 (tj. resetovao), potrebno je postaviti Stop=1, što aktivira naredbu OTU. Izlaz Y1 zadržava vrednost 0 i nakon postavljanja ulaza Stop na 0.

Slika br.3 Realizacija start/stop kola pomoću naredbi OTL i OTU

U rešenju sa slici br.3, kritična situacija je ona kada su oba prekidača, Start i Stop, zatvorena (=1). Naime, ovakva situacija nesme da se javi na ulazu, jer pod tim uslovom kolo može početi da osciluje. Da bi se predupredilo ovakvo neželjeno ponašanje, leder program na slici br.3 može se proširiti XIC naredbom u prvom rangu koja će sprečiti da pri Start=1 uslov postane tačan ako je Stop=1 (Slika br.4). Očigledno, u rešenju na slici br.4 ulaz Stop ima viši prioritet, tako da se pri Start=Stop=1 kolo resetuje.

Slika br.4 Start/stop kolo koje rešava problem Start=Stop=1

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – START/STOP kolo appeared first on Automatika.rs.