obnovljivi izvoi energije Archives - Automatika.rs

Opština Žabalj dobija solarnu elektranu kapaciteta 80MW

Marko Nikolić — Fri, 15 Oct 2021 15:26:16 +0000

Prva faza projekta razvoja solarne elektrane snage 80 MW koja je planirana da se gradi u opštini Žabalj je završena kako javljaju iz kompanije WV International Emergy. Plan je da se prvi kWh iz sunca proizvede i isporuči u mrežu najkasnije 2026.godine. Investiciona vrednost projekta je 55 miliona evra, saopštila je energetska grupacija WV International Emergy.

Skupština opštine Žabalj usvojila je Odluku o izradi planova detaljne regulacije za izgradnju solarne fotonaponske elektrane PV Power Plant i Odluku o izradi plana detaljne regulacije za priključni dalekovod 110 kV, koji će isporučivati u mrežu električnu energiju koju ova elektrana proizvede.

Operator prenosnog sistema električne energije AD Elektromreža Srbije usvojila je studiju priključenja fotonaponske elektrane na mrežu, čime su se stekli uslovi za dalju realizaciju projekta.

Nakon izrade projektne tehničke dokumentacije i pribavljanja neophodnih dozvola, i uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine, početak izgradnje solarne elektrane planira se za 2025.godinu, kada se očekuje i priključenje na mrežu i puštanje u rad.

Kompanija WV International Emergy radi na projektima vetroparkova od ukupno 800 MW u Pančevu i Alibunaru

„Veoma nam je drago što smo napravili prvi uspešan korak u razvijanju naše prve fotonaponske elektrane u Srbiji. Nakon pretežnog bavljenja vetroelektranama prethodnih godina, ulazak u sektor solarne energije za nas je bio izazov, ali imajući u vidu da Republika Srbija obezbeđuje stabilan okvir za investicije u zelenu energiju, i da je donošenjem paketa energetskih zakona potvrdila posvećenost ostvarivanju ciljeva energetske tranzicije i Zelene agende, naša grupacija je odlučila da nastavi da ulaže u Srbiji i diverzifikuje svoj portfolio,“ istakla je Neda Lazendić, direktorka za Srbiju u WV International Emergy.

The post Opština Žabalj dobija solarnu elektranu kapaciteta 80MW appeared first on Automatika.rs.

Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja

Marko Nikolić — Wed, 01 Apr 2020 12:29:51 +0000

Termoelektrana Matra, u severnoj Mađarskoj, jedan je od primera elektrane na ugalj koja se priprema za neizbežan prestanak korišćenja ovog energenta, i tranzicije na industrijski klaster u kome obnovljivi izvori energije (OIE) imaju sve važniju ulogu.

Prvenstveno Termoelektrana Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike i u kom smeru može dalje da se razvija i napreduje.

Šta može biti problem?

Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će konačno prestati da koristi ugalj (prema nekim informacijama, najkasnije do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju novim okolnostima u energetskom sektoru.

Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW obezbeđuje oko 17% ukupne mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17% emisija CO2 u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj.

Koncept – Zadržati radna mesta i proizvodnju el. energije

Cilj nije samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.

Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.

Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kada je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.

Rezultati

Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja. Snaga solarne elektrane je povećana postavljanjem postrojenja od 20 MW na drugom iscrpljenom polju, koje je udaljeno 60 kilometara. U izgradnji je još 20 MW panela.

Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

The post Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja appeared first on Automatika.rs.

Nuklearna energija kao rešenje za borbu protiv klimatskih promena?

Marko Nikolić — Fri, 06 Mar 2020 07:57:24 +0000

Šefovi država i vlada Evropske unije složili su se kako će nuklearna energija biti prepoznata kao način borbe protiv klimatskih promena.

Lideri Evropske unije složili su se da će nuklearna energija biti deo rešenja evropskog bloka da učini ekonomiju ugljen-dioksida neutralnom do 2050. godine, omogućavajući im da dobiju podršku dve države koje zavise od uglja.

Šefovi država i vlada EU-a složili su se kako će nuklearna energija biti prepoznata kao način borbe protiv klimatskih promena, prenosi Tanjug, pozivajući se na AP.

Dok Poljska nije odmah pristala na plan, koncesije na nuklearnu energiju bile su dovoljne da Češka i Mađarska daju saglasnost. One su imale podršku Francuske, koja se za proizvodnju 60% električne energije upravo oslanja na nuklearnu energiju.

Još veći uspeh je to što uspeli da “slome” i otpor skeptičnih država, uključujući Luksemburg, Austriju i Njemačku.

“Nuklearna energija je čista energija”, rekao je češki premijer Andrej Babiš i dodao kako ne zna zašto ljudi imaju problem s tim.

Slovački premijer Peter Pellegrini insistirao je kako EU neće biti u stanju ostvariti svoje klimatske ciljeve bez nuklearnih elektrana. Poljska, jedan od najvećih emitera u evropskom bloku koja se u velikoj meri oslanja na ugalj za proizvodnju električne energije, jedina nije podržala sporazum, koji je u svom programu “Evropski zeleni dogovor” iznela nova predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

U završnom memorandumu, Evropsko veće je priznalo potrebu da se obezbedi energetska sigurnost i da se poštuje pravo država članica da odlučuju o energetskom miksu i biraju najprikladnije tehnologije.

Na raspolaganju milijarde eura

Neke države članice navele su kako koriste nuklearnu energiju kao deo nacionalnog energetskog miksa. Navedeno je kako će države za koje se očekuje da će najviše stradati tokom tranzicije u budućnosti imati na raspolaganju milijarde eura u okviru plana Von der Leyen.

Predsednik Francuske Emmanuel Macron je izjavio kako je nuklearna energija od ključnog značaja kako članice EU-a ne bi postale zavisne od uvoza gasa ili električne energije.

The post Nuklearna energija kao rešenje za borbu protiv klimatskih promena? appeared first on Automatika.rs.

Pametni grad temeljen na blockchain tehnologiji niče u američkoj pustinji

Marko Nikolić — Wed, 30 Jan 2019 00:00:17 +0000

Jeffrey Berns, kripto milioner, izneo je ideju o stvaranju pametnog grada temeljenog na blockchain tehnologiji usred američke pustinje u Nevadi. Ideja je pretvoriti 27 hiljada hektara na severu savezne države Nevade u grad budućnosti. Samo zemljište koštalo je oko 170 miliona dolara, a koliko će ukupno koštati podizanje jednog ovakvog grada nije poznato.

Trenutno, ovo područje naziva se ”Innovation Park” a Jeffry Berns je tamo smestio predstavništvo svoje kompanije Blockchains, koja se bavi ulaganjima u Blockchain tehnologiju. Nije slučajno odabrao baš ovo područje za svoj poslovni poduhvat. U blizini se takođe nalaze neke od velikiih tehnoloških kompanija poput Google, Apple, Switch i Tesle.

Ovaj grad će biti novi oblik poslovne i rezidencijalne zajednice. Sam grad bi zapravo trebao biti test poligon za razvoj blockchain tehnologije za korišćenje u urbanom okruženju.

Innovation Park postaće pametni grad sa decentralizovanom blockchain infrastrukturom koja će biti u pozadini svih interakcija. Glavna prednost ovog modela jeste veća kontrola i sigurnost ličnih podataka. Stanovnici će moći da posluju, glasaju i čuvaju podatke u blockchainu, bez potrebe za uključivanje kompanija posrednika ili vlade u taj proces. Delotvornost, održivost, transparentnost i sigurnost neće biti kompromitovane, već garantovane.

Pored blockchain tehnologije, u grad budućnosti planirano je da se ugradi i veštačka inteligencija, 3D štampanje kao i nanotehnologija, a gradom bi se kretala autonomna i električna vozila. Sva energija za potrebe grada, koristila bi se isključivo iz obnovljivih izvora poput solarne, vetrene energije, a stanovnici bi reciklirali i vodu.

Innovation Park nije jedini pametni grad koji treba da se izgradi u SAD. Bill Gates takođe planira da gradi svoju verziju pametnog grada u pustinji u Arizoni, a već je dobro poznata ideja Google-a da od Toronta napravi pametan grad.

The post Pametni grad temeljen na blockchain tehnologiji niče u američkoj pustinji appeared first on Automatika.rs.