Micro INDUSTRIAL PC  VM23 4GB RAM + eMMC 32GB

The post Micro industrial PC – VM23 4GB RAM+eMMC 32GB appeared first on Automatika.rs.

 Pored unapređenja fizičkog nivoa ovog protokola kroz razvoj RS485-IS, FISCO ili MBP tehnika, bilo je potrebno i definisati kako bezbedonosni uređaji (npr. dugme za automatsko zaustavljanje procesa, svetlosna signalizacija, alarmi, bezbedonosni ventili, kontroleri zaduženi za praćenje stanja bezbednosti i sl.) treba da komuniciraju na mreži da bi se zadovoljili najstroži nacinalni i međunarodni propisi u toj oblasti. Tako je, kao rezultat zajedničkog rada proizvođača opreme, korisnika i nacionalnih komiteta za standardizaciju, nastao PROFIsafe. PROFIsafe predstavlja otvoren protokol koji definiše specijalni format korisničkih poruka i specijalni protokol za njihovu razmenu.

 PROFIsafe uzima u obzir sve moguće tipove grešaka koje se u pocesu serijske komunikacije mogu desiti: vremensko kašnjenje, gubitak podataka, ponavljanje podatka, nekorektnu sekvencu bitova u poruci, degradiran kvalitet poruke, pogrešna adresa i sl. U tom kontekstu je u okviru ovog protokola obezbeđen niz mehanizama koje treba da spreče da se ove pojave dešavaju ili bar da onemoguće njihove negativne posledice po bezbednost celog sistema:

• Slanje uzastopno numerisanih bezbedonosnih poruka;
• Vremenski timeout između pristigle poruke i odgovora na nju;
• Specijalni identifikacioni mehanizam (lozinka) između pošiljaoca i primaoca;
• Umetanje u poruku dodatnih bitova za proveru ispravnosti prenosa: CRC (Cyclic Redundancy Check);

 PROFIsafe koristi aperiodičnu komunikaciju i može biti korišćen sa RS485, fiberoptičkim ili MBP tehnikama prenosa. Na taj način se istovremno postiže kratko vreme odziva (što je važno za primenu u industrijskoj automatizaciji) i inherentna bezbednost rada (što je bitno u procesnoj automatizaciji). PROFisafe je jednokanalni protokol koji se implementira kao nadgradnja na nivo 7 OSI referentnog modela, tako da svi ostali standardni PROFIBUS elementi mogu biti nepromenjeni. To je izuzetno povoljno jer PROFIsafe može u funkcionisati u redundantnom modu rada ili u koegzistenciji sa drugim uređajima koji poseduju samo osnovnu verziju PROFIBUS protokola. Ta izuzetno korisna osobina je ilustrovana na slici br.1.

Slika br.1 PROFIsafe blok sema

Dalja upustva i pojašnjenja pojmova možete prinaci u sledećoj literaturi: Implementacija CAN protokola na pogonskom kontroleru baziranom na TMS320LF2407 digitalnom signal procesoru, Autori: Željko Pantić i Igor Stamenković

The post Osnove PROFIsafe protokola appeared first on Automatika.rs.

• HTTP
• HTTPS
• FTP (File Transfer Protocol)
• IMAP
• IRC (Internet Realy Chat)
• SMTP (Simple Mail Transfer Protocol
• POP3 (Post Office Protocol 3)
• SSH (Secure Shell Protocol)
• BitTorrent

HTTP protokol

 HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) je mrežni protokol koji predstavlja glavni i najčešći metod prenosa informacija na Web-u. Osnovna namena ovog protokola je isporučivanje HTML dokumenata, tj. web stranica. HTTP je protokol za komunikaciju između servera i klijenta, koji funkcioniše po principu zahtev/odgovor. HTTP klijent, koji je najčešće veb browser, inicira prenos podataka nakon što uspostavi TCP/IP vezu s udaljenim web-serverom na određenom portu.

 HTTP server je aplikacija koja konstantno osluškuje zahteve na određenom mrežnom komunikacijskom portu (tipično port 80), čekajući da se klijent poveže i pošalje svoj zahtev.
Komunikacija je zapravo ne-konekcinog tipa bez postojanja stanja. Nakon odgovora HTTP servera na zahtev od klijenta, konekcija se prekida sve do sledećeg zahteva.

Zahtev

Zahtev se sastoji od osnovne HTTP komande čija se sintaksa sastoji od naziva:

• ZAGLAVLJE koje se sastoji od teksta koji pobliže određuju aspekte zahteva:
  • komande (GET ili POST )
  • imena traženog dokumenta
  • verzije podržanog HTTP-a
• Prazna linija služi da razdvoji zaglavlje i telo
• TELO

Primer:

Odgovor servera

Odgovor servera se sastoji od:

• izveštaja o statusu zahteva koji se sastoji od trocifrenog statusnog koda i kratkog deskriptivnog teksta:
  • 1XX – Informacije
  • 2XX – Uspeh
  • 3XX – Redirekcija
  • 4XX – Greška na klijentskoj strani
  • 5XX – Greška na serveru
• konkretnog odgovora koji se sastoji od:
  • zaglavlja (koje je iste sintakse kao i zaglavlje zahteva i daje osnovne podatke o prirodi
    odgovora)
  • od eventualnog konkretnog sadržaja koji se tražio u zahtevu

HTTPS protokol

 HTTPS (engl. Hypertext Transfer Protocol Secure) je kombinacija HTTP-a sa SSL/TSL protokolom da bi se obezbedila enkripcija i sigurna identifikacija servera, koristi port 443.

 HTTPS konekcija se često koristi za novčane transakcije preko Interneta i za prenos osetljivih informacija. HTTPS ne treba mešati sa Secure HTTP (S-HTTP). Glavna ideja HTTPS protokola je da se kreira bezbedni kanal preko nezaštićene mreže. Ovo obezbeđuje zaštitu od napada, pod uslovom da je sertifikat izdat od strane proverenog i poverljivog izdavača (Certificate Authority). Poverenje u HTTPS je zasnovano na velikim sertifikacionim telima čiji sertifikati dolaze sa instalacijom Web browser-a.

 Prilikom pristupanja na vweb-sajt sa neispravnim sertifikatom, noviji browseri prikazuju pitanje preko celog prozora. Noviji browseri takođe pokazuju u polju sa adresom (address bar) informaciju o sigurnosti sajta. Produžena validacija (engl. Extended Validation) sertifikata uključuje da u novijim brauzerima polje sa adresom (address bar) bude zelene boje. Takvi sertifikati su skuplji od običnih. Većina brauzera takođe prikazuje upozorenje ukoliko sajt koristi sadržaj sa neke druge adrese koji nije verifikovan digitalnim sertifikatom.

The post Razlike između HTTP i HTTPS protokola? appeared first on Automatika.rs.

Podela optičkih kablova po konstrukciji

Ovde ćemo predstaviti četiri vrste optičkih kablova:

Nemetalni optički kablovi za polaganje u cevima – TO SM 03 ili TO SM 04

 Optički kablovi tipa TO SM 03… i TO SM 04… izrađeni su bez metalnih elemenata, predviđeni su za polaganje u cevi postupkom uduvavanja. Za noseće elemente kabla koristi se aramidno vlakno i rasteretni element od staklo-plastike. Kablovi su izrađeni sa sekundarnom zaštitom u vidu cevčice sa punjenjem međuprostora vodonepropusnom masom. Kablovi mogu biti sa omotačem od polietilena (03) ili PVC-a (04).

Osnovne tehničke karakteristike nemetalnih opt. kablova:

Armirani optički kablovi za polaganje direktno u zemlju TO SM 19 P…

 Optički kablovi tipa TO SM 19 P… izrađeni su sa armaturom od čeličnih traka, predviđeni su za direktno polaganje u zemlju. Za noseće elemente kabla koristi se aramidno vlakno i rasteretni element od čelične pocinkovane žice (ili staklo-plastike). Kablovi su izrađeni sa sekundarnom zaštitom u vidu cevčice sa punjenjem međuprostora vodonepropusnom masom.

Osnovne tehničke karakteristike armiranih opt. kablova:

Uvlačni optički kablovi za polaganje u cevima TO SM 09 P…

 Optički kablovi tipa TO SM 09 P… izrađeni su sa slojevitim omotačem od Al – kopolimer trake debljine 0,20mm koja je zalepljena za polietilenski plašt, predviđeni su za uvlačenje u cevi gradske kablovske kanalizacije. Za noseće elemente kabla koristi se aramidno vlakno i rasteretni element od čelične pocinkovane žice (ili staklo-plastike). Kablovi su izrađeni sa sekundarnom zaštitom u vidu cevčice sa punjenjem međuprostora vodonepropusnom masom.

 Osnovne tehničke karakteristike armiranih opt. kablova :

Samonosivi optički kablovi TO SM 31 P…

 Optički kablovi tipa TO SM 31 P… izradjeni su sa slojevitimom otačem od Al – kopolimer trake debljine 0,20mm koja je zalepljena za polietilenski plašt, predvidjeni su za postavljanje po nadzemnim stubovima za raspone nom. 50m. Centralni rasteretni element kabla izradjen je od stakloplastike (ili od čelične pocinkovane žice). Kablovi su izradjeni sa sekundarnom zaštitom u vidu cevčice sa punjenjem medjuprostora vodonepropusnom masom . Noseće uže kabla (5) je od čelične pocinkovane žice nom. prečnika 3.0mm.

Osnovne tehničke karakteristike samonosivih opt. kablova:

The post Vrste optičkih kablova appeared first on Automatika.rs.

Gde se sve koristi NFC tehnologija?

 NFC tehnologija je sada već sve zastupljenija u proizvodnji mobilnih telefona. Ova tehnologija pruža razmenu kontakata, video snimaka, slika i multimedijalnih sadržaja samim dodirom sa drugim telefonom istog ili različitog proizvođača.

NFC je bezbedan sistem prenosa i kao takav poslužio je za još jednu vrstu tehnoloških novotarija, koja postaje primarna u svetu i kod nas. Pored prenosa multimedije postoji i opcija plaćanja kroz ovu tehnologiju što smatraju stručnjaci u narednih nekoliko godina ozbiljno uzdrmati popularne platne kartice koja je na našem tržištu zastupljena od 2000 godine.

 Projekat NFC koji je daleko bezbedniji od do sada svih vidova plaćanja robe i usluga. Mogućnost da izvršite plaćanje ovom tehnologijom je jednostavno a dovoljno je samo prisloniti telefon koji poseduje NFC opciju uz terminal na prodajnom mestu. Za ovakvo plaćanje potrebno je od operatera preuzeti specijalnu SIM karticu koja u svom čipu ima učitan PayPass aplikaciju. Svi podaci sa Mastercard platne kartice nalazice se na vašem SIM-u koji ispunjava stroge kriterijume i visoke bezbednosne standarde. Adekvatno ažuriranje podataka na računu vrši se putem mobilne mreže i time ne postoji mogućnost zloupotrebe. Prilikom naplate na terminalu dodirom telefona sa NFC označenim mestom telefon traži sinhronizaciju i kroz nekoliko sekundi sa računa skida se naplaćeni iznos.

 Tako sada možemo plaćati pametnim telefonima umesto platnim karticama. U ovom slučaju imamo dva aktivna NFC čipa, s tim da se pasivni iz kartice prvo kopira u telefon kako bi kasnije mogao da se koristi. Za ovu tehnologiju ste možda čuli i kao Google Pay ili Samsung Pay.

 Još jedan odličan primer NFC tehnologije je isto plaćanje na kasama, ali platnim karticama, prostim prelaskom kartice preko čitača. U ovom slučaju, pasivni NFC čip se nalazi u kartici a aktivni NFC čitač je u nekom aparatu povezanim za kasu.

 Drugi dobar primer su kafići gde na svakom stolu stoji pasivni NFC pomoću kojeg možete naručiti određeno piće. Informacija stiže do računara gde zaposleni vide sa kog stola i koje piće je naručeno.

 Trenutno u svetu postoji dosta Smart uređaja koji poseduju NFC. Jedan od kriterijuma pri kupovini novog telefona je upravo i ta stavka – NFC.

The post Nekoliko primera upotrebe NFC tehnologije appeared first on Automatika.rs.

 Optički kabl se koristi u telekomunikacijama za prenos signala. Prenosni medijum je optičko vlakno, a informacija se prenosi putem svetlosti. U Srbiji se najviše koriste optički kablovi kapaciteta od 6 do 240 optičkih vlakana, strane i domaće proizvodnje. Na ulasku u optičko vlakno električni signal se konvertuje u svetlost pomoću svetleće ili laserske diode, a na prijemu se pretvara ponovo u električni signal pomoću fotodiode.

Razvoj fiber optičkih kablova

 Široka oblast savremenih telekomunikacija veoma intenzivno razvija se posle 1980. godine. Postoje i brojni primeri iz ranije prošlosti koji ne mogu da se svrstaju u optičke komunikacije u današnjem smislu. Koristili su postupke za prenos poruka koje su bile vidljive korisnicima. (signalizacija, zastavice, semafori, svetionici, razni optički sistemi kao francuski telegrafski sistem koji je za 15 min prenosio poruku na udaljenost od 200 km, itd.). Prvi naučni pokušaj je bio kroz mlaz vode.

 Kao rezultat, možemo da zaključimo sledeće: svetlost može da se kreće prateći zakrivljenost svetlovoda. Primenu optike u današnjem smislu pokrenuo je izum lasera 1958.godine, poluprovodničkog lasera 1963.godine i nakon nekoliko godina, prvih optičkih vlakana.

 Optičko vlakno je tanka staklena nit sačinjena od silicijuma. Staklo koje se koristi ima izuzetnu čistoću. Ne može se ni uporediti sa staklom na koje smo navikli. Staklo debljine nekoliko kilometara ima providnost običnog prozorskog stakla debljine 3-4 mm. Svetlost putuje kroz staklena vlakna zahvaljujući pojavi koja se naziva totalna unutrašnja refleksija.

 Relacije kojima je opisano zarobljavanje svetlosti unutar ravne staklene ploče izveo je Fresnel još 1820.godine, 1962.god. optičko vlakno imalo je slabljenje 1000dB/km, 1966. godine Čarles Kao i Georges Hockham utvrdili su da veliki gubici u optičkom vlaknu teoretski nastaju zbog malih nečistoća unutar stakla, a ne zbog unutrašnjih ograničenja samoga stakla. Procenili su da se gubici svetlosti koja putuje vlaknom mogu drastično smanjiti, sa 1000 db/km na manje od 20 db/km.

 Zahvaljujući otkriću Čarlsa Kaoa i Georgea Hockmana 1970.godine počeo je vrlo intenzivan razvoj optičkih komunikacija kada je tim stručnjaka iz kompanije “Corning Glass” proizveo optičko vlakno dužine stotinu metara. 1976.godine započela je eksperimentalna primena optičkih vlakana u telefonskim sistemima Atlante i Čikaga, a 1984.godine pušteno je u rad optičko vlakno kompanije AT&T povezujući Boston i Wašington. 1988. godine postavljen je prvi transatlantski optički kabel, sa regeneratorima na udaljenostima od 64 km.

 Tokom osamdesetih godina uloženi su ogromni napori da se otklone problemi vezani za popravku prekinutih optičkih kablova i da se poboljša tehnika njihovog postavljanja. 1991. godine prikazani su optički pojačavači koji su ugrađeni u same optičke kablove i koji su u stanju da obezbede 100 puta veći kapacitet od sistema sa elektronskim pojačavačima. 1996. godine postavljeni su kablovi sastavljeni isključivo od optičkih vlakana i preko Tihog okeana.

 U Srbiji, postavljanje optičkih sistema je počelo 1984 u Beogradu, a pre skoro 30 godina,  1991.godine, postavljena je optička veza Novi Sad – Sremski Karlovci. Uprkos ratu, inflaciji i svemu što se dešavalo, optički sistemi i kod nas preovlađuju u novoizgrađenim komunikacionim sistemima. Primena optičkog vlakna kao provodnika svetlosnog signala značajno je zavisila od tehnologije izrade vlakna, prvenstveno eliminacije nečistoća koje utiču na slabljenje, mehaničke izdržljivosti i zaštite vlakna od lomljenja.

Optičko vlakno

 Optičko vlakno je vrsta optičkog talasovoda radijalne simetrije, koja „vođenje“ elektromagnetskog talasa zasniva na efektu totalne unutrašnje refleksije. Vlakno mikrometarskih dimenzija, izrađeno od stakla ili plastike, služi kao medijum u optičkom kablu za prenos informacija pomoću svetlosti. Vlakna imaju koncentričnu slojevitu strukturu. U sredini se nalazi jezgro, koje vodi svetlost, okruženo sa omotačem sa nešto nižim indeksom prelamanja i zaštitnim slojem plastike.

 U zavisnosti od primene, prečnik jezgra je u rasponu od nekoliko do više stotina mikrona. A od dijametra i profila indeksa prelamanja između jezgra i omotača, zavisi broj režima (modova) sposobnih da propagiraju kroz vlakno. Optička vlakana mogu biti jednorežimska i višerežimska. Kroz jednorežimska se prostire samo jedan mod laserske svetlosti i ovakva vlakna se koriste za prenos informacija na veće udaljenosti, dok se kroz višerežimska vlakna prostire više modova i ova vlakna se koriste za pristupne mreže. Ovakav prenos informacija je brži, pouzdaniji i sigurniji od prenosa bakarnim kablovima.

Prednosti i mane

Prednosti optičkih kablova su sledeće:

• njihove daleko manje dimenzije u odnosu na bakarne kablove,
• mogućnost prenosa velike količine informacija,
• malo slabljenje signala što dozvoljava domete i do 200 km bez pojačanja signala
• manja težina po dužnom metru
• lakše polaganje kako u zemlju, tako pod vodu, na stubove ili dalekovode
• sve niža cena
• neosetljivost na električne smetnje, vodu, niske i visoke temperature.

Najveća i jedina mana je to što su optički kablovi jedino osetljivi na radioaktivno zračenje.

The post Fiber optički kabl i optičko vlakno – Osnove i istorijat appeared first on Automatika.rs.

 Uređaji za soft start omogućuju puštanje asinhronih motora sa znatno sporijim pokretanjem, i značajno smanjenim mehaničkim opterećenjem. Povećanje snage i momenta rezultat je kontinualnog opterećenja, bez skokova.

 Korišćenje soft startera ima sledeće pozitivne strane:

• smanjena mehanička opterećenja na pogonskim elementima (zupčanici, lanci, spojnice…),
• smanjeni hidraulični udari u cevima,
• smanjena opterećenja električne mreže,
• smanjenje proklizavanje pogonskog remena,
• smanjenje vibracija transportne trake.

 Soft starter kontinualno digne napon na motoru kada ga pokrene iz početnog do nazivnog napona i motor zaustavlja pad. Početni napon, vreme početka i zaustavljanja su podesivi parametri.

Soft starteri – uloga, prednosti

 Soft-start uređaji se koriste kao zamena za kombinaciju ”zvezda-trougao”, za pokretanje pumpi, smanjenje hidrauličkih udara, smanjenje mehaničkih opterećenja na remenje, transportne trake…

 Jedna od glavnih nedostataka trofaznih elektromotora je njihova velika startna struja, koja je ranije regulisana vezom zvezda-trougao ali sada se sve drastično promenilo u našem vremenu, jer zbog napretka energetske elektronike i mikroprocesorske tehnologije,  nastao je kompaktan, praktičan i efikasan soft starter (meki starter) za električne motore.

 Soft starteri značajno povećavaju vek trajanja elektromotora i aktuatora koji rade na osovini ovog motora jer kada napon napajanja bude primenjen na neuobičajni način(ispravan), javljaju se procesi koji mogu dovesti do uništavanja elektromotora.

 Startna struja i napon na namotajima elektomotora, u vreme prelaznih procesa, znatno premašuju dozvoljene vrednosti a to dovodi do pogoršanja i sloma izolacije namotaja, značajno smanjuje životni vek ležajeva ujedno i životni vek motara ili može dovesti do havarije i neplaniranih zastoja u proizvodnji.

 Kako bi motor dobio neophodnu startnu snagu za početak rada, potrebno povećati snagu mrežnog napajanja, što dovodi do značajnog porasta troškova opreme i preterane upotrebe električne energije. Dok pad napona napajanja u trenutku starta motora – može oštetiti opremu koja se koristi na istoj starni napajanja.

 U vreme pokretanja elektromotora imamo ozbiljan izvor elektromagnetskih smetnji, koje mogu izazvati oštećenje i ometanje u radu druge elektronske opreme koje se nazali u blizini elektromotora.

Slika br.1 Blok šema povezivanja soft startera i elektromotora

Princip rada soft startera

 Uređaj za soft start elektromotora kombinuje funkcije mekog starta i kočenja, zaštitu mehanizama i motora, kao i komunikaciju sa sistemima automatizacije.

 Meki start sa softstarterom ostvaruje sporo rastući napon za glatko ubrzanje motora i smanjenje startnih struja. Podesivi parametri su obično početni napon, vreme ubrzanja i vreme usporavanja motora. Veoma mala početna vrednost napona može znatno smanjiti početni obrtni momenat motora, tako da je obično postavljen na 30-60% nominalnog napona.

 Kada napon započne, naglo se povećava do postavljene početne vrednosti napona, a zatim glatko za vreme unapred podešenog vremena ubrzanja poraste na nominalnu vrednost.

 Upotreba soft startera smanjuje broj releja i prekidača koji se koriste. Pruža pouzdanu zaštitu električnih motora od preopterećenja, pregrevanja, zagušenja, smanjuje nivo elektromagnetnih smetnji.

Slika br. 2 Dijagram zavisnosti struje i obrtnog momenta kod pokretanje elektromotora sa i bez soft startera

The post Lagano startovanje i zaustavljanje trofaznih elektromotora – Soft starteri appeared first on Automatika.rs.

 Trenutni NFC sistemi rade na frekvenciji 13,56MHz i talasnoj dužini od 22,11m. Da bismo efikasno kreirali dalekodometnu mrežu, potrebno je napraviti predajnik koji bi teoretski imao dimenzije reda četvrtine talasne dužine. U praksi bi morao biti visok više od jednog metra. Kreiranjem malih predajnika veličine nekoliko centimetara, stvara se blisko polje (Near Filed) obično raspona srazmernog veličini predajnika. U suštini to je stacionarno elektromagnetno polje koje pulsira na frekvenciji 13,56MHz. Ako tom polju prinesemo sličnu antenu, indukovaćemo električni potencijal u njoj koji će se menjanti na toj frekvenciji. Promenom strukture signala u aktivnoj anteni (predajniku), možemo poslati signal toj drugoj pasivnoj anteni (prijemniku).

 Trenutna upotreba ogleda se u beskontaktnim transakcijama, razmeni podataka i pokretanju drugih bežičnih mreža. Komunikacija je takođe moguća između NFC uređaja i pasivnog NFC čipa, nazvanog “tag” koji se ne napaja električnom energijom, poput kartica i etiketa.

 NFC standard pokriva komunikacione protokole i formate prenosa podataka zasnovane na RFID sistemu radio frekventne identifikacije. Kreator NFC je kompanija Filips tačnije kompanija NXP Semiconductors, pod čijim okriljem radi. Zajedno sa kompanijama Sony i Nokija, ova kompanija je 2004. godine osnovala NFC Forum, neprofitnu organizaciju za promociju ove tehnologije.

 NFC predstavlja evoluciju postojeće specifikacije RFID tehnologije i sistema za plaćanje bez dodira (contactless payment systems). Prethodno spominjani tag predstavlja apstrakciju kartice koja poseduje integrisana kola koja mogu da nose informacije na sebi. Uobičajena komunikacija u NFC svetu je između aktivnog čitača (uređaja) i pasivnog taga. Ova komunikacija sprovodi se na frekvenciji 13,56 MHz, i to pomoću tri protokola poznata iz RFID sveta – Type A, Type B i FeliCa.

 Ovaj protokol je od početka projektovan sa efikasnošću na umu. Obično je izlazna snaga između 1 i 2 dBm, a podržane brzine transfera mogu biti 106 Kbit/s, 212 Kbit/s, te 424 Kbit/s, a moguća je i komunikacija u aktivnom i pasivnom režimu.

Pasivni i aktivni NFC

 Pasivni su veličine poštanske marke i koriste se samo za čuvanje i slanje podataka. Ne zahtevaju eksterno napajanje već sami generišu potrebnu energiju za čuvanje podataka elektromagnetnom indukcijom, a koja nastaje putem radio talasa generisanih od strane samog NFC čitača. Kao takvi, mogu se koristiti gotovo svuda.

 Aktivni NFC mora biti deo nekog većeg sistema i mora imati eksterno napajanje. Kako se pasivni NFC koristi samo za čuvanje i slanje podataka, aktivni služe za čitanje i slanje podataka. Dakle, ako uskladištimo neku informaciju na pasivnom NFC-u, sa aktivnim NFC čitačem možemo očitati tu informaciju prostim prelaskom pored samog čipa. Aktivni NFC, kao što rekoh, mora biti integrisan u neki veći sistem, u ovom slučaju je to Smart uređaj.

 NFC Forum je izabrao četiri tipa tagova koji se mogu koristiti u sistemima koji podržavaju ovu tehnologiju. Tipovi 1 i 2, zasnovani na standardu ISO 14443 A, imaju mali kapacitet (1, odnosno 2 kB), što ih čini jeftinim za izradu i idealnim za upotrebu u situacijama u kojima je ova količina dovoljna za čitanje nekakvih podataka. Brzina transfera kod ovih tipova ograničena je na 106 Kbit/s. Tip 3 zasnovan je na pomenutom Sonijevom RFID standardu FeliCa, odlikuje ga veći kapacitet (shodno tome i veća cena izrade) od skoro 1 MB, kao i veća brzina transfera podataka (212 Kbit/s). Tip 4 ima osnovu u standardu ISO 14443, ima kapacitet od 64 kB, a brzina transfera varira u zavisnosti od čitača i pokriva vrednosti između 106 Kbit/s i 424 Kbit/s.

 Možemo slobodno reći da mnogi korisnici i ne znaju čemu služi NFC na smart telefonima i drugim uređajima ali pitaju da li uređaj koji žele da kupe poseduje NFC, zato nešto više o upotrebi ove tehnilogije biće u narednom periodu.

The post Osnove NFC tehnologije appeared first on Automatika.rs.

 Fizički medijum za PROFIBUS DP zasniva se na RS-485 standardu koji definiše upotrebu oklopljenog, uvijenog, dvožilnog kabla, koji je prikazan na slici br.1. Mogu se odabrati brzine prenosa u opsegu od 9.6Kbit/s do 12Mbit/s, pri čemu se ta brzina odnosi na sve uređaje koji su priključeni na magistralu.

Slika br.1  Bakarni kabl za PROFIBUS komunikaciju

 Povezivanje uređaja na PROFIBUS mrežu omogućeno je korišćenjem 9-pinskog sub-D konektora (slika br.2). U konektore su ugrađeni otpornici za terminaciju bus-a. Pomeranjem prekidača koji se nalazi na kućištu konektora u ON položaj vrši se terminacija.

Slika br.2 Izgled 9-pinskog sub-D konektora (levo-prolazni, desno-standardni konektor)
i otpornici za terminaciju bus-a

 Kao što je na slici br.2 prikazano, terminacija bus-a je ostvarena korišćenjem tzv. ”pull-down” otpornika prema DGND potencijalu i ”pull-up” otpornika prema napajanju -Vp potencijal. Ova dva otpornika služe za definiciju potencijala na bus-u između dva telegrama. Linija A i linija B predstavljaju oznake krajeva PROFIBUS kabla.

Tabela 1: Raspored pinova na 9-pinskom sub-D konektoru

 RS 485 tehnologija prenosa se odlikuje jednostavnošću i niskom cenom, a primenjuje se u sistemima gde se zahteva velika brzina prenosa. Moguće brzine prenosa su između 9.6 kbit/s i 12Mbit/s . Maksimalan broj uređaja koji se može povezati na jedan segment linije je 32. Veći broj uređaja zahteva korišćenje repetitora između pojedinačnih segmenata. Maksimalna dozvoljena dužina linije unutar jednog segmenata zavisi od brzine prenosa i manja je što je brzina prenosa veća.

Topologija mreže

Osnovni elementi, koji pored kablovske veze, sačinjavaju mrežu mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

• Master uređaji
• Slave uređaji

 S obzirom da je RS485 komunikacija half duplex (označava dvosmernu komunikaciju u kojoj jedan čvor-uređaj trenutno priča). Iz tog razloga je mreža organizovana tako da master ima kontreolu nad njom. Primer master uređaja može biti PLC, a kao primer slave elementa može se uzeti distribuirana periferija, drugi PLC i slično. Kod PA mreže slave uređaji mogu biti senzori, aktuatori i sl.

 Ovde se mora napomenuti da postoje dve vrste DP Master uređaja:

• DP Master Class 1 (DPM1) – ovo je centralni kontroler koji ciklično razmenjuje podatke sa slave uređajima, u zadatom ciklusu. Tipični uređaji ovog tipa su programabilni logički kontroleri. DPM1 ima aktivni pristup magistrali, preko kojeg može vršiti očitavanja ulaza sa distribuiranih uređaja, kao i zapisivanje odgovarajućih rezultata na njihove izlaze.
• DP Master Class 2 (DPM2) – služi za konfigurisanje, sakupljanje podataka, kao i održavanje dijagnostiku i upravljanje priključenih uređaja, kao na primer PC.

 Tipična DP konfiguracija ima mono-master strukturu što se može videti na slici br.3.

Slika br.3 DP mono-master struktura

 Komunikacija između DP master i DP slave uređaja je bazirana na master-slave principu. Ovo znači da DP slave uređaji mogu biti aktivni na magistrali samo onda kada je to zahtevano od strane master-a. Komunikacija se odvija ciklično u tačno određenom vremenu. DP slave uređaji su adresirani u rastućem redosledu od DP master-a preko liste poziva (polling list). Slika br.4 pokazuje kao se lista poziva obrađuje na DP master-u. Vidi se ciklično procesiranje slave uređaja slanjem zahteva i dobijanjem odgovora od njih.

Slika br.4 Obrada liste poziva na DP master uređaju

 DP sistem može imati i multi-master strukturu što je prikazano na slici br.5:

Slika br.5 DP multi-master struktura

 Ovo podrazumeva da nekoliko DP master uređaja može biti povezano na jednu magistralu. Kod ove strukture master uređaji pristupaju magistrali u skladu sa rastućim vrednostima svojih adresa. Ukoliko je završena komunikacija jednog mastera, on daje znak sledećem da može da pristupi magistrali, odnosno da koristi resurse. U PROFIBUS terminologiji se to naziva ”token ring”. Da bi se ovakva procedura izvršila, pri inicijalizaciji mreže detektuje se broj mastera kojima se dodeljuju sledeće adrese: PS (Previous Station) – predhodna stanica i NS (Next Station) – sledeća stanica.

Dalja upustva i pojašnjenja pojmova možete prinaći u sledećoj literaturi: Realizacija elektromotornog pogona primenom PROFIBUS i USS komunikacije, autor: Milorad Kaplarević

The post Profibus DP protokol – Povezivanje, komunikacija i mreža appeared first on Automatika.rs.

Slika br.1 Topologija USS mreže

 U funkciji master-a može biti npr. PLC ili PC, dok su SIMOVERT i SIMOREG frekventni regulatori uvek u funkciji slave-a.

 Bitne odlike USS komunikacije su:
• podržava:
-multi-point konekciju, npr. EIA RS 485 hardver, ili
-point-to-point konekciju, npr. EIA RS 232
• master-slave pristup
• singl master sistem
• max. 31 slave i 1 master
• koristi telegrame sa fiksnom ili promenljivom dužinom
• jednostavan i pouzdan telegram format
• informacije se prenose na isti način kao i kod Profibus DP (profil promenjljive brzine)
• može se lako implementirati u postojeće sisteme

 Medijum za prenos podataka i bus interfejs su oderđeni u zavisnosti od načina korišćenja bus-a. U osnovnoj verziji USS protokola, interfejs je zasnovan na RS485 standardu. Point-to-point konekcija je zasnovana na RS232 standardu. Takođe moguće je korišćenje i fiberoptičkog kabla. Siemens za SIMOVERT MASTER drives konvertore definiše korišćenje 9-pinskih SUB D konektora i dvožilni zaštićeni uvijeni kabl koji zadovoljava određene mehaničke, termičke i električne karakteristike. Terminacija bus-a na krajevima se i ovde podrazumeva.

 Dužine kablova kojim se prenose podaci zavise od brzine prenosa podataka, karakteristika kabla, uslova stredine, kao i od broja konektovanih uređeja. U Tabeli 1 prikazana je zavisnost brzine prenosa podataka od dužine kabla.

Tabela 1 – Zavisnost brzine prenosa podataka od dužine kabla

Struktura USS telegrama

 Master putem adresnog karaktera u telegramu vrši izbor pojedinačnog slejva. Adrese slejva ADR se nalazi upisana u ”polling” listi koju master koristi za selekciju uređaja. Slave vrši transfer podataka samo na zahtev master-a, tako da je komunikacija između dva slave-a onemogućena. Svaki telegram se sastoji iz:

• STX – startni karakter (Start character)
• LGE – dužina telegrama (Length specification)
• ADR – adresni bajt , adresa slejva (Address byte)
• Net data block – PKW (Parameter ID Value area) i PZD (Proces Data), kao kod
  PROFIBUS DP profila promenljive brzine
• BCC-karakter provere bloka (Block check character)

Slika br.2 Struktura USS telegrama

 Informacije koje se razmenjuju između master-a i slave-a putem telegrama su smeštene u posebnu oblast, takozvanu net data oblast. Struktura net data oblasti je ne zavisna od karakteristike protokola kojim će se net data prenositi. Iz ovoga se može zaključiti da je isti mehanizam pristupa procesnoj oblasti (control/status word i setpoint/actual value) kao kod PROFIBUS DP profila promenljive brzine. PKW oblast služi za čitanje i promenu vrednosti parametara frekventnog regulatora, dok PZD oblast sadrži informacije o procesu. Strukturu net data bloka čine obe oblasti nezavisno da li je telegram poslat od master-a prema slave-u ili obrnuto slika br.3.

Slika br.3 Struktura net data bloka

Parametarski deo – PKW oblast

 PKW oblast omogućava pristup parametrima frekventnog regultora, odnosno njihovu promenu ili očitavanje korišćenjem USS bus-a. Kao što je prikazano na Slici 15, PKW oblast sačinjavaju:

• PKE (Prameter ID) i IND (Index) – sadrže informacije o tipu zadatka koji master šalje slejvu ili o tipu odgovora koji slejv šalje masteru, takođe definiše i broj parametara.
• PKW elements (Parameter value) – sadrži vrednosti parametara, tekst, ili opis parametara koji se prenosi. Dužina ove oblasti se može menjati u zavisnosti od zadatka i može iznositi 0 word-a, 1 word, 3 word-a, 4 word-a kod telegrama sa fiksnom dužinom, ili može iznositi između 1 i 124 word-a kod telegrama sa promenjljivom dužinom.

Procesni deo – PZD oblast

PZD oblast (Process data area) omogućava upravljanje i nadzor frekventnog regulatora, u ovom radu je to MM 440 preko USS bus-a. Struktura PZD oblasti je prikazana na Slici br.4.

Slika br.4 Struktura PZD oblasti

 Maksikalna veličina PZD oblasti je 16 word-a. Ukoliko je telegram poslat od master-a ka slave-u, to podrazumeva da će telegram sadržati Control Word/Main setpoint pomoću kojih master upravlja frekventnim regulatorom npr. start, stop, zadavanje brzine. Ukoliko je telegram poslat od slave-a ka master-u, to podrazumeva da će telegram sadržati Status Word/Main actual value koji nose informacije o statusu frekventnog regulatora, kao i čitanje određenih veličina sa frekventnog regulatora, npr brzina, struja i slično, a to možete videti u Tabeli 2.

Tabela 2 – Sadržaj PZD oblasti

 Bitno je napomenuti da definicije bita od 0-10 za control/status word koji se prenose USS bus-om, odgovaraju definiciji bitova od 0-10 koji se prenose PROFIBUS-om, profil promenljive brzine. Bitovi od 10 do 15 zavise od specifikacije konvertora.

Dalja upustva i pojašnjenja pojmova možete prinaći u sledećoj literaturi: Realizacija elektromotornog pogona primenom PROFIBUS i USS komunikacije, autor: Milorad Kaplarević

The post Serijska komunikacija – Struktura telegrama, PWK i PZD oblast appeared first on Automatika.rs.