Svi intervjui Archives - Automatika.rs

FANUC, vodeće preduzeće u industrijskoj automatizaciji, širi svoja krila u Srbiji

Marko Nikolić — Wed, 03 Jul 2019 09:43:22 +0000

Šezdeset godina od svog osnivanja, sa više od 4 miliona CNC upravljača i 550.000 robota instaliranih širom sveta, FANUC je vodeći svetski proizvođač opreme za fabričku automatizaciju i dolazi iz Japana. Sa globalnom mrežom koja pokriva sve kontinente i sa više od 263 lokanih predstavništava, FANUC je uvek tu da brzo i efikasno udovolji potrebama klijenata, kada god im je potreban. U Evropi, sveobuhvatna FANUC mreža sa 25 filijala pruža prodajnu, tehničku, logističku i servisnu podršku širom kontinenta.

FANUC je raširio svoje poslovanje na raskršću centralne i južne Evrope i zvanično otvorio novu filijalu u Srbiji početkom aprila ove godine. Glavna karika koji će na sebe preuzeti svu odgovornost je g. Tomas Ibler, koji se preduzeću FANUC pridružio 2005. Radio je u različitim predstavništvima i na različitim pozicijama u preduzeću FANUC. U filijali kompanije u Češkoj počeo je kao menadžer za finansije i operacije, da bi potom prešao u evropsko sedište u Luksemburgu, gde je bio na poziciji kontrolora za Evropu i glavnog finansijskog direktora za istočnu Evropu i tržišta u usponu. Septembra 2016. godine imenovan je za generalnog direktora kompanije FANUC ADRIA (ogranak u Sloveniji), a sada će takođe biti imenovan na istu poziciju u preduzeću FANUC SRBIJA.

Povodom otvaranja novog ogranka, razgovarali smo sa njim o glavnim razlozima prisustva u jednom od najatraktivnijih delova sveta za razvoj novih trendova u industrijskoj automatizaciji.

Šta je svrha otvaranja FANUC filijale u Srbiji?

Postoje dva razloga zbog kojih smo odlučili da otvorimo predstavništvo FANUC u Srbiji.

1. Želeli smo da pružamo bolje usluge i podršku postojećim klijentima. Gotovo svaka druga CNC mašina instalirana na srpskom tržištu je opremljena FANUC CNC kontrolerom i, budući da su neke od njih instalirane pre mnogo godina, želeli smo da pružimo svojim klijentima brzu i lokalnu podršku. Budući da su inženjeri za podršku i servisni inženjering putovali iz drugih zemalja, nismo bili u stanju da obezbedimo usluge istog ili sledećeg dana. Otvaranje FANUC predstavništva u Srbiji će dramatično skratiti vreme našeg odziva i biće takođe troškovno efikasnije i za FANUC i njegove klijente.

2.Mi snažno verujemo u potencijal Srbije i očekujemo da industrijski sektor raste daleko brže nego drugde u Evropi. Poslednjih godina videli smo investicije nekih velikih međunarodnih preduzeća u nova proizvodna postrojenja i predviđamo da će se taj trend nastaviti. Gore navedeno, zajedno sa industrijskom istorijom zemlje i prisustvom visoko kvalifikovane i obrazovane radne snage, daje Srbiji odličnu početnu poziciju za brz razvoj u budućnosti i industrijski rast. Kao FANUC, želimo da budemo deo tog razvoja i pomognemo lokalnim preduzećima da postanu efikasnija i konkurentnija kroz automatizaciju njihove proizvodnje.

Imajući u vidu nivo automatizacije u Evropi, kako ocenjujete stanje tržišta u Srbiji kada je reč o industrijskoj automatizaciji?

Srbija je na startnoj liniji što se tiče industrijske automatizacije. Jedan od najšire korišćenih ključnih indikatora performansi (KPI) za ocenjivanje nivoa automatizacije je takozvana ”gustina robota”, koja daje broj instaliranih robotskih jedinica na 10.000 zaposlenih. Godine 2016. prosek u svetu je bio 74 jedinice, u Evropi 99 jedinica, i na primer, 309 jedinica u Nemačkoj i 137 jedinica u Sloveniji. Apsolutno najveći broj je u Južnoj Koreji – 631 jedinica. Sa druge strane, procenjujemo da je u Srbiji gustina ispod 5 jedinica na 10,000 zaposlenih. To jasno pokazuje ogroman potencijal za automatizaciju u zemlji, naročito imajući u vidu industrijsku prirodu Srbije.

Srpska industrija sada ima priliku da bude deo Četvrte industrijske revolucije, i filijala FANUC-a u Beogradu će pružati veliku podršku u tom procesu. Beograd je dugo godina poznat kao jaka strateška lokacija i to je bio jedan od najvećih razloga za širenje potencijalnih tržišta u oblasti robotike i industrijske automatizacije.

Šta najviše cenite u ovom poslu?

Zajedno sa svojim partnerima, mi ne prodajemo proizvode, već klijentima pružamo rešenja koja će njihovu proizvodnju učiniti efikasnijom, konkurentnom, a time i uspešnom. Imali smo priličan broj klijenata koji su razmatrali preseljenje svojih proizvodnih pogona u Kinu zbog velikih troškova proizvodnje, ali im je automatizacija proizvodnje omogućila da ostanu u Evropi i ostanu profitabilni. Kada jedno preduzeće izvrši automatizaciju, drugi moraju da je prate ako žele da zadrže svoj tržišni udeo, i time automatizacija menja način razmišljanja i proizvodne procese, što je zaista uzbudljivo. Ako kompanije žele da prežive, pitanje za njih nije da li da se automatizuju ili ne, već kada da to učine.

Šta očekujete od budućnosti?

Predviđamo svetlu budućnost za srpsku industriju i, kao FANUC, želimo da budemo deo te uspešne priče. Želimo da podržimo lokalne kompanije u tome da postanu veliki tržišni igrači
koji mogu da se takmiče sa bilo kime u svetu.

Jedna stvar uvek ostaje ista: Duboka posvećenost kompanije FANUC pomeranju granica automatizacije i pomaganju klijentima u optimizaciji njihovih proizvodnih procesa. Srbija će
sada biti deo strasti u inovacijama, kao i deo jedne globalne sile.

”Neki to nazivaju poslom, Mi to nazivamo strašću.” To je FANUC!

The post FANUC, vodeće preduzeće u industrijskoj automatizaciji, širi svoja krila u Srbiji appeared first on Automatika.rs.

Kako poboljšati obrazovanje na našim fakultetima – Saradnja Elektrotehničkog fakulteta i kompanije ABB Srbija

Marko Nikolić — Mon, 06 Jun 2016 07:22:11 +0000

Kako bi studenti svoje školovanje završavali uz više prakse i tako se što spremniji zapošljavali na svoja prva radna mesta, moralo je nešto da se promeni u našem obrazovnom sistemu. Postoji puno prostora gde se našem školstvu može pomoći. Neke kompanije kao što je u ovom slučaju ABB Srbija, shvativši šta za budućnost naše privrede znači kvalitetno školovan student, omogućavaju praktično obrazovanje uz najsavremeniju opremu, što je redovna praksa u razvijenim zemljama. Kroz jedan kraći intervju sa asistentom na ETF-u Kostom Jovanovićem, došli smo do informacija šta je sve ovaj fakultet dobio u saradnji sa kompanijom ABB Srbija.

Razgovor vodio: Nikola Mirković

Časopis Industrija: Kako je došlo do saradnje između ETF-a i kompanije ABB i od kada ona traje?

Kosta Jovanović: Saradnja između ETF-a i ABB-a je sama po sebi prirodna jer je ABB jedan od lidera iz oblasti automatike, robotike i energetike, a može se reći i da je naš ETF njihova matična kuća jer je najveći broj zaposlenih u ABB Srbija potekao sa ovog fakulteta. Ono što je Vama bitno je i to da ABB kao jedna od vodećih i najvećih firmi iz ove oblasti razume koliko je bitna saradnja akademskog dela i privrede u jednoj sredini kao što je ova, a pored toga ova kompanija je poznata po svom ulaganju u razvoj i inženjerskim inovacijama. Sigurno da nisam ni bio na fakultetu od kada je počela saradnja kompanije ABB i ETF-a, ali poslednjih godina se u skoro svim segmentima školovanja vidi prisustvo i podrška koja nam stiže od strane ABB Srbija. Želeo bih svakako da napomenem i da u oblasti elektromotornog pogona saradnja između ove dve kuće traje duže nego u oblasti robotike.

Časopis Industrija: Sa kompanijom ABB imate potpisan takozvani ” Tesla paket ” koji opisuje nivo Vaše saradnje. Možete nam nešto više reći o tome?

Kosta Jovanović: Inicijalna ideja je bila da najviši paketi saradnje privrede i ETF-a budu ”Tesla” i ”Pupin” ali kako bi ispoštovali pristalice jednog i drugog velikog naučnika, paketi su dobili zvanje ”zlatni” i ”srebrni” kako bi bilo politički korektno. U svakom slučaju ETF je od ove godine odlučio da tu saradnju formalizuje i novi prodekan za saradnju sa privredom prof. Tomašević je rešio da se malo više osnaže te veze. Ovo što i mi ovde na fakultetu primećujemo da se privreda manje nego što bi smo svi želeli bavi razvojem, a više uslužnim delatnostima, a cilj i jednih i drugih je da se smanji odliv mozgova po čemu smo nažalost apsolutni lider u svetu. Baš zbog toga mora da se ojača ta saradnja između privrede i nauke. ETF je na neki način konkretizovao te načine saradnje gde se zaslužnim kompanijama dozvoljava i da jasnije prikažu čime se oni bave i da približe našim studentima šta mogu raditi sutra kada završe studije i sa čim se mogu sresti. Sa druge strane tako i mi oslušnemo šta se dešava u privredi pa samim tim možemo unaprediti nastavne planove i programe da bi izašli u susret onome što se na tržistu traži. ABB je prepoznao našu dobru volju na fakultetu da unapredimo naš obrazovni sistem. ” Tesla paket” odnosno ”zlatni paket” predstavlja najviši vid saradnje privrede i nauke i privilegija je samo određenih firmi koje najviše izlaze u susret fakultetu, a ABB je to uradio, ne samo kroz donaciju robota i 50 licenci za softver Robot Studio koje će koristiti naši studenti, već je ABB donirao i opremu za relejnu zaštitu u vrednosti od više hiljada evra. Takođe svake godine najbolji student na katedri za elektromotorne pogone dobije nagradu ABB-a u vidi studijskog putovanja, kako bi se upoznao sa proizvodnjom ABB opreme.

Časopis Industrija: Kao najzvaničniji deo donacije navodi se industrijski robot IRB 120 sa industrijskim kontrolerom IRC5 Compact. Možete li nam detaljnije objasniti šta sve sada studenti mogu da rade u praksi i koliko ovakav robot znači u njihovom školovanju?

Kosta Jovanović: Mi do sada nismo imali ni sredstva ni prostora na fakultetu da ponudimo labaratorijske vežbe iz oblasti robotike, a za proces školovanja na ovom smeru vežbe su veoma važna karika u obrazovanju. Do sada smo se dovijali na razne načine tako što smo pokušavali da nadomestimo nedostatak realne situacije nekakvim simulatorima ili razvojem viruelnog okruženja, što može da ima i neke prednosti, ali svakako je veoma dobro da student sada može da stane ispred pravog industrijskog robota sa kojim će se susresti i sutra u radnom okruženju. Samim tim ova donacija je za nas veoma značajna. Takođe, želim da napomenem da smo do sada bili primorani i da plaćamo usluge labaratorijama nekih srednjih škola koje su imale donacije od strane Evropske unije. Mi smo sada zahvaljujući kompaniji ABB dobili industrijskog robota IRB 120, tako da će studenti sada imati mogućnost da vide, ali i da rade sa pravim hardverom.

Časopis Industrija: Pored ovog robota, ABB je za Elektotehnički fakultet u Beogradu donirao još opreme. Možete li nam detaljnije reći o kakvoj opremi je reč i kako se primenjuje u školovanju studenata?

Kosta Jovanović: To je oprema iz oblasti relejne zaštite koja i po vrednosti i po značaju nije ništa manja od donacije robota. Pored same opreme kompanija ABB Srbija je imala sluha da pomogne našem fakultetu i na drugi način, tako što je finansirala štampanje udžbenika nekih naših kolega, što je u velikoj meri pomoglo u unapređenju nastave.

Časopis Indrustrija: Koliko fakultetu znači podrška jedne ovako veliko svetske kompanije?

Kosta Jovanović: Veoma nam je značajno da kompanija kao što je i ABB prepoznaje zalaganje nas na fakultetu koji radimo na obrazovanju kadrova koji će sutra raditi u kompanijama kao što je između ostalog i ABB. To je pozitivan signal našim studentima koji vide brigu i angažovanost ovako velikih kompanija, da njihovo školovanje bude što kavalitetnije moguće. Takođe, zeleo bi da naglasim, da je ETF obezbedio prostor za labaratorisjke vežbe, što uopšte nije zanemariva stavka dok je sve ostalo opremljeno iz donacija koje su došle od kompanija kao što je ABB ali i firmi koje ne posluju u ovim sektorima industrije. Ukratko rečeno – od farbe za zidove, preko sigurnosnih sistema, do najsavremenijeg industrijskog robota, sve donirano dobrom voljom privrednika koji imaju sluha za kvalitet školovanja na našem fakultetu.

Časopis industrija: Da li će se ova saradnja nastaviti i dalje?

Kosta Jovanović: Naravno, ova saradnja će se nastaviti na obostrano zadovoljstvo jer kao što sam pomenuo na početku mi smo svesni da moramo da radimo zajedno da bi smo kreirali nova radna mesta, da bi našim najboljim studentima napravili takvo okruženje koje bi ih zadržalo u Srbiji. Isto tako i kompanijama koje posluju u Srbiji neophodan je dobar i školovan kadar. Na ovaj način student završava školovanja sa mnogo više prakse i realnog iskustva. Samim tim ovakav pristup unapređuje naše drustvo u celini i privredi naše zemlje otvara nova vrata i nove mogućnosti.

doc. dr Milan Bebić – Katedra za energetske pretvarače i pogone: Najboljeg studenta na grupi predmeta iz elektromotornih pogona ABB nagrađuje studentskim putovanjem u Finsku, gde se student u fabrikama frekventnih pretvarača i motora upoznaje sa načinom njihove izrade. Naravno kompanija ABB obezbeđuje sve troškove boravka i puta, a student dobija nesvakidašnje iskustvo. Naime u ABB-u postoji divizija za elektromotorne pogone i oni nam dopuštaju da odaberemo sudenta koji po našem mišljenju treba da putuje. On ne mora imati najbolje ocene, ali treba da pokaže najbolje rezultate baš u oblasti kojom se taj sektor bavi. U ABB-u to formalizuju kao praksu, pa student jedno vreme provede u kompaniji u Beogradu, a kasnije kreće put Finske u posetu fabrici gde pohađa i specijalističke kurseve.

ABB d.o.o.

Bulevar Peka Dapčevića 13

11000 Beograd

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Kako poboljšati obrazovanje na našim fakultetima – Saradnja Elektrotehničkog fakulteta i kompanije ABB Srbija appeared first on Automatika.rs.

Dr Veljko Malbaša govori o razvoju elektronike, međunarodnim projektima, studentskim takmičenjima

Marko Nikolić — Mon, 22 Feb 2010 00:00:00 +0000

Dr Veljko Malbaša je redovni profesor, šef Katedre za elektroniku i rukovodilac Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Od 1986.god je gostujući profesor na državnom univerzitetu u Pullmanu, Vašington (School of Electrical Engineering and Computer Science). Ukupno je proveo 7 godina na ovom univerzitetu gde je držao predavanja iz ‘Mikroprocesorskih sistema’, ‘Digitalnih sistema’ i ‘Projektovanja softvera’. Od 2005.god je gostujući profesor na Tehničkom univerzitetu u Beču(Vienna University of Technology), gde predaje predmete ‘Projektovanje namenskih računarskih sistema’ i ‘Odabrana poglavlja iz računarskih tehnologija’. Njegove naučne i stručne publikacije obuhvataju preko 70 radova.

1. Tendencije razvoja elektronike u Srbiji?

*Elektronika u Srbiji ima dva segmenta, jedan u akademskoj zajednici i drugi u industriji. Elektronika na univerzitetima je dobro razvijena i ide u korak sa najnovijim tehnologijama. Sa druge strane, raspadom velikih kompanija, kao što je Elektronska industrija iz Niša, Srbija više nema kompanije koje mogu da zaposle veliki broj radnika ili finansiraju krupne razvojne projekte. Na sreću, u proteklih desetak godina pojavio se niz malih preduzeća koja predstavljaju budućnost Elektronike u Srbiji.

2. U kom pravcu će ici istraživanja na Katedri za elektroniku, s’ obzirom na tendencije razvoja nanoelektronike u svetu?

*Katedra za elektroniku razvija tri strateške oblasti, mikro i nano elektroniku, primenjenu elektroniku i oblast embeded sistema i algoritama. Radi se o oblastima koje imaju perspektivu i od interesa su za razvoj elektronike u našem širem regionu.

3. Možete li nam reći nešto više o učestvovanju katedre na međunarodnim projektima?

*Katedra za elektroniku je jedna od najuspešnijih na Univerzitetu u Novom Sadu u radu na međunarodnim projektima. Upravo smo dobili obaveštenje da će Evropska Unija sa više od milion eura finansirati projekat ”Reinformcement of Research Potential in the Field of Post Silicon Electonics”. Radi se o projektu od strateškog interesa za dalji razvoj Katedre i elektronike u regionu. U okviru ovog projekta, Katedre ‘će dobiti opremu vrednu više od 300 hiljada eura za projektovanje i pravljenje elektronskih komponenata i sistema na savitljivim podlogama, između ostalog i pravljenje elektronike na proizvodima koji se bacaju posle upotrebe.

4. Kažite nam nešto više o projektu “Master Program in Electronics” koji je rađen u saradnji sa “Vienna University of Tehnology”, Austrija.

*Ovaj projekat vredan oko 80 hiljada eura finansira WUS Austria i ima za cilj razvoj studijskog programa iz elektronike na master nivou. U okviru projekta predviđena je nabavka opreme za studentske laboratorije vredna oko 50 hiljada eura i priprema skripti koje će se besplatno deliti studentima elektronike.

5. Ulaskom koje svetske kompanije na tržište Srbije bi se otvorilo najviše radnih mesta u oblasti elektronike?

*Samo dolazak velikih svetskih kompanija, kao što su IBM, Motorola ili Texas Instruments, može da pokrene velike projekte i zaposli veliki broj inženjera i pratećih stručnjaka iz elektronike. Mi smo pre par godina bili u pregovorima da sa IBM-om otvorimo centar za razvoj integrisanih kola i embeded sistema, ali na žalost nismo uspeli da ispunimo sve zahteve ove velike multinacionalne kompanije. Nismo odustali i mislim da smo sada mnogo bliže dovođenju jedne velike svetske kompanije u Novi Sad.

6. Koji pronalazak, po Vama, predstavlja prekratnicu u razvoju elektronike?

*Izdvojio bih pionirske radove Šoklija, naročito u konstrukciji poluprovodničkog tranzistora.

7. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima naših predstavnika na ovogodišnjem “Hard & Soft” takmičenju?

*Mislim da je veliki uspeh kada studentska ekipa uspe da projektuje i realizuje hardverske i softverski deo zadatog sistema. Sa te strane odajem priznanje svih učesnicima koji su uspešno završili takmičenje.

8. Ima li sličnosti između “Hard & Soft” i “Eurobot” takmičenja?

*Rekao bih da je ‘’Hard & Soft” kao skrojen za studente elektronike, a “Eurobot” za timove u kojima su elektroničari i mehatroničari.

9. Koliku prednost imaju ekipe sastavljene od mehatroničara na takmičenju “Eurobot” u odnosu na ekipe elektroničara?

*Inženjerstvo se danas kreće prema multidisciplinarnim oblastima i u pravom timu treba da zajedno budu elektroničari i mehatroničari. Veoma je važno da se međusobno razumeju i da su u stanju da zajedno rešavaju inženjerske probleme.

The post Dr Veljko Malbaša govori o razvoju elektronike, međunarodnim projektima, studentskim takmičenjima appeared first on Automatika.rs.

O modeliranju, simulaciji i upotrebi Matlab-a govori docent na FTN-u dr. Aleksandar Erdeljan

Marko Nikolić — Thu, 12 Nov 2009 00:00:00 +0000

Sa katedre za automatiku i upravljanje sistemima, sa Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, razgovarali smo sa doc. dr. Aleksandrom Erdeljanom uopšteno o automatizaciji u našoj zemlji. Više paznje je preusmereno ka mogućnostima softverskog programa Matlab i njegovoj zastupljenosti. Gospodin A. Erdeljan je govorio o nekim projektima na kojima je radio vezanih za razvijanje teorije, modeliranje, simulaciju. Inače, na FTN-u predaje predmete koji se odnose na modeliranje i simulaciju sistema na nekoliko odseka (energetika, elektronika, mašinstvo, automatika, mehatronika…) kao i distribuirane upravljačke sisteme.

1.Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Srbiji što se tiče industrijske automatizacije?

*Nažalost, nije mi poznata studija ili istraživanje gde je analiziran stepen automatizacije u srpskoj industriji, ali imam utisak da automatsko upravljanje u našoj industriji nije na zavidnom nivou. To je posledica malih ulaganja tokom dužeg perioda, odnosno neulaganja u industriju, tako da se uglavnom radi o starim postrojenjima i opremi sa niskim stepenom automatizacije. Neka skorije uvezena postrojenja i mašine podržavaju automatski rad, mada je i tu retko primenjena savremena i potpuna automatizacija. Međutim, primena automatskog upravljanja je naša šansa da revitalizujemo stara i unapredimo skorije nabavljena postrojenja i mašine.

2. Šta od dodatnih znanja u praksi nedostaje jednom diplomiranom automatičaru?
*Automatsko upravljanje ima veoma brojne oblasti praktične primene tako da je široko teoretsko poznavanje tehnickih sistema uvek dobrodošlo. U velikoj meri naši studenti stiču potrebna znanja, ali imaju skromne prilike da ih praktično primene u očiglednoj nastavi. Više rada sa opremom i upotreba softverskih alata u laboratorijama bi pomogla.

3. Kolika je potreba za inženjerima automatike u Srbiji i svetu?
*Ovo bih komentarisao kao potrebu da savremena industrijska rešenja treba da imaju veoma visok stepen automatizacije, a time su primenjena rešenja složena. Sve to zahteva rad multidisciplinarnog tima gde je poznavanje automatskog upravljanja i optimizacije veoma važno.

4. Ulaskom koje svetske firme na tržište Srbije bi se otvorilo najviše radnih mesta?
*Razvoj velikih softverskih projekata zahteva dosta ljudi. Još kada bi se radilo o takvim projektima vezanim za specifične hardverske platforme i automatizovane sisteme broj potrebnih inžinjera bi bio još veći. Stoga, svaki takav projekat je dobrodošao, mada bi nam bilo drago da postanemo sastavni deo nekog svetskog giganta – poput Siemens-a ili Microsoft-a.

5. Možete li nam reći nešto o projektu „Virtual analog computer Comdyna GP-6“ predstavljenom na 6-om ISIRR (International Symposium Interdisciplinary Regional Research).

*Pomenuti analogni računar je upotrebljavan u očiglednoj nastavi primene automatskog upravljanja. Studentski zadaci su se odnosili na njegovu upotrebu kao regulatora ili objekta upravljanja gde se ožičavanjem postojećih komponenti „programiraju“ promene napona prema zadatom dinamičkom modelu. Slično virtuelnim instrumentima, ideja projekta je povezana sa željom da se napravi simulacioni model konkretnog analognog računara i to sa ograničenjima koje ima kako bi se lakše naučio rad sa njim.

6. Možete li nam reći nešto o projektu „Water distribution system simulation using Matlab“ predstavljenom na ICEE (International Conference on Engineering and Environment) 2005. godine u Novom Sadu.
*U to vreme smo radili na nacionalnom projektu koji se odnosio na upravljanje vodovodnim sistemom većeg naselja. Osnovu predloženog informaciono-upravljackog sistema čini simulacioni model distributivne vodovodne mreže koji u kombinaciji sa SCADA sistemom omogućava bolji uvid u trenutno ponašanje sistema i upravljanje njime. Realizacija modela upotrebom Matlaba je omogućavala jednostavne simulacione eksperimente gde je model proširivan algorimima za upravljanje.

7. Koja je razlika u izvođenju upravljanja za sisteme sa analognim ili digitalnim ulazima, zavisnost formiranja teorije, modeliranje, simulacija?
*Teorijski posmatrano postoje razni tipovi sistema kojima se upravlja. Česta je primena programibilnih logickih kontrolera u industriji za upravljanje sistemima sa velikim brojem digitalnih ulaza i izlaza. Neka složenija rešenja uključuju i regulatore, a neka i napredne upravljačke algoritme zasnovane na modelu sistema i podesivim upravljačkim kriterijumima. Najsloženija rešenja koriste modele sistema, vrše simulacije upravljanja i pronalaze optimalne upravljacke strategije.

8. Ko je najveci izumitelj u oblasti automatike prema Vašem mišljenju?
*Još u osnovnoj školi su nas učili da je James Watt izumeo regulator brzine obrtaja parne mašine – što se smatra zvaničnim početkom industrijske revolucije.

9. Da li nam program Matlab koji sadrži veliki broj alata kao što su Control System Toolbox, Simulink i drugi, omogucuje olakšan rad pri modelovanju, programiranju i rešavanju datog problema?
*Da, svakako. Matlab sa svojim proširenjima namenjen je takvim zadacima tako da u velikoj meri olakšava modeliranje, simulacije i projektovanje sistema automatskog upravljanja. Brojne su inženjerske oblasti i algoritmi koje on pokriva, te da se za rešavanje specifičnih problema mogu koristiti gotova rešenja bez uključivanja dodatnih programskih paketa.

10. Prednosti i mane Matlab-a?
*Matlab se neprestano usavršava i širi polje svoje primene. Ako ga posmatramo kao okruženje za analize, simulacije, projektovanje i razvoj prototipova algoritama za primenu u inženjerstvu i industriji onda teško da postoji kvalitetniji programski alat. To se odnosi i na edukaciju. Međutim, njegova širina i opštost ga za neke primene čine glomaznim i sporim.

11. Šta mislite o našem sajtu automatika.rs?
*Sajt ima dosta korisnih sadržaja i tehnički je solidno urađen.

The post O modeliranju, simulaciji i upotrebi Matlab-a govori docent na FTN-u dr. Aleksandar Erdeljan appeared first on Automatika.rs.

Za naš sajt govori prof. dr Branislav Borovac

Marko Nikolić — Tue, 17 Mar 2009 16:45:59 +0000

Povodom predstojećeg takmičenjenja u robotici, Nacionalnog kupa Eurobot Srbija, za naš sajt govori profesor na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu, Branislav dr Borovac, jednog od vodećih ljudi u robotici u našoj zemlji. Profesor Branislav dr Borovac je redovan profesor na Fakultetu Tehničkih nauka, objavio je veliki broj radova iz robotike u mnogim časopisima i predstavio svoje radove na međunarodnim konferencijama. U daljem tekstu mozete pročitati o samom nastanku Eurobot takmičenja, mehatronici i primeni robotike u našoj zemlji.

1. Ideja o nastanku smera Mehatronika.

*Obzirom na sve ono što nam se događalo *Mehatronika je nastala kao potreba da jedan inženjer razume više naučnih oblasti obzirom da su savremeni uređaji postali veoma složeni i razvoj jednog takvog uređaja zahteva znanja iz više naučnih disciplina, kao što su npr. mašinstvo, elektrotehnika, upravljanje,… Tradicionalno obrazovanje inženjera koje se fokusiralo na izučavanje samo jedne od ovih oblasti se pokazalo kao nedovoljno adekvatno. mi smo to prepoznali i omogućili mladima da steknu ovakvo obrazovanje.

2. Stanje u našoj zemlji i okruženju sto se tiče robotike(primena i proizvodnja).

*Obzirom na sve ono što nam se događalo proteklih decenija jasno je zašto je primena robotike kod nas nedovoljna. Međutim, roboti su prestali da budu ekskluzivni uređaji i njihova primena postaje sasvim uobičajna obzirom da su roboti u određenim radnim zadacima superiorni u odnosu na čoveka, a mogu da ga zamene i na nekim poslovima koji su opasni po zdravlje. Stoga i kod nas primena robotike dobija na intenzitetu i čim se ekonomske prilike približe normalnim i mi ćemo u ovoj oblasti, nadam se brzo, dostići standarde razvijenih zemalja.

3. Budućnost robotike, mane i prednosti.

*Robotika se razvija veoma intezivno, mada je razvoj industrijske robotike, u određenim aspektima, dostigao zrelost. Robotika se pojavljuje u mnogim drugim oblastima u kojima tradicionalno nije bila prisutna. Može se reći da roboti izlaze iz fabričkih hala i ulaze u životni i radni prostor čoveka. Kao što su računari ušli u naš život i postali skoro nezamenljivi, tako će i roboti uskoro biti svuda oko nas. Kojom brzinom će se to desiti zavisi od nekoliko faktora, ali mislim da su najvažniji aspekti razvoj senzora( u ovom trenutku se senzori kod robota koriste relativno skromno ) i sposobnost učenja. Nadamo se da će u obe ove olbasti u skoroj budućnosti doći do značajnijeg napretka. Mane razvoja robotike, kao što je strah da roboti mogu da se pobune i napadaju ljude, su uglavnom u domenu naučne fantastike. Toliko smo daleko od tih problema da nije realno o njima brinuti.

4. Da li možemo Miomira Vukobratovića zvati “Srpski otac robotike”?

* Možemo, i to ne samo srpske robotike, već i svetske. On je jedan od naučnika koji je dao nezaobilazan doprinos u mnogim oblastima robotike i koji je razvoj ove, tada veoma mlade oblasti, značajno unapredio. Pomenimo samo da je prvi uveo sračunavanje dinamike pri kretanju robota i njeno uključivanje u sintezu upravljanja, kao i da svi današnji roboti koji hodaju na dve noge to čine na principu koji je on otkrio. Već je samo to ogroman doprinos a bilo ih je znatno vise.

5. Konferencije vezane za robotiku (IEEE), da li koriste studentima i mladim inženjerima?

*Svakako da. Najveća i najuglednija svetska konferencija za robotiku IEEE ICRA ima ustanovljenu posebnu nagradu za najbolji studentski ( doktorski ) rad i nadam se da će uskoro ovu nagradu dobiti i neki od naših studenata. Sa druge strane, svi koji se bave oblašću robotike moraju biti makar malo i istraživači je je oblast veoma popularizovana i zahteva stalno usavršavanje. Učestvovanje na značajnim svetskim konferencijama omogućava uvid u trendove razvoja

6. Da li je mehatronika najidealniji spoj više naučnih oblasti (mašinstvo, elektronika, upravljanje, automatika, programiraje)?

*Čini se da je tako. U ovom trenutku ne vidim drugu oblast koja bi bila konkurencija, osim napomene da i savremena robotika odjedinjava sve pomenute discipline. Razvoj mehatronike je veoma intezivan i svakako će, u nekoliko narednih decenija, takav i ostati.

7. Ideja o nastanku nacionalnog takmičenja i naši najbolji rezultati?

*Ideja o praktikovanju izrade robota tokom procesa učenja prvi su uveli amerikanci. Tako na čuvenom univerzitetu MIT iz Bostona, studenti prave robote prema pravilima za tu godinu i na kraju organizuju svoje univerzitetsko takmičenje. Francuzi su to videli, ideja im se svidela i organizovali su slično takmičenje, ali ne na univerzitetskom već na nacionalnom nivou. 1994-te godine takmičenje je preraslo u Evropsko prvenstvo, a 2001-ve godine smo im se i mi priključili. Mi permanentno postižemo solidne rezultate. 2003-će godine smo osvojili 5-to mesto, dok smo 2005-te godine smo osvojili 3-će, 6-to i 11-to mesto. Svake godine smo pri vrhu i naši roboti igraju zapaženu ulogu na Eurobot-u. Uspeli smo da nas i najbolji uvažavaju.

8. Finansije i pomoć fakulteta, ima li drugih zainteresovanih firmi za ulaganje u tehniku budućnosti?

*Finansije su značajan aspekt u celoj ovoj aktivnosti. Motore, senzore i elektronske komponente moramo sami da nabavljamo i to uglavnom iz inostranstva što nam predstavlja problem. Sve češće nam naši bivši studenti i nekadašnji učesnici na ovom takmičenju šalju na poklon komponente koje su uspeli da nabave, i to nam je dragoceno. Sve finansije obezbeđujemo putem sponzorskih priloga, a Fakultet nam pomaže obezbeđujući nam uslove za rad i oko izrade neophodnih delova.

9. Da li novac igra glavnu ulogu da imamo pobednika u inostranstvu tj. da budemo domaćini u nekoj od narednih godina?

*Novac bi značajno pomogao da radimo rasterećenije i da nam bude lakše, ali to nije najvažniji faktor. Najvažnija je posvećenost studenata radu i njihova želja da postignu visoke domete. To nam i omogućava da se ravnopravno takmičimo sa ekipama čiji budžeti su daleko veći. Što se tiče organizacije evropskog takmičenja kod nas to isključivo zavisi od pomoći grada, pokrajine i republike. U ovom trenutku, obzirom da na jednom evropskom takmićenju ima oko 500 učesnika iz Evrope i sveta, za takmičenje je neophodno oko 120.000 evra i mi to do sada nismo bili u stanju da obezbedimo. Nadam se da će se to u budućnosti promeniti.

10. Šta bi ste vi kao jedan od vodećih ljudi u našoj zemlji preporučili mladima po pitanju izbora ove naučne sfere?

*Sa sigurnošću mogu da kažem da je robotika oblast čije vreme tek dolazi i ako se za nju opredele siguran sam da će imati radni vek ispunjen stručnim zadovoljstvom. U ovom trenutku nismo u mogućnosti da predvidimo sve aspekte i domete razvoja robotike i mehatronike, ali će oni sigurno biti značajni. Međutim, želim mladima i budućim kolegam da skrenem pažnju da se sve savremene oblasti razvijaju intezivno, pogotovo ove, i da zahtevaju stalan rad i usavršavanje pojedinaca kako bi ostali na vrhu. To ponekad nije lako ali pruža veoma veliko zadovoljstvo.

11. Šta mislite o našoj web stranici www.automatika.rs i približavanju svima zainteresovanima za znanja u okviru robotike i ostalih tehničkih nauka?

*Mislim da je ideja veoma dobra i da je svakako treba podržati.

The post Za naš sajt govori prof. dr Branislav Borovac appeared first on Automatika.rs.