Pa kako znati koji je gripper najbolji za vašu aplikaciju? Razdvojimo neke od ključnih činjenica i karakteristika.

Vrste grippera (hvataljki)

 Hvataljke spadaju u nekoliko kategorija. Što se tiče rukovanja aplikacijama, najčešće su mehaničke hvataljke – pneumatske ili električne. Pneumatske hvataljke, koje čine 90 procenata tržišta, imaju tendenciju da budu lakše i isplativije od njihovih električnih ”kolega”. Takođe imaju veće sile prianjanja, mogu se nositi sa bržim ciklusima i pogodnije su za zahtevnija okruženja i rad u težim uslovima.

 Soft(meke) i adaptivne(prilagodljive) hvataljke

 Ove hvataljke mogu da obrađuju radne predmete različitih oblika i veličina. Budući da nemaju oštre ivice, mogu da rukuju hranom, staklom i drugim osetljivim predmetima bez oštećenja ili obeležavanja površine. Jedan od primera je Festo DHAS serija adaptivnih hvataljki, koja je dostupna u dužinama od 60, 80 i 120 milimetara – što je čini idealnom za primanje i postavljanje u uskim sredinama, kao i za primenu koja uključuje krhke delove ili nepravilnog oblika.

 Vakuumske hvataljke

 Ove hvataljke mogu raditi u malim prostorima i rukovati radnim predmetima velikom brzinom. Budući da generatori vakuuma često uključuju veliku potrošnju vazduha i energije, poželećete da potražite jedinice koje imaju energetski efikasne karakteristike. A kada su u pitanju vakuum sisaljke, uzmite u obzir prirodu svog radnog predmeta pri odabiru materijala od kojeg je sisaljka izrađena. Na primer, sisaljke Buna idealne su za masne ili obične radne predmete, dok su one izrađene od silicijuma dobre za hranu, kao i za vruće ali i hladne predmete.

Magnetni hvataljke

 Ova vrsta može rukovati metalnim predmetima. Iako su ove hvataljke ograničene na primenu koja uključuju crne metale, njima je potrebna minimalna potrošnja vazduha – čime se postiže ušteda energije i do 90 procenata u poređenju sa vakuum hvataljkama.

The post Kako odabrati koji je gripper(hvataljka) najidealniji za određenu aplikaciju? appeared first on Automatika.rs.

Proizvodnja el. energije i elektronska industrija su glavni pokretači

 Glavni pokretači najnovijeg rasta u Kini su električna i elektronska industrija. Prodaja je porasla za 75% na skoro 30.000, 2016. godine. Oko trećine robota proizveli su kineski dobavljači, koju su više nego udvostručili prodaju, za skoro 120%. Ova izuzetna potražnja će se još više razvijati u budućnosti.

Automobilska industrija je izgubila stalnu poziciju

 Automobilska industrija je izgubila svoju poziciju, gde je sada vodeća elektronska industrija, ali je i dalje snažan pokretač prodaje industrijskih robota. Kina je postala najveće svetsko tržište automobila i najveća svetska proizvodna lokacija za automobile, uključujući i električne automobile. Prodaja u Kini, činila je 25 odsto globalne ponude industrijskih robota u automobilskoj industriji. Generalno, Kina je najveće potrošačko tržište sa sve većim zahtevima za sve vrste robe široke potrošnje. Shodno tome, razne druge industrije su takođe počele da šire kapacitete i automatizuju proizvodnju.

  Većina industrijskih robota u Kini, uvozi se iz Japana, Južne Koreje, Evrope i Severne Amerike.

Gde vlada vidi Kinu 2020.godine?

 Kineska vlada želi da transformiše Kinu iz proizvodnog giganta u svetsku proizvodnu snagu u skladu sa desetogodišnjim nacionalnim planom ,,Made in China 2025.”. Plan uključuje dalje povećanje tržišnih udela u Kini i inostranstvu. Kina namerava da napreduje i postane najveća, od deset najintenzivnije automatizovanih zemalja do 2020. godine. Imaju za cilj da im gustina robota dostigne 150 jedinica – a taj broj odnosi se na 10,000 zaposlenih. U Aziji lider je Južna Koreja gde imamo gustinu od 531. jedinica. U slede Americi SAD sa gustinom od 176.jdinica, a u Evropi najveća gustina je u Nemačkoj sa 301.jedinocom.

Kini postaje globalni lider u automatizaciji

 IFR (Internacionalna federacije robotike) iznosi sledeće podatke:

• 87,000 instaliranih robota
• CAGR 2011-2016: +31%
• Globalno rangiranje u 2016. godini, broj 1
• Akcije ukupne ponude: Operacije rukovanja 45%, zavarivanje 26%, elektro/elektronska industrija 35%, automobilska industrija 30%
• Zalihe operativnih robota: 340,000 jedinica, 33% više nego 2015. godine

The post Kina obara svetske rekorde u automatizaciji appeared first on Automatika.rs.

 Tu studiju je sprovela firma koja proizvodi globalne sigurnosne softvere, Trend Mikro i Politehnički Univerzitet u Milanu, najveći tehnički Univerzitet u Italiji. ”Industrijski robot nije spreman za svet u kojem živ”, rekao je Mark Nunikhoven potpredsednik u kompaniji Trend Mikro.

 Ova studija bavi se istraživanjem ranjivosti u vezi interneta koja mogu uključivati industrijske robote koji se koriste na proizvodnim linijama u područjima kao što su automobilska i avionska industrija. Roboti, koji uglavnom izgledaju kao velike mehaničke ruke, koriste se za premeštanje teških predmeta, zavarivanje šavova i delova zajedno. Ove mašine se takođe mogu koristiti za premeštanje i slaganje sanduka i kontejnera u skladištima.

 Ovo pitanje s vremenom dobija na značaju, pošto upotreba robota raste u fabrikama širom sveta. Međunarodna federacija robotike saopštila je u svom izveštaju da će do 2019. godine biti raspoređeno 2.6 miliona industrijskih robota, što je povećanje za oko 1 milion od 2015-e godine.

 Iako su kompanije posvetile pažnju da obezbede da industrijski roboti budu bezbedni za rad u blizini ljudi, često ih ne obezbeđuju od virtuelnih napada. Ali, ovi roboti, prema Nunikhovenu, sve se više povezuju sa kompanijskim mrežama i internetom.

 Sve dok postoje odgovarajuće mere predostrožnosti, analitičari kažu da se ovi roboti mogu povezati na internet. Potrebne su im osnovne mere zaštite kao što su korisnička imena i lozinke, dvostruka autentifikacija, šifrovanje i biometrijska autentifikacija.

 Patrik Murhed, analitičar, izjavio je da je iznenađen što će se preduzeća odreći sigurnosti za sve što je povezano sa internetom.

 Da bi se zaštitila sigurnost robota, potrebno je zaštita od robota do mreže do centra podataka.

 U prošlosti, kada su roboti bili u fabrici nisu bili deo mreže koju bi ceo svet mogao da vidi. Sada su svi ovi uređaji na internetu i svi su izloženi riziku. To znači da će kompanije morati da budu sigurne da će IT menadžeri ili čak i direktori nadgledati robotiku i da će obezbediti da tehnologija podržava poslovnu strategiju firme, kao i sigurnost mašina.

 Jedan od izazova za kompanije biće pronalazak ljudi koji imaju iskustva i u radu u oblasti robotike i bezbednosti podataka. Sve dok kompanije ne mogu efikasno kombinovati robotiku i bezbednost, roboti će biti lak ulaz hakera za ulazak u mrežu kompanije.

 Hakeri mogu dobiti pristup programu koji se koristi za kompanijske proizvode, ili bi mogli da iskoriste robote za hakovanje drugih sistema u preduzeću. Kompanije bi mogle da budu žrtve premeštanja ili sabotaže.

 To može biti opasno na više načina. Na primer, hakeri dobijaju kontrolu nad robotom i koriste ga za uništavanje proizvoda kompanije ili za povređivanje ljudskog operatera.

 Kako je završeno istraživanje?

 Posmatrana je virtuelna bezbednost jer se roboti povezuju sa sve većim mrežama kao i samim internetom. Tokom istraživanja, pronađeno je više od 83.000 robota koji su izloženi internetu.

 Prema istraživanju, od 83 hiljade industrijsih robota koji su izloženi internetu, 59.000 je ranjivo dok više od 5.100 nije ni imalo proveru identiteta.

 Zašto bi kompanija povezala industrijskog robota koji radi na proizvodnoj liniji sa internetom? IT menadžeri žele da imaju pristup industrijskim robotima kako bi putem interneta mogli da prilagode rad robota ili da provere status svojih proizvodnih linija. Ljudi imaju tendenciju da gledaju pozitivno na mogućnosti koje im internet pruža, ne obraćajući pažnju na rizik.

The post Da li ste znali da postoji mogućnost da hakujete robote u fabrikama? appeared first on Automatika.rs.

 Inče, PSA Goup, je već nekoliko godina vlasnik brendova Pežo i Citroen, a svoj uspeh u zadnjih nekoliko godina su upravo postigli ulaskom kineske kompanije i njihovim ulaganjima u modernizaciju i automatizaciji proizvodnje, PSA je sada vlasnik nekoliko evropskih brendova.

 Nemački Opel i engleski Vuaxhall su bili u vlasništvu GM još pre II svetstog rata, skoro 100 godina. A sada ostaje pitanje šta ce biti sa radnicima u fabrikama koje se nalaze u Engleskoj i Nemačkoj, da li će deo proizvodnje biti preseljen u Kinu? S obzirom na poznate nesuglasice Vlada Francuske, Nemačke i Engleske ostaje nam da vidimo kakvi će biti dalji ishodi za radnike.  U Vauxhall fabrici u Lutonu radi 4500 radnika, dok Opel širom Nemačke zapošljava 35000 radnika.

 PSA je dao obećanje da će proizvodnja u Lutonu biti nastaljena do 2021.godine, do kraja ugovora koji postoji a o narednim koracima biće vođeni pregovori narednih godina jer se sigurno očekuje od novih vlanisnika da se smanje troškovi, revidiraju radna mesta kao i procene isplativosti pojednih fabrika. Jer već 16-tu godinu zaredom Opel posluje sa gubitkom. Možemo očikivati da deo proizvodnje bude preseljen u Kinu, pre svega zbog jeftine radne snage ili i širenja na azijsko tržšte.

 Što se tiče GM možemo konstatovati da oni polako napuštaju evropsko tržište. Već su prodali brendove Jaguar i Land Rover kompaniji TATA, koja je postala 100%-ti vlasnik a sada i druge evropske brendove. Inače prodaja Ford-a u Evropi polako opada, jedino sa čime su prisutni većim delom je Korveta. Ali GM poseduje 7% vlasništva kineske kompanije PSA, pa će ipak na neki način biti prisutan.

The post Osvajanje svetskog tržišta – Opel i Vauxhall u rukama kineske kompanije appeared first on Automatika.rs.

 Ono što se nameće kao logičan zaključak je, naravno, dalji razvoj pa i proizvodnja autonomnih automobila, a to je i možda oblast gde Hyundai kasni u odnosu na druge proizvođače u automobilskoj industriji. Međutim, Google je već testirao veliki broj malih, autonomnih prototipova, i najavio da planira partnerstvo sa FCA.

 Međutim, direktor sektora za autonomna vozila, John Krafcik, je izjavio da uprkos dogovoru sa FCA, Google razmatra saradnju sa i drugim proizvođačima automobila. Krafcik je inače bio šef Hyundai Motor Amerika, tako da njegove poslednje izjave i nisu iznenađenje.

 Takođe Google i Hyundai mogu vršiti i pregovore oko digitačnih tehnologija. Južnokorejski proizvođač je lider u integrisanju Androida u informacione i zabavne sisteme, a trenutno razvija posebnu verziju, Android Auto, za nove Hyundai modele.

The post Google i Hyundai ulaze u partnerstvo appeared first on Automatika.rs.

• niska cena;
• sposobnost funkcionisanja u različitim okruženjima;
• podrška radu u realnom vremenu;
• izuzetno visoka pouzdanost;
• jednostavna upotreba.

Primena CAN u vozilima

 Savremeni trendovi u razvoju vozila svih vrsta podrazumevaju primenu sve većeg broja elektronskih kontrolnih sistema. Razvoj automobilske elektronike je delom uzrokovan željom kupaca za što sigurnijom i udobnijom vožnjom, delom potrebom za što ekonomičnijom vožnjom, a delom i sve rigoroznijim propisima po pitanju emisije štetnih gasova u atmosferu. Dakle kontrolni uređaji (inteligentni senzori i aktuatori) koji treba da ispune ove zahteve moraju biti svuda prisutni: u motoru, prenosnom mehanizmu, moraju kontrolisati protok goriva kroz karburator, implementirati ABS (Anti Blocking System) i ASC (Acceleration Skid Control) sisteme za kontrolu proklizavanja i slično.

 To podrazumeva razmenu relativno velike količine podataka, što bi primenom konvencionalnih signalnih linija centralizovanog upravljačkog sistema postalo skoro neizvodljivo zbog složenosti takvog komunikacionog sistema, visoke cene i smanjene pouzdanosti. Pored toga, mnoge od ovih funkcija podrazumevaju sinhronizovanu akciju više kontrolnih uređaja. Na primer, ASC zahteva sadejstvo kontrolnih uređaja motora i karburatora da bi se smanjio moment koji se stvara na pogonskim točkovima.

 Primena CAN baziranih mreža je omogućila da se svi kontroleri, senzori i aktuatori povežu na jednu serijsku komunikacionu liniju. Sam protokol poseduje moćne mehanizme za korekciju grešaka pri prenosu. Dijagnostika stanja sistema je znatno pojednostavljena, kao i mogućnost online konfiguracije pojedinih kontrolnih uređaja na liniji.

Prema zahtevima i ciljevima koji se postavljaju pred serijsku komunikaciju u vozilima, CAN primene se tipično dele u 3 grupe: mreže za kontrolu motora, prenosnog mehanizma i šasije. Prve dve primene CAN protokola zahtevaju brzinu prenosa podataka koja je tipična za sisteme koji rade u realnom vremenu, a to je od 200 kb/s – 1 Mb/s. Treća primena podrazumeva umrežavanje tzv. šasijske elektronike, koja je zadužena za komfor vozila. Pod tim se podrazumeva kontrola svetla, air-condition sistema, centralna brava, podešavanje sedišta i retrovizora i sl. Zahtevana brzina prenosa podataka za ove primene je relativno mala, do 50 kb/s.

U bliskoj budućnosti CAN protokol će sigurno naći još jedno polje primene. Radi se o primeni ove komunikacije u cilju povezivanja uređaja u vozilu, kao što su: radio uređaj, telefon, navigaciona pomoćna sredstva i slično za centralni konrolni panel u vozilu. Napredak u trenutno aktivnom projektu Prometej koji se bavi razvojem komunikacije vozilo – vozilo i vozlo – okruženje u mnogome zavisi od razvoja serijske komunikacione opreme.

Primena CAN u industriji

 Pokretna i stacionarna poljoprivredna mehanizacija, nautička oprema i mašine, medicinska oprema, tekstilna industrija, liftovski sistemi i oprema specijane namene su samo neke od oblasti gde se danas može sresti serijska komunikacija bazirana na CAN protokolu. Tekstilna industrija je jedna od prvih primena ovog protokola [7]. Proizvođači medicinske opreme su se odlučili za ovaj protokol jer ispunjava njihove veoma stroge bezbedonosne zahteve po pitanju pouzdanosti prenosa podataka. Slični problemi su rešeni i u transportnim i robotskim sistemima. Takođe, mnoge industrijske grane prihvataju CAN pre svega zbog njegove niske cene po instaliranom čvoru.

The post Primena sistema baziranih na CAN protokolu appeared first on Automatika.rs.