energetika Archives - Automatika.rs

Lagano startovanje i zaustavljanje trofaznih elektromotora – Soft starteri

Marko Nikolić — Mon, 30 Dec 2019 00:00:06 +0000

Trofazni asinhroni motori predstavljaju najčešće korišćeni elektromotor širom sveta. Jednostavna i robusna konstrukcija, širok opseg snaga, minimalni zahtevi za održavanjem učinili su ovu vrstu elektro motora jednostavno najtraženijom u svetu.

Uređaji za soft start omogućuju puštanje asinhronih motora sa znatno sporijim pokretanjem, i značajno smanjenim mehaničkim opterećenjem. Povećanje snage i momenta rezultat je kontinualnog opterećenja, bez skokova.

Korišćenje soft startera ima sledeće pozitivne strane:

smanjena mehanička opterećenja na pogonskim elementima (zupčanici, lanci, spojnice…),
smanjeni hidraulični udari u cevima,
smanjena opterećenja električne mreže,
smanjenje proklizavanje pogonskog remena,
smanjenje vibracija transportne trake.

Soft starter kontinualno digne napon na motoru kada ga pokrene iz početnog do nazivnog napona i motor zaustavlja pad. Početni napon, vreme početka i zaustavljanja su podesivi parametri.

Soft starteri – uloga, prednosti

Soft-start uređaji se koriste kao zamena za kombinaciju ”zvezda-trougao”, za pokretanje pumpi, smanjenje hidrauličkih udara, smanjenje mehaničkih opterećenja na remenje, transportne trake…

Jedna od glavnih nedostataka trofaznih elektromotora je njihova velika startna struja, koja je ranije regulisana vezom zvezda-trougao ali sada se sve drastično promenilo u našem vremenu, jer zbog napretka energetske elektronike i mikroprocesorske tehnologije, nastao je kompaktan, praktičan i efikasan soft starter (meki starter) za električne motore.

Soft starteri značajno povećavaju vek trajanja elektromotora i aktuatora koji rade na osovini ovog motora jer kada napon napajanja bude primenjen na neuobičajni način(ispravan), javljaju se procesi koji mogu dovesti do uništavanja elektromotora.

Startna struja i napon na namotajima elektomotora, u vreme prelaznih procesa, znatno premašuju dozvoljene vrednosti a to dovodi do pogoršanja i sloma izolacije namotaja, značajno smanjuje životni vek ležajeva ujedno i životni vek motara ili može dovesti do havarije i neplaniranih zastoja u proizvodnji.

Kako bi motor dobio neophodnu startnu snagu za početak rada, potrebno povećati snagu mrežnog napajanja, što dovodi do značajnog porasta troškova opreme i preterane upotrebe električne energije. Dok pad napona napajanja u trenutku starta motora – može oštetiti opremu koja se koristi na istoj starni napajanja.

U vreme pokretanja elektromotora imamo ozbiljan izvor elektromagnetskih smetnji, koje mogu izazvati oštećenje i ometanje u radu druge elektronske opreme koje se nazali u blizini elektromotora.

Slika br.1 Blok šema povezivanja soft startera i elektromotora

Princip rada soft startera

Uređaj za soft start elektromotora kombinuje funkcije mekog starta i kočenja, zaštitu mehanizama i motora, kao i komunikaciju sa sistemima automatizacije.

Meki start sa softstarterom ostvaruje sporo rastući napon za glatko ubrzanje motora i smanjenje startnih struja. Podesivi parametri su obično početni napon, vreme ubrzanja i vreme usporavanja motora. Veoma mala početna vrednost napona može znatno smanjiti početni obrtni momenat motora, tako da je obično postavljen na 30-60% nominalnog napona.

Kada napon započne, naglo se povećava do postavljene početne vrednosti napona, a zatim glatko za vreme unapred podešenog vremena ubrzanja poraste na nominalnu vrednost.

Upotreba soft startera smanjuje broj releja i prekidača koji se koriste. Pruža pouzdanu zaštitu električnih motora od preopterećenja, pregrevanja, zagušenja, smanjuje nivo elektromagnetnih smetnji.

Slika br. 2 Dijagram zavisnosti struje i obrtnog momenta kod pokretanje elektromotora sa i bez soft startera

The post Lagano startovanje i zaustavljanje trofaznih elektromotora – Soft starteri appeared first on Automatika.rs.

Prva ABB mobilna transformatorska stanica u Srbiji za brže reagovanje

Marko Nikolić — Thu, 02 May 2019 08:08:12 +0000

Elektroprivredi Srbije (EPS) je svečano predata na upotrebu najveća mobilna transformatorska stanica naponskog nivoa 110/35 kV, snage 20 MVA i težine 70 tona, koja je montirana na vozilu dužine 20 metara. Ona predstavlja donaciju Evropske unije (EU) i omogućiće brzo reagovanje u slučaju prirodnih nepogoda. U redovnom režimu ova transformatorska stanica raspoređena u Beogradu biće korišćena kao zamenski kapacitet tokom rekonstrukcije postojećih transformatorskih stanica. EPS je od EU dobio i tri manje transformatorske stanice od po 35 kV, koje će biti raspoređene u distributivnim područjima Kraljeva, Niša i Kragujevca.

Po rečima Milorada Grčića, v.d. direktora EPS-a, donacija mobilnih transformatorskih stanica predstavlja krunu višegodišnje saradnje sa Evropskom unijom koja je intenzivirana 2014. godine, kada su poplave zadesile Srbiju i dodao da je pomoć veoma važna, jer sa ovakvim transformatorskim stanicama može se mnogo lakše i efikasnije raditi rekonstrukcija bilo koje transformatorske stanice te snage, a da potrošači to i ne osete.

„Ova donacija ne pokazuje sebe samo kroz finansijsku vrednost, već je to kruna saradnje koja je intenzivirana 2014. godine, kada su velike poplave zadesile Srbiju. Najpre smo se bavili sanacijama, a sada smo na nivou da se bavimo prevencijama, što je najvažnije“, poručio je Milorad Grčić prilikom primopredaje transformatorske stanice, u društvu predstavnika EU u Republici Srbiji.

Donacija Evropske unije za ovaj projekat deo je IPA II nacionalnog programa za Srbiju koji je namenjen otklanjanju posledica poplava 2014. godine.

„Evropska unija je odmah pritekla u pomoć kada su se dogodile strašne poplave i ovo je nastavak tog čina prijateljstva. Ovakva mašina koja je najnovija reč tehnologije, omogućiće Srbiji da odmah može da reaguje u hitnim slučajevima“, rekao je Sem Fabrici, ambasador Evropske unije u Srbiji, zahvalivši se svim učesnicima u ovom projektu.

Najveća moblina transformatorska stanica proizvedena je u fabrici kompanije ABB u Italiji

„Realizacija donacije doprineće dugoročnom poboljšanju tehničkih performansi distributivne srednjenaponske mreže, pouzdanijem snabdevanju građana i privrede električnom energijom, kao i boljoj reakciji u vanrednim situacijama i neočekivanim i ekstremnim vremenskim uslovima”, izjavio je Aleksandar Ćosić, direktor kompanije ABB u Srbiji.

U realizaciji projekta uključeno je više ABB kompanija: ABB Italija, kao glavni izvođač i konstruktor mobilne transformatorske stanice, proizvođač visokonaponskog rasklopnog postrojenja i energetskog transformatora 20MVA, zatim ABB Nemačka kao proizvođač srednjenaponskog razvodnog postrojenja i ABB Finska kao proizvođač opreme relejne zaštite i sistema upravljanja za kompletnu transformatorsku stanicu.

ABB d.o.o.

Bulevar Peka Dapčevića 13
11000 Beograd

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Prva ABB mobilna transformatorska stanica u Srbiji za brže reagovanje appeared first on Automatika.rs.

Počeo jedan od vodećih sajmova tehnike na svetu – Hannover Messe 2019

Marko Nikolić — Mon, 01 Apr 2019 11:36:23 +0000

Vodeći svetski sajam industrijske tehnologije, sajam u Hanoveru, Nemačka – Hannover Messe 2019 i ove godine se može pohvaliti uspehom po broju izlagača, događaja i velikom broju posetioca. Ove godine imaćete priliku da vidite još veći broj izlagača, koje ce premašiti 6500, dok je prošle godine bilo prisutno oko 5000. Svi oni dolaze iz 75 zemalja, očekivani broj posetioca premašiće ove godine 220 hiljade, dok će posetioci imati priliku da odslušaju više od 200 predavača, izlagača i drugih, kao i da učestvuju na više od 1400 događaja. A ono što svakako predstavlja fascinantan podatak je mogućnost da se ostvari više od 6.5 miliona poslovnih kontakata.

Ključne teme ovogodišnjeg sajma su:

Industrijska automatizacija
5G
Pametne mreže
Industija 4.0
Energetika
Industrijska oprema
Kolaborativna robotika
Mašinsko učenje
Logistika 4.0

Ovogodišnji partner sajma je Švedska i njegovi izlagači će se baviti temama od ključnog značaja za kompanije koje učestvuju i prikazuju svoju naciju kao inovativnog i otvorenog partnera. Švedska je mala zemlja, ali lider u pametnoj industriji. Proizvodni klasteri u okviru kompleksnih i raznovrsnih industrija, kao što su automobilska industrija, vazduhoplovstvo i odbrana, mašine i oprema nauke o životu, hemija, ukorenjeni su i rasli ovde. Nemojte propustiti da podsetite švedski paviljon gde možete saznati više o, mreži ili partneru sa švedskim kompanijama u Investicionoj laboratoriji i Start-up Lab-u. Upoznajte kompanije za diskusiju i ko-kreiranje u laboratoriji za inovacije. I iskusite moć saradnje kroz 13 projekata koji menjaju industriju. Slušajte priče o uzbudljivim projektima i saradnji na Inspirational i Co-Lab štandovima. I na kraju, posetite Švedsku Cold-Lab, najhladnije mesto u Hanoveru.

Hannover Messe počinje 01.-05.aprila 2019.godine a ovo su samo neke od najzanimljivijih stvari koje možete pronaći na sajmu u Hanoveru. Ukoliko planirate da posetite neki od svetskih sajmova tehnike ove godine ovo je odlična prilika za početak.

Tokom sajma biće i LIVE prenosa pa možete to pratiti OVDE.

The post Počeo jedan od vodećih sajmova tehnike na svetu – Hannover Messe 2019 appeared first on Automatika.rs.

Kako bezbedno rukovati diferencijalnim strujama sa mešovitim frekvencijama

Marko Nikolić — Thu, 21 Sep 2017 00:00:18 +0000

Kompanija za upravljanje električnom energijom Eaton je proširila svoj portfolio prekidačkih uređaja zaštitnim uređajem diferencijalne struje tipa F. Posebno su projektovani za upotrebu u monofaznim aplikacijama i u pogonima sa promenljivom frekvencijom, kao što su mašine za pranje veša i toplotne pumpe, i pruža odličnu zaštitu za osoblje i sisteme. To omogućava elektroinženjerima da povećaju pouzdanost svoje opreme prilikom obezbeđivanja visokog nivoa bezbednosti za korisnika.

Standard IEC 62423 obuhvata specifikacije za zahteve i ispitivanja uređaja za zaštitu od diferencijalne struje tipa F (RCD – FID sklopki). Kao rezultat toga, modifikovane su preporuke za instalacije koje uključuju aplikacije sa promenljivom frekvencijom. U ovoj vrsti primene, mogu se pojaviti diferencijalne struje sa mešovitim frekvencijama koje konvencionalni zaštitni uređaji diferencijalne struje (tip A) ne mogu da izdrže. Potrebne su druge mere zaštite od električnih udara usled posrednog ili neposrednog kontakta sa neispravnim uređajem ili da bi se rizik od požara zbog struja kratkog spoja smanjio na najmanju meru.

FID sklopka tipa F ne samo da obezbeđuje bezbednu i pouzdanu zaštitu od sinusoidnih diferencijalnih struja i pulsirajućih jednosmernih struja kvara (uređaji l0069ke tipa A) već je sposobna i za obradu diferencijalnih struja sa mešovitim frekvencijama do 1 kHz u skladu sa standardom IEC 62423. Ovaj tip različitih frekvencija se često javlja na izlazu internog pogona sa promenljivom frekvencijom.

FID sklopke tipa F mogu podnositi jednosmerne struje kvara do 10 mA, imaju kratko kašnjenje pre okidanja i razlikuju se od drugih uređaja zahvaljujući njihovoj velikoj otpornosti na udarne talase: to omogućava minimalno pogrešno okidanje i visok stepen bezbednosti. One su dostupne u 2-polnoj ili 4-polnoj izvedbi za nominalne struje od 25 A do 100 A. Sa tri verzije za različite diferencijalne struje (30 mA, 100 mA i 300 mA), FID sklopke tipa F su idealne za ličnu bezbednost i sigurnost od grešaka u sprečavanju požara, posebno u monofaznim aplikacijama.

The post Kako bezbedno rukovati diferencijalnim strujama sa mešovitim frekvencijama appeared first on Automatika.rs.

ABB učestvovao na 33. Savetovanju za velike električne mreže CIGRE

Marko Nikolić — Tue, 20 Jun 2017 00:00:08 +0000

Kompanija ABB učestvovala je na 33. Savetovanju CIGRE u organizaciji srpskog nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže. Savetovanje je održano u periodu od 05-08. juna 2017. godine na Zlatiboru.

ABB kao tehnološki lider u oblasti elektroenergetske opreme, robotike i elektromotornih pogona, industrijske automatizacije i elektroenergetskih mreža, podržao je CIGRE Savetovanje kao Veliki sponzor i predstavio svoja rešenja, tehnička znanja i iskustva iz oblasti proizvodnje, prenosa i potrošnje električne enegije, kao i obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Drugog dana Savetovanja, na održanoj poslovnoj prezentaciji, Mirjana Žegarac Škokljev, rukovodilac prodaje ABB segmenta Energetika, predstavila je pregled ABB-ovih projekata i referenci u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije. Predstavljena je oprema i primenjena rešenja za vetroparkove, hidro elektrane, solarne elektrane, kombinovane elektrane kao i elektrane na biomasu. Istaknute su neke od referenci vetroparkova sa ugrađenom ABB opremom za priključenje elektrana na mrežu, kao i solarnih elektrana na zamlji gde su ugrađeni ABB-ovi invertori. „Investitori se odlučuju za ABB opremu iz više razloga, a neka od njih su pre svega pouzdanost, mogućnost servisne podrške i održavanja, kao i reference ABB opreme primenjene u EPS-ovim i EMS-ovim objektima.“, istakla je Škokljev.

Tokom trajanja Savetovanja, na studijskom komitetu „Zaštita i automatizacija“, Milorad Jovičić, inženjer prodaje ABB segmenta Energetika, predstavio je zajednički rad autora M.Jovičić, M.Rakić, V. Vuković „Rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja za TS Bajina Bašta, TS Kruševac i TS Smederevo 3“. Tokom izlaganja, predstavljena su rešenja, primenjena metodologija i pristup inženjeringu kod realizacije imenovanog projekta koji je obuhvatao projektovanje kompletnog sistema zaštite i upravljanja, izradu ormana, konfiguraciju i inicijalnu parametrizaciju uređaja, kao i fabričko prijemno ispitivanje. „Obzirom na izuzetno kratak rok za implementaciju projekta, poseban izazov je bio iskoristiti prednosti novih alata za konfiguraciju sistema zaštite i upravljanja kao i implementaciju komunikacije po standardu IEC 61850“, izjavio je Jovičić.

33. Savetovanje održano je pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, JP Elektroprivreda Srbije i JP Elektromreže Srbije.

ABB d.o.o.

Bulevar Peka Dapčevića 13
11000 Beograd

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post ABB učestvovao na 33. Savetovanju za velike električne mreže CIGRE appeared first on Automatika.rs.

XXXI međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2015

Marko Nikolić — Sun, 08 Mar 2015 23:00:00 +0000

Visoki renome koji tridesetogodišnji niz savetovanja ENERGETIKA 1980, …., ENERGETIKA 2014 uživa u domaćoj i međunarodnoj javnosti, a koja već odavno poseduje sve atribute svojevrsnih godišnjih sajmova nauke, struke, privredne i državne inicijative, zajedno sa aktuelnim razvojnim zadacima koji stoje pred energetskim, industrijskim, poljoprivrednim,komunalnim i javnim sektorom Srbije i regiona, predstavlja platformu predstojećeg XXXI međunarodnog savetovanja ENERGETIKA 2015.

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2015 obeležiće sledećih pet forumsko-panelskih rasprava:

Razvojni izazovi JP Elektroprivrede Srbije i elektroenergetskog sektora u uslovima političkih i ekonomskih ograničenja koje diktira savremeno evro-azijsko okruženje i programskih zadataka koje pred EPS postavljaju Vlada Republike Srbije i EU, a vezanih za korporativizaciju, akcionarstvo, deregularizaciju tržišta električne energije, kao i za podizanje ekonomske i energetske efikasnosti elektroenergetskog sistema;
Razvojni izazovi Naftne industrije Sbije i JP Srbijagasa u uslovima političkih i ekonomskih ograničenja koje diktira savremeno evro-azijsko okruženje i programskih zadataka koje pred ova preduzeća postavljaju Vlada Republike Srbije i EU;
Razvojni izazovi domaće elektromašinogradnje u uslovima razvoja energetskog sektora koji nameće političko i ekonomsko domaće i evro-azijsko okruženje
Razvojni izazovi domaćeg komunalnog energetskog sektora u aktuelnim uslovima koje nameću potrošači, lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije;
Razvojni izazovi domaćeg školstva u obezbeđenju kompetentnih i kvalitetnih stručnjaka za domaći energetski sektor;
Razvojni izazovi “climate friendly” tehnologija za proizvodnju energije i potencijani uticaj na životnu sredinu
Informacione i telekomunikacione tehnologije u naftnoj, gasnoj i elektro privredi i primene u kontekstu inteligentnih mreža

Za sve navedene forumsko-panelske rasprave biće obezbeđeni kompetentni uvodničari i panelisti, a u rasprvi će uzeti učešće i specijalisti gosti – eksperti iz zemlje i inostranstva, predstavnici državnih tela, energetskih i industrijskih kompanija, poljoprivrede i naučno-istraživačkog sektora.U naučnom i stručnom delu Savetovanja, i ove godine, dominiraće sledeće teme:

Strateško planiranje razvoja energetike i energetska politika;
Finansijski inženjering i posebnosti pravne legislative u energetici;
Savremeni elektroprenosni i elektrodistributivni sistemi i SMART mreže;
Savremene tehnologije u korišćenju uglja, nafte i gasa i proizvodnji toplotne i električne energije, kao i zaštite ugljenokopa i opreme od poplava i drugih prirodnih katastrofa;
Analiza energetskih sistema (savremene analitičke metode i alati za modeliranje energetskih sistema, energetske ankete, sistemske analize, rezultati);
Povezanost politike zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i optimalnog energetskog razvoja;
Ekološki, ekonomski i socijalni efekti korišćenja obnovljivih izvora energije;
Održivi razvoj energetike sa aspekta smanjenja uticaja klimatskih promena;
Prenos toplote i mase modeliranja procesa u energetici (CFD i drugi sofverski alati u službi povećanja efikasnosti energetske opreme i postrojenja);
Savremena naučna istraživanja, tehničko-tehnološka rešenja i inovacije u energetskom sektoru;
Studentski akademski projekti; i
Promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o energo-dostignućima u energoprivredi, industriji, poljoprivredi, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije.

Na savetovanju ENERGETIKA 2015 biće uručene zlatne plakete Saveza energetičara za doprinose ostvarene u 2014. godini u implementaciji državnog programa Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije i za doprinose u oblasti energetske efikasnosti (detaljno obrazložene pisane predloge za dodelu ovih priznanja mogu do 25. februara 2015. godine, podnositi članovi Saveza energetičara – tri člana za svaki predlog).

Verujemo da će i ovo tridesetprvo međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2015 svojim naučnim rezultatima i uticajem na dalji razvoj nauke i energetskog sektora ostvariti značajan i pozitivan uticaj. Ono će pružiti šansu da dvadeset najboljih radova, koje bude odabrao recezentski žiri Programsko-organizacionog odbora Savetovanja, i koji budu napisani i na engleskom jeziku (nakon što prođu dodatne recenzije), bude objavljano, ne samo u našem vodećem naučnom časopisu ENERGIJA, već i u poznatim međunarodnim časopisima sa SCI liste.

Program konferencije ENERGETIKA 2015 možete preuzeti ovde.

The post XXXI međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2015 appeared first on Automatika.rs.

Istraživački tim LOLA instituta govori za vodeći Inženjerski portal na Balkanu

Milica Đekić — Wed, 14 Nov 2012 23:00:00 +0000

LOLA institut iz Beograda je naš vodeći istraživački centar iz oblasti računarsko upravljačkih sistema, mašina alatki, robotike, energetike, procesnog mašinstva i ekologije, računarskih simulacija procesa livenja i procene rizika bezbednosti i zdravlja na radu. Ovaj institut čini multidisciplinarni tim stručnjaka sačinjen od doktora nauka, magistara i diplomiranih mašinskih i elektro inženjera. Tim LOLA instituta, koji je dao intervju za naš sajt čine sledeći mladi stručnjaci: Jelena Vidaković, Zoran Dimić, Maja Lutovac, Zorana Dančuo i Goran Ferenc.

Automatika Team: Koja je Vaša strategija kada je istraživanje i razvoj u LOLA institutu u pitanju?

LOLA institut: Glavno opredeljenje LOLA instituta je primena savremenih naučnih saznanja u industrijskoj praksi i integrisanje rezultata naučno istraživačkih projekata u razvoju novih proizvoda i tehnologija za svetsko tržište. LOLA institut kontinualno neguje tradiciju najbolje inženjerske prakse i nastavlja je shodno novim naučnim i tehnološkim saznanjima.

Automatika Team: Ukratko, čime se Vaš na institut bavi?

LOLA institut: LOLA institut ima istraživačko-razvojna znanja i iskustva zasnovana na najnovijim tehničko-tehnološkim nivoima u sledećim programskim oblastima: 1. Računarsko upravljački sistemi, 2. Mašine alatke, 3. Robotika, 4. Energetika, 5. Procesno mašinstvo i ekologija, 6. Računarska simulacija procesa livenja, 7. Procena rizika bezbednosti i zdravlja na radu. Multidisciplinarni timove čine doktori nauka, magistri i diplomirani mašinski i elektro inženjeri kompetentni da primene naučna znanja u industriji brzo i efikasno rešavaju probleme.

Automatika Team: Koja je pozicija LOLA instituta u robotici u Srbiji?

LOLA institut: U LOLA institutu, Lola fabrici robota, Lola fabrici mašina alatki i Lola fabrici deformacionih mašina je razvijeno više industrijskih robota. Razvoj i proizvodnja industrijskih robota u ILR-u je počeo 1980. godine i to u Fabrici alatnih mašina, dok su prvi manipulatori za opsluživanje mašina alatki, i to specijalnih strugova za obradu letećih i ležećih rukavaca kolenastih vratila, proizvedeni 1974. godine. Lola fabrika robota je formirana 1990. godine. To je do danas jedina fabrika robota na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije koja se ozbiljno bavila razvojem i proizvodnjom industrjskih robota. Najpoznatiji industrijski roboti koje je proizvela Lola fabrika robota su LOLA 15, LOLA 50 i LOLA 80. LOLA institut je kao naslednik Lola Sistema nastavio da se bavi industrijskim robotima. Postojeći robot kontroleri, kao i robotski jezik L-IRL se i dalje unapređuju.

Automatika Team: Koja su poslednja dostignuća Vašeg sektora za upravljanje robotima?

LOLA institut: Jedan od značajnijih rezultata LOLA instituta je robotski jezik L-IRL (Lola / Industrial Robot Language), koji pripada klasi viših programskih jezika. Služi za programiranje složenih robotskih operacija i omogućava strukturiranost i modularnost. Noviji značajniji rezultat je distribuirani sistem za upravljanje robotima, koji sadrži mogućnost udaljene kontrole robota sa integrisanim 3D virtuelnim modelom robota. U razvoju robotskog sistema korišćene su OROCOS (Open RObot COntrol Software) komponente i arhitektura otvorenih sistema. Na taj način je obezbeđen širok opseg pogodnosti kao što su modularnost i fleksibilnost i mogućnost kreiranja kompleksnih robotskih sistema, uključujući različite komponente za kinematiku, planiranje, kontrolu, hardverski interfejs i slično. Upotreba otvorene arhitekture dovela je do mogućnosti redukcije hardverskih modula, rešenja baziranih na PC-ju, rekonfigurabilnosti sistema, mogućnost zamene hardvera, manjeg razvojnog vremena i redukcije cene sistema. Trenutno se radi na razvoju sistema za upravljanje centrifugom i sistema za upravljanje uređajem za prostornu dezorijentaciju.

Automatika Team: Koji biste trenutni projekat izdvojili kao najznačajniji i zašto?

LOLA insitut: Kao najznačajniji projekat izdvojili bismo razvoj dva uređaja za trening pilota, koji su u potpunosti finansirani od strane Ministartstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Cilj ovog projekta je da se razvojem sofisticiranih sistema za simulaciju letenja postigne optimalna spremnost pilota modernih borbenih aviona. U pitanju su centrifuga za obuku pilota i uređaj za prostornu dezorijentaciju pilota. U današnje vreme postavljaju se veoma strogi zahtevi pred pilote. Usled prevelikih opterećenja, kojima su piloti izloženu u letu, neophodno je razviti trenažne sisteme koji mogu pripremiti pilota na zemlji. Ovo je opravdano sa ekonomskog stanovišta, kao i sa aspekta smanjenja fatalnih udesa usled pilotske greske. Projekat je izuzetno zahtevan, samim tim i izazovan za nas tim istraživača. Uključuje istraživače različitih profila. U LOLA Institutu takođe postoji i komercijalni sektor, koji je ostvario u zapažene rezultate u oblasti modernizacije mašina alatki, hidroenergetike, turbina za minihidrocentrale, kao i u mnogim drugim projektima koji su u toku.

Automatika Team: Da li postoji neki rad u časopisu ili na konferenciji koji bi ste izdvojili?

LOLA institut: Naš tim je u toku samo poslednje godine objavio veliki broj naučnih radova. Izdvojili bi smo učestvovanje na međunarodnim konferencijama Power Electronics and Motion Control Conference and Exposition/EPE/PEMC ECCE EUROPE, Management of Technology – Step to Sustainable Production/MOTSP, Mediterranean Conference on Embedded Computing/MECO,…Na nedavno odrzanom 29.-om Danubia-Adria međunarodnom simpozijumu, naš istrazivač Zorana Dančuo osvojila je drugu nagradu za najbolju prezentaciju. Takođe u toku ove godine objavljeno je nekoliko radova u vrhunskim međunarodnim časopisima iz domena robotike i proizvodnog mašinstva.

Automatika Team: Da li ste učesvovali na ovogodišnjem festivalu robotike?

LOLA institut: U okviru Festivala robotike u organizaciji Centra za promociju nauke i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovan je prvi naučnopopularni festival u potpunosti posvećen robotima, naš kolega Goran Ferenc je ispred LOLA instituta učestvovao sa prezentacijom pod nazivom Roboti za simulaciju leta avionom.

Automatika Team: Kakav je status LOLA instituta u zemlji i inostranstvu?

LOLA institut: LOLA institut usko sarađuje sa Mašinskim fakultetima širom Srbije, naročito u Beogradu. Tu su i Tehnološko-Metalurški Fakultet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet i drugi. Svake godine ovaj Institut obezbedjuje praksu studentima tehnike iz zemlje, a u toku prosle godine ugostili smo i nekoliko studenata iz inostranstva na praksi. Takođe, učestvujemo na sajmovima tehnike, a naši stručni kadrovi posećuju sajmove tehnike u inostranstvu. LOLA institut zajedno sa izvođačima iz devet evropskih zemalja je deo konzorcijuma istraživačkog projekta STEPMAN koji finansira Evropska komisija kao deo Okvirnog programa 7 (Framework Programme 7-FP7). Cilj ovog projekta je realizacija kompatibilne softverske aplikacije za podršku u mašinskim tehnologijama, gde postoji potreba za interoperabilnom CAD-CAM-CNC bidirekcionom proizvodnom platformom. Više informacija o projektu i konzorcijumu se može pronaći na http://stepman.eu. LOLA institut prati aktuelna dešavanja u oblasti robotike. Naši inženjeri LOLA instituta su ove godine bili aktivni učesnici Evropskog foruma robotike u Danskoj, koji je okupio inženjere, naučnike i poslovne ljude iz cele Evrope.

Automatika Team: I za kraj, šta mislite o našem sajtu Automatika.rs?

LOLA institut: Postajanje jednog ovakvog inženjerskog portala smatramo izuzetno korisnim za stručnu inženjersku javnost u Srbiji.

{gallery}intervjui/lola_institut/galerija{/gallery}

The post Istraživački tim LOLA instituta govori za vodeći Inženjerski portal na Balkanu appeared first on Automatika.rs.

Proračun namotaja i izrada transformatora

Marko Nikolić — Wed, 08 Jun 2011 00:00:00 +0000

Transformator je električni uređaj koji transformiše energiju iz jednog kola u drugo, posredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji od dva (ili više) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa više izvoda, i u većini slučajeva magnetnog jezgra koje koncentriše magnetni fluks. Naizmenična struja u jednom namotaju će indukovati struju u drugim namotajima. Transformatori se koriste da spuštaju ili dižu napon, da menjaju impedansu i da obezbede električnu izolaciju između kola.

Osnovni princip rada

Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja – primara i sekundara. Ako se vremenski promenljiv napon Up priključi na primar od Np navojaka, struja koja tada teče kroz njega indukuje magnetnomotornu silu (MMS). Kao što elektromotorna sila (EMS) tera struju kroz električno kolo, tako i MMS tera magnetni fluks oko magnetnog kola. MMS na primaru izaziva promenljiv magnetni fluks Φp u jezgru i indukuje EMS koja je suprotnog smera u odnosu na Up. Prema Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, indukovan napon kroz primar je direktno proporcionalan brzini promene fluksa:

Up=Np\frac{d\Phi p}{dt}

Slično, napon koji je indukovao međusobni fluks kroz sekundar je:

Us=Ns\frac{d\Phi s}{dt}

U idealnom slučaju, fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i zato se mogu izjednačiti Φp i Φs. Iz ovog sledi:

$\frac{Up}{Us}=\frac{Np}{Ns}$

Dakle, u idealnom transformatoru, odnos primarnog i sekundarnog napona je jednak odnosu broja navojaka u namotajima, tj. napon po jednom navojku je isti u oba namotaja. Odnos struja u primaru i sekundaru je obrnuto proporcionalan odnosu broja navojaka. Ovo vodi najčešćoj upotrebi transformatora: preobražavanju električne energije jednog napona u električnu energiju drugog napona upotrebom namotaja sa različitim brojem navojaka.

EMS u sekundaru, u slučaju da je priključen na neko električno kolo, izaziva tok struje u njemu. MMS koju proizvodi struja u sekundaru je u opoziciji MMS primara i teži da poništi fluks u jezgru. Pošto smanjeni fluks smanjuje EMS indukovanu u primaru, u njemu teče povećana struja. Rezultat povećanja MMS zbog struje u primaru će izjednačiti efekat suprotne sekundarne MMS. Na ovaj način, električna energija dovedena na primar prenosi energiju na sekundar.

Na primer, ako je snaga od 50 VA dovedena na transformator čiji je odnos broja navojaka 25:2.

S=E*I

(snaga = EMS · jačina struje)

50VA=2Vx25A u primaru, kada transformator promeni dobijamo 50VA=25Vx2A u sekundaru.

U praksi, visokonaponski namotaj ima više navojaka tanke žice, a niskonaponski malo navojaka debele žice. Pošto jednosmerni napon neće dati promenljivi fluks u jezgru, ni EMS neće biti stvorena i struja koja teče kroz transformator će biti beskonačno velika. U praksi, redna veza otpornosti navojaka će ograničiti jačinu struje koja može teći, sve dok transformator ne dostigne termalnu ravnotežu ili bude uništen.

Gubici i stepen iskorišćenja

Idealni transformator nema gubitaka i zato je stepen iskorišćenja 100%. U praksi se energija rasipa zbog otpornosti namotaja (poznato kao gubici u bakru) i magnetnih efekata koji se prvenstveno dešavaju u jezgru (poznato kao gubici u gvožđu). Transformatori obično imaju vrlo visok stepen iskorišćenja i veći transfomatori (od 50 MVA i više) imaju stepen iskorišćenja od 99,75%. Mali transformatori koji se koriste u uređajima potrošačke elektronike imaju manje od 85% efikasnosti.

Konstrukcija transformatora

Transformatori koji se koriste na industrijskim i audio učestanostima imaju jezgro načinjeno od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi su obmotani primarom i sekundarom. Pošto je čelično jezgro provodno, ono takođe ima struje indukovane zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan od obližnjeg sloja da bi se smanjili gubici zbog vrtložnih struja koje zagrevaju jezgro. Uobičajeno slojevito jezgro je napravljeno od limova u obliku latiničnih slova ”E” i ”I”, što im je dalo ime ”EI” transformatori.

Izvesni tipovi transformtora mogu imati zazore napravljene u magnetnim putanjama da spreče zasićenje. Ovi zazori mogu biti korišćeni da ograniče struju u kratkom spoju, kao što je slučaj u transformatorima za neonske svetiljke.

Torusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljeno od dugih traka od silicijumskog čelika ili permaloja obavijenih u namotaj, od gvožđa u prahu ili ferita, zavisno od radne učestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeđuje da su granice traka optimalno poravnate, povećavajući efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminiše vazdušne zazore ubačene u konstrukciju EI jezgara. Poprečni presek prstena je obično kvadratnog ili pravougaonog oblika, ali su skuplja jezgra kružnog preseka takođe prisutna. Primar i sekundar su često namotani koncentrično da prekriju celu površinu jezgra. Ovo smanjuje dužinu potrebne žice i takođe obezbeđuje zaklon da smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija.

Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara. Druge prednosti u odnosu na EI – su manja veličina (za oko polovinu), manju težinu (za oko polovinu), manje mehaničko zujanje (čineći ih superiornim u audio pojačavačima), manjim spoljašnjim magnetskim poljem (oko jedne desetine), postavljanje na jedan stub i više izbora oblika. Glavna mana je veća cena. Nedostatak konstrukcije torusnih transformatora je viša cena po namotaju. To za posledicu ima da se torusni transformatori retko sreću iznad nekoliko KVA. Mali distribucioni transformatori mogu da iskoriste neke prednosti torusnog jezgra deleći ga i otvarajući ga, a zatim ubacujući klupko koje sadrži namotaje.

Kada se namešta torusni transformator, važno je izbeći slučajno kratko spajanje kroz jezgro. Ovo se može desiti ako je čeličnom stubu jezgra dozvoljeno da dodirne metalne delove sa oba kraja, što može izazvati da opasno velika struja teče kroz stub.

U većini realnih transformatora, primar i sekundar su kalemi sa više navojaka provodne žice jer svaki navojak doprinosi magnetskom polju, stvarajući veću magnetnu indukciju nego što bi samo jedan navojak uradio. Žice susednih navojaka i raličitih namotaja moraju biti izolovane jedne od drugih.

Provodni materijal korišćen za namotaje zavisi od namene. Transformatori malih snaga i signalni transformatori su namotani od žice punog preseka, izolovanim emajlom ili ponekad dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ili aluminijuma pravougaonog preseka ili užastog preseka za vrlo velike struje. Transformatori na visokim učestanostima koji rade na učestanostima od stotina KHz imaju namotaje od licnovane žice, da smanje gubitke u provodniku zbog skin (površinskog) efekta. Kod malih transformatora, kao izolacija namotaja se koristi lak.

Proračun namotaja za transformator sa ”EI” jezgrom

Osnovni podaci koji su potrebni za proračun su:

Up – Napon primara [V]
Us – Napon sekundara [V]
S – Snaga transformatora [VA]
Sp – Dimenzija jezgra [cm²]
Ip – Struja primara [A]
Is – Struja sekundara [A]
Dp – Debljina žice primara [mm]
Ds – Debljina žice sekundara [mm]
J – Gustina struje [A/mm²]

Ukoliko pretpostavimo da je napon primara 230V / 50 Hz, konstanta za dimenzionisanje jezgra je 45. Površina jezgra je u cm², a dobija se množenjem strana kalema (Sp = a x b).

Broj namotaja primara i sekundara Ns i Np, dobijemo iz formule:

Nx = 45/S (broj zavoja žice za 1 V)

$Np=N*Up$ , potreban broj namotaja na primaru

$Ns=N*Us$ , potreban namotaj na sekundaru (zavisi još i o potrebnom naponu na izlazu)

Struju primara i sekundara izračunavamo formulom:

$Ip=\frac{S}{Up}$ [A], struja primara

$Is=\frac{S}{Us}$ [A], struja sekundara

Pod preptostavnom da je gustina struje konstantna vrednost (J = 2,5 A/mm²), tada se debljina žice izračunava formulom:

$Dp=0.7\sqrt{Ip}$ [mm] , debljina žice primara

$Dsp=0.7\sqrt{Is}$ [mm], debljina žice sekundara

Izrada transformatora

Kad izračunamo sve potrebne podatke sledi namotavanje, uvek se prvo namotava primar, tako da se žica namotava po mogućnosti jedna do druge, ali može i jedna preko druge, ali ne sme se ukrštati.

Nakon namotanog primara, on se obmota prešpan papirom (debljina 0.1 do 10 mm), kako bi se primar odvojio od sekundara. Namotaji moraju biti čvrsti jer će u protivnom slučaju doći do većih vrtložnih struja, te će trafo imati dosta gubitaka, i grejati se. Sekundar se takođe mota navoj do navoja, dok se svaki red ne omota prešpanom, i tako do završetka.

Isključivo se koristi bakarna žica jer ima manji otpor i samim tim manji su gubici, a ne aluminijumska žica jer bi u tom slučaju debljina žice bila veća i samim tim bi u nekom trenutku zafalilo mesta za namotavanje.

Što se tiče merenja debljine žice koja se koristi za namotavanje transformatora treba da se spali lak sa nje jer se u današnje vreme lak žica uglavnom lakira dva puta što može dovesti do pogrešnih rezultata.

Nakom namotavanja i postavljanja izvoda primara i sekundara (obavezno obeležiti krajeve) ostaje još da se pravilno poređaju transformatorski limovi koji čine jezgro, a to se radi tako što se prvo uklope svi limovi oblika E, ali naizmenično (jedan stavljati sa jedne a drugi sa druge strane). Nakon toga potrebno je uklopiti između i limove oblika I i stegnti jezgro da ne bilo brujanja. Ako kojim slučajem bude brujanja, transformator treba potopiti u posebno ulje i zagrejati ga do 80^oC, nakon sušenja neće više biti brujanja. Naravno treba biti pažljiv pri postavljanju limova da ne bi došlo do oštećenja žice tj. namotaja.

Karakteristike lak žice i jezgra transformatora možete pronaći ovde.

Deo teksta je preuzet sa:

www.sr.wikipedia.org
www.napravi-sam.com

The post Proračun namotaja i izrada transformatora appeared first on Automatika.rs.