Webinari će se održavati korišćenjem aplikacije Microsoft Teams. Aplikaciju nije neophodno instalirati, već je moguć pristup putem standardnih web browser-a.

 Kontakt osobe za pitanja u vezi organizacije i prisustva webinarima:

Maja Joldžić
maja.joldzic.ext@siemens.com
+381608170441

Zoran Jovanović,
zoran.jovanovic@siemens.com
+381608170156

 Verujemo da ćemo nakon završetka trenutne situacije u vezi sa COVID-19 virusom, ponovo imati mnogo izazova i zadataka koje ćemo zajedno rešavati. Do tada ćemo se posvetiti učenju novih i obnavljanju postojećih veština i alata.

Pregled webinara i predloženi termini:

FA6:      SIMATIC IPC

The post Nova serija webinara Siemens Digital Industries appeared first on Automatika.rs.

 Sistem koji se zasniva na Linux-u je programiran korišćenjem CODESYS 3 i podržava mnoge uobičajeno korišćene interfejse i protokole, od CANopen, easyNet i Modbus RTU preko EtherCAT, Modbus TCP, Ethernet/IP sve do OPC UA/Scada. Kod modularnih mašina, umreženih koncepata postrojenja i proizvodnje, XC300 pokazuje svoje prednosti kroz visoku fleksibilnost. Kontroler omogućava rad tri različite Ethernet mreže koje se baziraju na različitim mrežnim adresama. Na primer, pojedinačne mreže mogu da se podese za mobilnu, M2M i SCADA komunikaciju. Na ovaj način, aspekti sigurnosti i performansi se mogu optimalno upariti sa mrežom. Kontroler takođe poseduje sopstveno napajanje preko četiri I/O kanala.

 Ugrađeni web serveri podržavaju CODESYS 3 vizuelizaciju i administraciju uređaja, sa mogućnošću HTML5 za prikaz na pametnim telefonima i tabletima. Postojeći programi i datoteke podržavaju sve XC i XV uređaje, čime se štedi vreme za ponovni razvoj, a samim tim se redukuju i dodatni troškovi. Oni se mogu brzo i jednostavno kopirati na druge uređaje za serijsku proizvodnju korišćenjem mikro SD kartice ili USB stika.

 Eaton primenjuje savremene komunikacione i sigurnosne standarde za zaštitu opreme i sistema od neovlašćenog pristupa. XC300 podržava i mehanizme kriptografske provere identifikacije (TLS/IPSec) i ovlašćenja na osnovu sertifikata.

 Kao i sa I/O sistemom XN300 I/O, kontroler XC300 se sigurno postavlja na DIN šinu. Jedan XC300 može da kontroliše do 32 modula za proširenje XN300. Praktičan koncept instalacije i nivoi priključne veze čine jednostavnom instalaciju u najmanjim prostorima i mogućnost povezivanja pre ugradnje.

 Sa svojim serijama XC300, XN300 i XV300, Eaton sada nudi inženjerima mogućnost da projektuju konzistentne i dugotrajne arhitekture za automatizaciju spremne za budućnost, koje podržavaju koncepte Industry 4.0 i ponude više njihovim kupcima. Daljinski I/O sistemi XC300 i XN300 stvaraju kompaktnu jedinicu koja štedi prostor, dok panel XV300 obrađuje HMI vizuelizaciju, sa svojim kapacitivnim multi-touch ekranom visoke rezolucije.

 Softver za vizuelizaciju Galileo i softverski alat XN300 Assist kompanije Eaton, uz softver za programiranje CODESYS, podržavaju postojeće i nove sisteme automatizacije i omogućavaju brzu i jednostavnu implementaciju projekata.

 Za dodatne informacije posetite stranicu www.eaton.eu/XC300.

The post Pametan, komunikativan, kompaktan – XC300 modularni PLC kompanije Eaton appeared first on Automatika.rs.

 Aplikacija pruža bržu, jednostavniju i lakšu vezu u poređenju sa pristupom baziranom na pretraživaču.

 Korisnici mogu pratiti bilo koju PLC parametar i menjati zadate vrednosti, kao i ostale vrednosti. Baza podataka, ulazi, izlazi, tajmer i vrednosti brojača mogu se pratiti i kontrolisati koristeći standardni interfejs. Aplikacija takođe ima prilagođeni interfejs koji korisnik može da konfiguriše ako bi podesio da se nadgledaju i kontrolišu samo određeni PLC parametri. Unutar same aplikacije u besplatnoj verziji dostupan je trending, dok korisnici mogu da plate i dobiju pristup grafičkim prikazima.

 Sama aplikacija radi na bilo kom iOS ili Android pametnom uređaju, najčešće su to tableti i mobilni telefoni. Kada se jednom preuzme na uređaj, povezuje se sa PLC uređajem putem Bluetooth-a ili Wi-Fi signala za dvosmerni, lokalni ili udaljen pristup. Obzirom da je mreža bežična, korisnici ne moraju razmišljati o odgovarajućim kablovima ili drugim programima za preuzimanje ili otpremanje PLC korisničkog programa, pošto se sve navedene mogućnosti mogu izvršiti putem aplikacije. PLC ima mogućnost da se ažurira na najnoviji firmware.

 Besplatna aplikacija može se preuzeti na Apple App Store ili Google Play Store platformama.

The post WindEDIT Lite aplikacija omogućuje pristup PLC uređajima appeared first on Automatika.rs.

 Oznake modela iz ove serije su CPU 221, CPU 222, CPU 224, CPU 226. Oni se međusobno razlikuju u brzini, količini memorije, broju digitalnih i analognih ulaza i izlaza, tajmera, brojača, mogućnostima proširenja dodatnim modulima i slično.

Pristup podacima u memorijskim blokovima S7-200 kontrolera

 S7-200 kontroler čuva podatke u različitim memorijskim lokacijama koje imaju jedinstvenu adresu. Jednostavnim navođenjem adrese memorijeske lokacije omogućen je direktan pristup programa željenoj informaciji. U Tabeli 1 su prikazani opsezi celobrojnih i realnih vrednosti koje možemo predstaviti kao byte, word ili double word.

Tabela br.1 Opsezi celobrojnih i realnih vrednosti predstavljeni kao byte, word, double word

 Za pristup bitu u memorijskoj lokaciji navodimo adresu koja sadrži indentifikator memorijske oblasti, byte adresu i broj željenog bita. Primer pristupa bitu pod brojem 4, byte 3 u memorijskoj oblasti indentifikatora I u koju se smešta slika procesnih ulaza prikazan je na slici br.1. Ovakav način adresiranja naziva se i ”byte.bit” adresiranje.

 Slika br.1 Primer pristupa bitu 4, byte 3 u I memorijskoj oblasti (Process Image input Memory Area)

 U većini memorijskih oblasti (kao npr. V – Variable memory, M – Bit memory, I – Process Image input Memory Area, Q – Process Image Output Memory Area), podacima se može pristupiti kao byte, word ili double word. Princip adresiranja je sličan kao kod byte.bit adresiranja. Prvo ide identifikator memorijske oblasti, zatim sledi oznaka veličine podatka, i na kraju ”byte adresa” – bajta, word-a ili double word-a, kao što je prikazano na slici br.2:

Slika br.2 Pristup podatku na istoj V 100 memorijskoj lokaciji kao byte, word ili double word

Karakteristike PLC CPU 224 XP DC/DC/DC (PLC S7-200)

Slika br.3 PLC CPU 224 XP

Neke od karakteristika ovog modela su:

• 32 bitni procesor sa floating-point aritmetikom
• napajanje PLC-a 24V DC, kao i DI/DO
• 14 digitalnih ulaza i 10 izlaza
• 2 analogna naponska ulaza i 1 analogni naponski ili strujni izlaz
• 2 ugrađena RS 485 porta (P0 i P1) sa brzinom prenosa između 1.2 i 187.5 Kbit/s (PPI/MPI)
• 12 KB programske memorije i 10KB memorije za podatke
• podržani protokoli: PPI, MPI i Freeport
• prihvata maksimalno 7 modula

 Komunikacija sa računarom je ostvarena korišćenjem RS 232/PPI Multi-Master kabla, koji je prikazan na slici br.4:

Slika br.4 PPI Multi-Master kabl

EM 277 Profibus DP modul

 Za priključenje PLC kontrolera iz S7-200 serije na PROFIBUS DP mrežu u funkciji slejv uređaja koristi se EM 277 PROFIBUS DP modul. EM 277 je konektovan na S7-200 CPU preko U/I bus-a. Profibus mreža je konektovana na EM 277 PROFIBUS DP modul preko njegovog DP komunikacionog porta. Brzine prenosa podataka korišćenjem ovog porta su brzine karakteristične za PROFIBUS DP komunikaciju i kreću se između 9.6 kbit/s i 12Mbit/s. Izgled modula je prikazan na slici br.5:

Slika br.5: EM 277 Profibus DP modul

 Karakteristike ovog modula su:

• napajanje 24V DC, sa tolerancijom između 20.4 i 28.8 V
• 9-pinski Sub D DP slejv port
• podržani protokol: PROFIBUS DP i MPI
• podešavanje adrese stanice omogućeno je pomoću obrtnih prekidača, koji se nalaze na prednjoj strani modula (u gornjem levom uglu na slici br.4). Adrese se kreću od 0 do 99.
• Na prednjoj strani ovog modula nalaze se 4 led diode, koje pokazuju operativno stanje DP porta, sa oznakama: CPU FAULT (signalizira stanje CPU), POWER (signalizira prisustvo napajanja), DP ERROR (aktivira se ukoliko postoji greška u U/I konfiguraciji ili parametru koji master upisuje u ovaj modul ), DX MODE (signalizira trenutak kada EM 277 DP modul ulazi u mod razmene podataka sa masterom i ostaje uključen sve dok traje razmena podataka).

 Ovaj modul se može koristiti za povezivanje slejva S7-200 CPU 224 XP PLC-a na PROFIBUS DP mrežu u koji su uključeni frekventni regulator kao slejv i S7- 300 PLC kao master.

 Dalja upustva i pojašnjenja pojmova možete prinaći u sledećoj literaturi: Realizacija elektromotornog pogona primenom PROFIBUS i USS komunikacije, autor: Milorad Kaplarević

The post Siemens SIMATIC S7-200 serija kontrolera – Osnove, pristup memoriji, karakteristike appeared first on Automatika.rs.

 U realizaciji različitih algoritama često je potrebno da se izvrše određena izračunavanja, da se prenesu odgovarajuće poruke ili da se u zavisnosti od vrednosti nekih parametara promeni algoritam obrade. U osnovi svih navedenih aktivnosti nalaze se promenljive – podaci koji predstavljaju operande ili rezultate u različitim matematičkim ili logičkim operacijama.

Operandi

 Kao što je već rečeno, promenljive se u memoriji kontrolera pamte kao numerički podaci ili alfanumerički podaci – stringovi. Numerički podaci se pri tome mogu pamtiti kao celobrojne vrednosti (integers) ili decimalni brojevi prikazani u formatu pokretnog zareza (floating point). Različiti tipovi numeričkih podataka smeštaju se u datoteke podataka odgovarajućeg tipa.

 U principu, operandi mogu biti promenljive iz bilo koje datoteke. Potrebno je uočiti, međutim, da iako se dozvoljava korišćenje bit-adresibilnih datoteka (B,I,O), podaci smešteni u njima se u ovim operacijama mogu koristiti samo kao cele reči (elementi), što znači da se operacija ne može izvoditi nad pojedinim bitovima. Pored toga, u datotekama časovnika i brojača (T i C) mogu se kao operandi koristiti samo druga i treća reč elementa koje predstavljaju akumuliranu vrednost (ACC) i zadanu vrednost (PRE). Konačno, kao operandi se mogu javiti i neke promenljive iz kontrolne datoteke (R). O značenju i ulozi ovih promenljivih biće reči kasnije.

 Pored promenljivih, operandi u pojedinim operacijama mogu biti i programske konstante – nepromenljive veličine koje se definišu eksplicitnim navođenjem vrednosti u okviru naredbe. Pri tome, nije dozvoljenno da oba operanda budu programske konstante. Samo se po sebi razume da se programska konstanta ne može koristiti kao rezultat.

Operacije

 Operacija koja treba da se izvrši nad operandima definiše se u okviru naredbe. Najveći broj ovih naredbi pojavljaju se kao naredbe akcije. Ovo je sasvim prirodno ako se ima u vidu da je glavna svrha ovih naredbi da se obavi neka aritmetička ili logička operacija nad operandima i dobijeni rezultat upamti kao odgovarajuća promenljiva. Drugim rečima, sam proces izračunavanja predstavlja jednu akciju, čije izvršavanje može biti uslovljeno istinosnom vrednošću nekog uslova koji se nalazi u levom delu ranga. Izuzetak su jedino naredbe za poređenje, koje opet, po svojoj prirodi, proveraju da li je neka relacija između operanada ispunjena ili nije odnosno da li njena vrednost istinita ili neistinita. Shodno tome, takve naredbe moraju biti naredbe uslova, tako da je rezultat njihovog izvođenja istinosna vrednost naredbe.

Naredbe za poređenje

 Naredbe za poređenje su naredbe uslova. U okviru ovih naredbi proverava se istinosna vrednost relacije između dva operanda. Kao rezultat provere naredba dobija vrednost istinit ili neistinit. Jedna grupa naredbi za poređenje ima oblik kao što je to prikazano na Slika br.1. U tabeli br.1 dat je pregled svih naredbi za poređenje iz ove grupe. Prvi operand je uvek promenljiva, dok drugi operand može biti ili promenljiva ili programska konstanta.

Slika br.1 Opšti izgled naredbe za poređenje

Tabela br.1 Grupa naredbi za poređenje

Pored navedenih naredbe među naredbama za poređenje postoje i sledeđe dve naredbe:

MEQ – masked comparison for equal (maskirano ispitivanje jednakosti)

 Ova naredba služi za poređenje delova pojedinih reči. Naime na položaju onih bitova koji ne učestvuju u poređenju (maskirani bitovi) u maski se stavljaju nule. Ostali bitovi maske, koji odgovaraju bitovima koji se porede (nemaskirani bitovi), se postavljaju na 1. Ukoliko su bitovi operanda i reference koji nisu maskirani međusobno jednaki naredba ima vrednost istinit. U protivnom ona ima vrednost neistinit. Pri definisanju maske, pogodno je koristiti heksadecimalnu konstantu ili promenljivu.

LIM – Limit test (ispitivianje granica)

 LIM naredbom se proverava da li se vrednost operanda Test nalazi unutar datih granica. Ako je donja granica manja od gornje granice, vrednost naredbe je istinita ako operand pripada segmentu koji određuju granice. Potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da “donja granica” može biti i veća od “gornje granice”. U tom slučaju naredba je istinita ako se operand nalazi izvan granica ili na njima, a neistinita ako operand pripada intervalu koji određuju granice.

 Ako je operand test konstanta, onda obe granice moraju biti adrese promenljivih. Međutim, ukoliko je test adresa promenljive, onda granice mogu biti bilo adrese promenljivih bilo konstante.

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kako i gde se koriste SQL, SQC i SQO naredbe možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Naredbe za poređenje appeared first on Automatika.rs.

 Mašina za pranje rublja je dobar primer sekvencijalnog upravljanja. Bitno obeležje sekvencijalnog načina upravljanja je da je sekvenca unapred potpuno određena i da se niz aktivnosti može definisati kao sukcesivan niz binarno kodiranih reči, kod kojih se svaki bit odnosi na pojedini izvršni organ, koji je vezan za kontroler preko odgovarajućeg digitalnog izlaznog modula. Kako se proces odvija, tako se na izlazni modul prenosi reč po reč iz upravljačke sekvence.

 U prošlosti, za realizaciju sekvencijalnog upravljanja korišćen je doboš-programator. Doboš je oblika cilindra sa udubljenim rupama, koje su ravnomerno raspoređene duž većeg broja paralelnih, kružnih staza. U svaku rupu se može postaviti trn, a raspored trnova duž jedne staze odgovara binarnoj sekvenci za pobudu jednog izvršnog organa (Slika br.1). Neposredno uz doboš postavljen je niz prekidača, pri čemu svaki prekidač upravlja jednim izvršnim uređajem. Kako se doboš okreće, tako trnovi zatvaraju prekidače na čijim se izlazima generiše željena sekvenca binarno kodiranih upavljačkih reči. Doboš okreće motor, čija brzina rotiranja može da se reguliše. Doboš-programator se lako programira. Korisnik najpre formira tabelu koja za svaki korak (fazu procesa) pokazuje koji izvršni uređaji su aktivni u tom koraku (Slika br.2). Međutim, doboš-programator ima i niz nedostataka. Na primer, iako brzina rotiranja doboša, a time i brzina odvijanja procesa može da se reguliše uz pomoć motora, ne postoji mogućnost programiranja trajanja pojedinih koraka – svi koraci imaju isto trajanje. Takođe, doboš-programator nije u stanju da ispituje ulazne informacije o tekućem stanju procesa i da na osnovu tih informacija, eventualno promeni radnu sekvencu.

Slika br.1 Doboš-programer. (Output Switches – izlazni prekidači; Step 3-1 – koraci 3-1, svaki red trnova odgovara jednom koraku, tj. fazi)

Slika br.2 Primer izlazne sekvence doboš-programatora sa Sl. 8-1. (Input Pump – ulazna pumpa; Heater – grejač; Add Cleaner – dodaj sredstvo za čišćenje; Sprayer – prskalica; Output Pump – izlazna pumpa)

 Mnoga ograničenja karakteristična za doboš-programatior mogu se prevazići ako se za sekvencijalno upravljanje koristi PLC kontroler. Za razliku od doboš-programatora, kod koga svi koraci imaju isto trajanje, kod PLC realizacije, s obzirom na daleko veću fleksibilnost programiranja, uobičajeno se koristi pristup kod koga je prelazak sa jedne na drugu aktivnost uslovljen stanjem u pojedinim delovima procesa. To znači da je neophodno da se, pod određenim uslovima, očitavaju stanja indikatora na procesu i porede sa unapred definisanim stanjima.

 U zavisnosti od rezultata poređenja, odlučuje se da li je došlo vreme za sledeću aktivnost. Kada je odgovor potvrdan, onda je izvesno da proces ulazi u sledeću fazu, te da se nadalje stanje mora porediti sa drugim nizom vrednosti koji ukazuje na završetak sledeće faze. Dakle, moguće je da se svi parametri koji učestvuju u poređenju, urede u jedan niz binarno kodiranih reči, i da se stanje procesa, koje se učitava preko digitalnih ulaznih modula poredi sa odgovarajućom reči iz niza. Nema nikakve sumnje da bi se opisane operacije mogle izvesti kombinovanjem naredbi za unošenje i iznošenje digitalnih podataka i naredbi za poređenje. Međutim, pošto je potreba za ovim operacijama izuzetno izražena, predviđene su posebne naredbe kojima se one u celosti mogu realizovati.

Naredbe za sekvencijalni rad sa datotekama

 U okviru ovih naredbi bar jedan od operanada je datoteka u kojoj se nalazi niz podataka. Pri tome se dozvoljava rad samo sa onim datotekama čiji elementi su dužine jedne reči. Adrese pojedinih podataka određuju se pomoću bazne adrese koja se definiše u naredbi i pointera koji predstavlja upravljački paramater, čija se vrednost menja u toku ponovljenih izvršavanja naredbe. Pri tome se adresa operanda dobija kao zbir bazne adrese i vrednosti pointera. U naredbama se definiše početna vrednost pointera kao i ukupna dužina niza.

 Ako neka aplikacija zahteva da se sekvencijalna obrada izvrši nad podacima koji su duži od 16 bitova, onda se ti podaci moraju podeliti na više datoteka. Tada se u svakom rangu na izlazu kao naredbe akcije mogu paralelno staviti više istih naredbi kojima se adresiraju sve definisane datoteke. Svakoj datoteci koja se specificira u okviru neke sekvencijalne naredbe pridružuje se po jedan elemenat upravljačke datoteke R. U okviru ovog elementa pamte se indikatorski bitovi, kao i vrednost pointera i dužina same datoteke.

 O formatu jednog elementa ove datoteke biće kasnije više reči. Samo kada se uslov u rangu menja sa neistinit na istinit menja se vrednost pointera i on ukazuje na drugi podatak. Međutim, ako uslov posle toga ostane i dalje istinit, pointer ne menja vrednost već se naredba izvršava sa podatkom koji je uzet pri poslednjoj promeni pointera.

Sekvencijalne naredbe:

• SQL – Sequencer Load (sekvencijalno punjenje datoteke)
• SQO – Sequencer output (sekvencijalno upravljanje)
• SQC – Sequencer compare (sekvencijalno poređenje)

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje appeared first on Automatika.rs.

Datoteka podataka o brojaču (counter data file)

 Budući da je brojač, isto kao i časovnik, realizovan softverski, parametri koji definišu njegov rad moraju biti smešteni u memoriji kontrolera. Za pamćenje podataka o brojačima koristi se datoteka podataka broj 5 (counter file – C). U ovoj datoteci može se definisati najviše 256 različitih brojača. Ukoliko je potrebno da se koristi veći broj brojača, korisnik može definisati i dodatne datoteke (korisnički definisane datoteke) čiji su brojevi od 9 do 255.

Slika br.1 Elemenat datoteke brojača i adresiranje brojača.

 Svakom brojaču pridružuju se po jedan element u odgovarajućoj datoteci (Slika br.1). Osnovni element ovih datoteka sastoji se od tri 16-bitne reči:

• Reč 0 je kontrolna reč koja sadrži 6 bitova koji ukazuju na stanje brojača;
• Reč 1 sadrži zadatu vrednost (PRE);
• Reč 2 sadrži akumuliranu vrednost (ACC).

Naredbe brojača

  Postoje dva osnovna tipa brojača brojač unapred (CTU – count up) i brojač unazad (CTD – count down). Obe naredbe su naredbe akcije, što znači da se smeštaju u desni deo ranga. Oba brojača broje promene vrednosti uslova sa neistinit na isitinit (uzlazna ivica). Pri svim ostalim vrednostima uslova, oni zadržavaju prebrojani iznos i čekaju sledeći prelaz. Drugim rečima, brojači se niti puštaju u rad, niti zaustavljaju. Oni neprekidno rade i beleže (broje) svaki prelaz istinit/neistinit. Dostizanje zadate vrednosti se signalizira postavljavanjem odgovarajućeg bita – done bit (DN) – na 1, ali se brojanje i dalje nastavlja. Prebrojani iznos se može izbrisati jedino posebnom RES naredbom.

 Jedina razlika između dva tipa brojača sastoji se u tome što prvi (CTU) broji unapred od 0 do 32767, i postavlja overflow bit (OV) na 1 kad pređe 32767, dok drugi (CTD) broji unazad, od 0 do –32767, i postavlja underflow bit (UN) kad pređe –32767.

Count up (CTU)

Slika br.2 CTU naredba, grafički simbol i položaj u rangu

Bitovi stanja brojača menjaju se u toku programskog sken ciklusa na sledeći način:

OV – Count up overflow bit se postavlja na 1 kada akumulirana vrednost (ACC) prelazi sa 32767 na –32768 (u binarnoj aritmetici drugog komplementa sa 16-bitnom reči važi: 32767+1= –32768), i nastavlja brojanje unapredi.

DN – done bit se postavlja na 1 kada je ACC ≥ PRE.

CU – Count up enable bit se postavlja na 1 kada je uslov istinit, a resetuje na 0 kada je uslov neistinit ili kada se aktivira odgovarajuća RES naredba.

Count down (CTD)

Slika br.3 CTD naredba, grafički simbol i položaj u rangu

 Bitovi stanja brojača menjaju se u toku programskog sken ciklusa na sledeći način:

UN – Count down underflow bit se postavlja na jedan kada akumulirana vrednost (ACC) prelazi sa – 32768 na 32767 (u binarnoj aritmetici drugog komplementa, sa 16- bitnom reči, važi: –32768-1= 32767), i nastavlja da broji unazad od te vrednosti.

DN – done bit se postavlja na 1 kada je ACC ≤ PRE.

CD – Count down enable bit se postavlja na 1 kada je uslov istinit, a resetuje na 0 kada je uslov neistinit ili kada se aktivira odgovarajuća RES naredba.

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizacija časovnika možete prinaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Realizacija brojača appeared first on Automatika.rs.

 Zamislimo sijalicu u ulazu neke zgrade. Sijalica se pali prekidačem (tasterom) i ostaje upaljena neko zadato, fiksno vreme (npr. 2 min.) dovoljno da se prođe kroz ulaz i uđe u stan, a zatim se “sama” gasi. Dakle, izlaz (sijalica) se uključuje istog trenutka kada se aktivira ulaz (taster); časovnik odbrojava vremenske intervale i kada dostigne zadatu vrednost isključuje izlaz (sijalicu). Ovo je primer takozvanog delay-off časovnika.

Slika br.1 Delay-off časovnik

Razmotrimo Sliku br.1. Kada se prekidač X1 uključi, časovnik, označen kao Delay-off Timer #5, se uključuje i merenje vremena započinje. Časovnik se koristi u drugom rangu za definisanje uslova. Ako je časovnik aktivan (on), sijalica S je uključena. Nakon što je zadato vreme isteklo (u ovom primeru, 2 min.), časovnik se isključuje, uslov u drugom rangu postaje netačan i sijalica se isključuje.

Slika br.2 Delay-on časovnik

 Drugi tip časovnika zove se delay-on časovnik (Slika br.2). Aktiviranje ulaza X3 startuje delay-on časovnik, označenog kao Delay-on Timer #7. Časovnik započine brojanje, ali ostaje u stanju 0 (off) sve do isteka zadatog vremena. Po isteku zadatog vremena stanje časovnika postaje 1 (on) i sijalica S iz drugog ranga se uključuje.

 U seriji kontrolera SLC 5 časovnici i brojači su realizovani softverski, i koriste se kao naredbe akcije. Kao što je već istaknuto ne postoji nikakvo posebno ograničenje u pogledu njihovog broja.

  Pri korišćenju časovnika i brojača neophodno je da se definišu sledeći parametri:

• Vremenska baza (time base) određuje dužinu osnovnog intervala vremena. Kod fiksnog kontrolera SLC/500 i modularnog SLC 5/01, vremenska baza je definisana kao 0.01 sec. Kod kontrolera SLC 5/02, 5/03 i 5/04 bira se jedna od dve moguće vrednosti: 0.01 sec ili 1.0 sec.
• Zadata vrednost (preset value – PRE) je vrednost kojom se definiše željeni broj osnovnog intervala vremena (čime se određuje ukupno vreme koje časovnik treba da izmeri), odnosno ukupni broj događaja koje brojač treba da registruje pre nego što se generiše signal koji označava da su časovnik ili brojač završili rad. Zadata vrednost za časovnik može da se kreće u intervalu od 0 do +32767.
• Akumulirana vrednost (accumulated value – ACC) predstavlja broj osnovnih vremenskih intervala koje je časovnik izbrojao, odnosno broj događaja koje brojač registrovao u nekom trenutku. Kada akumulirana vrednost postane veća ili jednaka od zadate vrednosti časovnik, odnosno brojač, završavaju svoj rad. Opseg dozvoljenih vrednosti za akumuliranu vrednosti isti je kao i za zatanu vrednost.

Datoteka podataka o časovniku (timer data file)

 S obzirom da je časovnik realizovan softverski, parametri koji definišu njegov rad moraju biti smešteni u memoriji kontrolera. Za pamćenje podataka o časovnicima koristi se datoteka podataka broj 4 (timer file – T). U ovoj datoteci može se definisati najviše 256 različitih časovnika. Ukoliko je potrebno da se koristi veći broj časovnika, korisnik može definisati i dodatne datoteke (korisnički definisane datoteke) čiji su brojevi od 9 do 255.

 Svakom časovniku pridružuju se po jedan element u odgovarajućoj datoteci. Osnovni element ovih datoteka sastoji se od tri 16-bitne reči:

• Reč 0 je kontrolna reč koja sadrži tri bita koja ukazuju na stanje časovnika, kao i bitove za interno upravljanje radom časovnika
• Reč 1 sadrži zadatu vrednost (PRE)
• Reč 2 sadrži akumuliranu vrednost (ACC)

Slika br.3  Elemenat datoteke časovnika i adresiranje časovnika

Na Slici br.3 prikazan je jedan elemenat datoteke časovnika, kojim se definiše jedan časovnik. Pored toga, prikazan je format adrese časovnika. Treba zapazi da broj elementa zapravo definiše jedan određeni časovnik unutar jedne datoteke časovnika. Svaki od tri bita stanja, kao i zadata i akumulirana vrednost mogu se posebno adresirati i to bilo na standardan način na koji se formira adresa u bilo kojoj datoteci podataka, bilo preko odgovarajućih simbola. To zapravo znači da su sledeće adrese međusobno ekvivalentne:

• Tf:e.1 ili Tf:e.PRE
• Tf:e.2 ili Tf:e.ACC
• Tf:e.0/15 ili Tf:e/15 ili Tf:e/EN
• Tf:e.0/14 ili Tf:e/14 ili Tf:e/TT
• Tf:e.0/13 ili Tf:e/13 ili Tf:e/DN

Naredbe časovnika

 Kao što je već rečeno naredbe časovnika su naredbe akcije, što znači da se nalaze na desnoj strani ranga u leder programu. Postoje tri tipa naredbi kojima se realizuju tri vrste časovnika, i jedna naredba kojom se stanje časovnika resetuje.

 Potrebno je istaći da se sam časovnik i način njegovog rada definiše preko naredbe koja se uvrštava u leder program. Drugim rečima, kad se u program stavi jedna od moguće tri naredbe i u njoj naznači adresa časovnika u odgovarajućem formatu, onda operativni sistem PLC kontrolera sam zauzme naznačeni element (tri reči) u datoteci koja je navedena u adresi i popuni ga odgovarajućim sadržajem.

Timer on-delay (TON)

Kao što je već rečeno, stavljanjem ove naredbe u leder program automatski se definiše prva vrsta časovnika i zauzimaju tri reči koje čine elemenat e u datoteci časovnika f. Prilikom formiranja naredbe specificaraju se i vremenska baza (tx) i zadata vrednost (ns).

Slika br.4 TON naredba, grafički simbol i položaj u rangu

Timer off-delay (TOF)

Ovom naredbom se definiše druga vrsta časovnika i zauzimaju tri reči koje čine elemenat e u datoteci časovnika f. Prilikom formiranja naredbe specificaraju se i vremenska baza (tx) i zadata vrednost (ns). Akumulirana vrednost se automatski postavlja na 0.

Slika br.5 TOF naredba, grafički simbol i položaj u rangu

Retentive Timer (RTO)

Ovom naredbom se definiše treća vrsta časovnika i zauzimaju tri reči koje čine elemenat e u datoteci časovnika f. Prilikom formiranja naredbe specificaraju se i vremenska baza (tx) i zadana vrednost (ns). Akumulirana vrednost se automatski postavlja na 0.

Slika br.6 RTO naredba, grafički simbol i položaj u rangu

Reset naredba (RES)

RES naredba je naredba akcije i koristi se za resetovanje časovnika. Kada je uslov istinit ova naredba se izvršava tako što se u časovniku čija je adresa navedena u RES naredbi, resetuju na nulu bitovi DN, TT i EN, kao i akumulirana vrednost (ACC). S obzirom na način rada očigledno je da se RES naredbe ne sme koristiti za TOF tip časovnika.

Slika br.7 RES naredba, grafički simbol i položaj u rangu

Načina rada časovnika

 Sve dok časovnik radi, u svakom sken ciklusu povećava se akumulirana vrednost. Pri tome, iznos za koji će se povećati ACC vrednost zavisi od dužine trajanja sken ciklusa. Naime, kada se prilikom obrade ranga ustanovi da su se stekli uslovi da časovnik počne sa radom onda se istovremeno startuje jedan interni časovnik, koji se ažurira preko prekida (interapta) na svakih 0,01 sec. Broj registrovanih vremenskih intervala se smešta u interni 8- bitni registar (bitovi 0-7 u prvoj reči). Ukoliko je u pitanju časovnik čija je vremenska baza 0,01 sec, onda se u sledećem programskom skenu, kada se naiđe na dati rang, vrednost internog registra, koja zapravo predstavlja interval vremena koji je protekao između dva sukcesivna sken-a, dodaje akumuliranoj vrednosti. Nakon toga se interni rgistar resetuje na 0 i počinje ponovo da meri vreme do sledećeg skena. Budući da je maksimalna vrednost koju može da ima interni registar oko 2,5 sec (255×0,01), može se očekivati da će tajmer raditi ispravno samo ako sken ciklus ne traje duže od 2,5 sekundi.

 Ukoliko se tajmer koristi u programu čiji sken ciklus traje duže, onda je neophodno da se ista naredba za časovnik postavi na više mesta u programu čime će se obezbediti da se rangovi koji sadrže taj časovnik obrađuju sa učestanošću koja nije veća od 2,5 sekundi. Ukoliko časovnik radi sa vremenskom bazom od 1 sekunde obrada časovnika je donekle složenija. Ovde se, naime i dalje koristi interni časovnik koji se ažurira na svakih 0,01 sekundi, ali se pri tome u toku obrade ranga akumulirana vrednost ažurira samo ako je akumulirana vrednost veća ili jednaka od 1 sekunde. Pri tome se akumulurina vrednost uvećava za 1, dok se eventualni ostatak vremena pamti u internom brojaču i na njega se dodaju sledeći inkrimenti od po 0,01 sekunde. Postupak ažuriranja akumulirane vrednosti je takav da se može očekivati da će časovnik raditi ispravno ako sken ciklus ne traje duže od 1,5 sekundi. Naravno, i ovde se problem cikulusa dužeg trajanja može prevazići stavljanjem naredbe časovnika na više mesta u programu.

 Potrebno je da se naglasi da je pri koriščenju časovnika neophodno da se posebna pažnja posveti naredbama za skok. Naime, i ako je trajanje sken ciklusa u dozvoljenim granicama, može se desiti da se nekom od naredbi za skok u jednom ili više suskcesivnih sken ciklusa preskoči rang koji sadrži časovnik. Jasno je da se u tom slučaju neće vršiti ažuriranje akumulirane vrednosti. To nadalje znači da je neophodno da se obezbedi da u slučaju bilo kakvog programskog skoka, naredba za časovnik ne bude isključena iz obrade u periodu koji je duži od maksimalno dozvoljenog vremena.

 Tačnost časovnika je pojam koji se odnosi na dužinu vremenskog intervala koji protekne od trenutka kada se časovnik uključi do trenutka kada DN bit indicira da je merenje vremena završeno. Za časovnike koji rade sa vremenskom bazom od 0,01 sekunde tačnost je u granicama od ±0,01s sve dok sken ciklus ne traje duže od 2,5 sekunde. Časovnici koji rade sa vremenskom bazom od 1 sekunde zadržavaju svoju tačnost ukoliko je programski sken kraći od 1.5 sec.

 Neophodno je da se istakne, međutim, da tačnost rada časovnika ne implicira da će i neki događaj koji je vezan sa časovnikom da bude aktiviran sa istom tačnošću. Aktiviranje događaja se ostvaruje ispitivanje DN bita. U najvećem broju slučajeva ovaj uslov se ispituje jedanput u okviru sken ciklusa. To nadalje znači da je tačnost aktiviranja događaja određena trajanjem jednog sken ciklusa.

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Realizacija časovnika appeared first on Automatika.rs.

Slika br.1 Jednostavan leder dijagram.

 Prekidač za zvono na ulaznim vratima je primer normalno otvorenog prekidača. Pritiskom na prekidač, zvono se spaja sa izvorom napajanja, struje počinje da teče i zvono zvoni. (Ukoliko bi smo za ovu namenu koristili normalno zatvoren prekidač, zvono bi zvonilo za sve vreme dok je prekidač nepritisnut, a ne bi zvonilo samo dok je prekidač pritisnut, što je očigledno neželjeno ponašanje.) Odgovarajući leder dijagram prikazan je na slici br.1. Program se sastoji iz samo jednog ranga, koji u delu uslova sadrži XIC naredbu, koja predstavlja prekidač, a u delu akcija OTE naredbu, koja predstavlja zvono. Ako je uslov tačan (prekidač pritisnut), akcija se izvršava (zvono se pobuđuje). Konceptualni prikaz PLC sistema za ovu namenu dat je na slici br.2 (iako je sasvim jasno da za ovu namenu PLC predstavlja krajnje neracionalno rešenje). Prekidač je preko eksternog izvora napajanja priključen na ulaz 1, dok je zvono, takođe preko eksternog izvora napajanja, priključeno na izlaz 1 PLC kontrolera. Centralni deo slike prikazuje logiku po kojoj procesor određuje izlaz u zavisnosti od ulaza.

Slika br.2 Konceptualan pogled na rad PLC sistema.

 Zamislimo senzor koji treba da detektuje prisustvo metalnog predmeta na pokretnoj traci. I za ovu namenu, senzor sa normalno otvorenim kontaktima predstavlja logičan izbor – senzor se uključuje kada metalni predmet dođe ispred senzora; kada metalni prođe, senzor ponovo prelazi u isključeno stanje.

 Normalno zatvoreni prekidači/senzori se koriste kada treba obezbediti veću sigurnost sistema. Ovakav prekidač je u stanju zatvoreno (propušta struju) za sve vreme dok nije pritisnut, dok se pritiskom na prekidač njegovi kontakti otvaraju (struja ne teče). Alarmni sistem je primer sistema gde je poželjno koristiti normalno zatvorene prekidače. Pretpostavimo da alarmni sistem treba da detektuje otvaranje ulaznih vrata. Ova jednostavna funkcija se može ostvariti pomoću normalno-otvorenog prekidača (slučno kao u primeru zvona na ulaznim vratima): kada se vrata otvore, prekidač se zatvara i alarm se uključuje. Međutim, rešenje sa normalno-otvorenim prekidačem ima jedan ozbiljan nedostatak. Pretpostavimo da se prekidač pokvario ili da se žica kojom je prekidač povezan sa PLC modulom prekinula. Očito, u tom slučaju, alarm se nikada neće uključiti, bez obzira da li su ulazna vrata otvorena ili ne. Drugim rečima, vlasnik kuće nije dobio informaciju da se sistem pokvario i zato nastavlja da koristi sistem kao da je sve u redu.

 Ispravno rešenje je ono koje može da obezbedi aktiviranje alarma kada se vrata otvore, ali i onda kada sistem otkaže. Bolja varijanta je da se alarm aktivira zato što je sistem otkazao, iako nema provalnika, nego da je provala u toku, a alarm “ćuti” zato što je prekidač pokvaren. Ovakvo ponašanje se može lako realizovati uz pomoć normalno-zatvorenog prekidača – otvaranje vrata i prekid žice (slučajan ili nameran) ima isti efekat: prekid strujnog kola.

 Slična razmatranja imaju čak i veći značaj kada se radi o industrijskim primenama, gde otkaz neke mašine može uzrokovati veliku štetu ili povrede ljudi. Zato se prilikom projektovanja sistema i razvoja leder programa posebna pažnja posvećuje bezbednosti sa ciljem da u slučaju otkaza sistem bude postavljen u stanje koje će biti bezbedno za ljude i sam proces.

 Razmotrimo sistem sa slike br.3. Slika predstavlja proizvodnu ćeliju u kojoj radi robot. Ćelija je ograđena ogradom sa jednim ulaznim vratima. Kao kontroler ćelije koristi se PLC. Da bi se osiguralo da niko ne može ući u ćeliju dok robot radi, iskorićen je sigurnosni prekidač. Ako neko uđe u ćeliju, PLC će detektovati da je prekidač otvoren i uključiće alarm. Za ovu namenu treba koristiti normalno-zatvoren prekidač. Ako se žica koja povezuje prekidač sa PLC kontrolerom prekine, PLC će ”misliti” da je neko ušao u ćeliju i aktiviraće alarm. Kaže se da je ovako projektovan sistem bezbedan na otkaže.

Slika br.3 Obezbeđenje proizvodne ćelije. (Normally Closed Switch – Normalno zatvoren prekidač)

Slika br.4 Rang leder dijagrama sa normalno-zatvorenim prekidačem.

 Na slici br.4 je prikazan leder program za prethodno opisanu primenu. Leder program se sastoji iz samo jednog ranga koji u delu uslova sadrži XCI naredbu, koja predstavlja normalno-zatvoreni prekidač, a u delu akcija OTE naredbu, koja predstavlja alarm. Uslov će biti tačan i akcija će biti izvršena, ako je na odgovarajućem ulazu PLC modula prisutna 0, odnosno ako je prekidač otvoren, tj. pritisnut.

 U istom rangu može se naći više od jednog prekidača. Na primer, zamislimo mašinu za bušenje rupa. Motor bušilice se uključuje pod uslovom da je predmet koji se buši prisutan i da je operater pritisnuo oba sigurnosna prekidača (Slika br.5). Na slici br.6 je prikazan odgovarajući leder program. Program se sastoji iz samo jednog ranga koji u delu uslova sadrži serijsku vezu tri XIO naredbi od kojih prva odgovara senzoru za detekciju prisustva predmeta, dok druge dve odgovaraju sigurnosnim prekidačima. Seriska veza prekidača realizuje logički AND uslov (da bi se akcija obavila, svi prekidači moraju biti uključeni).

Slika br.5 Bušilica sa sigurnosnim prekidačima.

Slika br.6 Rang leder dijagrama sa serijskom vezom prekidača.

 Često se javlja potreba da se izlaz aktivira ako je ispunjen barem jedan od više uslova. Zamislimo zgradu sa glavnim i sporednim ulazom. Na oba ulaza postoje prekidači za zvono. Pritisak na bilo koji od ova dva prekidača uključuje zvono. Na Slici br.7 je prikazan odgovarajući leder program. Leder program se sastoji iz samo jedan rang, koji u delu uslova sadrži grananje, tj. dve paralelne putanje (ili uslova) koje mogu uključiti zvono. Grananje predstavlja logičku OR operaciju nezavisnih uslova. Zvono zvoni ako je pritisnut prekidač na glavnom ulazu ili prekidač na sporednom ulazu ili oba prekidača istovremeno.

Slika br.7 Rang leder dijagrama sa paralelnom vezom prekidača.

 U opštem slučaju, rang leder dijagrama može sadržati proizvoljnu kombinaciju redno i paralelno vezanih prekidača (Slika br.8).

Slika br.8 Rang sa redno-paralelnom vezom prekidača.

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – Kontakti appeared first on Automatika.rs.

Bit naredbe zadefinisanje uslova

 Ove naredbe se postavljaju na levoj strani ranga i definišu uslov koji se odnosi na stanje bita čija je adresa definisana u naredbi. Kao rezultat izvođenja naredba dobija istinosnu vrednost true (istinit) ili false (neistinit).

 Nazivi ove dve naredbe potiču od ispitivanja binarnih signala koji dolaze sa prekidačkih kola. U tom smislu XIC naredba se odnosi na normalno otvoren prekidač, dok se XIO naredba odnosi na normalno zatvoren prekidač.

Bit naredbe za postavljanje vrednosti izlaza

 Ovim naredbama se bitu čija je adresa navedena u naredbi dodeljuje vrednost 1 ili 0. Podsetimo se da se ove nardbe nalaze na desnoj strani ranga, što znači da će se one izvršiti samo ako je iskaz (uslov) na levoj strani ranga istinit.

 Potrebno je da se zapazi da se ovom naredbom vrednost bita čija je adresa “a” može promeniti samo jedanput za vreme sken ciklusa. Ova vrednost ostaće neizmenjena sve do sledećeg sken ciklusa, kada će se pri skeniranju odgovarajućeg ranga ponovo ispitati uslov i izvesti odgovarajuća akcija.

 OTL naredbom se adresirani bit može isključivo postaviti na 1. Naime za razliku od OTE naredbe kojom se vrednost bita može postavljati na 0 ili 1 svaki put kad se rang skenira, kod OTL naredbe vrednost bita se postavlja (lečuje) na 1 u prvom skenu u kome je uslov istinit. Nakon toga ova naredba postaje neosetljiva na istinosnu vrednost uslova. To znači da će vrednost bita ostati neizmenjena bez obzira na to kako se menja vrednost uslova.

 OTU naredbom se adresovani bit može isključivo postaviti na 0. Pri tome, vrednost bita se postavlja (lečuje) na 0 u prvom skenu u kome je uslov ispunjen. Nakon toga ova naredba postaje neosetljiva na vrednost uslova.

 Potrebno je da se istakne da se OTL i OUT naredba koriste uvek u paru, pri čemu se u obe naredbe adresira isti bit.

 Bit triger naredba

 OSR naredba omogućava da se obezbedi izvodjenje neke akcije samo jedanput. Potrebno je da se istakne da je ovo specifična naredba koja istovremeno pripada i kategoriji uslova i kategoriji akcije. Naime ova naredba se postavlja u rangu između dela koji predstavlja uslov i dela koji predstavlja akciju. Kada se u toku sken ciklusa detektuje da je uslov promenio svoju vrednost sa neistinit na istinit (uzlazna ivica) onda OSR naredba takođe dobija vrednost istinit (što ovu naredbu svrstava u kategoriju naredbi uslova). Istovremeno se i bitu čija je adresa pridružena toj naredbi dodeljuje vrednost 1 (po čemu se ova naredba svrstava i u kategoriju akcija). Obe ove vrednosti ostaju nepromenjene do sledećeg sken ciklusa, kada naredba dobija vrednost neistinit, dok se adresirani bit postavlja na vrednost 0 ili 1 u zavisnosti od vrednosti uslova. U narednim sken ciklusima vrednost naredbe ostaje nepromenjena sve dok se u uslovu (koji predstavlja ulaz u OSR) ponovo ne detektuje prelaz “neistinit/istinit”.

 Potrebno je istaći da bit čija je adresa pridružena ovoj naredbi ne predstavlja vrednost naredbe. Naime, ovaj bit se koristi kao interna promenljiva i služi za pamćenje vrednosti uslova koji prethodi OSR naredbi. Vrednost ovog bita je 1 ako je uslov istinit, odnosno 0 ako je uslov neistinit. U tom smislu, sa aspekta dodeljivanja vrednosti bitu čija se adresa navodi u OSR naredbi, ova naredba je identična sa OTE naredbom. Navedeni bit se može nalaziti u bilo kojoj bit-adresibilnoj datoteci izuzev datoteke ulaza i izlaza.

 Vrednost koju dobija OSR naredba koristi se kao uslov za izvođenje naredbe akcije koja se nalazi na desnoj strani ranga (neposredno iza OSR naredbe). Shodno tome, naredba akcije biće izvršavana po jedanput pri svakom prelazu uslova “neistinit/istinit”.

Napomena: Iza OSR naredbe se može nalaziti samo jedna naredba akcije.

Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.

 Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder progamiranje – Bit naredbe za definisanje i postavljanje uslova, bit triger naredba appeared first on Automatika.rs.