Micro INDUSTRIAL PC  VM23 4GB RAM + eMMC 32GB

The post Micro industrial PC – VM23 4GB RAM+eMMC 32GB appeared first on Automatika.rs.

 Na ovogodišnjem otvaranju takmičenja svečanosti su prisustvovali i obratili se prof. dr Milo Tomašević, v.d. dekana Elektrotehničkog fakulteta, g. Udo Ajhlinger, generalni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd, g. Goran Milisavljević, direktor divizija Digitalna fabrika i Procesne industrije i pogoni kompanije Siemens, prof. dr Goran Kvaščev, prodekan Elektrotehničkog fakulteta i jedan od predavača tokom predstojećih radionica, Nemanja Jovanović, član Upravnog Odbora i predsednik  udruženja ESSTEC u Beogradu i Filip Erić, orgazator projekta ispred studentske organizacije ESSTEC.

 Kompanija Siemens ponosna je što se u Srbiji treću godinu za redom organizuju besplatne stručne radionice koje mladim, budućim ekspertima pružaju detaljniji uvid u problematiku s kojom se inženjeri susreću u industrijskoj automatizaciji. Na ovogodišnje takmičenje u Srbiji se prijavilo ukupno 17 timova koji će se nadmetati u rešavanju zadatka uz korišćenje Siemens-ovog PLC softvera.

 ”Ovo je treća godina naše saradnje na projektu SIM(P)ATIC PLC+ sa kompanijom Siemens, i rekao bih da je spoj Elektrotehnočkog i Mašinskog fakulteta, kompanije Siemens i studentana garancija uspeha. Studenti će nakon takmičenja biti bogatiji i spremniji za izazove nove industrijske revolucije i budućih poslova”, rekao je u svom obraćanju prof. dr Milo Tomašević, v.d. dekana Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

 ”Veoma smo ponosni što saradnja sa Elektrotehničkim fakultetom i studentskom organizacijom EESTEC na ovom projektu ulazi u treću godinu uspešnog održavanja, i uveren sam da je spoj teorijskog i praktičnog znanja najbolji način za razvoj mladih experata. Poželeo bih sreću svim kandidatima na lokalnom, a kasnije i regionalnom takmičenju”, izjavio je g. Udo Ajhlinger, generalni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd.

 ”Glavna ideja takmičenja jeste da se studenti pripreme za nove zahteve tržišta. Digitalna revolucija ozbiljno kuca na vrata i Siemens je zainteresovan da studenti steknu što šira znanja.  Fascinantno je da se broj timova iz godine u godinu povećava, pa ove godine pored studenata sa Elektrotehničkog, prvi put se uključuju i studenti sa Mašinskog fakulteta. To ukazuje da su studenti zainetersovani za ovakav vid usavršavanja, a za Siemens ovo predstavlja još veći motiv da projekat  učinimo još boljim”, izjavio je Goran Milisavljević, direktor divizija Digitalna fabrika i Procesne industrije i pogoni kompanije Siemens.

 Studentsko takmičenje SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2018 održava se uporedo u Zagrebu, Ljubljani i Beogradu, dok će se finale regionalnog takmičenja, na kome će učestvovati po tri najbolja tima iz svake zemlje učesnice, održati u glavnom gradu Slovenije. Tokom takmičenja  biće održane raznovrsne radionice i predavanja, a na ovaj način studenti će imati mogućnost teorijske nadogradnje znanja o radu sa programabilnim logičkim kontrolerima (PLC), uz mogućnost usavršavanja istih tokom rada na praktičnom zadatku, a sa krajnjim ciljem njihove što bolje pripreme za rad u poslovnom okruženju.

 Kompanija Siemens je za članove pobedničkog tima iz svake zemlje obezbedila praksu u lokalnoj kompaniji i posetu nekoj od Siemens fabrika ili istraživačkih centara u Evropi, ali i vredne nagrade za najbolji tim u regionu.

The post Otvoreno III regionalno studentsko takmičenje SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2018 appeared first on Automatika.rs.

 Ako neka aplikacija zahteva da se sekvencijalna obrada izvrši nad podacima koji su duži od 16 bitova, onda se ti podaci moraju podeliti na više datoteka. Tada se u svakom rangu na izlazu kao naredbe akcije mogu paralelno staviti više istih naredbi kojima se adresiraju sve definisane datoteke.

 Svakoj datoteci koja se specificira u okviru neke sekvencijalne naredbe pridružuje se po jedan elemenat upravljačke datoteke R. U okviru ovog elementa pamte se indikatorski bitovi, kao i vrednost pointera i dužina same datoteke. O formatu jednog elementa ove datoteke biće kasnije više reči.

 Potrebno je da se naglasi da se ove naredbe ne izvode uvek na isti način. Naime, samo kada se uslov u rangu menja sa neistinit na istinit menja se vrednost pointera i on ukazuje na drugi podatak. Međutim, ako uslov posle toga ostane i dalje istinit, pointer ne menja vrednost već se naredba izvršava sa podatkom koji je uzet pri poslednjoj promeni pointera.

SQL – Sequencer Load (sekvencijalno punjenje datoteke)

Slika br.1 SQL naredba, grafički simbol i položaj u rangu

 Svaki put kada se uslov menja sa neistinit na instinit, ova naredba se izvršava tako što se vrednost pointera poveća za 1 i podatak koji je određen kao source prenese u datoteku file na onu adresu na koju pokazuje pointer. Na taj način se pri svakom sledećem izvršavanju naredbe menja sadržaj sledeće reči u nizu. Ukoliko se kao source adresa navede konstanta onda se ceo niz postavlja na istu vrednost. Ako je source adresa promenljiva (fn:s), onda svaka reč niza dobija vrednost koju promenljiva ima u trenutku izvođenja naredbe. Međutim, ako se kao source adresa navede datoteka (#fn:s), onda se ta adresa uzima kao bazna adresa izvorne datoteke, što znači da se pri izvođenju naredbe podatak uzima sa one adrese na koju u izvornoj datoteci pokazuje pointer.

 Pri tome se podrazumeva da obe datoteke imaju istu dužinu, definisanu kao length. Pri sledećim sken ciklusima, za svo vreme za koje uslov ostaje istinit, vrednost pointera se ne menja, već se isti, prethodno određeni, podatak prenosi u promenljivu označenu sa dest.

SQO – Sequencer output (sekvencijalno upravljanje)

Slika br.2 SQO naredba, grafički simbol i položaj u rangu

 Svaki put kada se uslov menja sa neistinit na instinit, ova naredba se izvršava tako što se vrednost pointera (position) poveća za 1 i uzme ona reč iz datoteke file (#fn:w) na koju pokazuje pointer. Ta reč se filtrira kroz masku mask i rezultat filtracije se prenosi u promenljivu označenu sa dest. Ako je kao dest navedena datoteka #fn:d onda će se rezultat upisati u onu reč te datoteke na koju pokazuje pointer (Slika br.3). Isto tako, ako je kao mask navedena datoteka #fn:m onda i maska prestaje da bude fiksna, već se svaki put kao maska uzima ona reč iz datoteke na koju pokazuje pointer. Potrebno je zapaziti da se u reči koja označena sa dest menjaju samo oni bitovi koji su nemaskirani (odgovorajući bitovi maske su postavljeni na 1).

 Pri sledećim sken ciklusima, za svo vreme za koje uslov ostaje istinit, vrednost pointera se ne menja, već se isti, prethodno određeni, podatak prenosi u promenljivu označenu sa dest.

Slika br.3 Ilustracija izvršavanja SQO naredbe

SQC – Sequencer compare (sekvencijalno poređenje)

Slika br.4 SQC naredba, grafički simbol i položaj u rangu

 Svaki put kada se uslov menja sa neistinit na instinit, SQC naredba se izvršava tako što se vrednost pointera (position) poveća za 1 i uzme ona reč iz datoteke #fn:w na koju pokazuje pointer. Ta reč se poredi sa filtriranim podatkom koji sadrži promenljiva označena kao source i rezultat poređenja se upisuje u odgovarajući indikatorski bit. Filtracija podatka vrši se pomoću maske mask i to tako da u poređenju učestvuju samo oni bitovi kojima u maski odgovara vrednost bita 1 (nemaskirani bitovi). Ako je kao source navedena datoteka #fn:s onda će se podaci koji učestvuju u poređenju uzimati iz one reči te datoteke na koju pokazuje pointer (Slika br.5). Isto tako, ako je kao mask navedena datoteka #fn:m onda i maska prestaje da bude fiksna, već se svaki put kao maska uzima ona reč iz datoteke na koju pokazuje pointer.

 Pri sledećim sken ciklusima, za svo vreme za koje uslov ostaje istinit, vrednost pointera se ne menja, već se isti, prethodno određeni, podatak (source) uzima kao podatak za poređenje.

Slika br. 5 Ilustracija izvršavanja SQC naredbe.

Datoteka R – Control

 Naredbama za sekvenciranje pridružuju se indikatorski bitovi i upravljački parametri. Ove informacije se smeštaju u upravljačku datoteku tipa R. Pri tome se može koristiti sistemska upravljačka datoteka broj 6, ili korisnička datoteka (brojevi od 9 do 255). Jedan elemenat ove datoteke, koji se odnosi na SQO i SQC naredbu ima izgled kao na Slika br.6.

Slika br.6 Elemenat upravljačke datoteke za SQO i SQC naredbu.

 Bitovi stanja u elementu datoteke R menjaju se na sledeći način:

• EN – Enable bit se postavlja na 1 kada uslov prelazi sa neistinit na istinit. Postavljanje ovog bita prouzrokuje da se izvrši naredba i vrednost pointera poveća za 1. Pri svakom sledećem prolazu kroz ovaj rang, sve dok je uslov istinit, EN bit ozadržava vrednost 1, ali se vrednost pointera ne menja, već se naredba izvršava sa istom vrednošću pointera. Kada uslov postane neistinit, EN – bit se resetuje na 0.
• DN – Done bit se postavlja na 1 kada vrednost pointera, posle niza izvođenja SQL, SQO ili SQC naredbe, dođe do kraja niza u zadanoj datoteci. Ovaj bit će biti resetovan na 0 tek u onom sken ciklusu u kome uslov, pošto je prethodno postao neistinit, ponovo postaje istinit (kada se EN-bit ponovo postavi na 1).
• ER – Error bit se postavlja na 1 kada se u programu detektuje negativna vrednost pointera, ili negativna ili nulta vrednost dužine niza. Ako se ovaj bit ne resetuje pre kraja sken ciklusa nastaće značajna greška.
• FD – Found bit se postavlja na 1 ako je rezultat poređenja u SQC naredbi istinit. Drugim rečima ovaj bit ukazuje na to da su nemaskirani bitovi podataka jednaki odgovarajućim bitovima u datoteci referentnih vrednosti.

Length i position

Promenljive length se pamti u prvoj reči datoteke R i predstavlja broj reči koji se nalazi u nizu u jednoj sekvencijalnoj datoteci. Maksimalna vrednost dužine je 255. Pri definisanju dužine, potrebno je voditi računa o činjenici da navedena adresa reči w u datoteci #fn:w zapravo predstavlja nultu, početnu poziciju. To znači da se za datu dužinu l u datoteci koristi zapravo l+1 reč. Ovo se naravno odnosi i na mask, source i dest ukoliko su u naredbi specificirane kao datoteke.

 Vrednost pointera, označena kao position, pamti se u drugoj reči datoteke R. Početna vrednost pointera se definiše pri specifikaciji naredbe. Vrednost pointera se kreće od 1 do l i ukazuje na reči u datoteci od fn:(w+1) do fn:(w+l+1). Kada pointer stigne do poslednje reči u datoteci, postavlja se DN-bit na 1 i pri tome se u prvom sledećem sken ciklusu u kome uslov ima prelaz sa neistinit na istinitinit (isiti ciklus u kome se resetuje DN-bit) vrednost pointera automatski vraća na 1. Pri definiciji početne vrednosti pointera potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da se ona poveća za 1 pre prvog izvođenja naredbe.

 Ako se kao početna vrednost pointera definiše 0, onda će pri izvođenju SQC naredbe obrada početi od reči u datoteci čija je adresa fn:(w+1). Međutim kod SQO naredbe način izvođenja operacije zavisi od istinitosti uslova u prvom sken ciklusu. Ako je uslov istinit naredba se izvršava počev od nulte reči, čija je adresa fn:(w+0). Međutim, ako je uslov neistinit, izvršavanje naredbe se odlaže sve dok uslov ne postane istinit i tada se uzima prva reč, čija je adresa.

 Konačno, važno je da se istakne da se prilikom eventualne programske promene dužine i pozicije mora voditi računa da se ne prekorači veličina definisanog niza u datoteci.

Resetovanje parametara

 Ukoliko se iz nekog razloga želi prekinuti sekvencijalno upravljanje ili poređenje, to se može ostvariti pomoću RES naredbe u kojoj se navodi adresa nulte reči elementa datoteke R koji je vezan za naredbu čiji se rad želi resetovati Rn:e. RES naredbom se vrednosti svih indikatorskih bitova, izuzev FD-bita, postavljaju na 0. Istovremeno se i vrednost pointera postavlja na 0 (ova vrednost će se povećati na 1 pre prvog sledećeg izvođenja naredbe).

Slika br. 7 RES naredba, grafički simbolj i položaj u rangu

Leder programiranje:

• Uvod u Leder programiranje možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Bit naredbe možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Kontakti možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – START/STOP kolo možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju časovnik možete prinaći OVDE.
• Leder programiranje – Realizaciju brojača možete pronaći OVDE.
• Leder programiranje – Sekvencijalno upravljanje možete pronaći OVDE.

Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Leder programiranje – SQL, SQO, SQC naredbe appeared first on Automatika.rs.

 To je već ranije istaknuto, PLC je početno razvijen sa idejom da zameni relejne sisteme. To znači da se očekivalo da on realizuje odgovarajuću vremensku sekvencu logičkih operacija. Pored toga, uspešna primena PLC-a u praksi, zahtevala je i da se njegovo programiranje prilagodi tehnici koja je svim korisnicima relejnih sistema dobro poznata. Iz svih ovih razloga, za projektovanje PLC-ova razvijen je programski jezik zasnovan na leder (lestvičastim) dijagramima – leder programski jezik.

Jedna programska linija leder jezika sastoji se iz niza grafičkih simbola (programskih naredbi) koji predstavljaju različite logičke elemente i druge komponente kao što su tajmeri i brojači, koji su poređani duž horizontalne linije – rang (rung) – koja je na oba kraja spojena sa dvema vertikalnim linijama. Prema tome, leder dijagram ima izgled lestvica, odakle potiče i njegov naziv (ladder – lestvice).

 Svaki rang leder dijagrama sastoji se iz dva dela. Na levoj strani ranga nalazi se uslov izražen u formi kontaktne (prekidačke) logike, dok se na desnoj strani ranga nalazi akcija koja treba da se izvrši ukoliko je uslov ispunjen (true-istinit) (Slika br.1).

 • Uslov – U osnovi, grafički simboli na levoj strani ranga odnose se ili na stanja signala koji predstavljaju fizičke ulaze PLC-a, i čije su vrednosti tokom ulaznog dela sken ciklusa smeštene u input image file, ili na stanja internih promenljivih, čije su vrednosti smeštene u odgovarajućim datotekama. Svaki simbol predstavlja jednu unarnu binarnu operaciju kojoj je pridružena odgovarajuća tablica istinitosti. Uz grafički simbol naznačava se i adresa promenljive koja predstavlja operand. Pri ispitivanju istinitosti uslova smatra se da se nad svim simbolima u jednoj liniji (redna, serijska veza) obavlja logička “I” operacija. To znači da je uslov istinit ukoliko je svaki pojedinačni iskaz istinit. Na levoj strani ranga dozvoljena su i granjanja (paralelene veze). Pri ispitivanju istinitosti uslova paralelene veze se tretiraju kao logička “ILI” operacija. To znači da će iskaz predstavljen nizom paralelnih grana biti istinit, ako bar jedna od grana sadrži istinit iskaz. Potrebno je da se istakne da leva strana ranga može biti formirana i tako da na njoj nema ni jednog simbola. U tom slučaju smatra se da je uslov koji se na taj način definiše uvek istinit.

 • Akcija – Grafički simboli na desnoj strani ranga odnose se ili na fizički izlaz (promenljive smeštene u output image file, koje će biti prenete na izlaze kontrolera u toku izlaznog dela sken ciklusa) ili na interne promenljive, čije su vrednosti smeštene u odgovarajućim datotekama. Svaki simbol predstavlja jednu naredbu koja se izvršava ako je uslov na desnoj strani istinit. Uz simbol se naznačava i adresa promenljive čija se vrednost menja prilikom izvršavanja naredbe, ili koja na bilo koji drugi način učestvuje u realizaciji naredbe (npr. otpočinjanje ili zaustavljanje neke aktivnosti, skok na neki drugi rang, poziv potprograma itd.). Serijska veza na desnoj strani ranga nije dozvoljena, dok paralelna veza označava da se više različitih naredbi izvršavaju kao rezultat ispitivnja istinitosti jednog istog uslova.

 U literaturi je uobičajeno da se i simboli koji označavaju uslov i simboli koji označavaju akciju označavaju kao naredbe. Otuda je neophodno da se istakne suštinska razlika između naredbi uslova i naredbi akcije. Naime, izvršavanje naredbi uslova obavlja se tako što se u zavisnosti od vrednosti operanda, prema pridruženoj tablici istinitosti, naredbi dodeljuje vrednost (0 ili 1). Dakle, naredbe uslova se izvršavaju u svakom sken ciklusa i rezultat njihovog izvođenja je vrednost naredbe. Za razliku od toga naredbama akcije se ili dodeljuje vrednost nekoj promenljivoj ili izvršava neka druga aktivnost. Ove naredbe se izvršavaju samo ako je uslov koji im prethodi istinit (dodeljena mu je vrednost 1). Pri tome se samim naredbama akcije ne dodeljuje nikakva vrednost.

 Leder program se izvršava u toku programskog dela sken ciklusa i to tako što se obrađuje rang po rang u nizu kako su oni definisani. U svakom rangu ispituje se istinitost uslova i ukoliko je uslov istinit izvršavaju se odgovarajuće naredbe u desnom delu ranga. To znači da promenljive na desnom delu ranga mogu menjati svoju vrednost samo jedanput u toku sken ciklusa, i to upravo onda kada se odgovarajući rang ispituje. Potrebno je zapaziti, međutim, da ukoliko se promenljiva na desnoj strani ranga odnosi na fizički izlaz, vrednost izlaza neće biti promenjena u istom trenutku vremena.

 Za vreme programskog skena menjaju se samo vrednosti promenljivih smeštenih u slici izlaza. Tek kasnije, za vreme izlaznog dela sken ciklusa, sve promenljive iz slike izlaza biće prenete na odgovarajuće izlazne linije. Ista stvar važi i za ulazne promenljive. Drugim rečima, za vreme programskog skena ispitivanje istinitosti uslova odnosi se na vrednosti promenljivih u slici ulaza, koje su tu upisane za vreme ulaznog dela sken ciklusa koji je prethodio programskom skenu, a ne na trenutne vrednosti promenljivih na ulaznim linijama. Naravno, svi uslovi i naredbe koji su vezani za interne promenljive izvršavaju se u trenutku skaniranja pojedinog ranga.

Slika br.1 Leder rang

Više o Leder programiranju saznajte OVDE.

 Napomena: Tekst je preuzet iz materijala  za predmet PROCESNI RAČUNARI, na ETF, Univerziteta u Beogradu. Iz originalnog teksta su izostavljene pojedine slike, a dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom uvodnom tekstu možete naći u pomenutim materijalima.

The post Uvod u Leder programiranje PLC-a appeared first on Automatika.rs.

 Modicon M221 je logički kontroler je MachineStruxure kontroler. NEXT generacija Schneider Electric-ove MachineStruxure platforme je intuitivno rešenje za automatizaciju mašina sa svim funkcijama i opcijama koje vam omogućavaju da povećate vrednost vaše mašine. Od dizajna i razvoja do puštja u rad i održavanja, MachineStruxure je komletno rešenje za izradu mašina koje vas podržava kroz čitav životni vek vaše mašine.

The post Modicon M221 logički kontroler – Najbrži i najmanji kontroler na tržištu appeared first on Automatika.rs.

The post Motion Cube – Fleksibilni transportni sistemi sutrašnjice [VIDEO] appeared first on Automatika.rs.

InduSoft Web Studio

The post InduSoft Web Studio appeared first on Automatika.rs.

Yаskаwа Моtоmаn imа pоbоlјšаnu funkciоnаlnоst dvоstrukе kоntrоlе rоbоtа sа МLX100 Rоbоt Gateway-om. МLX100 оmоgućаvа kоntrоlu i prоgrаmirаnjе Моtоmаn rоbоtа u cеlini nа  CоntrоlLоgix plаtfоrmi, еliminišući pоtrеbu zа dоdаtnim kоntrоlеrоm ili јеzikom zа rаzvој rоbоtskе аplikаciјe.

 

 МLX100 nudi јеdnоstаvnu PLC i intеgrаciјu rоbоtа jer su roboti prоgrаmirаni krоz isti PLC laddеr logički kоd kојi је u širоkој upоtrеbi zа kоntrоlu rаčunаrskе оprеmе kао štо su mаšinе zа punjеnjе, mаšinе zа pаkоvаnjе i trаnspоrtеri. Оvа mоdulаrna, јеdinstvеnа upravljačka аrhitеkturа оmоgućаvа brži rаzvој rоbоtskih аplikаciја.

 

 Postojanje mnоštva аplikаciја je mоgućе nа МLX100 plаtfоrmi, uklјučuјući аplikаciје kоје zаhtеvајu navоđеnje i prаćеnje proizvodnih liniја: sklapanje, prеnоs dеlova, brаnjе, sоrtirаnjе, isporuka manjih delova, pаkоvаnjе, pеlеtirаnje i dеpеlеtirаnje. Mоtоmаn rоbоti (4-7 оsа; 5-300kg nosivosti) su dоstupni sа МLX100 Rоbоt Gateway-om. Bilо kоја kоmbinаciја dоstupnih mоdеlа mоže dа sе kоristi zа duаl rоbоt аplikаciје.

The post Jednostavnije programiranje i implementacija robotskih sistema uz MLX100 Dual Robot kontroler appeared first on Automatika.rs.

Slika 1. Električna šema ulaznog kola PLC-a

Slika 2. Električna šema izlaznog kola PLC-a

The post Kako da sami napravite PLC? appeared first on Automatika.rs.

The post Predstavljeni novi moduli za seriju Productivity3000 appeared first on Automatika.rs.