Solarna elektrana “DeLasol” je najveća u Srbiji i primer kako korišćenjem solarne energije možemo u isto vreme unapređivati i sigurnost snabdevanja i životnu sredinu. Naš zadatak kao države, na kome intenzivno radimo i kroz donošenje regulative i kroz pripremu strateških dokumenata, jeste da stvaramo uslove da se grade nove elektrane iz obnovljivih izvora energije, a da istovremeno naš energetski sistem vrši svoj osnovni zadatak, a to je sigurno snabdevanje građana i privrede, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

 ”Postavili smo 17.980 najsavremenijih bifacijalnih panela. U naredne dve godine u planu je izgradnja još četiri solarne elektrane, jedna od njih takođe će se nalaziti na području opštine Lapovo. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da pomognemo Republici Srbiji i da ostvarimo zacrtan cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora”, rekao je Miloš Kostić koji se zahvalio na podršci resornom Ministarstvu, Elektrodistribuciji, opštini Lapovo i ProCredit banci.

 Zahvaljujući kompaniji “Delasol”, Lapovo postaje centar zelene energije, a ono što me posebno raduje jeste nastavak projekta, odnosno izgradnja još jedne solarne elektrane. Administracija naše opštine se pokazala kao dobar partner, građevinsku dozvolu i ostale dozvole potrebne za početak radova izdali smo u zakonskom roku.”

 Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke kaže da već 10 godina traje uspešna poslovna saradnja sa kompanijom MT-KOMEX na projektima iz domena održivih izvora energije.

 Izgradnja elektrane “DeLasol” poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Do sada su izgradili i isporučili opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW.

 Za izgradnju ove solarne eletrane korišćeni su bifacijalni solarni paneli koji imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli postavljeni su na specijalno napravljenoj konstrukciji koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja.

 Radovi na izgradnji solarne elektrane “DeLasol” počeli su 07.09 2022. i trajali do 30.03. ove godine.

The post Počela sa radom solarna elekrana sa 17.980 panela u Lapovu appeared first on Automatika.rs.

 Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama obavezali su se na samitu u Skoplju da će ojačati ekonomske veze i preimenovali su trilateralnu inicijativu Mini Šengen u Otvoreni Balkan. Zasnovana je na principu Evropske unije za slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

 ”Zajedno ćemo da investiramo u verovatno najveću fotonaponsku elektranu od oko 700 megavata”, izjavio je Zaev u intervjuu Tanjugu posle sastanka, ali nije otkrio pojedinosti.

 Severna Makedonija je u svom investicionom planu za period zaključno s 2027. godinom objavila da očekuje 3,1 milijardu evra javnih ulaganja, privatnog kapitala i bespovratnih sredstava u sektoru energetike. Državna kompanija Elektrani na Severna Makedonija, ESM, već radi na zameni termoelektrana na ugalj solarnim elektranama. Ta zemlja namerava da najkasnije 2027. prestane da upotrebljava to štetno fosilno gorivo.

 ESM je nedavno dobio zadatak da izgradi fotonaponski sistem kapaciteta do 350 megavata kod Štipa.

 Albanija je na poslednjim tenderima izabrala kompaniju Voltalia iz Francuske za projekat Spitalle od sto megavata i solarnu elektranu Karavasta snage 140 megavata. A što se tiče privatnih kompanija, on se spremaju da podignu tri solarne elektrane od po 50 megavata u Fjeru, ali neće imati prava na bilo koju vrstu subvencija.

 Srbija možda ima i najveće planove u segmentu solarnih elektrana

 Vlada Srbije je upravo otpočela pregovore s kompanijom UGT Renewables iz Čikaga o izgradnji desetak solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata. Još nije poznato da li bi investitor iz Sjedinjenih Država instalirao ta fotonaponska postrojenja za državnu Elektroprivredu Srbije – EPS, ili bi projekat bio sproveden u nekom drugom obliku.

 UGT Renewables je saopštio da će odabrati zemljište niske ekonomske vrednosti. Treba pomenuti da su opštine nedavno ovlašćene da daju državno poljoprivredno zemljište niskog kvaliteta u zakup za izgradnju elektrana na obnovljive izvore.

 Do sada ukupni kapacitet proizvodnje struje iz energije Sunca u Srbiji iznosi oko 20 megavata. U aprilu je usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, od kojeg investitori i država očekuju da će omogućiti brzu ekspanziju u toj oblasti.

 Što se tiče privatnog sektora, Fintel Energija i MK Group su prošlog meseca najavili svoj projekat Agrosolar Kula od 660 megavata, što bi ga u ovom trenutku učinilo najvećim u Evropi.

The post Makedonija planira zajedničku investiciju u solarnu elektranu od 700 MW sa Srbijom i Albanijom appeared first on Automatika.rs.

 Ovde ubedljivo niče najveće industrijsko naselje na tom području u jednom veku i ministar ekonomije Brandenburga Jorg Steinbach nazvao ga je šansom za region “da postane vodeća lokacija energetske revolucije u Nemačkoj i Evropi”. Musk je obećao da će otvoriti 10.000 radnih mesta i godišnje proizvesti oko 500.000 automobila, počevši od svog modela I, i na tom mestu izgraditi najveću fabriku baterija na svetu.

 Političari ne vode evidenciju o svom ”dugu” prema Musku, za kojeg kažu da je umesto toga mogao lako otići u Aziju, gde su troškovi radne snage niži, a ekološka kontrola i građevinski standardi manje strogi.

 Ali dok su vlasnici zemljišta među onima koji trljaju ruke, videvši da su cene zemljišta porasle desetostruko otkako je Musk javno objavio svoje namere početkom prošle godine, ima mnogo protivnika. Većina njih kaže da im se sviđa mirna, tiha i zdrava okolina Grünheida upravo zato što ga nema na mapi i užasavaju se kad vide pojavu livnice, prese, lakirnice i montažni pogon – a brzina kojom se projekat odvija i obim šume koju je već nestao je proražavajuće za neke ljude.

 ”Grünheide je samo malo mesto od 9.000 duša, koje se graniči sa zaštićenim područjem. Muskovi planovi će ga pretvoriti u grad od 40.000 – postaće poput Volfsburga”, kaže Verner Klink, misleći na grad zapadno od Berlina izgrađen 1930-ih godina oko proizvodnje VV automobila.

 Klink je član građanske inicijative Grunheide, grupe meštana koja vodi kampanju da zaustavi projekat. Građevinski projekti u Nemačkoj, kaže on, obično zahtevaju vreme zbog svih dozvola koje su vam potrebne i propisa kojih se morate pridržavati pre nego što i lopatu stavite u zemlju. Musk je umesto toga izabrao vrlo nemačku rutu da prvo započne radove, a zatim obezbedi dozvole.

 ”Čak i da su mu rekli da mu neće biti dozvoljeno da nastavi, već će naneti toliku štetu da nema šanse da vrati lokaciju u prvobitno stanje“, tvrdi Klink. Čaneta je ogromna, nepovratna šteta prirodi, potencijalno podzemnim vodama, šumi, flori, fauni.”

 Sto hektara borove šume (što je približno 26 fudbalskih terena) već je posečeno, a verovatno će uslediti još 86 hektara, nakon sudske presude prošlog meseca.

 Tu je i stvar sa neplaćenom taksom lokalnoj agenciji za zaštitu životne sredine u iznosu od 100 miliona evra za pokrivanje mogućih troškova sanacije, za koju je sud takođe presudio 18. decembra 2020.godine. Advokati Tesle podneli su zahtev za produženje roka za plaćanje, izvestio je nemački list Der Tagesspiegel.

 Uprkos 360 primedbi na uloženi projekat, vlasti su mu faktički dozvolile da nastavi dalje rekavši Musku da to čini na sopstveni rizik. Praksa nije tako neobična u Nemačkoj, iako je na ovom nivou bez presedana.

 ”Musk preuzima rizik, to je ono što on radi, i založio se činjenicom da mu nikada neće reći da sruši zgradu, posebno kada je toliko poslova u pitanju”, kaže Klink, penzionisani geofizičar.

 Ovo su samo neki od primera i navoda da se odustane od projekta, ali će on definitivno ugledati svetlost dana.

The post U Nemačkoj nisu sigurni šta će dobiti otvaranjem Muskove Giga Fabrike appeared first on Automatika.rs.

Nova stajališta biće opremljena sistema koji imaju nezavisno solarno napajanje i baterije

 PetroSolar doo iz Novog Sada je odabran za taj posao zajedno sa preduzećima Petro-mont doo, Amkor doo, Telefon inženjering doo i Like Line doo. Ponuda je iznosila 136.700 evra bez poreza na dodatnu vrednost (PDV-a).

 Vlasti grada Niša su otkrile da će za početak biti instalirana 23 komada ovih sistema. Pametna stajališta uključuju LED osvetljenje i 4G vezu s internetom, za koju je planirano da bude besplatna. Svaka jedinica ima tri punjača za mobilne uređaje. Konzorcijumov ugovor s gradskim vlastima ističe na kraju godine. Po odredbama iz tog dokumenta, moguće su dodatne porudžbine.

  U direkciji kažu da razmatraju mogućnost da se montiraju displeji koji će pokazivati procenu vremena do dolaska prevoza.

The post Grad Niš dobio pametna autobuska stajališta appeared first on Automatika.rs.

 Državna energetska kompanija Hrvatska elektroprivreda (HEP) okončala je probni rad svoje ostrvske solarne elektrane od 3.5 MW i obeležila početak redovnog snabdevanja strujom. Baterija za skladištenje struje je prva u zemlji do 1.44 megavat-sata.

Investicija vredna 4,15 miliona evra

 Sistem na Visu se sastoji od 11.200 modula od po 340W. Vredan je 4,15 miliona evra. HEP je namenio skoro dve milijarde evra za ulaganja do 2030, od čega je polovina za nove kapacitete proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

 Inženjeri firme Končar su podigli solarnu elektranu pre roka. U nju ulazi pet invertora nominalne snage po 720 kilovat-sati i upravljački sistem SCADA. Srednjenaponska mreža je dugačka 5,2 kilometra. Za nadzor je bio zadužen Fractal iz Splita.

 Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj, koja će struju prodavati bez podsticaja, pojačala je nivo samoodrživosti udaljenog jadranskog ostrva, budući da je snabdevanje vodom već rešeno korišćenjem bunara. Vis je povezan podmorskim strujnim kablom sa Hvarom.

Predviđena godišnja proizvodnja zadovoljava potražnju lokalnih domaćinstava

 Neintegrisano solarno postrojenje je konstruisano za godišnji učinak od pet gigavat-sati, što odgovara potrošnji 1.600 lokalnih domaćinstava, po podacima iz HEP-a. Lokalna samouprava je učestvovala u projektu.

 Sistem za skladištenje struje će biti posebno koristan mimo turističke sezone. Ostrvo ima 3.600 stanovnika, ali broj ljudi se leti uveća nekoliko desetina puta.

 Solarna elektrana Vis Hrvatske elektroprivrede prostire se na 5,7 hektara na Griževoj glavici pored sela Žena Glava.

The post Ostrvo u Jadranskom moru postalo je energetski samoodrživo appeared first on Automatika.rs.

 S debljinom manjom od milimetra i masom ispod 0.5kg po kvadratnom metru, fleksibilni fotonaponski moduli su nova generacija materijala i imaju široku primenu, a mogu da se kombinuju s građevinskim materijalima. Nanotehnologija je omogućila da se tim uređajima, koji se proizvode putem trodimenzionalne štampe, može podešavati veličina i izgled. Oni mogu da pokriju mnogo veće površine nego statične i masivne varijante.

 Organic Electronic Technologies ili OET, koji potiče s Aristotelovog univerziteta u Solunu, jedina je kompanija aktivna u ovoj oblasti u Grčkoj i jedna od malo njih uopšte. Solarne ćelije treće generacije su poluprovodne i prave se u više boja.

 Fotonaponske ploče su uglavnom za fasade, ali na tržište dolaze i drugi standardizovani proizvodi. Štampani paneli mogu da se savijaju i sklapaju, tako da su mogućnosti brojne.

 Kompanija ističe da je nova tehnologija u skladu s novinama u zakonodavstvu Evropske unije u oblasti unapređivanja energetske efikasnosti u zgradarstvu. Organske fotonaponske (OPV) solarne ćelije mogu da pokriju staklenike i da se koriste u sistemima za grejanje i hlađenje.

 OET ne poriče da su pomenuta rešenja još uvek skupa, ali izražava optimizam da će rast proizvodnje dovesti do pada cena. Savitljivi solarni paneli se za sada upotrebljavaju za pilot-projekte. Ti nanotehnološki materijali mogu da se recikliraju.

 Opština Neapoli-Sikjes u Solunu nedavno je postavila prvo pametno autobusko stajalište s krovom opremljenim ovom tehnologijom. Korisnici na tom mestu mogu da pune mobilne uređaje. U toku je studija o mogućnostima uvođenja više takvih objekata.

 Firmine organske LED sijalice osvetljavaju stanicu. Među opcijama su WiFi ruteri i displeji sa vremenskom prognozom i vremenom prolaska vozila javnog prevoza.

 OET-ova nanotehnologija uključuje solarne panele na suncobranu na ležaljci, zajedno s malim frižiderom, kao i energetski autonomni portabl frižider i zamrzivač.

 U jednom projektu, firma je opremila Fiatov automobil krovnim fotonaponskim sistemom. OPV sistemi čak mogu da se ugrade u odeću radi proizvodnje struje i grejanja.

The post Nanotehnologija nam donosi nove, savitljive štampane solarne panele appeared first on Automatika.rs.

 Uz Perovskite sprej, za samo 5 minuta možete pretvorite bilo koju površinu iz vašeg domaćinstva u solarni panel! Antropogena emisija gasova sa efektom staklene bašte uzima maha, ali u toku je globalna trka za pronalaženjem novih načina za povećanje efikasnosti solarnih ćelija.

 Poslednjih nekoliko godina svedočimo neverovatnom padu cena solarnih panela, koji je učinio da energija dobijena od Sunca sada bude cenovno konkurentna onoj koja se dobija sagorevanjem uglja. Međutim, napreci na polju efikasnosti, iako značajni, nisu ispratili taj tempo.

 Kako bi solarna enegija u budućnosti postala jedan od dominantih izvora energije neophodno je da se poveća i efikasnost, i zato inženjeri i naučnici širom sveta rade na tom zadatku.

 Veoma uzbudljive vesti u poslednje vreme stižu nam od istraživača i kompanija koje koriste materijal pod nazivom perovskit, poluprovodnik čijom bi primenom efikasnost solarnih panela mogla da bude gotovo duplo veća nego što je danas.

The post Visokoefikasne solarne ćelije u spreju Perovskite appeared first on Automatika.rs.

 Peter Poulsen, iz DTU Fotonik, koji je i šef istraživačkog dela projekta, kaže da ispituju da li solarni paneli mogu biti obojeni bez narušavanja njihovih kvaliteta i performansi.

 Potrošnja energije u zgradama čini skoro 40% ukupne potrošnje energije u Danskoj, pa je integracija solarnih ćelija u građevinske materijale sve važnija kako bi ova zemlja postala nezavisna od fosilnih goriva do 2050.

Nova metoda bojenja

 Mnogo različitih metoda bojenja solarnih panela je već testirano u Danskoj i u celom svetu. Međutim, problem je u tome što bojenje može da smanji kapacitet solarnih panela da prihvate sunčevu svetlost, a da to spreče je i glavni zadatak naučnika i kompanija okupljenih oko ovog projekta.

 Kompanija Danish Solar Energy Ltd. razvila je novu metodu za proizvodnju obojenih solarnih panela koja podrazumeva postavljanje solarnih ćelija iza posebnog prozirnog filma. Ovaj film veoma malo utiče na njihove performanse, a može da se oboji u željenu boju. Cilj istraživanja je da se ova metoda usavrši, ističe Poulsen.

 Učesnici u ovom razvojnom projektu se nadaju da će na kraju imati novu vrstu solarnih panela koji se mogu prilagoditi različitim zahtevima većine zgrada i kupaca. Da bi novo rešenje zadovoljavalo i estetske standarde u projekat su uključene i arhitekte.

 Danska se ne može takmičiti u proizvodnji jeftinih solarnih ćelija, ali može da doprinese tehnološkim rešenjima za budućnost kada je reč o rešenjima za integrisanu gradnju. Poulsen kaže da ova zemlja ima jake kompanije i široko znanje koje od Danske može napraviti lidera u ovoj oblasti ako svi rade zajedno.

 Projekat je podržan od strane Programa za razvoj i demonstraciju energetske tehnologije (EUDP), koji predstavlja sistem javnih subvencija za podršku i razvoj novih energetskih tehnologija.

The post Solarni paneli u boji bez umanjenja performansi solarnih ćelija appeared first on Automatika.rs.

 Prvenstveno Termoelektrana Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike i u kom smeru može dalje da se razvija i napreduje.

Šta može biti problem?

 Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će konačno prestati da koristi ugalj (prema nekim informacijama, najkasnije do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju novim okolnostima u energetskom sektoru.

 Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW obezbeđuje oko 17% ukupne mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17% emisija CO2 u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj.

Koncept – Zadržati radna mesta i proizvodnju el. energije

 Cilj nije samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.

 Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.

 Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kada je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.

Rezultati

 Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja. Snaga solarne elektrane je povećana postavljanjem postrojenja od 20 MW na drugom iscrpljenom polju, koje je udaljeno 60 kilometara. U izgradnji je još 20 MW panela.

 Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

 Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

The post Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja appeared first on Automatika.rs.

 Ovaj jedinstveni projekat je rezultat saradnje kompanija Nissan, Eaton, BAM, The Mobility House i stadiona Johan Cruijff ArenA, uz podršku Amsterdamskog fonda za klimu i energiju (AKEF) i programa Interreg (Evropska teritorijalna saradnja).

 Sistem za skladištenje energije snage 3 megavata omogućava pouzdanije i efikasnije snabdevanje i korišćenje energije za stadion, njegove posetioce, okruženje i holandsku elektro-energetsku mrežu. Kombinovanjem jedinica za konverziju napajanja kompanije Eaton i ekvivalenta od 148 Nissan LEAF baterija, sistem za skladištenje energije ne samo da omogućava održiviji energetski sistem, već i novi životni vek za baterije električnih vozila.

 ”Zahvaljujući ovom sistemu za skladištenje energije, stadion će moći pametnije da iskoristi svoju održivu energiju i, kao kompanija Amsterdam Energy ArenA BV, moći će da trguje dostupnim skladišnim kapacitetom baterija.” izjavio je Henk van Raan, direktor inovacija na stadionu Johan Cruijff ArenA. ”Stadion ArenA ima obezbeđenu značajnu količinu energije, čak i tokom nestanka mrežnog napajanja. Zahvaljujući tome, on će doprineti stabilnosti holandske elektro-energetske mreže. Stadion Johan Cruijff ArenA predstavlja jedan od najodrživijih stadiona na svetu i prednjači u uvođenju pametnih inovacija kao što je ovaj jedinstveni sistem za skladištenje energije.”

 ”Sistem za skladištenje energije koji se koristi na stadionu Johan Cruijff ArenA predstavlja demonstraciju stručnog rada kompanije Eaton u rešenjima za upravljanje električnom energijom.” izjavio je Frank Campbell, predsednik, Corporate and Electrical EMEA pri kompaniji Eaton. ”Dizajnirali smo specifičan sistem za skladištenje energije da bismo zadovoljili potrebe stadiona Johan Cruijff ArenA. To je podrazumevalo projektovanje električnih komponenti za napajanje, integraciju baterijskih modula za električna vozila i ugradnju inovativnog rešenja u postojeću infrastrukturu stadiona. Izuzetno sam ponosan na ostvareni rezultat i raduje me što vidim da je stadion Johan Cruijff ArenA sada efikasniji u energetskom pogledu i da upravlja svojom energijom na način koji je održiv, bezbedan i pouzdan.”

Fleksibilni skladišni kapacitet:

 Sistem za skladištenje energije igra važnu ulogu u ravnomernoj raspodeli električne energije u skladu sa energetskim potrebama stadiona Johan Cruijff ArenA. Ukupan kapacitet skladišnog sistema je 3 megavata(3 MW), što je dovoljno za snabdevanje nekoliko hiljada domaćinstava. Ovaj kapacitet takođe omogućava da se energija koju proizvode 4200 solarnih ploča koje se nalaze na krovu stadiona ArenA skladišti i koristi optimalno. Sistem za skladištenje energije obezbeđuje rezervno napajanje, smanjuje potrebu za upotrebom dizel generatora i omogućava rasterećenje elektro-energetske mreže ublažavanjem naglih promena opterećenja koji se javljaju tokom koncerata.

Amsterdam Innovation Arena

 Novi sistem za skladištenje energije stadiona i povezana kompanija, Amsterdam Energy ArenA BV, predstavljaju konkretne rezultate programa inovacije kojim upravlja Amsterdam Innovation Arena, a u okviru kog obrazovne institucije i instituti, vlade i kompanije kao što su BAM, Nissan, Eaton i The Mobility House rade na tome da osmisle stadion budućnosti.

 Stadion i područje koje ga okružuje funkcionišu kao živa laboratorija; centralna tačka za testiranje inovacija u praksi. Inovativni koncepti i ideje, kao i dokazana rešenja na polju izgradnje stadiona, upravljanja i korišćenja će naći svoju primenu na stadionima, sportskim i rekreativnim područjima širom sveta koristeći iskustva koja nudi Johan Cruijff ArenA International. Partneri u projektu Amsterdam Innovation Arena su: Stadion Johan Cruijff ArenA, Gradsko veće Amsterdama, Amsterdam Smart City, TNO, KPN, KPMG, Huawei, Microsoft, Signify, Nissan, Eaton, Honeywell i BAM.

Stadion Johan Cruijff ArenA

 Stadion Johan Cruijff ArenA je veoma važna karika u samom vrhu međunarodnih, višenamenskih stadiona. To je matični stadion fudbalskog kluba Ajaks i pozornica za holandski nacionalni tim, velike koncerte, plesne događaje i poslovne sastanke. Stadion Johan Cruijff ArenA godišnje ugosti više od dva miliona posetilaca. Stadion Johan Cruijff ArenA je mesto na kom je iskustvo posetilaca najvažnije. Zajedno sa partnerima, stadion Johan Cruijff ArenA nudi vrhunske usluge,  objekte i osoblje konstantno radi na stvaranju optimalnih uslova za savršeni doživljaj posetilaca unutar stadiona i izvan njega.

The post Sistem za skladištenje energije snage 3 megavata na stadionu Johan Cruijff ArenA počeo je sa radom appeared first on Automatika.rs.