Portfolio kompanije obuhvata proizvodnju vetrogeneratora različitih profila: sinhronih i asinhronih generatora opsega snage od 1,5 do 4,5 MW, sa namotanim, kaveznim i rotorom od permanentnih magneta, kao i generatora sa niskim naponom 6 kV, dok je od 2018.godine u fabrici započeta montaža generatora sa visokim naponom 13 kV.

 Zahvaljujući kvalitetu, poštovanju rokova isporuke, procedura i standarda, uz stalne inovacije u proizvodnji, fabrika beleži konstantan rast porudžbina, a da startegija kretanja rasta daje konkretne rezultate govori i podatak da je od kraja 2016. pa do početka 2020. proizvedeno 5.000 generatora, dok se na nedeljnom nivou u fabrici proizvede oko 50 generatora.

 Uz konstantan rast izvoza, fabrika koja uspešno posluje od 2003.godine u okviru Slobodne zone Subotica, spada u jedne od najvećih izvoznike iz Srbije.

 Tokom trajanja vanrednog stanja, proizvodnja u fabrici je radila sve vreme, pridržavajući se svih propisanih mera zaštite zaposlenih na radnom mestu i radnoj okolini. Poštujući preporučene mere, fabrika je uspela da sačuva zdravlje svojih zaposlenih i sva radna mesta, kao i da isporuči porudžbine kupcima.

The post Siemens fabrika proizvela više od 25.000 generatora appeared first on Automatika.rs.

 Takođe, prema izvorima Međunarodne agencije za energiju (IEA), očekuje se da će ova zemlja proizvoditi čak 21 GW energije više između 2019. i 2024.godine, dostižući ukupno snagu oko 63 GW. Jedine četiri evropske zemlje, za koje se predviđa da će imati veći kapacitet obnovljivih izvora energije od Turske u 2024.godini jesu Nemačka, Francuska, Španija i Italija.

 Turski solarni kapacitet povećaće se za oko 198% – 10GW do 2024.godine, od čega će 3,7 GW doći iz distributivnih sistema, odnosno sa krovova. Ova država je na kraju 2018. godine imala kapacitet da proizvede 5,1 GW putem solarnih sistema, od čega je svega 0,5 GW dolazilo iz distributivnih sistema.

Kapacitet vetroelektrana u Turskoj će značajno doprineti ukupnom rastu, sa predviđenim porastom sa 5,9 GW na 12,9 GW do 2024. godine. Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o Turskoj u pogledu širenja EU, država je ostvarila dobar napredak u sektoru obnovljivih izvora energije, kao i energetske efikasnosti.

 Na globalnom nivou, energija iz obnovljivih izvora doživeće porast od 50% što iznosi 1,200 GW i ukupno će se proizvoditi 3,700 GW do 2024. godine. Ovom porastu doprineće, kao glavni pokretači rasta, solarne fotonaponske instalacije na kućama, zgradama, fabrikama… navodi IEA.

 Na kraju 2018. godine ukupan obnovljivi kapacitet na svetu bio je nešto preko 2500 GW. Kina nastavlja da nosi titulu svetskog lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, sa projektovanim porastom od 730 GW na kraju 2018.godine, dok 1,219 GW se očekuje do kraja 2024.godine. Iza nje dolaze SAD, sa porastom od 411 GW, zatim Indija sa 235 GW.

The post Turska povećava kapacitete OIZ i plasira se na 5.mesto u Evropi appeared first on Automatika.rs.

 ABB je realizovao značajnu isporuku inženjerskoj kompaniji Energotehnika Južna Bačka.  Predmet isporuke bilo je srednjenaponsko gasom izolovano rasklopno postrojenje (GIS) i predstavlja deo ABB-ove neprekidne ekspanzije globalnog partnerskog programa OEM (Original Equipment Manufacturer) proizvodnje razvodnih ormana.

 ABB je isporučio srednjenaponske ćelije iz familije ZX, koje su instalirane u trafo stanici 33/220kV u sastavu vetroparka Kovačica. Kovačica je jedan od najvećih vetroparkova u Srbiji, koji je u potpunosti operativan. To je potpuno nova, moderna elektrana u Srbiji u kojoj se energija dobija iz obnovljivih izvora. Vetropark se sastoji od 38 turbina ukupnog potencijalnog kapaciteta snage od 104.5MW, a nalazi se u Vojvodini, jednoj od  najpovoljnijih oblasti u Srbiji što se tiče vetropotencijala.

 ABB-ov obim isporuke predstavljali su standardni delovi gasom izolovanog postrojenja tipa ZX0.2 i Relion® zaštitni releji iz serije 620. Srpska inženjerska kompanija Energotehnika Južna Bačka, u svojim pogonima, prilagodila je niskonaponske odeljke ćelija u skladu sa konačnim specifikacijama krajnjeg korisnika.

 ABB već poseduje veliki broj dugoročnih partnerstava sa OEM i proizvođačima razvodnih ormana u Evropi i širom sveta. Partnerska mreža dodatno ubrzava ekspanziju ABB-ovih tehnologija i rešenja koja su usmerena na korisnike na lokalnim tržištima kroz renomirane kompanije koje su lideri u industriji.

 „Ove godine smo dodatno ojačali i proširili naš partnerski program u Evropi“, izjavio je Alessandro Palin, Direktor poslovne linije Distributivnih rešenja u okviru poslovne jedinice Elektrifikacija. „Proverene tehnologije ABB-a u kombinaciji sa lokalnom podrškom našim korisnicima nude rešenja za bezbedne, pametne i pouzdane distributivne mreže električne energije.“

ABB d.o.o.

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Pouzdano napajanje vetroparkova uz ABB appeared first on Automatika.rs.

 Francuska kompanija NewWind je odlučila da poradi na tom estetskom problemu i osmislila izum koji se zove ”Vetreno drvo”. Kao što možete da pretpostavite, u pitanju je čitav niz vetroturbina postavljenjih tako da liče na drvo, za zapravo predstavljaju listove. Svako drvo ima 72 ”lista” koji su zapravo male vetrenjače. Ove turbine imaju vertikalnu osu u sebi.

 Obzirom da svaki list-vetrenjača ima malu masu, oni mogu da generišu snagu čak i iz laganog povetarca. Na ovakav način ”Vetreno drvo” može da stvara električnu energiju oko 280 dana u godini. Ukupna izlazna snaga, kroz sve 72 turbine procenjuje se na 3.1 kW. Standardne, znatno veće turbine, proizvode mnogo veće količine energije, ali im je za to potrebna i znatno veća snaga vetra, što samimtim znači da rade mnogo manji broj dana u godini.

 Sa svojom visinom od 11 metara i 8 metara prečnika, ”Vetreno drvo” otprilike je veličine pravog drveta. Mogu da prođu i kao dekorativne skulpture u urbanim područijima. Drvo je u potpunosti izgrađeno od čelika, a iz NewWind-a kažu da potpuno tiho radi, ne proizvodi buku kao velike vetrenjače. Svi kablovi su generisani i zatvoreni unutar čelične konstrukcije. Cena je manja od nešto 30.000 €, ali svojim radom, može da se otplati kroz par godina.

The post Postavljanje vetrotubrina u urbanim područjima postaje stvarnost appeared first on Automatika.rs.

 Džinovska turbina, koja se nalazi u blizini obale Østerild, u Danskoj, postavlja nove standarde u proizvodnji vetrene energije. ”MHI Vestas” obalske vetrenjače, koje se nalaze su u vlasništvu Vestas Wind Systems i Mitsubishi Heavy Industries predstavile su prototip koji proizvodi 9 megavati krajem 2016. godine. Vetroturnina pod nazivom ”V164-8.0 MW” je najbliža ovoj verziji i proizvodi skoro 8 megavati energije.

 Prvog decembra, mašina je proizvela 215,999,1 kWh za 24 sat, što je tada bio novi rekord za obalske vetroturbine. S obzirom na veliki uspeh ovog testa, kompanija se nada da će povećati proizvodnju energije za svoje kupce, ali sa manje turbina i po nižoj ceni.

 Poput ostalih modela, i ”V164-8.0 MW” je zaista impresivan prizor. Svaka od tri lopatice koje ima, dugačka je 80 metara, što je dužina otprilike kao kada bismo poređali devet gradskih autobusa, jedan iza drugog. Lopatice dosežu oko 35 tona po komadu, i zauzmaju ukupno površinu od 21,25 kvadratnih metara. Središte je visoko 140 metara, a kada je lopatica potpuno u ravni sa središtem, doseže visokinu čak do 220 metara.

 Danska nastavlja da bude lider u oblasti obalske proizvodnje vetrene energije. U 2015. godini, energijom vetra zadovoljene su sve energetske potrebe na nivou države. Bez obzira na to impresivno dostignuće, ovo je i dalje mala industrija u Evropi, i to će biti još dugi niz godina, dok energija vetra ne bude rešavala sve naše probleme (posedno u SAD-u, gde se ova industrija tek razvija). Tako efikasna i čista energija, poput energije vetra, mala je verovatnoća da će moći da sruši solarnu energiju, koja je znatno uzela maha, posebno u SAD-u, Kini i Bliskom Istoku. Ipak, uz poslednji oboren rekord u Ginisovoj knjizi rekorda, energija dobijena od vetra ima veliki potencijal.

The post Danska vetroelektrana oborila rekord proizvodnje električne energije appeared first on Automatika.rs.