Svi projekti Archives - Automatika.rs

Kako povezati el.šporet na trofazni ili monofazni priključak?

Marko Nikolić — Wed, 09 Nov 2022 09:30:19 +0000

Ne znam koliko ste upoznati ali kad kupujete el.šporet tj. štednjak on dolazi bez naponskog kabla. Sećamo se da su ranije šporeti uglavnom bili povezani na trofazni priključak. Svaka kuća ili stan je imala u kuhinji po jedni trofaznu utičnicu i u dnevnoj sobi, za TA peć. E sad da kažemo da je to nešto iz prošlog veka nećemo mnogo ni slagati. Sada je gotovo retko naći trofazne utičnice u stanu. Tako i sad dobijamo električni šporet bez kabla, koji korisnik na kraju kupuje sam u zavisnosti koji priključak ima.

Evo jednog onako na prvi pogled banalnog ali može se reći i korisnog uputstva kako da povežemo električni šporet na monofazni ili trofazni priključak. Jer se može desiti da uputstvo se vremenom odlepilo, izbledelo, a majstora ne možete naći, a vi se selite u stan stan gde sad više nemate trofaznu na koju je bio priključen pa morate promeniti na monofaznu, itd.

Na slici br.1 je prikazana šema povezivanja na monofazni priključak, napon od 220-240V i na trofazni 380-415V. Priključak je zastićen odgovaraćim kućistem.

Slika br.1 Šema povezivanja na jednu ili tri faze

Predlog je ako ima mogućnosti obavezno povezati na tri faze, jer jedna se koristi za rernu a druge dve za ringle. Ukoliko je opcija samo monofazna onda dolazi do sporijeg rada tj. slabijeg ako se koriste više rignli istovremeno i rerna.

Preporuka je koristiti silikonski kabl, preseka 5×2.5mm2 kod trofaznog povezivanja.

Slika br.2 Povezivanje na tri faze, napon 380-415V

Kod monofaznog povezivanja preporuka je koristiti silikonski kabl, preseka 3×2.5mm2. Kod monofaznog povezivanja potrebno je priključke za sve dve faze spojiti kratkospojnicima koji uglavnom dolaze od strane proizvođaca ili ih napraviti, i onda spojiti to sve na jednu. Šemu povezivanja videti na slici br.3

Slika br.3 Povezivanje na jednu fazu, napon 220-240V

Nakon povezivanja zatvoriti kućište poklopcem i vaš el.sporet je spreman za upotrebu.

The post Kako povezati el.šporet na trofazni ili monofazni priključak? appeared first on Automatika.rs.

Kako napraviti jednostavan LED reflektor

Marko Nikolić — Sun, 27 Apr 2014 22:00:00 +0000

U fotografiji i kinematografiji, reflektor predstavlja improvizovanu ili specijalizovanu reflektujuću površinu koja se koristi za preusmeravanje svetlosti ka datom predmetu ili sceni. Sledi uputstvo za izradu reflektora za fotografiju sastavljenog od LED dioda koji radi na naizmeničnu struju, što je dosta jeftinije rešenje jer ovde neće biti problema sa baterijama.

Potrebni delovi

60 – ekstra svetlih, belih LED dioda od 8 mm
1 – AC transformator 220 V na 12 V na 2 A
4 – 1N4007 dioda za bridge pretvarač
1 – ON/OFF prekidač
Žice, lemilica, zidni utikač, alat itd.

Stari reflektor

Potreban je stari reflektor, sačinjen od halogenih cevi, koji može da poslužiti kao osnova za LED diode.

Slika br. 1: Reflektor sa halogenom cevi

Električno kolo

Ovde ćemo formirati serijsko/paralelnu LED matricu od tačno 60 dioda tj. 10 paralelnih redova sa 6 dioda.

Slika br. 2: Šema povezivanja dioda i ostalih komponenata

Proračun reflektora

Izlaz transformatora bez opterećenja iznosi 14.4 × 1.4 = 20.16

20.16 / 3.5 = 5.76 ili 6 LED dioda u jednom redu. LED dioda od 8 mm na naponu 3.5V daje struju od 30mA, tako da je moguće staviti 2000/30 odnosno 66.6 redova.

Ili 66.6 × 6 = ukupno 399.6 LED dioda (zaokruženo na 400).

Napajanje

AC transformator 220 V na 12 V na 2A se pričvršćuje na dršku reflektora sa svojim sopstvenim PVC kućištem. Time se dobija 2A jednosmerne struje što je sasvim dovoljno za LED diode. Transformator od 2A se koristi jer ako jačina svetla nije adekvatna mogu se dodati još dva panela od 60 LED dioda sa obe strane reflektora. Tada će ukupno biti 60 × 3 tj. 180 LED dioda što je i više nego dovoljno.

Slika br. 4: Slika sa dodatnim panelima

Slika br. 5: Izgled starog i novog reflektora

Na slici br. 5 se može videti kako zameniti stari reflektor koji troši dosta energije novim, modernim LED osvetljenjem, odgovarajućim za potrebe fotografije.

The post Kako napraviti jednostavan LED reflektor appeared first on Automatika.rs.

Kako da sami napravite PLC?

Miloš Jurošević — Tue, 26 Mar 2013 23:00:00 +0000

PLC (Programabilni Logički Kontroler) predstavlja osnovni uređaj u automatizaciji, bez kog se ne može zamisliti nijedna ozbiljnija automatizovana mašina. Ovde će biti prikazan projekat, koji se može doraditi i unaprediti, kako bi i Vi sami mogli da napravite svoj PLC. Ovaj PLC je zasnovan na ATmega8 mikrokontroleru, a sadrži između ostalog osam ulaza i četiri izlaza, PWM generator, releje, tranzistore i druge neophonde komponente, o čemu će biti više reči dalje u tekstu.

Uređaj sadrži po jedan AD konvertor i PWM generator. Kako bi se proširila memorija dodat je ISP (I2C) EEPROM. Na izlazu uređaj koristi releje, kako bi mogao da prekida i jednosmerne i naizmenične veličine. Kod pravih PLC-ova tranzistori se koriste za jednosmerne veličine, triaci za naizmenične veličine, a releji za opšte namene (AC/DC).

Uglavnom kod svih PLC-ova, ulazni signal je galvanski odvojen od procesorske jedinice pomoću optokaplera. Tako će biti i kod ovog PLC-a. Prilikom korišćenja PLC-a, često se meša više različitih izvora napajanja. Pošto procesorska jedinica ima svoj napajački deo, ne bi bilo dobro da ulazni signali, koji potiču sa drugih napajanja dođu do procesora. Zato je bitno galvansko odvajanje. Osnovne karakteristike ovog PLC-a su:

Napon na pajanja: 7 – 12 VDC
Potrošnja struje: 400 – 500 mA
Ulazni napon (V_in): 4 – 6 VDC
Izlazni napon (V_out): 120 VAC ili 24VDC
Maksimalna izlazna struja: 0,5 A pri 120 VAC, 1 A pri 24 VDC
Maksimalna izlazna snaga: 30 W

Hardverska realizacija

Šema uređaja (koju možete preuzeti na kraju teksta) je veoma jednostavna, te neće biti detaljno analizirani svi njeni segmenti. Analiziraćemo samo ulazna i izlazna kola.

Šema ulaznog kola PLC-a prikazana je na slici 1. Ulazni signali se vezuju na priključak označen kao “INPUT TERMINAL BLOCK”, dok se priključak obeležen kao “INPUT1” povezuje sa mikrokontrolerom. LED10 je LE dioda koja signalizira da je prisutan ulazni signal. Otpornik R11 ograničava struju kroz LED10 i kroz LE diodu optokaplera. Ukoliko ulazni signal nije prisutan, tranzistor je u zakočenju, te struja kroz njega ne prolazi. U tom slučaju Vcc napon se preslikava na pin mikrokontrolera. Pri postojanju ulaznog signala, LED u optokapleru aktivira tranzistor, te se preko njega pin mikrokontrolera povezuje sa GND. Znači, pri postojanju signala na ulazu u kolo (logička 1), mikrokontroler detektuje logičku nulu i obratno, kada nema signala na ulazu (logička 0), mikrokontroler detektuje logičku 1. Otpornik R11 od 330Ω je odabran za napon ulaznog signala od 5V. U slučaju potrebe za drugačijim naponskim nivoom, potrebno je promeniti ovaj otpornik.

Slika 1. Električna šema ulaznog kola PLC-a

Izlazno kolo je krajnje jednostavno. Kao što smo već napomenuli, u pitanju je relejni izlaz (slika 2). Špulna releja se aktivira pomoću tranzistora. Dioda D1 treba da zaštiti tranzistor od struje indukovane u špulni releja, u momentu isključivanja tranzistora. LED1 sa otpornikom R13 signalizira prisustvo izlaznog signala, dok otpornik R1 ograničava struju baze tranzistora.

Slika 2. Električna šema izlaznog kola PLC-a

Izgled ploče gotovog PLC-a prikazan je na slici 3. Ovako napravljen uređaj treba spakovati u odgovorajuću kutiju i on je spreman za upotrebu.

Slika 3. Izgled gotovog uređaja

Softver

Softver zavisi od mesta primene samog PLC-a, te se njime ovde nećemo baviti. U nastavku biće dat primer upotrebe PLC-a za upravljanje novogodišnjim lampionima.

Kompletnu električnu šemu uređaja, izgled PCB-a, kao i primer firmware-a možete preuzeti ovde.

The post Kako da sami napravite PLC? appeared first on Automatika.rs.

Očitavanje pozicije PS/2 miša pomoću AVR mikrokontrolera

Miloš Jurošević — Tue, 04 Sep 2012 22:00:00 +0000

U ovom projektu prikazaćemo vam kako da iščitavate poziciju PS/2 miša pomoću AVR mikrokontrolera. Kompletan kod je komentarisan i dostupan za download na kraju teksta. Kod je pisan za ATmega8535, ali se lako može prilagoditi drugim AVR kontrolerima. Sa svim interakcijama miša se upravlja iz while(1) petlje. Veoma interesantna primena ovog projekta bio bi pokušaj da se napravi navigacija robota upotrebom jednostavnog i jeftinog PS/2 ili USB optičkog miša.

Naravno, miš uvek možete koristiti na konvencionalne načine za pozicioniranje u meniju vašeg uređaja i sl. U ovom primeru sve registre miša iščitavamo koristeći funkciju loop1(). To su registri:

mstat registar
x buf registar i
y buf registar

Kako biste mogli da koristite ovaj primer, postavite pullup otpornike na sledeće pinove mikrokontrolera:

CLK PORTD.2
DATA PORTD.3

Zatim ove pinove, kao i napajanje Vcc (+5V) i GND povežite sa konektorom miša na način prikazan na slici 1.

Slika 1. Konektor PS/2.

Standardni PS/2 miševi šalju informacije o kretanju i pritisnutim tasterima kroz paket od tri bajta, čiji šematski prikaz je dat na slici 2.

Slika 2. Šematski prikaz paketa podataka koje miš šalje host uređaju.

Kompletan projekat sa source kodom, pisan u C jeziku, kompajliran u CodeVision for AVR kompajleru možete preuzeti sa linka na kraju teksta. Ovde ćemo dati neke komentare samog koda. Inicijalizacija miša se vrši pozivanjem funkcije mouse_init(). Kao što smo već napomenuli, funkcija loop1() čita sve relevantne registre miša. Nakon toga dolazi while(1) petlja u kojoj se sve ponavlja. Trenutna pozicija miša se računa jednostavnim sumiranjem podataka dobijenih nakon svakog iščitavanja registra relativnog pomeranja.

Prvo ćemo objasniti šta miš detektuje. Koristili smo optički miš. Svakki miš ima svoju rezoluciju. Ova rezolucija predstavlja broj tačaka koje će miš izmeriti pri pomeranju od jednog inča. Na primer, miševi sa rezolucijom 1200dpi će poslati približno vrednost 1200 kada ga pomerimo za jedan inč.

U nastavku ćemo prikazati rezultate testa. Testirana su tri različita miša. Iznenađujuće, sva tri su reagovala na drugačiji način.

Prvi miš je davao informaciju o kretanju sa rezolucijom 1, što je značilo da u zavisnosti od pravca kretanja on daje vrednost +127 ili -127 po očitavanju (za obe ose, x i y). Ovaj miš se ponašao kao da se kod njega stalno dešavao overflow. Naravno, ovo je vrlo nezgodno jer bismo morali izuzetno često da iščitavamo podatke što bi veoma opteretilo mikrokontroer. Snimak rada ovog miša prikazan je na sledećem video klipu.

Drugi miš koji je korišćen je radio kao što se i očekivalo. On je davao tačan broj tačaka pomeraja. To znači da smo morali da napravimo jedno očitavanje pre nego što se miš pomeri za 127 tačaka. Posle toga, dolazi do overflow-a pa gubimo apsolutnu poziciju miša. Na ovaj način je moguće iščitavati miš mikrokontrolerom. Rad ovog miša prikazan je na sledećem klipu.

{youtube}AdLm9-k7qtw{/youtube}

Treći miš se pokazao kao najbolji za praćenje apsolutnog pozicioniranja pomoću mikrokontrolera. Ovaj miš zapravo ima interni bafer koji pamti tačan broj tačaka za koliko se miš pomerio, čak iako je broj tačaka pomeraja veći od 127. Pri očitavanju, on daje tačan broj tačaka pomeraja ako je on manji od 127. Ako je pomeraj između dva očitavanja veći od 127 on prikazuje broj 127 i oduzima 127 od zapamćenog pomeraja. Ovo znači da ako je proj tačaka pomeraja bio npr. 264, u naredna dva očitavanja ovaj miš će poslati 127, a u trećem očitavanju 10 (127+127+10=264). Ovo je pokazano na video klipu koji sledi.

{youtube}YDmk5CibuVE{/youtube}

Kompletan Codevision projekat sa source kodom pisanim u C-u za AVR mikrokontroler ATmega8535 možete preuzeti ovde.

Izvor: Electronics-base.com

The post Očitavanje pozicije PS/2 miša pomoću AVR mikrokontrolera appeared first on Automatika.rs.

Napravite USB to RS232 adapter upotrebom FTDI čipa

Miloš Jurošević — Tue, 28 Aug 2012 22:00:00 +0000

Većina mikrokontroler divelopera za debagovanje i upravljanje uređajima koriste serijsku komunikaciju preko računara ili nekog drugog uređaja. Protokol koji je najčešće korišćen u ovu svrju je RS232. Pre desetak godina, svaki PC računar bio je opremljen serijskim portom, ali danas je situacija nešto drugačija. Velika većina laptop računara ga nema, a sreću se i desktop računari koji ne poseduju ovaj port.

Kao rešenje ovog problema, pojavio se USB to RS232 adapter (ili USB to Serial). Nažalost, nisu se svi adapteri pokazali kao upotrebljivi. Najčešći problem predstavljaju drajveri i nekompatibilnost. Inače, ovi adapteri su prilično skupi, ako uzmemo u obzir male dimenzije PCB-a sa svega nekoliko komponenti.

Najpopularniji USB to Serial adapteri su bazirani na FTDI čipu. Kompanija FTDI je specijalizovana u proizvodnji čipova za konvertovanje periferija ka USB protokolu i imaju 20 godina iskustva u tom polju. Ako kupite ili sami napravite vaš uređaj, baziran na FTDI čipu, na njihovom sajtu možete pronaći sve potrebne drajvere i softver za konfigurisanje čipa.

Ovom prilikom ćemo vam pokazati kako da rukujete sa čipom iz serije označene kao FTD232RL. Detaljne instrukcije možete pronaći na sajtu proizvođača ili klikom ovde.

Šta treba da znate o ovom čipu? Ako želite da napravite adapter, pratite našu šemu. Ako vam je pak potrebno nešto složenije, čitajte uputstvo. Ova serija čipova ima ugrađenu EPROM memoriju, koja može biti konfigurisana. Konfigurisanjem možemo promeniti funkcije pinova CBUS0 – CBUS4 i neke druge stvari koje ćemo objasniti kasnije. Tabela koja sledi pokazuje moguće funkcije pinova koji se mogu konfigurisati. Mi ćemo koristiti CBUS0 i CBUS1 da uključujemo LE diode, kojima ćemo prikazivati promene na TXD i RXD signalnim linijama. Ovo su standardne funkcije ovih pinova, kada kupite čip.

Naša ideja je bila da napravimo USB to Serial adapter. Ali u praksi nam je često potrebno direktno povezivanje na mikrokontroler, bez konvertorskog nivoa (MAX232). Ideja je da se koriste džamperi za podešavanje operacije konverotvanja. Pošto upotreba mikrokontrolera sa napajanjem od 3.3V raste, unutrašnji LDO (low drop out) naponski regulator, ugrađen u čip, je korišćen za generisanje odgovarajućih naponskih nivoaza TxD i RxD signalne linije. Džamperi se koriste za odabir odgovarajućeg nivoa signalne linije. Detaljna šema je prikazana na slici 1.

Slika 1. Električna šema uređaja

Ceo uređaj se napaja sa USB porta. Takođe, moguće je napajati i druge uređaje, ali samo sa strujom koja neće pokrenuti zaštitu ugrađenu u USB portu. Ova struja ne može biti veća od 100mA, ali sa softverom za konfiguraciju može biti postavljena na maksimalnih 500mA.

Za konfigurisanje EPROM memorije koristi se MProg 3.5 softver. Možete ga preuzeti ovde. Kao što vidite na slici 2, možete konfigurisati puno stvari na FTDI čipu. Možete postaviti maksimalnu struju koju uređaj može da povuče, možete promeniti ime koje će se prikazivati kada se uređaj poveže sa PC računarom prvi put itd. Kada napravite bilo koju izmenu na EPROM-u čipa, uređaj će biti prepoznat na drugačijem COM portu nego prethodni put, pa nemojte zaboraviti da podesite vaš Terminal softver.

Slika 2. Konfigurisanje EPROM-a

I na kraju, pogled na konverter (slika 3). FTDI čip je sa donje strane PCB-a.

Slika 3. Izgled gotovog uređaja

Električnu šemu, PCB i slike možete preuzeti ovde.

Izvor: Electronics-base.com

The post Napravite USB to RS232 adapter upotrebom FTDI čipa appeared first on Automatika.rs.

Prekidač aktiviran zvukom

Miloš Jurošević — Tue, 21 Aug 2012 22:00:00 +0000

Sa ovim prekidačem, aktiviranim zvukom, možemo upravljati različitim uređajima. Na primer, uređaj se može podesiti tako da reaguje na zvuk kucanja o vrata ili pljeskanja rukama i da na taj način uključuje sijalicu. Svetlo bi se isključilo automatski, posle nekoliko sekundi.

Ovaj zvukom aktiviran prekidač pokazuje kako da napravite podesivi referentni napon od 0 do 100mV. Koristićemo 10kΩ potenciometar, 5kΩ otpornik i +15V izvor kako bismo generisali pogodan visoko podesivi napon 0-10V. Zatim povezujemo 100:1 razdelnik napona koji spušta napon opsega 0-10V na željeni napon opega 0-100mV. Izvor signala Ei predstavlja signal sa mikrofona, a na izlaz uređaja povezan je alarm.

Slika1. Električna šema uređaja.

Bilo kakav šum će proizvesti AC napon na mikrofonu. Prva pozitivna oscilacija sa Ei na operacionom pojačavaču (Slika 1), veća od Vrefdovodi Vo na +Vsat. Dioda sada provodi strujni impuls od 1mA na gejt SCR-a (Silicon-Controled Rectifier). U početnim uslovima, anoda i katoda SCR-a se ponašaju kao otvoreni prekidač. Strujni impuls čini SCR otvorenim. Audio ili vizuelni alarm su sada aktivirani. Alarm će biti uključen, jer kada se SCR jednom aktivira, on provodi dok se anoda i katoda ne otvore.

The post Prekidač aktiviran zvukom appeared first on Automatika.rs.

Alarm aktiviran dodirom

Miloš Jurošević — Wed, 25 Jul 2012 22:00:00 +0000

U ovom projektu videćemo kako se može napraviti jednostavan alarmni sistem koji reaguje na dodir. Osnovu uređaja čini digitalni tajmer NE555. Uređaj ima dvostruko napajanje: može se napajati naizmeničnom strujom ili jednosmernom (iz baterije). Ovakav uređaj je veoma jednostavan za izradu u kućnim uslovima, a kako nema napona iz gradske mreže (230V), pogodan je za početnike.

Kolo se aktivira dodirivanjem bilo kog metalnog dela koji je povezan sa uređajem (na slici 1 to je deo označen kao “Touch Plate”). Na izlazu uređaja nalazi se relej pa pomoću njega možete pokretati bilo koji drugi izvršni organ (to čak ne mora biti ni sirena alarma niti svetlo za uzbunu). Električna šema data je na slici 1.

Slika 1. Električna šema uređaja.

Drugi relej koji se može videti na šemi služi za automatsko menjanje izvora napajanje. Kada je dostupno naizmenično napajanje uređaj se napaja odatle, bez obzira na bateriju. Kada nema naizmeničnog napajanja, relej menja stanje i uređaj se napaja iz baterije. Uređaj se može koristiti bilo gde: na metalnim ulaznim vratima, metalnoj kapiji, u vozilu itd.

The post Alarm aktiviran dodirom appeared first on Automatika.rs.

Jedinica za upravljanje nivoom tečnosti u rezervoaru

Miloš Jurošević — Wed, 11 Jul 2012 22:00:00 +0000

Ovo je jednostavan projekat u kome ćemo vam prikazati dva načina regulacije pumpe koja puni rezervoar sa vodom. Prvi način je zasnovan na upotrebi analognih komponenata, dok u drugom slučaju koristimo mikrokontroler. Projekat ima za cilj da prikaže osnovne metode jednostavnog detektovanja nivoa vode, upravljanja pumpom i davanja upozoravajućih signala o dostizanju određenog nivoa.

Motor pumpe je priključen direktno na sistem. Kada voda dostigne željeni nivo, motor se automatski isključuje. Šema uređaja prikazana je na slici 1. Start taster se koristi za pokretanje motora. CMOS IC4049 služi kao senzor vode. Potenciometrom od 470kΩ podešava se osetljivosti samog uređaja. Interesantna karakteristika ovog uređaja je da on radi bolje ako je rastojanje uređaja i rezervoara što duža (500 do 1000m), podešavanjem potenciometra. Dva otpornika od 100kΩ sprečavaju fluktaciju struje ka vodi.

Sliak 1. Šema uređaja.

Ako imate znanja iz programiranja mikrokontrolera možete probati da napravite ovaj uređaj i na drugi način. On radi kao i prethodna verzija projekta, osim što ima mogućnost alarma i blinkanja LE diode. Šema je prikazana na slici 2. Mikrokontroler (AT89C2051) predstavlja mozak čitavog uređaja i on upravlja svim željenim funkcijama. On prima signal sa kola IC4049 koji u ovom slučaju predstavlja senzor nivoa vode. Napajanje je obezbeđeno preko 12V/500mA transformatora regulisanog pomoću IC7805.

Slika 2. Šema uređaja sa mikrokontrolerom.

Kako sistem funkcionise? Kada se pritisne taster (SW) buzer proizvodi zvuk 2 sekunde, a potom relej zatvara kontakte, koji ostaju zatvoreni sve dok se rezervoar ne napuni. Za vreme punjenja rezervoara, LED blinka. Na kraju, kada se rezervoar napuni, buzer proizvodi zvuk koji označava da je rezervoar pun, a motor pumpe se gasi. Dva NPN tranzistora pokreću relej i buzer.

Slika 3. Izgled gotovog uređaja.

HEX file sa kodom za pomenuti mikrokontroler možete preuzeti ovde.

The post Jedinica za upravljanje nivoom tečnosti u rezervoaru appeared first on Automatika.rs.

Podesivi izvor napajanja 1.5V – 30V

Miloš Jurošević — Tue, 03 Jul 2012 22:00:00 +0000

U ovom projektu biće predstavljena šema jednog jednostavnog podesivog izvora napajanja baziranog na LM317T, integrisanom regulatoru napona u TO-220 kućištu. Ovo je izvor koji će zadovoljiti većinu potreba za jednosmernim napajanjem, elektroničara amatera. Izlazni napon, pomoću potenciometra R2, može biti podešen na bilo koju vrednost između 1.5 i 30V. Na ulaz ovog regulatora može biti doveden i jednosmerni i naizmenični napon, a da se pri tome (kod jednosmernog napona) ne mora voditi računa o polaritetu.

Ovo je posledica upotrebe greca na ulazu. Nivo ulaznog napona mora biti bar 2.5V viši od željenog izlaznog napona. LM317T može čak obezbediti i nešto veći izlazni napon od 30V, ali vam to neće biti potrebno za većinu amaterskih projekata. Naravno morate voditi i računa o kondenzatorima koji su predviđeni za rad do maksimalnog napona od 35V. Ako ispravljač budete koristili u režimima niske opterećenosti (do 12V pri 60mA) neće vam biti potreban hladnjak na LM317T. Ovaj regulator napona može da isporuči do 1.5A struje. Ako vam je to nedovoljno, umesto LM317T možete koristiti LM338T koji obezbeđuje maksimalnih 5A izlazne struje.

Slika 1. Električna šema regulatora.

Vrednost otpornika R1 može biti bilo koja između 120 i 1200Ω. Mi koristimo otpornik od 250Ω. Pad napona na ovom otporniku je 1.25V za bilo koju vrednost otpornika i to je ključna stvar za rad ovog regulatora. Napon od 1.25V je referentni napon za rad regulatora. Koja god struja da teče kroz R1, teče i kroz R2 i suma padova napona na R1 i R2 predstavlja izlazni napon. Formula po kojoj se proračunavaju elementi regulatora je:

Vout = 1.25(1+R2/R1) ili

R2/R1 = (Vout/1.25) – 1

Sada, ako znamo željenio izlazni napon Vout i znamo da je R1 250Ω, možemo izračunati R2. Ako utvrdite da vam je 5k potenciometar (koji koristimo kao R2) ne daje dovoljnu preciznost prilikom podešavanja izlaznog napona, možete koristiti ove formula kako biste podesili ova dva otpornika na “bolje” vrednosti.

Spisak komponenata:

The post Podesivi izvor napajanja 1.5V – 30V appeared first on Automatika.rs.

Napravite sami svoj robot koji prati liniju

Miloš Jurošević — Tue, 19 Jun 2012 22:00:00 +0000

U ovom projektu, videćete kako da napravite sami svoj “robot” (bolje reći autonomno vozilo) koji može samostalno da prati liniju tokom kretanja. Naše robotizovano vozilo će pokretati dva servo motora, biće nam potrebna dva točka, nešto “elektronike” i ploča na koju ćemo sve to postaviti. No krenimo redom.

Koristićemo servo motore jer su nam oni bili dostupni. Naravno možete koristiti i druge tipove motora, ako zadovoljavaju potrebe brzine i snage. Servomotore moramo najpre rasklopiti (slika 1), kako bismo iz njih izvadili upravljačku elektroniku. Potrebno je da ostavimo samo žice za napajanje motora. Vratite sve zupčanike, izuzev onog koji prenosi kretanje na potenciometar. Ovo treba uraditi kako bi se omogućio pun opseg kretanja. Zatim treba sastaviti motor.

Slika 1. Rasklopljen servo motor

Robot se sastoji iz dva dela (slika 2). Prvi deo predstavlja “telo” robota, na koje se postavljaju motori, točkovi, upravljačka elektronika itd. i prednjeg dela na koji su postavljeni senzori za detekciju linije. Potrebno je 5 vijaka: dva vijka služe za spajanje tela robota i prednjeg dela, pomoću dva vijka ploča sa mikrokontrolerom je fiksirana za donju ploču, dok peti vijak služi kao treći oslonac robota, a njime se podešava i udaljenost senzora od površine po kojoj se robot kreće.

Slika 2. Izgled robota

Senzore ćemo napraviti pomoću 5 IR SMD dioda, 5 SMD fototranzistora i 5 1k SMD otpornika. Između IR diode i fototranzistora stavićemo malo crnog silikona kako IR svetlost ne bi direktno padala na fototranzistor. Napomena: sve šeme i PCB ćete moći da preuzmete sa linka koji se nalazi na kraju ovog teksta.

Srce ovog robota čini ATMEGA8 mikrokontroler koji dobija informacije sa senzora i pokreće L293D – integrisano kolo namenjeno upravljanju motorima. Spisak delova koji su vam potrebni, kako biste napravili upravljački blok:

1 × 28-pin podnožje (za ATMEGA8)
1 × 14-pin podnožje (za L293)
1 x ATMEGA8 – takođe možete koristiti ATMEGA 168 ili 328. Program je napravljen za Arduino, pa ako imate arduino, možete isprogramirati mikrokontroler pomoću njega, zatim ga izvaditi i postaviti u podnožje na robotu. Takođe, mikrokontroler možete programirati i pomoću ISp programatora.
1 x L293D
1 × 16MHz Crystal
2 × 22pF (10-28pF)
1 x LM7805
1 x Push Button
1 × 100nF
1 × 100uF
1 × 4.7 uF
6 x LED
1 × 1K otpornik
1 × 33R resistor
Muška i ženska letvica (konektor)
Držač za 4 AA baterije.

Sada je potrebno da uzmemo lemilicu u ruke i krenemo sa lemljenjem svih delova. Nakon što smo sve zalemili i sastavili našeg robota, potrebno je da učitamo kod u mikrokontroler. Nakon toga, ako je srce u redu, naš robot bi trebalo da “prohoda”.

Sve potrebne šeme i PCB-ovi su izrađeni u programu “Proteus”. Fajl sa šemama, PCB-ovima, uputstvima, HEX-fajlovima i dr. možete preuzeti ovde.

The post Napravite sami svoj robot koji prati liniju appeared first on Automatika.rs.