Ovaj projekat – „Siemensstadt 2.0“, zauzimaće površinu od 70 hektara i imaće za cilj da ovo područje pretvori u moderan urbani prostor. Ovaj tehnološki napredni novi grad imaće centre za istraživanje i inovaciju, naučne institute, prostor za startap, logistiku i novi proizvodni pogon kompanije. Uporedo sa tim, Siemens planira da razvije 3000 stanova, škola, vrtića, restorana, hotela i maloprodajnih objekata. Imajući u vidu energetsku održivost, Siemens planira da ovom pametnom gradu doda obnovljivu energiju, transport i druge digitalne proizvode.

 Nemačka kompanija, Siemens Financial Services (SFS), u velikoj meri ulaže u izgradnju pouzdane, efikasne i održive infrastrukture u najboljem interesu javnosti. Za finansiranje mega projekta, Siemens traži javno i privatno partnerstvo. SFS ima dokazano ulaganje u infrastrukturne projekte poput aerodroma, univerziteta, luka i smeštaja.

 Siemens AG je fokusiran na poboljšanje svog udela na tržištu pametnih gradova. Da bi to postigla, kompanija razvija tehnologije koje se mogu koristiti u pametnim gradovima. Velika ulaganja kompanije Siemens u istraživanje i razvoj pomogla su u dobijanju novih projekata. Kompanija je 2018. godine lansirala svoj novi pametni kampus, međunarodno sedište kompanije Siemens Building Technologies Division. Najnoviji Siemensov razvoj je pokretanje kompanije Siemens Fabric, projekta vizuelizacije podataka. Prikazuje ulogu podataka u pretvaranju urbanih gradova u pametne gradove. Takođe u 2018. godini, tramvaj Siemens Avenio za Dohu dobio je nagradu iF Design Avard 2018. Za ovaj projekat sarađivao je sa dizajnerskom agencijom Iellov Vindov. Takvo priznanje pomoglo je kompaniji da poveća svoj položaj na tržištu.

 Trenutno su Siemens i Cisco vodeće kompanije kao dobavljači pametnih gradskih projekata. Ranije se Google povukao od svog plana razvoja tehnološkog kampusa u Kreuzbergu u Berlinu. Sa Siemensstadt 2.0, Siemens očekuje vrhunsku poziciju na nemačkom tržištu pametnih gradova.

The post Kompanija Siemens planira da razvije pametni grad u Berlinu appeared first on Automatika.rs.

 Nedavno je održana konferencija na temu robotike i automatizacije u Londonu, gde je gospodin Rama Ramachander predstavljao kompaniju Hitachi, i delio pozornicu sa humanoidnim robotom pod nazivom “Emiew”.

 Što se tiče razvojnih koncepata i modela, uglavnom su zasnovani na tehnologijama koje su ili relativno ili potpuno nove. Sada trenutno razvijaju program električnih vozila, planiraju da prave čitav ekosistem vezan za njih, a kako bi napravili odličan proizvod, konsultuju se sa stalnim i potencijalnim kupcima.

 Često se postavlja pitanje o tome, šta nove tehnologije mogu učiniti za privatni, a šta za javni sektor, ili sektor vlade. Za Hitachi kompaniju, linija između javnog i privatnog sektora je tanka, obzirom da su često uključeni u velike projekte transporta i infrastrukture, što skoro uvek zahteva odobrenje nekog od regulatornih vlasti. Hitachi na primer sarađuje i sa Mitsubishi Heavy Industries na internacionalnim i unutrašnjim železničkim sistemima, a železnice se naravno, susreću sa političkim problemima u većini zemalja.

 Jedan od najvećih projekata u koje su uključeni jeste inicijativa Kine tzv. “Belt and Road” koja predviđa najmanje tri direkte linije sa pacifičke obale Kine na južnu i severnu Evropu, a deo njih će činiti i železnica. Smatra se da će železnica biti kritičnija komponenta nego sami putevi i morske trake, uzimajući u obzir gigantsko kopneno područje o kom pričamo – Evroazija. Tako duga putovanja, bila železnicom, putevima ili morem, gotovo neizbežno će se susresti sa procesom automatizacije transportnih sistema, u početku za teretne usluge. A glavni cilje je znatno poboljšana povezanost kopnenog saobraćaja između Evrope i Kine.

 Hitachi je japanska kompanija, koja posluje u Evropi i suočava se sa ogromnom konkurencijom, na industrijskom internet tržištu, može se reći da posluju od nedavno, kada su predstavili Vantara preduzeće i Lumada online platformu – biznis model. Ovakve platforme suštinski omogućuju direktno praćenje industrijskih mašina, čiji se podaci mogu koristiti za analizu performansi, predviđanje i planiranje. Hitachi je kombinovao tri poslovne jedinice Hitachi DataSystems, Hitachi Insight Group i Pentaho kako bi kreirali Vantara preduzeće, koje ima zaradu u visini od preko 4 milijarde dolara godišnje.

 Iz Hitachija izjavljuju da je digitalizacija jedan od najvažnijih trendova danas, a za velika preduzeća, to je ključni prioritet. Poslovanje se mora digitalizovati, kako bi preživelo u budućnosti. Kompanije poput Hitachija, zaista pomažu svojim klijentima, što svojim proizvodima, što pronalaženjem rešenja za nastale probleme.

 Za mnoge kompanije je razvoj primenjene inteligencije sada od najveće važnosti. Što se više ulože u njen razvoj, platforma na kojoj se ona primnjuje će biti privlačnija za potencijalne kupce. U Hitachi kompaniji, ovo je još jedna od stvari koja čini Lumada online platformu primamljivu njenim korisnicma. Služe se mnogim alatima, a iza razvoja primenjene inteligencije stoji čitav tim naučnika i stručnjaka u ovoj oblasti. Lumada platforma koristi se i IoT (Internet of Things) mogućnostima, gde je povezana sa imovinom i virtualizuje je, u prevodi stvara digitalnu sliku imovine. Može se reći da je primenjena inteligencija mozak, a IoT su ruke i noge celog rešenja.

The post Šta nam to donosi Hitachi na polju Internet of Things tehnologije appeared first on Automatika.rs.

 E-knjiga ”Internet stvari: Pokret, ne tržište” objašnjava kako IoT stvara konkurenciju transformisanjem svakodnenih poslovnih praksi i novim mogućnostima. Očekuje se da će se u narednih 15 godina, svetske razmene podataka povećavati na godišnjem nivou od 20-25% do otprilike 50%.

 Jenalea Howell, direktorica sektora za istraživanje i razvoj IoT povezanosti i projekata pametnih gradova iz HIS Markit-a kaže da razvijanje IoT pokreta utiče na sve faze industrijske i gotovo sve tržišne oblasti – od sirovina, do proizvodnje a potom i distribucije, pa čak i potrošnje finalnih proizvoda. Dešavaju se velike promene u načinu na koji ljudi vrše integraciju sa mašinama, informacijama i čak jedni sa drugima.

 U međuvremenu, istraživanja iz kompanije Gartner pokazuju da će isporuke računara, tableta i pametnih telefona biti povećane na globalnom nivou 2% godišnje, što će učiniti 2018.godinu, godinu najvećeg porasta posle 2015. godine. Istraživanja takođe pokazuju da će isporuke konvencionalnih računara doživeti pad od 4,4% dok će isporuke smart telefona biti u porastu od 2,4%.

The post Broj povezanih IoT uređaja preti da dostigne čak 125 milijardi do 2030. godine appeared first on Automatika.rs.

Projekat ”Šumski grad” podržan je od strane visokih institucija Republike Kine, a biće realizovan u južnom delu grada Liuzhou. Projekat će obuhvatati izgradnju poslovnog prostora, stanova, hotela i škola sa više od milion biljaka i oko 40,000 solarnih panela.

 Tzv. zelene kule će pomoći pri rešavanju problema zagađenog vazduha u urbanoj sredini poput ove, proizvodiće čist kiseonik i čistu električnu energiju. Zelenilo na objektima takođe pruža leti hladovinu stanarima, a zimi dobru izolaciju, zbog čega će se smanjiti i troškovi zagrevanja prostora. Ovaj šumski grad, treba da se izgradi do kraja 2020. godine.

 Teška je borba protiv smoga i zagađenog vazduha koji ugrožava industrijske gradove u Kini, ali u ovoj zemlji se maksimalno trude i ulažu napore i finansijksa sredstva da se što više energije proizvodi iz obnovljivih izvora poput vetrene i solarne, više nego bilo gde drugde na svetu.

 Ovaj šumski grad u Liuzhou, sa svim svojim parkovima, zgradama i baštama će apsorbovati skoro 10.000 tona ugljen dioksida i 57 tona drugih zagađivača na godišnjem nivou, dok će se sa druge strane proizvoditi oko 900 tona kiseonika.

 Sve zgrade koju budu građenje u sklopu projekta će na svojim krovovima imati solarne panele za proizvodnju čiste električne energije i koristiće sisteme geotermalne energije za unutrašnju klimatizaciju.

 Sve ovo, uticaće pozitivno po klimatske promene, a cilj je, da svaka država na svetu, počne u svim većim gradovima da praktikuje istu priču! Ako dodamo da ovi gradovi mogu postati i ”smart” gradovi, sa mnoštvo IoT aplikacija i pogodnosti, sve to činiće pravo mesto za zdrav i udoban život.

The post Kineski šumski grad sa preko milion biljaka i čistom energijom appeared first on Automatika.rs.

 Direktor projekta koji radi na tome da se Moskva uvrsti na vrh liste pametnih gradova, Eldar Tuzmukhamedov, izjavio je da u Moskvi raspoređeno nekoliko velikih sistema, koji su značajno poboljšali kvalitet života građana Moskve, a došlo je i do većih ušteda u gradskom budžetu.

 ”Smart city lab” počeo je sa radom 2016. godine, i ima za cilj da uvede inovacije i primeni nove tehnologije koje će učiniti ovaj grad boljim. Uspešno uvode IoT, mašinsko učenje, virtuelnu realnost i druge napredne tehnologije u obrazovne, zdravstvene, transportne i sigurnosne sisteme. A ”Smart city lab” deluje kao centar koji sinhronizuje i koordinira sve ove tehnološke aktivnosti i obezbeđuje sinergetski efekat.

 Tuzmukhamedov smatra da je najveći uspeh Moskve u ovoj oblast to što su skoro u potpunosti automatizovali opštinske objekte. Klinike i škole imaju elektronski tok dokumentacije i automatizovano budžetiranje, a pružaju i online usluge građanima.

 E-spremnost građana Moskve je na izuzetno visokom nivou, sa 98% pokrivenosti 4G mrežom i Wi-Fi sistemom koji koriste svi građani, od dece do starijih. Sva gradska vozila, uključujući javni prevoz i komunalna vozila su povezana sa centralizovanom platformom koja prati njihov rad. U Moskvi, čak 1.5 miliona građana koristi gradsku aplikaciju za glasanje, 1 milion građana koristi gradsku aplikaciju da prijave probleme raznih vrsta, a više od pola stanovnika koristi redovno preko 200 elektronskih usluga dostupnih u svim kanalima.

 Kada je IoT (Internet of things) u pitanju, kao najveću prednost navode to što sva gradska vozila imaju ugrađen GPS i GLONASS, kao i uređaje za merenje brzine potrošnje goriva, a uskoro će biti uvedeni i senzori koji kontrolišu vozila u obavljanju svakodnevnih funkcija. Još jedna IoT platforma je sistem automatskog merenja. Više od 3500 zgrada je već umreženo i imaju automatizoano merenje i obračun potrošnje vode i energije, a do 2020. godine svako domaćinstvo u gradu će uživati u prednostima pametnog merenja.

 Tuzmukhamedov kaže da je poenta pametnog grada da se iskoristi tehnologija za rešavanje svakodnevnih problema, sa kojima se susreću stanovnici jedne metropole poput Moskve. Pametni gradovi moraju biti spoj javnih i privatnih partnerstva. Na primer, kada je reč o gradskom CCTV nadzornom sistemu, kamere su instalirane i održavane od strane mobilnih operatera. To je uzajamno korisna saradnja, gde su smanjeni troškovi grada, a od samog poslovanja se ostvaruje profit.

 Da li možemo i kod nas da očekujem bar nešto od ovoga? Šta mislite o tome?

The post Moskva postaje jedan od pametnih gradova Evrope appeared first on Automatika.rs.

 Najnoviji podaci Biroa za popis stanovništva u SAD govore, da su svi osim jednog, od 20 najvećih gradova u Americi doživeli rast populacije prošle godine. Sa New York-om kao izutekom, 15 gradova koji su imali najveći porast stanovništva nalaze se na južnom i zapadnom delu zemlje.

 Kako se migracije stanovništva nastavljaju, gradovi će morati naporno i efikasno da rade, kako bi išli u korak sa udarnim naletom stanovnika. Zbog toga, pametni gradovi će postaviti norme u većim delovima metropola širom sveta.

 Ali, šta je zapravo pametni grad?

 Jednostavno, pametni gradovi koriste takozvane ,,Internet of things” (IoT) uređaje, poput senzora, svetla i brojila za prikupljanje i analizu podataka. Gradovi zatim koriste te podatke kako bi poboljšali infrastrukturu, komunalne usluge, itd.

 U nastavku smo istekli kako pametni gradovi pružaju efikasniji i kvalitetniji način života za svoje stanovnike, kao i metode koje koriste za dostizanje ovih ciljeva.

Pametna arhitektura i infrastruktura

 Građevinski inženjeri širom sveta sve češće traže načine kako da ugrade IoT uređaje i rešenja u svoju infrastrukturu, kako bi smanjili troškove i poboljšali kvalitet svojih građevina. Nedavna istraživanja iz ”Daintree Networks” su pokazala da je skoro 60% građevinskih inženjera upoznatno sa IoT sistemom, a čak 43% njih smatra da će IoT određivati i oblikovati to kako će oni graditi svoje zgrade u naredne dve, tri godine.

 Jedna od oblasti za masovno poboljšanje je unapređenje osvetljenja. Ideja je preći na LED sijalice, kako bi se uštedeo novac i energija, druga od oblasti jesu liftovi. IBM je uradio istraživanje, gde je zapaženo da stanovnici New York-a potroše 22,5 godine čekajući liftove. Kao rezultat, ”Allied Market Research” očekuje da će tržište pametnih liftova duplirati svoju vrendost od 12 milijardi dolara u 2015. godini, na 23 milijarde dolara u 2020. godini.

 Ubedljivo najveća primena pametne arhitekture i infrastrukture je na pametnu mrežu, koja pomaže u ogromnoj meri sa očuvanjem resursa. U Amsterdamu, na primer, je eksperimentisano sa jedinicama za skladištenje kućne energije i solarnim panelima za domaćinstva koja su povezana sa pametnom mrežom u gradu. Ova skladišta su smanjivala opterećenje sa mreže u satima kada se troši najviše energije, tako što su stanovnici skladištili energiju tokom mirnijih sati. Solarni paneli su takođe omogućili stanovnicima da prodaju sakupljenu rezevnu energiju nazad na mrežu.

Projekti pametnih gradova i IoT aplikacije

Evropa je vedeća po pitanju razvoja pametnih gradova, a Amsterdam je samo jedan primer od mnogih u Evropi. Evropska Unija je bila proaktivna u podsticanju zemalja koje su njene članice, da razvijaju pametne gradove, a evropska komisija je u tu svrhu izdvojila čak 365 milina eura. Veliki napor koji je uložen, je već počeo da daje rezultate.

 Pariz je pokrenuo program deljenja električnog automobila zvan ”Autolib” 2011. godine, a njegov vozni park danas broji oko 3,000 vozila. Povezana vozila mogu biti praćena preko GPS-a a vozači mogu koristiti tablu sa vozilima, da rezervišu parking mesto unapred.

 Vlasti iz Londona su najavile da će ove godine početi sa testiranjem smart parking projekta, koji će omogućiti vozačima da brzo pronađu parking mesto. Ovo će takođe uticati na smanjenje gužve u saobraćaju.

 U međuvremenu, Kopenhagen je počeo da koristi senzore za praćenje gradskog biciklističkog saobraćaja, koji pružaju značajne informacije za praćenje poboljšanja biciklističke rute u gradu, što je od ključnog značaja, obzirom da više od 40% stanovnika putuje biciklom svaki dan.

 A kada je Amerika u pitanju, New York je uveo tehnologiju koja detektuje pucnjave iz vatrenog oružja u policijskim stanicama u Bruklinu i Bronksu, a gradonačelnik želi da proširi ovu tehnologiju na svaki deo grada.

 San Diego je počeo da koristi kamere koje su ugrađenje u semafore, koje će da prate pešački saobraćaj i preusmere automobile tokom špica, kako bi se izbegle pešačke nesreće i smanjile gužve.

Budućnost IoT i pametnih gradova

 Potencijal pametnih gradova je skoro neograničen, a rast gradova poput ovih treba da se poveća tokom godina. Ali ovo nije jedina oblast u kojoj će IoT uređaji znatno promeniti budućnost, svet a i naše živote.

The post Pametni gradovi i IoT menjaju naš život i naše zajednice appeared first on Automatika.rs.