Portfolio kompanije obuhvata proizvodnju vetrogeneratora različitih profila: sinhronih i asinhronih generatora opsega snage od 1,5 do 4,5 MW, sa namotanim, kaveznim i rotorom od permanentnih magneta, kao i generatora sa niskim naponom 6 kV, dok je od 2018.godine u fabrici započeta montaža generatora sa visokim naponom 13 kV.

 Zahvaljujući kvalitetu, poštovanju rokova isporuke, procedura i standarda, uz stalne inovacije u proizvodnji, fabrika beleži konstantan rast porudžbina, a da startegija kretanja rasta daje konkretne rezultate govori i podatak da je od kraja 2016. pa do početka 2020. proizvedeno 5.000 generatora, dok se na nedeljnom nivou u fabrici proizvede oko 50 generatora.

 Uz konstantan rast izvoza, fabrika koja uspešno posluje od 2003.godine u okviru Slobodne zone Subotica, spada u jedne od najvećih izvoznike iz Srbije.

 Tokom trajanja vanrednog stanja, proizvodnja u fabrici je radila sve vreme, pridržavajući se svih propisanih mera zaštite zaposlenih na radnom mestu i radnoj okolini. Poštujući preporučene mere, fabrika je uspela da sačuva zdravlje svojih zaposlenih i sva radna mesta, kao i da isporuči porudžbine kupcima.

The post Siemens fabrika proizvela više od 25.000 generatora appeared first on Automatika.rs.

 Island na primer, svakako nije zemlja koja je blagoslovena sa puno vetra ili sunca, te nije nimalo lako prikupiti energiju iz ova dva izvora, a opet 100% električne energije koja se troši u ovoj zemlji dolazi upravo iz obnovljivih izvora. Ne 30% do 2025. poput SAD-a, ni 23,5% do 2020. godine kao Australija, nego čitavih 100% već sada!

 Grejanje i klimatizacija kuća i poslovnih objekata: Podstaknuto je geotermalnom energijom. Električne utičnice koje napajaju frižidere, zamrzivače, računare, televizore pokrivene su iz električne energije stvorene u hidroelektranama. Međutim, Island nije jedina zemlja na svetu koja je ”100% zelena”.

 Kosta Rika, Albanija, Etiopija, Paragvaj, Zambija, Norveška. Električna energija proizvedena u ovim državama ili je 100% iz obnovljviih izvora, ili tek koji procenat manje.

 Ovo je značajan napredak za ceo svet, i ove zemlje na ovaj način podstiču očuvanje svih dragocenih ekosistema. Ali za neke zemlje, ova priča je još uvek nemoguća, poput SAD-a i Velike Britanije. Interesantan je primer Australije, koja ima novac za ulaganje, bogata je prirodnim resursima za obnovljive izvore, a opet proizvodi svega 15% od ukupne potrošnje. Ovo je jedan od mnogih razloga, zašto je električna energija u Australiji sada skuplja, manje pouzdana i štetnija za životnu sredinu nego ikada.

Leto je tu!

 Prikupljena energija iz solarnih izvora u poslednje četiri decenije, doživela je eksponencijalni rast, od čak 37% godišnje. Ovo treba da su odlične vesti, pogotovo za Australiju, zemlju, koja je veoma bogata solarnim potencijalom, a neki je zbog toga nazivaju Saudijskom Arabijom solarne energije. Nemačka je lider u solarnoj energiji, država daje subvencije stanovnicima koji se odluče da solarne panele postave na krovove kuća i javnih objekata. Pored ovoga, postoje i solarne farme gde ogromni paneli zauzimaju veliki deo zemljišta, apsorbuju sunčevu svetlost i prenose energiju na električnu mrežu. Nemačka proizvodi oko 41GW solarne energije godišnje.

 Trenutno, vetrena energija više doprinosi i stvara električne energije nego solarna. Vetroelektrane funkcionišu na sličan način. Vetrenjače su postavljenje u pravcu u kom duva vetar ili u suprotnom pravcu, vetar okreće turbine, koje su povezane sa rotorom koji je spojen sa generatorom agregata. Kako se rotiraju turbine, generiše se električna energija. Ova energija ili se šalje direktno na električnu mrežu, ili se čuva u akomulatorima, iako je čuvanje velike količine energije izuzetno skupo.

Ispod površine mora

 Kada su dani oblačni i mirni, bez vetra, na snagu stupaju hidroelektrane. Energija se iz vode generiše uglavnom putem brana. Voda iz reka sprovodi se kroz tunele do brana, gde probija kroz turbine, smeštene u elektrani, brzim okretanjem turbina stvara se električna energija. Australija dobija 7% energije iz obnovljvih izvora upravo iz hidroelektrana. Najnoviji trend skladištenja enegije dobijene iz hidroelektrana jeste ”pumped hydro” tehnologija. Voda se pumpa iz donjeg u gornji rezervoar, gde se skladište ogromne količine. Kada se javi potreba za električnom energijom, otvore se otvori rezervoara, voda prostruji kroz turbine i stvara se električna enegija. Ovaj način skladišenja energije, mnogo je jeftiniji od skladištenja u regularnim akumulatorima.

Turbine u pokretu

 Danas, Island dobija preko 25% obnovljive energije iz geotermalnih izvora, a neprecenjivih 75% od hidroelektrana. To se svakako nije desilo preko noći. Prva hidrelektrana na Islandu izgrađena je još davne 1904. godine, još nekoliko njih sagrađeno je u narednih par godina, ali to su bili relativno mali projekti koje su izgradili preduzetnici poljoprivrednici i lokalni tehničari. Tek 1947. godine, preko 40 godina kasnije, vlada je počela ozbiljno da shvata ovu priču. Nacionalna elektroprivreda Landsvirkjun osnovana je 1965. godine, i tada su hidroelektrane počele da grade temelj, za ovu situaciju u kojoj se Island danas nalazi.

 Prosečno američko domaćinstvo koristi 911 kw/h električne energije mesečno. Danas, najveća islandska hidroelektrana Karahnjukar kreira oko 4,600 GW/h energije godišnje. Ukupno, islandske hidrelektrane generišu otprlike 13,65 TW/h godišnje, kažu iz Međunarodnog udruženja hidroelektrana.

 Što se tiče Norveške, ona dobija više od 90% energije iz hidroelektrana. Druge zemlje kao što su Brazil, Kanada i Novi Zeland veoma uspešno upotrebljavaju svoj hidropotencijal a tokom suše koriste druge obnovljive izvore energije.

 A sta je sa Srbijom? U termoelektranama se proizvede oko 70 odsto električne energije u Srbiji, dok se oko 30 odsto dobija iz 16 hidroelektrana.

  Mislimo da to kod nas može dosta bolje!

The post Ako Island može dobiti svu svoju električnu energiju iz obnovljivih izvora, zašto ne mogu svi drugi? appeared first on Automatika.rs.

 Južnoaustralijski premijer je izjavio da je oduševljen saradnjom Neoena i Tesle, jer smatra da će njihova međusobna iskustva i svetsko liderstvo u oblasti energetske održivosti i obnovljivih izvora pomoći Južnoj Australiji da stvori vlastitu energetsku budućnost. Još napminje da je skladištenje energije u baterijama budućnost za njihovo nacionalno energetsko tržište.

 Ovaj sistem za skadištenje i napajanje radi će kontinuirano i puniće akumulatore energijom dobijenom iz obnovljivih izvora, proizvedenu od strane vetroelektrana. TESLA će plaćati obnovljivu energiju vetroelektrani Hornsdale, a zatim će isporučivati električnu energiju Južnoj Australiji. Ovaj sistem skladištenja koji će biti uključen u električnu infrastrukturu Južne Australije imaće zadatak da upotpunosti obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijem.

 Sistem skaladištenja u baterijama tj. akumulatorima, kapaciteta 100 MW, biće sastavljen od otprilike 640 Tesla Powerpack-a (129MWh) što je otprilike oko 1300 baterija koje se koriste u Tesla Model S (ili X model) P100Ds-u vozilima.

 Iz kompanije TESLA kažu da će ovaj projekat biti realizovan do decembra 2017. godine. Kada bude završen, održiv energetski sistem će obezbediti dovoljno energije za više od 30,000 domova i služiće kao sistem za skladištenje energije, koji će sprečavati gubitak i pad same mreže.

The post TESLA rešava energetski problem Južne Australije instalacijom sitema baterija kapaciteta 100 MW appeared first on Automatika.rs.

 Džinovska turbina, koja se nalazi u blizini obale Østerild, u Danskoj, postavlja nove standarde u proizvodnji vetrene energije. ”MHI Vestas” obalske vetrenjače, koje se nalaze su u vlasništvu Vestas Wind Systems i Mitsubishi Heavy Industries predstavile su prototip koji proizvodi 9 megavati krajem 2016. godine. Vetroturnina pod nazivom ”V164-8.0 MW” je najbliža ovoj verziji i proizvodi skoro 8 megavati energije.

 Prvog decembra, mašina je proizvela 215,999,1 kWh za 24 sat, što je tada bio novi rekord za obalske vetroturbine. S obzirom na veliki uspeh ovog testa, kompanija se nada da će povećati proizvodnju energije za svoje kupce, ali sa manje turbina i po nižoj ceni.

 Poput ostalih modela, i ”V164-8.0 MW” je zaista impresivan prizor. Svaka od tri lopatice koje ima, dugačka je 80 metara, što je dužina otprilike kao kada bismo poređali devet gradskih autobusa, jedan iza drugog. Lopatice dosežu oko 35 tona po komadu, i zauzmaju ukupno površinu od 21,25 kvadratnih metara. Središte je visoko 140 metara, a kada je lopatica potpuno u ravni sa središtem, doseže visokinu čak do 220 metara.

 Danska nastavlja da bude lider u oblasti obalske proizvodnje vetrene energije. U 2015. godini, energijom vetra zadovoljene su sve energetske potrebe na nivou države. Bez obzira na to impresivno dostignuće, ovo je i dalje mala industrija u Evropi, i to će biti još dugi niz godina, dok energija vetra ne bude rešavala sve naše probleme (posedno u SAD-u, gde se ova industrija tek razvija). Tako efikasna i čista energija, poput energije vetra, mala je verovatnoća da će moći da sruši solarnu energiju, koja je znatno uzela maha, posebno u SAD-u, Kini i Bliskom Istoku. Ipak, uz poslednji oboren rekord u Ginisovoj knjizi rekorda, energija dobijena od vetra ima veliki potencijal.

The post Danska vetroelektrana oborila rekord proizvodnje električne energije appeared first on Automatika.rs.

 Poznato je da se vazduh koji udišemo sastoji od 78% azota, a azot prelazi iz gasovitog u tečno stanje na temperaturi -321^oF, odnosno oko -196^o Celzijusa.

The post Akumulacija energije na bazi tehnologije tečnog azota appeared first on Automatika.rs.