Da jedna zemlja proizvodi kompletnu električnu energiju iz kombinacije vetrova, sunca i hidroelektrana, zvuči kao naučna fantastika, ali nije.
Island na primer, svakako nije zemlja koja je blagoslovena sa puno vetra ili sunca, te nije nimalo lako prikupiti energiju iz ova dva izvora, a opet 100% električne energije koja se troši u ovoj zemlji dolazi upravo iz obnovljivih izvora. Ne 30% do 2025. poput SAD-a, ni 23,5% do 2020. godine kao Australija, nego čitavih 100% već sada!
Grejanje i klimatizacija kuća i poslovnih objekata: Podstaknuto je geotermalnom energijom. Električne utičnice koje napajaju frižidere, zamrzivače, računare, televizore pokrivene su iz električne energije stvorene u hidroelektranama. Međutim, Island nije jedina zemlja na svetu koja je ”100% zelena”.
Kosta Rika, Albanija, Etiopija, Paragvaj, Zambija, Norveška. Električna energija proizvedena u ovim državama ili je 100% iz obnovljviih izvora, ili tek koji procenat manje.
Ovo je značajan napredak za ceo svet, i ove zemlje na ovaj način podstiču očuvanje svih dragocenih ekosistema. Ali za neke zemlje, ova priča je još uvek nemoguća, poput SAD-a i Velike Britanije. Interesantan je primer Australije, koja ima novac za ulaganje, bogata je prirodnim resursima za obnovljive izvore, a opet proizvodi svega 15% od ukupne potrošnje. Ovo je jedan od mnogih razloga, zašto je električna energija u Australiji sada skuplja, manje pouzdana i štetnija za životnu sredinu nego ikada.
Leto je tu!
Prikupljena energija iz solarnih izvora u poslednje četiri decenije, doživela je eksponencijalni rast, od čak 37% godišnje. Ovo treba da su odlične vesti, pogotovo za Australiju, zemlju, koja je veoma bogata solarnim potencijalom, a neki je zbog toga nazivaju Saudijskom Arabijom solarne energije. Nemačka je lider u solarnoj energiji, država daje subvencije stanovnicima koji se odluče da solarne panele postave na krovove kuća i javnih objekata. Pored ovoga, postoje i solarne farme gde ogromni paneli zauzimaju veliki deo zemljišta, apsorbuju sunčevu svetlost i prenose energiju na električnu mrežu. Nemačka proizvodi oko 41GW solarne energije godišnje.
Trenutno, vetrena energija više doprinosi i stvara električne energije nego solarna. Vetroelektrane funkcionišu na sličan način. Vetrenjače su postavljenje u pravcu u kom duva vetar ili u suprotnom pravcu, vetar okreće turbine, koje su povezane sa rotorom koji je spojen sa generatorom agregata. Kako se rotiraju turbine, generiše se električna energija. Ova energija ili se šalje direktno na električnu mrežu, ili se čuva u akomulatorima, iako je čuvanje velike količine energije izuzetno skupo.
Ispod površine mora
Kada su dani oblačni i mirni, bez vetra, na snagu stupaju hidroelektrane. Energija se iz vode generiše uglavnom putem brana. Voda iz reka sprovodi se kroz tunele do brana, gde probija kroz turbine, smeštene u elektrani, brzim okretanjem turbina stvara se električna energija. Australija dobija 7% energije iz obnovljvih izvora upravo iz hidroelektrana. Najnoviji trend skladištenja enegije dobijene iz hidroelektrana jeste ”pumped hydro” tehnologija. Voda se pumpa iz donjeg u gornji rezervoar, gde se skladište ogromne količine. Kada se javi potreba za električnom energijom, otvore se otvori rezervoara, voda prostruji kroz turbine i stvara se električna enegija. Ovaj način skladišenja energije, mnogo je jeftiniji od skladištenja u regularnim akumulatorima.
Turbine u pokretu
Danas, Island dobija preko 25% obnovljive energije iz geotermalnih izvora, a neprecenjivih 75% od hidroelektrana. To se svakako nije desilo preko noći. Prva hidrelektrana na Islandu izgrađena je još davne 1904. godine, još nekoliko njih sagrađeno je u narednih par godina, ali to su bili relativno mali projekti koje su izgradili preduzetnici poljoprivrednici i lokalni tehničari. Tek 1947. godine, preko 40 godina kasnije, vlada je počela ozbiljno da shvata ovu priču. Nacionalna elektroprivreda Landsvirkjun osnovana je 1965. godine, i tada su hidroelektrane počele da grade temelj, za ovu situaciju u kojoj se Island danas nalazi.
Prosečno američko domaćinstvo koristi 911 kw/h električne energije mesečno. Danas, najveća islandska hidroelektrana Karahnjukar kreira oko 4,600 GW/h energije godišnje. Ukupno, islandske hidrelektrane generišu otprlike 13,65 TW/h godišnje, kažu iz Međunarodnog udruženja hidroelektrana.
Što se tiče Norveške, ona dobija više od 90% energije iz hidroelektrana. Druge zemlje kao što su Brazil, Kanada i Novi Zeland veoma uspešno upotrebljavaju svoj hidropotencijal a tokom suše koriste druge obnovljive izvore energije.
A sta je sa Srbijom? U termoelektranama se proizvede oko 70 odsto električne energije u Srbiji, dok se oko 30 odsto dobija iz 16 hidroelektrana.
Mislimo da to kod nas može dosta bolje!
“Prosečno američko domaćinstvo koristi 911 kw/h električne energije mesečno”?, valjda 911 kWh?