Direktorka firme IEL OIE Balkan Renewable Energy, Nataša Lazarević, izjavila je da sa kompanijom Akuo Energy Central Europe nameravaju da investiraju 120 miliona evra u vetropark Bašaid.

 Za izgradnju će biti zadužena zajednička firma Basaid wind doo registrovana u Beogradu.

 Procedura u vezi sa studijom o proceni uticaja na životnu sredinu je i toku i nalazi se na javnom uvidu u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine. Određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta vetroelektrane je u toku.

The post Francuzi grade vetropark snage 85MW u okolini Kikinde appeared first on Automatika.rs.

 Takođe, prema izvorima Međunarodne agencije za energiju (IEA), očekuje se da će ova zemlja proizvoditi čak 21 GW energije više između 2019. i 2024.godine, dostižući ukupno snagu oko 63 GW. Jedine četiri evropske zemlje, za koje se predviđa da će imati veći kapacitet obnovljivih izvora energije od Turske u 2024.godini jesu Nemačka, Francuska, Španija i Italija.

 Turski solarni kapacitet povećaće se za oko 198% – 10GW do 2024.godine, od čega će 3,7 GW doći iz distributivnih sistema, odnosno sa krovova. Ova država je na kraju 2018. godine imala kapacitet da proizvede 5,1 GW putem solarnih sistema, od čega je svega 0,5 GW dolazilo iz distributivnih sistema.

Kapacitet vetroelektrana u Turskoj će značajno doprineti ukupnom rastu, sa predviđenim porastom sa 5,9 GW na 12,9 GW do 2024. godine. Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o Turskoj u pogledu širenja EU, država je ostvarila dobar napredak u sektoru obnovljivih izvora energije, kao i energetske efikasnosti.

 Na globalnom nivou, energija iz obnovljivih izvora doživeće porast od 50% što iznosi 1,200 GW i ukupno će se proizvoditi 3,700 GW do 2024. godine. Ovom porastu doprineće, kao glavni pokretači rasta, solarne fotonaponske instalacije na kućama, zgradama, fabrikama… navodi IEA.

 Na kraju 2018. godine ukupan obnovljivi kapacitet na svetu bio je nešto preko 2500 GW. Kina nastavlja da nosi titulu svetskog lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, sa projektovanim porastom od 730 GW na kraju 2018.godine, dok 1,219 GW se očekuje do kraja 2024.godine. Iza nje dolaze SAD, sa porastom od 411 GW, zatim Indija sa 235 GW.

The post Turska povećava kapacitete OIZ i plasira se na 5.mesto u Evropi appeared first on Automatika.rs.

 Predlog strategije je predložen od strane Ministar zaštite životne sredine i energetike, Tomislava Ćorića. Plan je da do 2050. godine povećanje udela u OIE bude na 65,6%. On je takođe podsetio da je udeo OIE u 2018. godini bio 28%, što je znatno više od propisanih 20% koje je Evropska unija prihvatila, navodi se u saopštenju hrvatske vlade.

 Ključni ciljevi strategije su održiva proizvodnja energije u Hrvatskoj u narednih deset godina, s perspektivom do 2050. godine, zatim smanjenje uvoza, kao i sugurnije snabdevanja energentima kroz razvoj strateške infrastrukture, rekao je Ćorić.

 Prirodni potencijal Hrvatske omogućuje da najveći deo instalisane snage obnogljivih izvora energije (OIE) dođe iz energije Sunca i vetra, mada se ni druge izvore OIE ne treba zanemarivati, rekao je Ćorić. Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete do minimim tri puta, a solarne do 20 puta do 2030.godine.

Strategija predviđa i smanjenje emisije CO2 za oko 36%

 Primena strategije omogućiće tranziciju na niskougljeničnu energiju kroz dve vrste aktivnosti – povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE u najvećoj mogućoj meri, objasnio je Ćorić.

 Govoreći o povećanju energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja ukupne potrošnje energije u narednih deset godina, a i u periodu do 2050. godine, ministar  Ćorič je rekao da se očekuje smanjenje emisije CO2 gasova za oko 36%, navodi se u sapoštenju hrvatske vlade.

The post Povećanje udela u obnovljivim izvorima energije na više od 36% su jasni planovi Hrvatske do 2030.godine appeared first on Automatika.rs.

 Ova anglo-holandska kompanija povećala je kapitalne investicije za naredni period za raspodelu energije, ali potrošnja vetrene energije, biogoriva i infrastrukture električnih automobila će i dalje računati na mali deo planiranih godišnjih investicija od 25-30 milijardi dolara.

 Svoju novu energetsku podelu razvijaće kroz svoja postojeća preduzeća kao i sticanjem novih u vlasništvo, kao što su nedavno učinili kupovinom kompanija koje se bave proizvodnjom električnih automobila Ionity i New Motion.

 Mnogi pozdravljaju i podržavaju ambicioznu odluku kompanije Shell da preuzme vođstvo u postizanju ciljeva Pariškog sporazuma o klimatskim promenama, kako bi pre svega ograničili i održavali nivo globalnog zagrevanja ispod 2 stepena celzijusa.

 Iz kompanije Shell su izjavili da će uprkos svemu, nafta i gas ostati veoma važan deo za njihovo poslovanje barem do 2030. godine i da još uvek ne vide, da će to moći da se promeni u potpunosti. Što se tiče same cene nafte, izvršni direktor Shell-a smatra da će ona nastaviti da raste, ali kako će se tačno krerati njen rast, za sada je nepredvidivo.

The post Kompanija Shell udvostručila upotrebu energije dobijene iz obnovljivih izvora appeared first on Automatika.rs.

 Danas, Google je najveći svetski korporativni kupac obnovljive energije, obavezujući se na 2,6 gigavata vetrene i solarne energije, što je duplo ili čak trostruko više, nego na šta se obavezuju ostale kompanije širom sveta.

 Da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je biti fokusairan na stvaranje nove energije iz obnovljivih izvora, tako da je kupujemo samo od projekata, koji su finansirani našom kupovinom.

 Centri za obradu podataka su okosnica interneta, čuvaju ogromne količine informacija. Inženjeri kompanije Google su proveli mnogo godina usavršavajući svoje centre za obradu podataka, čineći ih 50% energetski efikasniim od proseka u industriji. Ali i dalje je potrebno zaista mnogo energije, da se obradi milijarde pretraga na Google-u svake godine, da se pusti preko 400 sati YouTube klipova svakog minuta. Zato su i otpočeli sa kupovinom obnovljive energije-kako bi se smanjilo emitovanje ugljen-dioksida i kako bi se rešilo pitanje klimatskih promena.

 Tokom poslednjih šest godina, troškovi energije dobijene od sunca i vetra pojeftinili su prvo za 60%, zatim za 80%, čime se dokazuje da su obnovljivi izvori energije i najjeftinija opcija. Troškovi električne energije su jedna od najvećih komponenti Google-ovih operativnih troškova u centrima za obradu i skladištenje podataka.

 Google se nalazi na dobrom putu da nađe odgovore za globalnu potrošnju energije na godišnjem nivou. U bliskoj budućnosti nastaviće da sklapaju direktne ugovore, kako se budu razijali, sa još većim naglaskom na obnovljivim izvorima enegrije na regionalnom nivou, na kom posluju. Budući da vetar ne duva 24h dnevno, proširiće svoju kupovinu na razne druge izvore obnovljive energije, kako bi svakog dana i svakog časa imali dovoljno energije za rad.

 Google-ov kraljnji cilj je da se stvori svet u kome će svi imati pristup čistoj energiji. Sama činjenica da su u mogućnosti da održavaju svoj način rada na ekološki održiv način je osnovna vrednost od samog početka, i uvek rade na novim idejama kako bi načinili održivost stvarnom.

 Naučnici često govore o borbi protiv klimatskih promena i da su one hitan prioritet. Verujemo da će privatni sektor u saradnji sa političkim liderima preduzeti neke smele korake ka rastu, poboljšanju i novim mogućnostima. Na nama je takođe ta odgovornost.

 Ostalo je još mnogo toga da se uradi i unapredi, ali zahvaljujući ovim dosadašnjim postignućima, svi osećamo dašak čistijeg vazduha.

The post Google koristi samo energiju iz obnovljivih izvora appeared first on Automatika.rs.

 U solarnu elektranu, u Nemačkoj, uloženo je oko 5 miliona dolara i to je postala jedna od najvećih nemačkih solarnih elektrana u saveznoj državi Brandenburg, gde se nalazi i glavni grad Berlin. “Do prve polovine devesetih godina prošlog veka na tom mestu se nalazio poligon ruske vojske. Drago nam je što će se sada koristiti u druge svrhe”, objavila je kompanija Google.

 Planirano je da ovaj solarna elektrana zadovolji potrebe za električnom energijom za oko 5000 domaćinstava, u samoj okolini elektrane. Ovo su bili samo početni planovi, dok se uveliko pregovara oko proširenja kapaciteta jer se dobro zna stav Nemečke vezan za nuklearne elektrane, nakon izbijanja katastrofe u Japanu.

 Veća ulaganja Google je imao u SAD-u, a jedan od važnijih projekata je vetropark u Severnoj Dakoti, gde je uloženo 38 miliona dolara za proizvodnju 169.5 MW. BrightSource je projekat koji je pokrenut pre nekoliko godina, tada je Google uložio 10 miliona u njevog razvoj a sada su investicije dostigle vrednost do neverovatnih 250 miliona dolara koje omogućuju proizvodnju 392 MW solarne energije.

 Kompanija Google je zadnjih godina bila veliku kupac energije dobijene iz obnovljivih izvora, pored energije dobijene svojim ulaganjima tu energiju je kupovala za svoje potrebe, od kompanija koje su vlasnici vetroparkova i solarnih elektrana u Holadniji, Norveškoj i širom Severne Amerike. A sve ovo je bila težnja kad zacrtanom cilju, a to je da od 2017.godine pređu na kompletnu upotrebu obnovljivih izvora energije za potrebe svojih data centara.

 Nešto više o tome moći ćete da pročitate u narednom periodu.

The post Kompanija Google uložila skoro 300 miliona u obnovljive izvore u zadnjih deset godina appeared first on Automatika.rs.

 Džinovska turbina, koja se nalazi u blizini obale Østerild, u Danskoj, postavlja nove standarde u proizvodnji vetrene energije. ”MHI Vestas” obalske vetrenjače, koje se nalaze su u vlasništvu Vestas Wind Systems i Mitsubishi Heavy Industries predstavile su prototip koji proizvodi 9 megavati krajem 2016. godine. Vetroturnina pod nazivom ”V164-8.0 MW” je najbliža ovoj verziji i proizvodi skoro 8 megavati energije.

 Prvog decembra, mašina je proizvela 215,999,1 kWh za 24 sat, što je tada bio novi rekord za obalske vetroturbine. S obzirom na veliki uspeh ovog testa, kompanija se nada da će povećati proizvodnju energije za svoje kupce, ali sa manje turbina i po nižoj ceni.

 Poput ostalih modela, i ”V164-8.0 MW” je zaista impresivan prizor. Svaka od tri lopatice koje ima, dugačka je 80 metara, što je dužina otprilike kao kada bismo poređali devet gradskih autobusa, jedan iza drugog. Lopatice dosežu oko 35 tona po komadu, i zauzmaju ukupno površinu od 21,25 kvadratnih metara. Središte je visoko 140 metara, a kada je lopatica potpuno u ravni sa središtem, doseže visokinu čak do 220 metara.

 Danska nastavlja da bude lider u oblasti obalske proizvodnje vetrene energije. U 2015. godini, energijom vetra zadovoljene su sve energetske potrebe na nivou države. Bez obzira na to impresivno dostignuće, ovo je i dalje mala industrija u Evropi, i to će biti još dugi niz godina, dok energija vetra ne bude rešavala sve naše probleme (posedno u SAD-u, gde se ova industrija tek razvija). Tako efikasna i čista energija, poput energije vetra, mala je verovatnoća da će moći da sruši solarnu energiju, koja je znatno uzela maha, posebno u SAD-u, Kini i Bliskom Istoku. Ipak, uz poslednji oboren rekord u Ginisovoj knjizi rekorda, energija dobijena od vetra ima veliki potencijal.

The post Danska vetroelektrana oborila rekord proizvodnje električne energije appeared first on Automatika.rs.

 “Zadovoljstvo nam je što smo ponovo partneri u velikim projektima koje sprovodi Mainstream Obnovljiva  Energija”, rekao je Markus Take, direktor Siemensove divizije Wind Power i Renewables.

 “Ova narudžbina takođe jasno pokazuje da je Južna Afrika sa svojim Programom obezbeđivanja nezavisnih proizvođača obnovljivih izvora energije,  na dobrom putu za postizanje cilja koji je postavila Vlada, a to je  ugradnja 3.725 megavata obnovljive energije.”

 Wind Power i Energy service su deo Siemensovog portolija za zaštitu životne sredine. Oko 46 odsto ukupnih prihoda kompanije potiče od zelenih proizvoda i rešenja. Zahvaljujući tom podatku Siemens je jedan od vodećih svetskih provajdera ekoloških tehnologija.

The post Najveća narudžbina vetroturbina do sada u Africi – Siemens obezbedio 157 vetroturbina appeared first on Automatika.rs.