Modularna konstrukcija omogućava lako prilagođavanje ovog sistema različitim aplikacijama. Sastoji se od pojedinačnih modula sa pogonskim mehanizmima u kućištu u obliku kocke. Za razliku od klasičnog transportnog sistema kod ovog sistema nekoliko komandi kretanja može biti izvršeno istovremeno. Ploča koja se proteže iznad svih modula omogućava lako održavanje, što je bitan faktor naročito u procesima koji zahtevaju visok nivo higijene.

 3D MID procesom mravi su ukrašeni provodnim strukturama koje dodatno povećavaju utisak koji BionicsANTS ostavljaju na posmatrača. Festo Bionic Learning Network program okuplja naučnike i inženjere iz čitavog sveta sa ciljem osvajanja novih tehnologija izučavanjem prirodnih pojava.

 Rezultat dve godine istraživanja i poboljšanja bioničkog kengura je donekle nejasan iako praktična primena postoji. Inženjeri koriste električne uređaje za simulaciju modnih pokreta kengurovog skoka, sistem senzora u telu i nogama i motorizovane kukove i rep. Sve to mora raditi zajedno u cilju precizne simulacije prirodnih pokreta kengura, uključujući i pomeranje težišta pre skakanja kao i skladištenje energije prilikom vraćanja na zemlju.

 „Bionički kengur demonstrira više aspekata integrisane automatizacije“, navode predstavnici Festo štanda na konferenciji za štampu. „Sistem objedinjuje sve komponente na vrlo malom prostoru i mnoge funkcije su koordinisane korišćenjem složenih sistema kontrolnih tehnologija. Jedina stvar koja ovde nedostaje je torba. Za dodatne inovacije potrebno je više vremena.“

 Veliki zagovornik ovakvog sporazuma je američka privredna komora. Njen predsednik, Tom Donahue, istakao je da je glavna karakteristika trgovinskog sporazuma velika brzina. „Prva stvar koju moramo uraditi je brzo delovanje“, izjavio je Donahue ispred više od sto poslovnih lidera, od kojih su mnogi američki koji žele da privuku nemačke investicije. Tokom panel diskusije sa američkim i nemačkim biznis liderima, Bernhard Mattes, predsednik AmCham-a (internacionalni ogranak američke privredne komore) i predsednik odbora Ford-Werke Gmbh izneo je slično mišljenje.

 Hannover Messe je daleko najveći industrijski sajam na svetu, sa 5 000 kompanija i 65 zemalja koje prikazuju svoje proizvode sa više od 250 000 posetilaca, koliko se očekuje za nedelju dana. Ono što je ovde najzanimljivije jeste logistika, tako da su na slici prikazani nedeljni haos i početak izložbe u ponedeljak.

 
 I SAD i Evropska Unija raspravljaju oko bilateralnih trgovinskih sporazuma. Presudnu ulogu ima TTIP, koji se često označava i kao transatlantski sporazum o slobodnoj trgovini (Transatlantic Trade and Investment Partnership – TAFTA). Ovaj sporazum nije zaživeo delimično iz razloga nepopularnosti NAFTA sporazuma (severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini), za koji se smatralo da će preneti američke proizvodne poslove u Meksiko, iako se to nije dogodilo. Isti problem se pojavljuje prilikom opisivanja IT automatizacije i proizvodnje. U SAD je jedan od vodedih trendova Internet of Things odnosno IoT. U Evropi, posebno u Nemačkoj, se navodi Industry 4.0, što označava četvtu industrijsku revoluciju.

 LearningGripper – Intelegentni griper je griper sa četri prsta koji podseća na pojednostavljenu ljudsku šaku. Prste gripera pokreću 12 niskopritisnih pneumatskih mehova, a samo ime gripera govori nam o njegovoj glavnoj osobini a to je mogućnost učenja. Intelegentni griper je u  stanju da obavi tako kompleksne zadatke kao što su prihvatanje i pozicioniranje objekta u obliku lopte.

Nakon postavljanja predmeta u griper, on sam sebi zadaje zadatak da nauči oblik predmeta i da ga postavi u željenu poziciju. Poput ljudske šake, griper dodiruje i okreće predmet i zahvaljujući kompleksnom softveru. U budućnosti, proizvodni sistemi će biti u mogućnosti da samostalno uče o obliku predmeta i da se bez ljudske interakcije adaptiraju novim uslovima proizvodnje.

 

• Učesnici i posetioci Sajma tehnike imali su priliku da se upoznaju sa televizijom budućnosti. Radio-televizija Srbije je predstavila tehničko-tehnološke i programske novitete koje donosi digitalizacija televizije. RTS je predstaviti i svoje najnovije projekte u primeni novih tehnologija, programe RTS digital i RTS HD, 5.1 ton i podsajt rts.rs/digitalizacija, posvećen prelasku sa analognog na digitalno emitovanje programa.
• Bugarska firma “Rais”, dobitnik nagrade ”Korak u budućnost” u oblasti Integra, koja proizvodi CC mašine, strugove, vertikalne centre i izrađuje proizvode pomoću japanskog robota “Fanuc”, posetiocima i potencijalnim partnerima predstavili su samo deo svoje bogate ponude – mašine za doradu za automobilsku i avio industriju, mašine za izradu alata za štancovanje, livenje i brizganje plastike, doradu delova preciznog i mogularnog liva, kao i mašine za izradu kalupa za livenje i izradu i doradu svih vrsta metalskih delova.
• Fond za inovacione delatnosti, koji je na Sajmu tehnike nastupio pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavio je rezultate Projekta podrške inovacijama u Srbiji. Javnosti su predstavljene kompanije koje su u 2012. godini dobile sredstva kroz dva programa – Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija.
• Jedna od brojnih inovacija je i ideja koju realizuju Institut za medicinska istraživanja i Tehnološko-metalurški fakultet – novi postupak kojim bi se otpadna krv iz klanica preradila u preparat za sprečavanje anemije kod prasića.
• Na štandu Instituta „Mihajlo Pupin“ posetioci su mogli da vide „Skar“ robota koji skuplja kockice. Robot  pomoću kamere prepoznaje zelene, bele i crvene kockice, boje italijanske zastave, jer su Italijani partneri ove firme. Predstavljen je i jedan veoma precizan kopir aparat.
• Nečujna mašina koja u savršenom ritmu hidraulično probija i kroji lim. Ovi mašinu je predstavila italijanska firma ”Euromac”, cena ovakve mašine je oko 200 hiljade evra.
• Na štandu Centra za promociju nauke predstavljen je softver koji prepoznaje raspoloženje čoveka koji je na monitoru, njegov pol i broj godina sa mogućom greškom plus-minus devet godina. Ovaj softver radi po principu prepoznavanja čovekovih crta lica.

 O dobitnicima priznanja na ovogodišnjem Sajmu tehnike odlučivao je stručni žiri, koji je radio u sledećem sastavu:

• Prof. dr Aleksandar Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu – predsednik žirija
• Prof. dr Dragan Milutinović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Prof. dr Branislav Živković, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Prof. dr Vesna Radojević, Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu
• Doc. dr Milan Bebić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
• Doc. dr Radivoje Đurić, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

 Cilj programa Bionic Learning Network je da se principi i zakoni iz prirode prenesu i primene na polju automatizacije. BionicOpter može da leti u svim pravcima i izvodi najsloženije manevre u letu. Ima mogućnost da svako svoje krilo nezavisno pokreće što mu omogućava da naglo usporava i skreće, da ekstremno brzo ubrzava ili da leti unazad. Festo Vilin konjić je prvi i jedini leteći objekat u istoriji koji može da izvede sve manevre u letu koje zajedno mogu da izvedu helikopter, avion i zmaj. Postoji mogućnost da se BionicOpter-om upravlja preko mobilnog telefona.

 BionicOpter ima raspon krila od 63 cm, težak je svega 175 grama. Krila su od ultra tanke folije koja je zategnuta na konstukciju krila od karbonskih vlakana. Letom upravlja softver koji u realnom vremenu prima i obrađuje podatke, i šalje impulse Vilin konjiću.