Solarna elektrana “DeLasol” je najveća u Srbiji i primer kako korišćenjem solarne energije možemo u isto vreme unapređivati i sigurnost snabdevanja i životnu sredinu. Naš zadatak kao države, na kome intenzivno radimo i kroz donošenje regulative i kroz pripremu strateških dokumenata, jeste da stvaramo uslove da se grade nove elektrane iz obnovljivih izvora energije, a da istovremeno naš energetski sistem vrši svoj osnovni zadatak, a to je sigurno snabdevanje građana i privrede, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

 ”Postavili smo 17.980 najsavremenijih bifacijalnih panela. U naredne dve godine u planu je izgradnja još četiri solarne elektrane, jedna od njih takođe će se nalaziti na području opštine Lapovo. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da pomognemo Republici Srbiji i da ostvarimo zacrtan cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora”, rekao je Miloš Kostić koji se zahvalio na podršci resornom Ministarstvu, Elektrodistribuciji, opštini Lapovo i ProCredit banci.

 Zahvaljujući kompaniji “Delasol”, Lapovo postaje centar zelene energije, a ono što me posebno raduje jeste nastavak projekta, odnosno izgradnja još jedne solarne elektrane. Administracija naše opštine se pokazala kao dobar partner, građevinsku dozvolu i ostale dozvole potrebne za početak radova izdali smo u zakonskom roku.”

 Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke kaže da već 10 godina traje uspešna poslovna saradnja sa kompanijom MT-KOMEX na projektima iz domena održivih izvora energije.

 Izgradnja elektrane “DeLasol” poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Do sada su izgradili i isporučili opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW.

 Za izgradnju ove solarne eletrane korišćeni su bifacijalni solarni paneli koji imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli postavljeni su na specijalno napravljenoj konstrukciji koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja.

 Radovi na izgradnji solarne elektrane “DeLasol” počeli su 07.09 2022. i trajali do 30.03. ove godine.

The post Počela sa radom solarna elekrana sa 17.980 panela u Lapovu appeared first on Automatika.rs.

 Skupština grada Subotice oglasila je rani javni uvid povodom izrade Plana detaljne regulacije solarne elektrane Bikovo na svojoj teritoriji. Zainteresovani mogu da pošalju komentare do 19. januara.

 Zemljište obuhvaćeno planom je neizgrađeno i nalazi se nedaleko od subotičkog aerodroma, u ataru sela Bikovo. Tačnije, između železničkog koridora Novi Sad – Subotica, opštinskog puta i vodotoka Čiker. Parcela zauzima nešto manje od 80 hektara.

 Prema prostornom planu za elektranu Bikovo, predviđena je izgradnja infrastrukturnog kompleksa solarnog postrojenja maksimalne instalisane snage preko 50 megavata i plasiranje proizvedene energije u prenosni sistem. Bilo bi priključeno na mrežu preko postojećeg dalekovoda koji prolazi na jedan kilometar od lokacije, s njene zapadne strane.

 Unutar parcele, fotonaponski paneli će biti grupisani u blokove, s putevima između, i glavnom trafo-stanicom. Pored toga, u okviru kompleksa je predviđena izgradnja zgrade za upravljanje sistemom, navedeno je u planu za Bikovo.

 Autori plana za Bikovo se pozivaju na Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. U njoj stoji da bi ukupna snaga solarnih elektrana u zemlji trebalo da dostigne 300 megavata 2025, a 350 megavata 2030.godine.

The post Subotica odvojila 80 hektara zemljišta za solarne elektrane appeared first on Automatika.rs.

 Nedavna kriza sa gorivom u Velikoj Britaniji bila je samo jedan od mnogih znakova da je električna energija put koji sve više i više potrošača prelazi sa automobila na motore sa unutrašnjim sagorevanjem na EV(električna vozila). A Britanci marljivo rade na tome da se pripreme da prestanu sa proizvodnjom benzinskih i dizel motora od 2030. godine, a Gigafabrika Vest Midlands otkriva svoje planove za razvoj najveće Gigafabrike baterija u Velikoj Britaniji.

 Nalaziće se u Koventriju, britanskom automobilskom gradu i istorijskom domu mnogih poznatih brendova kao što su Rover, Jaguar ili Triumph.

 Gigafabrika Vest Midlands je zajedničko ulaganje između Gradskog veća Koventrija i aerodroma Koventri. Fabrika će biti najveći novi industrijski objekat bilo koje vrste u Velikoj Britaniji, pokrivajući površinu koja je jednaka 74 fudbalska terena u punoj veličini.

 To će biti projekat koji će zahtevati ulaganje od 3 milijarde evra i biće napajan 100%  održivom energijom, koristeći kombinaciju solarne energije i obnovljivih izvora energije iz mreže. Gigafabrika koja se nalazi na u blizini aerodroma Koventri otvoriće direktno do 6.000 radnih mesta. Prema Mike Murrai-u, direktoru projekta Vest Midlands, aerodrom je savršena lokacija za fabriku, jer je idealno pozicioniran za snabdevanje britanskih proizvođača automobila kojima je potreban pristup baterijama svetske klase na njihovim vratima.

 Gigafabrika Vest Midlands će proizvoditi nove litijum-jonske baterije kao i reciklirati korišćene baterije. Moći će da isporučuje do 60 GWh godišnje kada radi punim kapacitetom, što je dovoljno za pogon 600.000 električnih vozila godišnje. Očekuje sa da proizvodnja krene od 2025.godine.

The post Najveća fabrika baterija u Velikoj Britaniji očekuje proizvodnju od 600.000 na godišnjem nivou appeared first on Automatika.rs.

 Skupština opštine Žabalj usvojila je Odluku o izradi planova detaljne regulacije za izgradnju solarne fotonaponske elektrane PV Power Plant i Odluku o izradi plana detaljne regulacije za priključni dalekovod 110 kV, koji će isporučivati u mrežu električnu energiju koju ova elektrana proizvede.

 Operator prenosnog sistema električne energije AD Elektromreža Srbije usvojila je studiju priključenja fotonaponske elektrane na mrežu, čime su se stekli uslovi za dalju realizaciju projekta.

 Nakon izrade projektne tehničke dokumentacije i pribavljanja neophodnih dozvola, i uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine, početak izgradnje solarne elektrane planira se za 2025.godinu, kada se očekuje i priključenje na mrežu i puštanje u rad.

Kompanija WV International Emergy radi na projektima vetroparkova od ukupno 800 MW u Pančevu i Alibunaru

 „Veoma nam je drago što smo napravili prvi uspešan korak u razvijanju naše prve fotonaponske elektrane u Srbiji. Nakon pretežnog bavljenja vetroelektranama prethodnih godina, ulazak u sektor solarne energije za nas je bio izazov, ali imajući u vidu da Republika Srbija obezbeđuje stabilan okvir za investicije u zelenu energiju, i da je donošenjem paketa energetskih zakona potvrdila posvećenost ostvarivanju ciljeva energetske tranzicije i Zelene agende, naša grupacija je odlučila da nastavi da ulaže u Srbiji i diverzifikuje svoj portfolio,“ istakla je Neda Lazendić, direktorka za Srbiju u WV International Emergy.

The post Opština Žabalj dobija solarnu elektranu kapaciteta 80MW appeared first on Automatika.rs.

 Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama obavezali su se na samitu u Skoplju da će ojačati ekonomske veze i preimenovali su trilateralnu inicijativu Mini Šengen u Otvoreni Balkan. Zasnovana je na principu Evropske unije za slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

 ”Zajedno ćemo da investiramo u verovatno najveću fotonaponsku elektranu od oko 700 megavata”, izjavio je Zaev u intervjuu Tanjugu posle sastanka, ali nije otkrio pojedinosti.

 Severna Makedonija je u svom investicionom planu za period zaključno s 2027. godinom objavila da očekuje 3,1 milijardu evra javnih ulaganja, privatnog kapitala i bespovratnih sredstava u sektoru energetike. Državna kompanija Elektrani na Severna Makedonija, ESM, već radi na zameni termoelektrana na ugalj solarnim elektranama. Ta zemlja namerava da najkasnije 2027. prestane da upotrebljava to štetno fosilno gorivo.

 ESM je nedavno dobio zadatak da izgradi fotonaponski sistem kapaciteta do 350 megavata kod Štipa.

 Albanija je na poslednjim tenderima izabrala kompaniju Voltalia iz Francuske za projekat Spitalle od sto megavata i solarnu elektranu Karavasta snage 140 megavata. A što se tiče privatnih kompanija, on se spremaju da podignu tri solarne elektrane od po 50 megavata u Fjeru, ali neće imati prava na bilo koju vrstu subvencija.

 Srbija možda ima i najveće planove u segmentu solarnih elektrana

 Vlada Srbije je upravo otpočela pregovore s kompanijom UGT Renewables iz Čikaga o izgradnji desetak solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata. Još nije poznato da li bi investitor iz Sjedinjenih Država instalirao ta fotonaponska postrojenja za državnu Elektroprivredu Srbije – EPS, ili bi projekat bio sproveden u nekom drugom obliku.

 UGT Renewables je saopštio da će odabrati zemljište niske ekonomske vrednosti. Treba pomenuti da su opštine nedavno ovlašćene da daju državno poljoprivredno zemljište niskog kvaliteta u zakup za izgradnju elektrana na obnovljive izvore.

 Do sada ukupni kapacitet proizvodnje struje iz energije Sunca u Srbiji iznosi oko 20 megavata. U aprilu je usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, od kojeg investitori i država očekuju da će omogućiti brzu ekspanziju u toj oblasti.

 Što se tiče privatnog sektora, Fintel Energija i MK Group su prošlog meseca najavili svoj projekat Agrosolar Kula od 660 megavata, što bi ga u ovom trenutku učinilo najvećim u Evropi.

The post Makedonija planira zajedničku investiciju u solarnu elektranu od 700 MW sa Srbijom i Albanijom appeared first on Automatika.rs.

 Državna energetska kompanija Hrvatska elektroprivreda (HEP) okončala je probni rad svoje ostrvske solarne elektrane od 3.5 MW i obeležila početak redovnog snabdevanja strujom. Baterija za skladištenje struje je prva u zemlji do 1.44 megavat-sata.

Investicija vredna 4,15 miliona evra

 Sistem na Visu se sastoji od 11.200 modula od po 340W. Vredan je 4,15 miliona evra. HEP je namenio skoro dve milijarde evra za ulaganja do 2030, od čega je polovina za nove kapacitete proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

 Inženjeri firme Končar su podigli solarnu elektranu pre roka. U nju ulazi pet invertora nominalne snage po 720 kilovat-sati i upravljački sistem SCADA. Srednjenaponska mreža je dugačka 5,2 kilometra. Za nadzor je bio zadužen Fractal iz Splita.

 Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj, koja će struju prodavati bez podsticaja, pojačala je nivo samoodrživosti udaljenog jadranskog ostrva, budući da je snabdevanje vodom već rešeno korišćenjem bunara. Vis je povezan podmorskim strujnim kablom sa Hvarom.

Predviđena godišnja proizvodnja zadovoljava potražnju lokalnih domaćinstava

 Neintegrisano solarno postrojenje je konstruisano za godišnji učinak od pet gigavat-sati, što odgovara potrošnji 1.600 lokalnih domaćinstava, po podacima iz HEP-a. Lokalna samouprava je učestvovala u projektu.

 Sistem za skladištenje struje će biti posebno koristan mimo turističke sezone. Ostrvo ima 3.600 stanovnika, ali broj ljudi se leti uveća nekoliko desetina puta.

 Solarna elektrana Vis Hrvatske elektroprivrede prostire se na 5,7 hektara na Griževoj glavici pored sela Žena Glava.

The post Ostrvo u Jadranskom moru postalo je energetski samoodrživo appeared first on Automatika.rs.

 Peter Poulsen, iz DTU Fotonik, koji je i šef istraživačkog dela projekta, kaže da ispituju da li solarni paneli mogu biti obojeni bez narušavanja njihovih kvaliteta i performansi.

 Potrošnja energije u zgradama čini skoro 40% ukupne potrošnje energije u Danskoj, pa je integracija solarnih ćelija u građevinske materijale sve važnija kako bi ova zemlja postala nezavisna od fosilnih goriva do 2050.

Nova metoda bojenja

 Mnogo različitih metoda bojenja solarnih panela je već testirano u Danskoj i u celom svetu. Međutim, problem je u tome što bojenje može da smanji kapacitet solarnih panela da prihvate sunčevu svetlost, a da to spreče je i glavni zadatak naučnika i kompanija okupljenih oko ovog projekta.

 Kompanija Danish Solar Energy Ltd. razvila je novu metodu za proizvodnju obojenih solarnih panela koja podrazumeva postavljanje solarnih ćelija iza posebnog prozirnog filma. Ovaj film veoma malo utiče na njihove performanse, a može da se oboji u željenu boju. Cilj istraživanja je da se ova metoda usavrši, ističe Poulsen.

 Učesnici u ovom razvojnom projektu se nadaju da će na kraju imati novu vrstu solarnih panela koji se mogu prilagoditi različitim zahtevima većine zgrada i kupaca. Da bi novo rešenje zadovoljavalo i estetske standarde u projekat su uključene i arhitekte.

 Danska se ne može takmičiti u proizvodnji jeftinih solarnih ćelija, ali može da doprinese tehnološkim rešenjima za budućnost kada je reč o rešenjima za integrisanu gradnju. Poulsen kaže da ova zemlja ima jake kompanije i široko znanje koje od Danske može napraviti lidera u ovoj oblasti ako svi rade zajedno.

 Projekat je podržan od strane Programa za razvoj i demonstraciju energetske tehnologije (EUDP), koji predstavlja sistem javnih subvencija za podršku i razvoj novih energetskih tehnologija.

The post Solarni paneli u boji bez umanjenja performansi solarnih ćelija appeared first on Automatika.rs.

 Prvenstveno Termoelektrana Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike i u kom smeru može dalje da se razvija i napreduje.

Šta može biti problem?

 Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će konačno prestati da koristi ugalj (prema nekim informacijama, najkasnije do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju novim okolnostima u energetskom sektoru.

 Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW obezbeđuje oko 17% ukupne mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17% emisija CO2 u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj.

Koncept – Zadržati radna mesta i proizvodnju el. energije

 Cilj nije samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.

 Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.

 Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kada je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.

Rezultati

 Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja. Snaga solarne elektrane je povećana postavljanjem postrojenja od 20 MW na drugom iscrpljenom polju, koje je udaljeno 60 kilometara. U izgradnji je još 20 MW panela.

 Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

 Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

The post Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja appeared first on Automatika.rs.

 Takođe, prema izvorima Međunarodne agencije za energiju (IEA), očekuje se da će ova zemlja proizvoditi čak 21 GW energije više između 2019. i 2024.godine, dostižući ukupno snagu oko 63 GW. Jedine četiri evropske zemlje, za koje se predviđa da će imati veći kapacitet obnovljivih izvora energije od Turske u 2024.godini jesu Nemačka, Francuska, Španija i Italija.

 Turski solarni kapacitet povećaće se za oko 198% – 10GW do 2024.godine, od čega će 3,7 GW doći iz distributivnih sistema, odnosno sa krovova. Ova država je na kraju 2018. godine imala kapacitet da proizvede 5,1 GW putem solarnih sistema, od čega je svega 0,5 GW dolazilo iz distributivnih sistema.

Kapacitet vetroelektrana u Turskoj će značajno doprineti ukupnom rastu, sa predviđenim porastom sa 5,9 GW na 12,9 GW do 2024. godine. Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o Turskoj u pogledu širenja EU, država je ostvarila dobar napredak u sektoru obnovljivih izvora energije, kao i energetske efikasnosti.

 Na globalnom nivou, energija iz obnovljivih izvora doživeće porast od 50% što iznosi 1,200 GW i ukupno će se proizvoditi 3,700 GW do 2024. godine. Ovom porastu doprineće, kao glavni pokretači rasta, solarne fotonaponske instalacije na kućama, zgradama, fabrikama… navodi IEA.

 Na kraju 2018. godine ukupan obnovljivi kapacitet na svetu bio je nešto preko 2500 GW. Kina nastavlja da nosi titulu svetskog lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, sa projektovanim porastom od 730 GW na kraju 2018.godine, dok 1,219 GW se očekuje do kraja 2024.godine. Iza nje dolaze SAD, sa porastom od 411 GW, zatim Indija sa 235 GW.

The post Turska povećava kapacitete OIZ i plasira se na 5.mesto u Evropi appeared first on Automatika.rs.

 Predlog strategije je predložen od strane Ministar zaštite životne sredine i energetike, Tomislava Ćorića. Plan je da do 2050. godine povećanje udela u OIE bude na 65,6%. On je takođe podsetio da je udeo OIE u 2018. godini bio 28%, što je znatno više od propisanih 20% koje je Evropska unija prihvatila, navodi se u saopštenju hrvatske vlade.

 Ključni ciljevi strategije su održiva proizvodnja energije u Hrvatskoj u narednih deset godina, s perspektivom do 2050. godine, zatim smanjenje uvoza, kao i sugurnije snabdevanja energentima kroz razvoj strateške infrastrukture, rekao je Ćorić.

 Prirodni potencijal Hrvatske omogućuje da najveći deo instalisane snage obnogljivih izvora energije (OIE) dođe iz energije Sunca i vetra, mada se ni druge izvore OIE ne treba zanemarivati, rekao je Ćorić. Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete do minimim tri puta, a solarne do 20 puta do 2030.godine.

Strategija predviđa i smanjenje emisije CO2 za oko 36%

 Primena strategije omogućiće tranziciju na niskougljeničnu energiju kroz dve vrste aktivnosti – povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE u najvećoj mogućoj meri, objasnio je Ćorić.

 Govoreći o povećanju energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja ukupne potrošnje energije u narednih deset godina, a i u periodu do 2050. godine, ministar  Ćorič je rekao da se očekuje smanjenje emisije CO2 gasova za oko 36%, navodi se u sapoštenju hrvatske vlade.

The post Povećanje udela u obnovljivim izvorima energije na više od 36% su jasni planovi Hrvatske do 2030.godine appeared first on Automatika.rs.