Rezultati analitike će izgledati dobro, ali će sirovi podaci biti upitni. Ako su donete pogrešne odluke o mom zdravlju ili bezbednosti ili mojim pravnim radnjama, šta mogu da uradim da to ispravim? Ne mogu da se suočim sa osobom ili originalnim podacima ili procesom analize. Ne mogu da se suočim sa IoT krajnjim ishodom. Ko je odgovoran za greške, proizvođač ili implementator krajnjeg ishoda, sistem za analizu podataka ili IT osoblje?

Samit o IoT

 Na jednom globalnom samitu o ”Internet of Things” u Vašingtonu, DC, poslednja tačka je bila pod nazivom „Privatnost – kako najbolje ići napred.” Panel je pozivao na pitanja na kraju svojih prezentacija. Postavljeno je pitanje o tačnosti merenja IoT-a. Michelle De Mooi, vršilac dužnosti direktora za projekat privatnosti i podataka u Centru za demokratiju i tehnologiju, odgovorila je na ovo pitanje vezano za tačnost. Navela je da kada je izvodila svoje studije o IoT uređajima poput nosivih uređaja, tačnost nije bila deo studije iako je mislila da je tačnost izuzetno važna.

Rossen-ov izveštaj

 Ono što je podstaklo ovo pitanje je deo Rossenovih izveštaja. Naslov je bio „Fitnes trackers: da li tačno broje korake, kalorije?“ Džef Rosen je uporedio dve telefonske aplikacije i tri nosiva uređaja za ručni zglob. Uporedio ih je jedno sa drugim, a zatim uporedio sa testovima u laboratoriji. Razlika u merenju koraka, posebno u pogledu sagorelih kalorija, pokazale su se netačnim. Šta ako vaš lekar koristi ove informacije za vaše lečenje, za određivanje premija za vaše životno ili zdravstveno osiguranje? Tačnost informacija telefonskih aplikacija i nosivih uređaja postaje veoma diskutabilna.

 Prema Rossen izveštaju: Kompanije su rekle za NBC News da su tracker-i dizajnirani da motivišu i podstiču zdrav način života. Garmin je dodao da je „položaj na zglobu“ važan „ako se nosi više uređaja u isto vreme“ i da je takođe važno da li se uređaj nosi na „dominantnoj ruci“.

Intervju za posao i testiranje

 Ako primenimo neke od ovih mernih uređaja na stolicu u kojoj sedi kandidat na intervjuu za posao. A možda i ne znamo da takvi uređaji mere ljudsko telo u vreme intervjua. Ako smo pod stresom zbog neke druge situacije ili očekujemo da ćemo biti pod stresom nakon intervjua, naša zdravstvena merenja mogu biti drugačija. Ako anketar analizira podatke koje je proizvela ta ”stolica”, on ili ona mogu doneti određene zaključke o nama koji su netačni. Neki nas mogu odbiti za posao. Da li bi to bila diskriminacija zasnovana na podacima za koje se ne može dokazati da su tačni ili čak ponovljivi? Da li dobijamo pravo na popravni?

Šta je sa vozilima i kućnim apartima?

 Šta je sa senzorima u vozilu koji mere i prate našu vožnju? Znajte da pritisak vazduha u vašim gumama kada se poveća ili smanji ne proizvodi istu brzinu vašeg vozila. Da li bi se to onda moglo koristiti za određivanje naše sposobnosti kao vozača?

 Šta ako se štednjak kod kuće meri sa neke udaljene lokacije? Pretpostavimo da iz nekog razloga sistem grejanja ne radi kako treba i da moramo koristiti šporet i rernu kao sredstvo za grejanje svog doma. Upotreba šporeta i rerne na ovaj način nije normalna, jer to moram da radim nekoliko dana za redom. Da li će organizacija za merenje videti da je ovo nenormalno ponašanje? Kakvo će biti njihovo tumačenje?

Da li proizvodim auto delove?

 Na primer, ja sam kompanija sa jednim čovekom. Bio sam radoznao i potražio sam opise svoje kompanije na internetu. Moja kompanija je Delphin Inc. Postoji Delphi Corporation koja proizvodi auto-delove. Ima 10.000 zaposlenih. Informacija koju sam našao na mreži govorila je da sam ja predsednik korporacije. Potpuno netačno. Ovo objašnjava zašto ponekad dobijam zanimljive pozive ili mejlove od ljudi koji pokušavaju da mi nešto prodaju ili da me nateraju da investiram u neke projekte. A ja nikada nisam dao informacije sajtu. Pogrešno su prikupili pogrešne podatke i spojili ih da bi napravili profil koji nije tačan.

Brinimo o zaštiti naše privatnosti

 Najveća briga u vezi IoT-a je da kada se podaci izmere, sakupljač, distributer, procesor ili analizator će verovatno pretpostaviti da je to tačno. Šta ako nije? Kako možemo ovo popraviti? Podseća na netačne podatke u kreditnom izveštaju jednog od primera gde su  kupci Vells Farga modifikovali njihovu finansijsku evidenciju i da imaju loš kreditni rejting, kako bi je lakše kupili.

 Želimo da ljudi shvate da se ne može pretpostaviti da će po IoT-u krajnji ishod biti tačan sve vreme, on se može menjati sa temperaturom, vlažnošću, lokacijom, starošću i drugim faktorima, u zavisnosti sta merimo. Mislimo da bi trebalo pokrenuti diskusiju o tačnosti IoT jer moramo da kreiramo politike i propise koji će se baviti ovim i obezbediti mehanizme korekcije. Bojim se da će mnogi ljudi donositi odluke na osnovu analiziranih podataka, ali osnovni podaci mogu biti netačni.

 Ovo sada možda deluje kao ne toliko bitno, ali ako ti prikupljeni podaci budu učestovali u donošenju odluka, onda moramo da se zapitamo ali da ne bude kasno.

The post Da li verujete Vašem IoT uređaju? appeared first on Automatika.rs.

Proizvođači koriste tehnologiju kompanije TiHive kako bi osigurali da njihovi proizvodi imaju odgovarajuće karakteristike i kvalitet i time smanjuju troškove za sirovine jer se smanjuje otpad i sve to u realnom vremenu. Pored smanjivanja troškova za same firme, prednosti imaju i korisnici kao i životna sredina. Kamera prati parametre materijala, kako one vidljive tako i one nevidljive golim okom i reaguje ukoliko odstupaju od optimalnih vrednosti. Njihov proizvod za kontrolu kvaliteta je zasnovan na teraherc svetlosti u kombinaciji sa AI algoritmom.

Kompanije posluje već tri godine. U početku su imali poteškoća sa implementacijom svog biznis modela koji može da se primeni u raznim industrijama poput onih koji proizvode luksuzne proizvode, farmaceutskih, medicinskih i slično a trenutno su fokusirani na proizvode iz oblasti higijene i nege. Finansijska sredstva će biti korišćena za širenje po Evropi i SAD, izgradnje objekata za testiranje i laboratoriju kao i za zapošljavanje dodatnog kadra.

The post Francuski startap TiHive je dobio 8.6 miliona evra za sistem kontrole kvaliteta koji smanjuje industrijski otpad appeared first on Automatika.rs.

 Kreiran na osnovu Internet Protokola (IP) ovaj standard omogućuje komuniciranje među uređajima koji se nalaze u pametnim kućama, njihovim mobilnim aplikacijama i online platformama pomoću jedne IP adrese.

 Grupa zaposlenih koja radi na projektu koristi open-source pristup za razvoj i primenu novog, objedinjenog protokola za povezivanje. Kompanije koje su do sada razvijale pametne kućne uređaje Amazon, Apple, Google, Zigbee Alliance i druge, obezbedile su velik doprinos za ovaj projekat.

 Donešenom odlukom da se iskoriste ove, već postojeće i testirane tehnologije znatno će ubrzati razvoj protokola i brže obezbediti korisnosti kako proizvođačima, tako i potrošačima. Projekat ima za cilj da olakša proizvođačima različitih vrsta uređaja kompatibilnost samih uređaja sa smart home sistemima i uslugama virtuelnih asistenata Alexa (Amazon), Google Assistant (Google), Siri (Apple) i drugima.

 Ukoliko niste znali da upravni odbor Zigbee alijanse čine rukovodioci kompanija Amazon, Apple, Comcast, Google, IKEA, The Kroger Co, LEEDARSON, Legrand, Lutron Electronics, MMB Networks, NXP Semiconductors, Resideo, Schneider Electric, Signify, Silicon Labs, SmartThings, Somfy, Texas Instruments i Wulian. Sve ove kompanije su uključene u radnu grupu i doprinose realizaciji projekta.

 Zigbee alijansa postavila je temelje za razvoj IoT (Internet of Things). Osnovana 2002. godine, a stvara i razvija univerzalne, open-source standarde za proizvode transformišući način na koji živimo, radimo, zabavljamo se.

 Više informacije možete pronaći OVDE.

The post Kompanije Amazon, Apple, Google i Zigbee pokreću zajednički projekat ”Connected Home” appeared first on Automatika.rs.

 Kako se povećava potražnja za upotrebom podataka IoT tehnologijom u prerađivačkoj industriji, Mitsubishi Electric – na osnovu svog e-F@ctory koncepta – lansirao je softverske proizvode kompatibilne sa svojom platformom Edgecross kako bi poboljšao rešenja za informatiku i cloud.

 ICONICS razvija i nudi softverske proizvode za razne poslovne sektore, kao što su proizvodni, industrijski i pametne zgrade, a poseduje visoku tehnologiju i znanje u razvoju industrijskog softvera. Sa preko 350.000 instalacija u preko 100 zemalja širom sveta i koji rade u preko 70 odsto kompanija iz Global 500 liste. ICONICS je nedavno proglašen Microsoft Manufacturing Partner of the Year za 2018. godinu i šestostruki je dobitnik nagrade Microsoft Partner of the Year award.

The post Mitsubishi Electrics kupio softverskog giganta ICONICS appeared first on Automatika.rs.

Promene za kontrole

 Pre nedavnog unapređenja, ograničen broj dostupnih ulaza/izlaza i programskih jezika je bio značajna prepreka za korištenje malih kontrolera. Danas to više nije problem jer novi modeli imaju više od 188 dostupnih I/O kontakata koji pokrivaju širok raspon primena. Različiti moduli sada mogu biti lokalno povezani i na digitalne i na analogne ulaze/izlaze, što omogućava programerima da budu nezavisniji od električnih dijagrama ožičenja, te konačno omogućava i fleksibilniji dizajn.

Korak dalje od tradicionalnog programiranja

 Proizvođači i koderi koji imaju iskustva u radu sa sličnim tehnologijama neće imati problema s rukovanjem i programiranjem novih uređaja. To je uglavnom zbog činjenice da korisnici imaju mogućnost da koriste strukturirani tekst (ST) i EDP jezik direktno na uređaju. Svi programi mogu se jednostavno uvesti, što takođe omogućava stvaranje prekidnih funkcija i UF-ova (korisničkih funkcijskih blokova).

 Korisnici nove tehnologije takođe imaju mogućnost implementacije najsavremenijeg programiranja koristeći novi leder dijagram. Na taj način korisnici mogu direktno integrisati funkcijske blokove u dijagram kruga – sve bez ograničavanja broja serijskih ili paralelnih kontakata. Ova metoda programiranja povećava mogućnosti strukturiranja, čime se olakšava praćenje logike programiranja.

Razvoj mreže i IoT

 Opcije komunikacije su jedna od najvažnijih karakteristika za male i pametne automatske sisteme. Konkretno za ovaj proizvod, Ethernet i Modbus TCP mogu se koristiti za programiranje i umrežavanje. Kada komuniciraju između pojedinačnih uređaja, easyE4 oponaša easy800, ali zamjenjuje Easy-Net s Ethernet protokolom.

 Preko novog i integrisanog Ethernet interfejsa, proizvod se može spojiti na bilo koji LAN/WLAN router, repetitor ili standardni dLan sistem, što mu takođe omogućava uspešnu integraciju s IIoT mrežama. Upravo zbog toga većina korisnika koji su upoznati sa sličnim proizvodima neće primetiti odsustvo Easy-Net protokola baziranog na CAN-u.

Prošireni opseg i automatizacija

 EasyE4 otvara brojne mogućnosti za primenu u instalacijama, posebno kada je riječ o proizvodnji mašina. Njegovi inkrementalni dekoderi mogu biti povezani bez dodatnog hardvera, dok reakcije prekida na ulaze omogućava različite metode referenciranja i kontrole pozicioniranja.

 Korišćenje strukturiranog teksta u malim kontrolama omogućava isplativ pristup za podučavanje i sticanje osnova programiranja zasnovanog na tekstu u sistemima automatizacije. S obzirom na broj opcija simulacije, većina vežbi ne zahteva nikakav hardver, a testovi su pokazali da programski zahtevi računara nisu mnogo visoki. Jednostavno rečeno, easyE4 olakšava vrlo jednostavnu strukturu koja je prilagodljiva svim korisnicima.

Poboljšanja vizualizacije

 Dobro je poznato da se kroz nedavne tehnološke napretke male kontrole sada udvostručuju kao mali uređaji za vizualizaciju. EasyE4 ide korak dalje i uključuje druga poboljšanja vizualizacije, uključujući višejezične mogućnosti, odgovarajuće izmene, kao i mogućnost korišćenja boja pri dizajniranju elemenata strukture maske. Ekran omogućava korisnicima da vizualiziraju sadržaj u tri različite boje jednobojnih pozadina i mogu čak prikazati višebojne ekrane putem pametnog telefona ili tableta.

 Današnji uređaji, sa svojom sposobnošću da obrađuju višestruke funkcije i spajaju povezane uređaje, odličan su primer inovacija koje se trenutno pojavljuju u elektroindustriji. Implementaciju kontrolnih zadataka čine lakšu, praktičniju i bržu, čime profesionalci u industriji štede dragoceno vrieme i čine ih optimalnim izborom za širok raspon aplikacija.

 Više informacija o Eaton-u easyE4  možete saznati OVDE.

The post Nova generacija pametnih i malih kontrolnih releja omogućava fleksibilnost i podršku za IIoT appeared first on Automatika.rs.

 Kompanija Fluke, koja se bavi proizvodnjom opreme za ispitivanje i merenje u industriji, poznata je po tačnim, preciznim, izdržljivim ručnim uređajima. U doglednoj budućnosti, zaposlenima koji rade na održavanju će biti neophodni ovi alati za razna testiranja, međutim, kako se i IIoT razvija, ovi virtuelno neophodni alati, kao i ostale tehnologije koje se razvijaju, biće korišćene na daleko pametniji način.

 Funkcionalna tranzicija

 Kompanija Fluke je 2014. godine proizvela Fluke Connect (FC) aplikaciju i time zakoračila na tržište softvera-kao-usluge (SaaS). Pomoću Wi-Fi konekcije softver zasnovan na cloud-u, omogućuje da se podaci koji se dobijaju iz ručnih alata ili bežičnih senzora automatski prenose i sačuvavaju na jednom mestu. Ovi podaci najčešće se koriste za upoređivanje poslovanja i analize. Ovo je direktan rezultat povećanja upotrebe i popularnosti IIoT tehnologije. Ono što krajnji korisnici žele, je neka vrsta ”Facebook-a za svoju sredstva” , a FC aplikacija upravo je tako organizovana. Umesto praćenja prijatelja, korisnik vidi organizovan prikaz sredstava, opreme i imovine. Na kraju dana, dobija se detaljan izveštaj o svim promenama koje su se dogodile. Tehničari koji rade na razvijanju same aplikacije, žele da je povežu sa SCADA sistemima, samostalnim alatima i polu-fiksnim i fiksnim senzorima.

 U Fluke kompaniji, postojala su dva relevantna pravca za dalji razvoj proizvoda. Jedan je bio da se kompanija fokusira na svoju primarnu hardversku snagu. Konkurentni stav je bio da se pored svoje stručnosti za hardver, okrenu i softveru. Danas se bave i hardverskim i softverskim delom podjednako. Dobar primer kako ovo funkcioniše u praksi, jeste to da tim zaposlenih koji je odgovoran za održavanje, pomoću ručnih alata kao i mobilne aplikacije dobija najtačnije rezultate i informacije.

Centričnost softvera

 Ručni alati povezani sa cloud platformom, polu-fiksni i fiksni senzori znatno pojednostavljuju prikupljanje podataka. Kako se kompanija Fluke okrenula i razvoju softvera, prvo su pametna rešenja primenili na svoje zaposlene, kako bi oni radili što efikasnije, a cilj je bio i nastavlja da bude, olakšano preventivno i predvidivo održavanje. Mnogi korisnici ručnih uređaja imaju i računarski sistem za održavanje CMMS u svojim objektima. Mnogi od njih odupiru se promenama koje nastaju razvijanjem tehnologije pa tako i prihvatanjem standardnog IIoT sistema, jer im je teže da se prilagode na njega, s toga je Fluke kupio eMaint, to je CMMS provajder koji integriše podatke za upravljanje opremom preduzeća, a pruža mobilni interfejs. Fluke je počeo da se bavi i proizvodnjom fiksnih i polu-fiksnih senzora koji mogu da unose podatke u već integrisan sistem. Ova nova senzorska i poslovna jedica postala je Accelix ekosistem. Ovaj sistem kompatibilan je sa svim EAM ili CMMS sistemima, kao i sa alatima i senzorima nezavisnih proizvođača.

Pojednostavljivanje planiranja održavanja

 Uvođenjem senzora i fokusiranjem na softverska rešenja, stručnjacima koji rade na održavanju, mnogo je jednostavnije da procene gde se tačno nalaze na tom putu. Da kombinuju preventivne, prediktivne i reaktivne strategije, posebno na tačkama kritičnosti kao i tačkama visokoih troškova. Imati uvid u bližu budućnost je korisno, ali dobro planiranje je najvažnija funkcija u preduzeću. Ukoliko se na objektima i postrojenjima može predvideti potencijalni problem, a ne organizuje se potreban kapacitet i uslovi da se dobro isplanira održavanje i prevalizaženje tih problema, samo saznanje o potencijalnom nastanku problema nam ne znači puno. CMMS sa integrisanim podacima o stanju opreme i objekata pomaže zaposlenima da planiraju zadatke i razvojni put održavanja, od reaktivnog do proaktivnog.

The post Uticaja Industrial Internet of Things (IIoT) na svet industrije appeared first on Automatika.rs.

 Kao prvi korak istražiće mogućnosti voice recognition sistema, deep learning sistema, a sam DuerOS biće unapređen. Takođe, Baidu širi svoj domen rada i na poljima robotike, veštačke inteligencija, virualne realnosti i autonomnih vozila, što takođe mogu biti oblasti na kojima će sarađivati sa kompanijom Xiaomi.

 Čak i da se saradnja ova dva giganta zadrži samo na kineskom tržištu, biće jači od svih trenutnih konkurenata na globalnom tržištu.

 Baidu je prvenstveno krenuo u ovu priču sa proizvođačima hardvera, kako bi sistem DuerOS kao i druge tehnologije koje razvijaju ušli u ruke potrošača. Kompanija ne naplaćuje licencu za operativni sistem, sarađuju sa preko 130 kompanije koje rade sa pametnim telefonima, pametnim televizorima, kao i satovima i pametnim kućnim uređajima.

 Nedavno su objavili infromacije o svom prvom pametnom zvučniku koji razvijaju, jedinstvenog dizajna, koji se razvija u sklopu Raven serije.

 Očekuje se da će saradnja ove dve kompanije napraviti revolucionarne promene u budućnosti.

The post Baidu i Xiaomi rade na zajedničkom razvoju tehnologija kao što su IoT i veštačka inteligencija appeared first on Automatika.rs.

 Jedan od mnogih razloga zašto je IoT (Internet of Things) koncept izuzetno privlačan jeste to što je znatno olakšano započinjanje projekata, posebno kada je reč o projektima koji mogu da pruže veoma dobre rezultate.

 Kreirajući svoj novi 3560 FC bežični senzor, FLUKE se pridružio IoT zajednici, omogućujući pojednostavljen proces detekcije vibracija i izvođenja analize radi utvrđivanja potencijalnih problema na uređajima. Ovaj senzor putem vibracija prikuplja informacije o disbalansu i neusaglašenom radu.

 Jedan od najznačajnijih aspekata ovog senzora je demokratizacija koju donosi daljinski nadzor i upravljanje. Do sada se ceo monitoring održavao putem velikih monitora koji su zahtevali specijalnu obuku za korišćenje i vrhunske stručnjake, što je iziskivalo velike troškove. Paket od 10 ovih senzora prodaje se na oficijalnom FLUKE web šopu po ceni od 699 dolara.

 Ovaj senzor, dovoljno je mali da se može uklopiti i u teško dostupna mesta a može se postaviti i na više lokacija na jednom komadu opreme radi dodatne sigurnosti. Iako su senzori dizajnirani za dugotrajnu upotrebu na opremi, mogu se ukloniti i instalirati na drugu opremu po potebi.

 Podaci koje ovaj senzor generiše, putem WiFi mreže prenose se i skladište putem specijalnog Fluke Connect Condition Monitoring softvera, koji je dostupan kao aplikacija za većinu mobilnih uređaja. Softver može da se podesi da automatski izbacuje upozorenja kada merenja izađu iz granica dozvoljenih odstupanja, kako bi se problem sprečio na vreme.

The post Kompanija FLUKE izbacila nove bežične senzore za kontrolu vibracija appeared first on Automatika.rs.

 E-knjiga ”Internet stvari: Pokret, ne tržište” objašnjava kako IoT stvara konkurenciju transformisanjem svakodnenih poslovnih praksi i novim mogućnostima. Očekuje se da će se u narednih 15 godina, svetske razmene podataka povećavati na godišnjem nivou od 20-25% do otprilike 50%.

 Jenalea Howell, direktorica sektora za istraživanje i razvoj IoT povezanosti i projekata pametnih gradova iz HIS Markit-a kaže da razvijanje IoT pokreta utiče na sve faze industrijske i gotovo sve tržišne oblasti – od sirovina, do proizvodnje a potom i distribucije, pa čak i potrošnje finalnih proizvoda. Dešavaju se velike promene u načinu na koji ljudi vrše integraciju sa mašinama, informacijama i čak jedni sa drugima.

 U međuvremenu, istraživanja iz kompanije Gartner pokazuju da će isporuke računara, tableta i pametnih telefona biti povećane na globalnom nivou 2% godišnje, što će učiniti 2018.godinu, godinu najvećeg porasta posle 2015. godine. Istraživanja takođe pokazuju da će isporuke konvencionalnih računara doživeti pad od 4,4% dok će isporuke smart telefona biti u porastu od 2,4%.

The post Broj povezanih IoT uređaja preti da dostigne čak 125 milijardi do 2030. godine appeared first on Automatika.rs.

 Najnoviji podaci Biroa za popis stanovništva u SAD govore, da su svi osim jednog, od 20 najvećih gradova u Americi doživeli rast populacije prošle godine. Sa New York-om kao izutekom, 15 gradova koji su imali najveći porast stanovništva nalaze se na južnom i zapadnom delu zemlje.

 Kako se migracije stanovništva nastavljaju, gradovi će morati naporno i efikasno da rade, kako bi išli u korak sa udarnim naletom stanovnika. Zbog toga, pametni gradovi će postaviti norme u većim delovima metropola širom sveta.

 Ali, šta je zapravo pametni grad?

 Jednostavno, pametni gradovi koriste takozvane ,,Internet of things” (IoT) uređaje, poput senzora, svetla i brojila za prikupljanje i analizu podataka. Gradovi zatim koriste te podatke kako bi poboljšali infrastrukturu, komunalne usluge, itd.

 U nastavku smo istekli kako pametni gradovi pružaju efikasniji i kvalitetniji način života za svoje stanovnike, kao i metode koje koriste za dostizanje ovih ciljeva.

Pametna arhitektura i infrastruktura

 Građevinski inženjeri širom sveta sve češće traže načine kako da ugrade IoT uređaje i rešenja u svoju infrastrukturu, kako bi smanjili troškove i poboljšali kvalitet svojih građevina. Nedavna istraživanja iz ”Daintree Networks” su pokazala da je skoro 60% građevinskih inženjera upoznatno sa IoT sistemom, a čak 43% njih smatra da će IoT određivati i oblikovati to kako će oni graditi svoje zgrade u naredne dve, tri godine.

 Jedna od oblasti za masovno poboljšanje je unapređenje osvetljenja. Ideja je preći na LED sijalice, kako bi se uštedeo novac i energija, druga od oblasti jesu liftovi. IBM je uradio istraživanje, gde je zapaženo da stanovnici New York-a potroše 22,5 godine čekajući liftove. Kao rezultat, ”Allied Market Research” očekuje da će tržište pametnih liftova duplirati svoju vrendost od 12 milijardi dolara u 2015. godini, na 23 milijarde dolara u 2020. godini.

 Ubedljivo najveća primena pametne arhitekture i infrastrukture je na pametnu mrežu, koja pomaže u ogromnoj meri sa očuvanjem resursa. U Amsterdamu, na primer, je eksperimentisano sa jedinicama za skladištenje kućne energije i solarnim panelima za domaćinstva koja su povezana sa pametnom mrežom u gradu. Ova skladišta su smanjivala opterećenje sa mreže u satima kada se troši najviše energije, tako što su stanovnici skladištili energiju tokom mirnijih sati. Solarni paneli su takođe omogućili stanovnicima da prodaju sakupljenu rezevnu energiju nazad na mrežu.

Projekti pametnih gradova i IoT aplikacije

Evropa je vedeća po pitanju razvoja pametnih gradova, a Amsterdam je samo jedan primer od mnogih u Evropi. Evropska Unija je bila proaktivna u podsticanju zemalja koje su njene članice, da razvijaju pametne gradove, a evropska komisija je u tu svrhu izdvojila čak 365 milina eura. Veliki napor koji je uložen, je već počeo da daje rezultate.

 Pariz je pokrenuo program deljenja električnog automobila zvan ”Autolib” 2011. godine, a njegov vozni park danas broji oko 3,000 vozila. Povezana vozila mogu biti praćena preko GPS-a a vozači mogu koristiti tablu sa vozilima, da rezervišu parking mesto unapred.

 Vlasti iz Londona su najavile da će ove godine početi sa testiranjem smart parking projekta, koji će omogućiti vozačima da brzo pronađu parking mesto. Ovo će takođe uticati na smanjenje gužve u saobraćaju.

 U međuvremenu, Kopenhagen je počeo da koristi senzore za praćenje gradskog biciklističkog saobraćaja, koji pružaju značajne informacije za praćenje poboljšanja biciklističke rute u gradu, što je od ključnog značaja, obzirom da više od 40% stanovnika putuje biciklom svaki dan.

 A kada je Amerika u pitanju, New York je uveo tehnologiju koja detektuje pucnjave iz vatrenog oružja u policijskim stanicama u Bruklinu i Bronksu, a gradonačelnik želi da proširi ovu tehnologiju na svaki deo grada.

 San Diego je počeo da koristi kamere koje su ugrađenje u semafore, koje će da prate pešački saobraćaj i preusmere automobile tokom špica, kako bi se izbegle pešačke nesreće i smanjile gužve.

Budućnost IoT i pametnih gradova

 Potencijal pametnih gradova je skoro neograničen, a rast gradova poput ovih treba da se poveća tokom godina. Ali ovo nije jedina oblast u kojoj će IoT uređaji znatno promeniti budućnost, svet a i naše živote.

The post Pametni gradovi i IoT menjaju naš život i naše zajednice appeared first on Automatika.rs.