Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama obavezali su se na samitu u Skoplju da će ojačati ekonomske veze i preimenovali su trilateralnu inicijativu Mini Šengen u Otvoreni Balkan. Zasnovana je na principu Evropske unije za slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

 ”Zajedno ćemo da investiramo u verovatno najveću fotonaponsku elektranu od oko 700 megavata”, izjavio je Zaev u intervjuu Tanjugu posle sastanka, ali nije otkrio pojedinosti.

 Severna Makedonija je u svom investicionom planu za period zaključno s 2027. godinom objavila da očekuje 3,1 milijardu evra javnih ulaganja, privatnog kapitala i bespovratnih sredstava u sektoru energetike. Državna kompanija Elektrani na Severna Makedonija, ESM, već radi na zameni termoelektrana na ugalj solarnim elektranama. Ta zemlja namerava da najkasnije 2027. prestane da upotrebljava to štetno fosilno gorivo.

 ESM je nedavno dobio zadatak da izgradi fotonaponski sistem kapaciteta do 350 megavata kod Štipa.

 Albanija je na poslednjim tenderima izabrala kompaniju Voltalia iz Francuske za projekat Spitalle od sto megavata i solarnu elektranu Karavasta snage 140 megavata. A što se tiče privatnih kompanija, on se spremaju da podignu tri solarne elektrane od po 50 megavata u Fjeru, ali neće imati prava na bilo koju vrstu subvencija.

 Srbija možda ima i najveće planove u segmentu solarnih elektrana

 Vlada Srbije je upravo otpočela pregovore s kompanijom UGT Renewables iz Čikaga o izgradnji desetak solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata. Još nije poznato da li bi investitor iz Sjedinjenih Država instalirao ta fotonaponska postrojenja za državnu Elektroprivredu Srbije – EPS, ili bi projekat bio sproveden u nekom drugom obliku.

 UGT Renewables je saopštio da će odabrati zemljište niske ekonomske vrednosti. Treba pomenuti da su opštine nedavno ovlašćene da daju državno poljoprivredno zemljište niskog kvaliteta u zakup za izgradnju elektrana na obnovljive izvore.

 Do sada ukupni kapacitet proizvodnje struje iz energije Sunca u Srbiji iznosi oko 20 megavata. U aprilu je usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, od kojeg investitori i država očekuju da će omogućiti brzu ekspanziju u toj oblasti.

 Što se tiče privatnog sektora, Fintel Energija i MK Group su prošlog meseca najavili svoj projekat Agrosolar Kula od 660 megavata, što bi ga u ovom trenutku učinilo najvećim u Evropi.

The post Makedonija planira zajedničku investiciju u solarnu elektranu od 700 MW sa Srbijom i Albanijom appeared first on Automatika.rs.

 Ovde ubedljivo niče najveće industrijsko naselje na tom području u jednom veku i ministar ekonomije Brandenburga Jorg Steinbach nazvao ga je šansom za region “da postane vodeća lokacija energetske revolucije u Nemačkoj i Evropi”. Musk je obećao da će otvoriti 10.000 radnih mesta i godišnje proizvesti oko 500.000 automobila, počevši od svog modela I, i na tom mestu izgraditi najveću fabriku baterija na svetu.

 Političari ne vode evidenciju o svom ”dugu” prema Musku, za kojeg kažu da je umesto toga mogao lako otići u Aziju, gde su troškovi radne snage niži, a ekološka kontrola i građevinski standardi manje strogi.

 Ali dok su vlasnici zemljišta među onima koji trljaju ruke, videvši da su cene zemljišta porasle desetostruko otkako je Musk javno objavio svoje namere početkom prošle godine, ima mnogo protivnika. Većina njih kaže da im se sviđa mirna, tiha i zdrava okolina Grünheida upravo zato što ga nema na mapi i užasavaju se kad vide pojavu livnice, prese, lakirnice i montažni pogon – a brzina kojom se projekat odvija i obim šume koju je već nestao je proražavajuće za neke ljude.

 ”Grünheide je samo malo mesto od 9.000 duša, koje se graniči sa zaštićenim područjem. Muskovi planovi će ga pretvoriti u grad od 40.000 – postaće poput Volfsburga”, kaže Verner Klink, misleći na grad zapadno od Berlina izgrađen 1930-ih godina oko proizvodnje VV automobila.

 Klink je član građanske inicijative Grunheide, grupe meštana koja vodi kampanju da zaustavi projekat. Građevinski projekti u Nemačkoj, kaže on, obično zahtevaju vreme zbog svih dozvola koje su vam potrebne i propisa kojih se morate pridržavati pre nego što i lopatu stavite u zemlju. Musk je umesto toga izabrao vrlo nemačku rutu da prvo započne radove, a zatim obezbedi dozvole.

 ”Čak i da su mu rekli da mu neće biti dozvoljeno da nastavi, već će naneti toliku štetu da nema šanse da vrati lokaciju u prvobitno stanje“, tvrdi Klink. Čaneta je ogromna, nepovratna šteta prirodi, potencijalno podzemnim vodama, šumi, flori, fauni.”

 Sto hektara borove šume (što je približno 26 fudbalskih terena) već je posečeno, a verovatno će uslediti još 86 hektara, nakon sudske presude prošlog meseca.

 Tu je i stvar sa neplaćenom taksom lokalnoj agenciji za zaštitu životne sredine u iznosu od 100 miliona evra za pokrivanje mogućih troškova sanacije, za koju je sud takođe presudio 18. decembra 2020.godine. Advokati Tesle podneli su zahtev za produženje roka za plaćanje, izvestio je nemački list Der Tagesspiegel.

 Uprkos 360 primedbi na uloženi projekat, vlasti su mu faktički dozvolile da nastavi dalje rekavši Musku da to čini na sopstveni rizik. Praksa nije tako neobična u Nemačkoj, iako je na ovom nivou bez presedana.

 ”Musk preuzima rizik, to je ono što on radi, i založio se činjenicom da mu nikada neće reći da sruši zgradu, posebno kada je toliko poslova u pitanju”, kaže Klink, penzionisani geofizičar.

 Ovo su samo neki od primera i navoda da se odustane od projekta, ali će on definitivno ugledati svetlost dana.

The post U Nemačkoj nisu sigurni šta će dobiti otvaranjem Muskove Giga Fabrike appeared first on Automatika.rs.

 Državna energetska kompanija Hrvatska elektroprivreda (HEP) okončala je probni rad svoje ostrvske solarne elektrane od 3.5 MW i obeležila početak redovnog snabdevanja strujom. Baterija za skladištenje struje je prva u zemlji do 1.44 megavat-sata.

Investicija vredna 4,15 miliona evra

 Sistem na Visu se sastoji od 11.200 modula od po 340W. Vredan je 4,15 miliona evra. HEP je namenio skoro dve milijarde evra za ulaganja do 2030, od čega je polovina za nove kapacitete proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.

 Inženjeri firme Končar su podigli solarnu elektranu pre roka. U nju ulazi pet invertora nominalne snage po 720 kilovat-sati i upravljački sistem SCADA. Srednjenaponska mreža je dugačka 5,2 kilometra. Za nadzor je bio zadužen Fractal iz Splita.

 Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj, koja će struju prodavati bez podsticaja, pojačala je nivo samoodrživosti udaljenog jadranskog ostrva, budući da je snabdevanje vodom već rešeno korišćenjem bunara. Vis je povezan podmorskim strujnim kablom sa Hvarom.

Predviđena godišnja proizvodnja zadovoljava potražnju lokalnih domaćinstava

 Neintegrisano solarno postrojenje je konstruisano za godišnji učinak od pet gigavat-sati, što odgovara potrošnji 1.600 lokalnih domaćinstava, po podacima iz HEP-a. Lokalna samouprava je učestvovala u projektu.

 Sistem za skladištenje struje će biti posebno koristan mimo turističke sezone. Ostrvo ima 3.600 stanovnika, ali broj ljudi se leti uveća nekoliko desetina puta.

 Solarna elektrana Vis Hrvatske elektroprivrede prostire se na 5,7 hektara na Griževoj glavici pored sela Žena Glava.

The post Ostrvo u Jadranskom moru postalo je energetski samoodrživo appeared first on Automatika.rs.

 S debljinom manjom od milimetra i masom ispod 0.5kg po kvadratnom metru, fleksibilni fotonaponski moduli su nova generacija materijala i imaju široku primenu, a mogu da se kombinuju s građevinskim materijalima. Nanotehnologija je omogućila da se tim uređajima, koji se proizvode putem trodimenzionalne štampe, može podešavati veličina i izgled. Oni mogu da pokriju mnogo veće površine nego statične i masivne varijante.

 Organic Electronic Technologies ili OET, koji potiče s Aristotelovog univerziteta u Solunu, jedina je kompanija aktivna u ovoj oblasti u Grčkoj i jedna od malo njih uopšte. Solarne ćelije treće generacije su poluprovodne i prave se u više boja.

 Fotonaponske ploče su uglavnom za fasade, ali na tržište dolaze i drugi standardizovani proizvodi. Štampani paneli mogu da se savijaju i sklapaju, tako da su mogućnosti brojne.

 Kompanija ističe da je nova tehnologija u skladu s novinama u zakonodavstvu Evropske unije u oblasti unapređivanja energetske efikasnosti u zgradarstvu. Organske fotonaponske (OPV) solarne ćelije mogu da pokriju staklenike i da se koriste u sistemima za grejanje i hlađenje.

 OET ne poriče da su pomenuta rešenja još uvek skupa, ali izražava optimizam da će rast proizvodnje dovesti do pada cena. Savitljivi solarni paneli se za sada upotrebljavaju za pilot-projekte. Ti nanotehnološki materijali mogu da se recikliraju.

 Opština Neapoli-Sikjes u Solunu nedavno je postavila prvo pametno autobusko stajalište s krovom opremljenim ovom tehnologijom. Korisnici na tom mestu mogu da pune mobilne uređaje. U toku je studija o mogućnostima uvođenja više takvih objekata.

 Firmine organske LED sijalice osvetljavaju stanicu. Među opcijama su WiFi ruteri i displeji sa vremenskom prognozom i vremenom prolaska vozila javnog prevoza.

 OET-ova nanotehnologija uključuje solarne panele na suncobranu na ležaljci, zajedno s malim frižiderom, kao i energetski autonomni portabl frižider i zamrzivač.

 U jednom projektu, firma je opremila Fiatov automobil krovnim fotonaponskim sistemom. OPV sistemi čak mogu da se ugrade u odeću radi proizvodnje struje i grejanja.

The post Nanotehnologija nam donosi nove, savitljive štampane solarne panele appeared first on Automatika.rs.

 Prvenstveno Termoelektrana Matra je počela da koristi biomasu, instalirala je solarne elektrane snage 60MW na deponijama pepela i razvila industrijski park. I nastavlja da analizira nove poslovne prilike i u kom smeru može dalje da se razvija i napreduje.

Šta može biti problem?

 Iako Mađarska zvanično nije odredila kada će konačno prestati da koristi ugalj (prema nekim informacijama, najkasnije do 2030.), mađarske termoelektrane i područja u kojima se eksploatiše ugalj moraju da počnu da se prilagođavaju novim okolnostima u energetskom sektoru.

 Matra, čija je snaga skoro 1.000 MW obezbeđuje oko 17% ukupne mađarske proizvodnje električne energije, ali je i odgovorna za oko 17% emisija CO2 u zemlji. Ugalj dobija iz rudnika koji su najveće ležište lignita u Mađarskoj.

Koncept – Zadržati radna mesta i proizvodnju el. energije

 Cilj nije samo zadržati proizvodnju električne energije, već zadržati radna mesta u regionu, navodi se u studiji koju je pripremila inicijativa EU Platforma za regione uglja u tranziciji.

 Koncept uključuje razvoj industrijskog parka kako bi se stvorio kalster sa etabliranim kompanijama u regionu koji je ruralan i siromašan. Takođe, reč je o modelu koji obezbeđuje troškovno efikasnu transformaciju iscrpljenih rudnika uglja korišćenjem energetskih šuma i solarnih fotonaposnskih panela.

 Matra je odlučila je da iskoristi iscrpljene rudnike uglja za proizvodnju energije, koristeći ih pre svega za proizvodnju biomase i instaliranje solarnih elektrana. Ovo takođe donosi prednosti vlasnicima elektrana i rudnika, jer se procenjuje da su troškovi za pretvaranje ovakvih lokacija u energetske šume i solarne parkove mnogo niži nego kada je reč o drugim namenama, poput poljoprivrede ili turizma.

Rezultati

 Što se tiče energetskih šuma, Matra je pokrenula pilot projekat na 20 hektara i planira da ga nastavi. Osim toga, tokom 2015. godine, fotonaponska elektrana snage 16 MW (najveća u Mađarskoj u to vreme) postavljena je kao mera rekultivacije na deponijama pepela u okviru iscrpljenih nalazišta uglja. Snaga solarne elektrane je povećana postavljanjem postrojenja od 20 MW na drugom iscrpljenom polju, koje je udaljeno 60 kilometara. U izgradnji je još 20 MW panela.

 Kada je reč o otvaranja novih radnih mesta, može se reći da je strategija klastera u industrijskom parku i regionalna upotreba biomase imala i imaće pozitivan uticaj, obezbeđujući dugoročne mogućnosti zapošljavanja u regionu. Konkretno, što se tiče solarne elektrane, kompanija je pre instalacije postrojenja snage 15-30 MW procenila da bi projekat mogao da otvori 135-270 novih radnih mesta.

 Ukupna snaga solarnih elektrana dostiže 60 MW i predstavlja 16% ukupne instalirane snage solarnih kapaciteta u Mađarskoj, dok se proizvodnjom biogoriva dodatno smanjuje zavisnost od uvoza energetskih resursa.

The post Solarni paneli na deponijama pepela – Mađarska elektrana Matra spremna za ukidanje korišćenja uglja appeared first on Automatika.rs.

 Predlog strategije je predložen od strane Ministar zaštite životne sredine i energetike, Tomislava Ćorića. Plan je da do 2050. godine povećanje udela u OIE bude na 65,6%. On je takođe podsetio da je udeo OIE u 2018. godini bio 28%, što je znatno više od propisanih 20% koje je Evropska unija prihvatila, navodi se u saopštenju hrvatske vlade.

 Ključni ciljevi strategije su održiva proizvodnja energije u Hrvatskoj u narednih deset godina, s perspektivom do 2050. godine, zatim smanjenje uvoza, kao i sugurnije snabdevanja energentima kroz razvoj strateške infrastrukture, rekao je Ćorić.

 Prirodni potencijal Hrvatske omogućuje da najveći deo instalisane snage obnogljivih izvora energije (OIE) dođe iz energije Sunca i vetra, mada se ni druge izvore OIE ne treba zanemarivati, rekao je Ćorić. Hrvatska ima cilj da poveća vetroenergetske kapacitete do minimim tri puta, a solarne do 20 puta do 2030.godine.

Strategija predviđa i smanjenje emisije CO2 za oko 36%

 Primena strategije omogućiće tranziciju na niskougljeničnu energiju kroz dve vrste aktivnosti – povećanje energetske efikasnosti i korišćenje OIE u najvećoj mogućoj meri, objasnio je Ćorić.

 Govoreći o povećanju energetske efikasnosti u kontekstu smanjenja ukupne potrošnje energije u narednih deset godina, a i u periodu do 2050. godine, ministar  Ćorič je rekao da se očekuje smanjenje emisije CO2 gasova za oko 36%, navodi se u sapoštenju hrvatske vlade.

The post Povećanje udela u obnovljivim izvorima energije na više od 36% su jasni planovi Hrvatske do 2030.godine appeared first on Automatika.rs.

 Island na primer, svakako nije zemlja koja je blagoslovena sa puno vetra ili sunca, te nije nimalo lako prikupiti energiju iz ova dva izvora, a opet 100% električne energije koja se troši u ovoj zemlji dolazi upravo iz obnovljivih izvora. Ne 30% do 2025. poput SAD-a, ni 23,5% do 2020. godine kao Australija, nego čitavih 100% već sada!

 Grejanje i klimatizacija kuća i poslovnih objekata: Podstaknuto je geotermalnom energijom. Električne utičnice koje napajaju frižidere, zamrzivače, računare, televizore pokrivene su iz električne energije stvorene u hidroelektranama. Međutim, Island nije jedina zemlja na svetu koja je ”100% zelena”.

 Kosta Rika, Albanija, Etiopija, Paragvaj, Zambija, Norveška. Električna energija proizvedena u ovim državama ili je 100% iz obnovljviih izvora, ili tek koji procenat manje.

 Ovo je značajan napredak za ceo svet, i ove zemlje na ovaj način podstiču očuvanje svih dragocenih ekosistema. Ali za neke zemlje, ova priča je još uvek nemoguća, poput SAD-a i Velike Britanije. Interesantan je primer Australije, koja ima novac za ulaganje, bogata je prirodnim resursima za obnovljive izvore, a opet proizvodi svega 15% od ukupne potrošnje. Ovo je jedan od mnogih razloga, zašto je električna energija u Australiji sada skuplja, manje pouzdana i štetnija za životnu sredinu nego ikada.

Leto je tu!

 Prikupljena energija iz solarnih izvora u poslednje četiri decenije, doživela je eksponencijalni rast, od čak 37% godišnje. Ovo treba da su odlične vesti, pogotovo za Australiju, zemlju, koja je veoma bogata solarnim potencijalom, a neki je zbog toga nazivaju Saudijskom Arabijom solarne energije. Nemačka je lider u solarnoj energiji, država daje subvencije stanovnicima koji se odluče da solarne panele postave na krovove kuća i javnih objekata. Pored ovoga, postoje i solarne farme gde ogromni paneli zauzimaju veliki deo zemljišta, apsorbuju sunčevu svetlost i prenose energiju na električnu mrežu. Nemačka proizvodi oko 41GW solarne energije godišnje.

 Trenutno, vetrena energija više doprinosi i stvara električne energije nego solarna. Vetroelektrane funkcionišu na sličan način. Vetrenjače su postavljenje u pravcu u kom duva vetar ili u suprotnom pravcu, vetar okreće turbine, koje su povezane sa rotorom koji je spojen sa generatorom agregata. Kako se rotiraju turbine, generiše se električna energija. Ova energija ili se šalje direktno na električnu mrežu, ili se čuva u akomulatorima, iako je čuvanje velike količine energije izuzetno skupo.

Ispod površine mora

 Kada su dani oblačni i mirni, bez vetra, na snagu stupaju hidroelektrane. Energija se iz vode generiše uglavnom putem brana. Voda iz reka sprovodi se kroz tunele do brana, gde probija kroz turbine, smeštene u elektrani, brzim okretanjem turbina stvara se električna energija. Australija dobija 7% energije iz obnovljvih izvora upravo iz hidroelektrana. Najnoviji trend skladištenja enegije dobijene iz hidroelektrana jeste ”pumped hydro” tehnologija. Voda se pumpa iz donjeg u gornji rezervoar, gde se skladište ogromne količine. Kada se javi potreba za električnom energijom, otvore se otvori rezervoara, voda prostruji kroz turbine i stvara se električna enegija. Ovaj način skladišenja energije, mnogo je jeftiniji od skladištenja u regularnim akumulatorima.

Turbine u pokretu

 Danas, Island dobija preko 25% obnovljive energije iz geotermalnih izvora, a neprecenjivih 75% od hidroelektrana. To se svakako nije desilo preko noći. Prva hidrelektrana na Islandu izgrađena je još davne 1904. godine, još nekoliko njih sagrađeno je u narednih par godina, ali to su bili relativno mali projekti koje su izgradili preduzetnici poljoprivrednici i lokalni tehničari. Tek 1947. godine, preko 40 godina kasnije, vlada je počela ozbiljno da shvata ovu priču. Nacionalna elektroprivreda Landsvirkjun osnovana je 1965. godine, i tada su hidroelektrane počele da grade temelj, za ovu situaciju u kojoj se Island danas nalazi.

 Prosečno američko domaćinstvo koristi 911 kw/h električne energije mesečno. Danas, najveća islandska hidroelektrana Karahnjukar kreira oko 4,600 GW/h energije godišnje. Ukupno, islandske hidrelektrane generišu otprlike 13,65 TW/h godišnje, kažu iz Međunarodnog udruženja hidroelektrana.

 Što se tiče Norveške, ona dobija više od 90% energije iz hidroelektrana. Druge zemlje kao što su Brazil, Kanada i Novi Zeland veoma uspešno upotrebljavaju svoj hidropotencijal a tokom suše koriste druge obnovljive izvore energije.

 A sta je sa Srbijom? U termoelektranama se proizvede oko 70 odsto električne energije u Srbiji, dok se oko 30 odsto dobija iz 16 hidroelektrana.

  Mislimo da to kod nas može dosta bolje!

The post Ako Island može dobiti svu svoju električnu energiju iz obnovljivih izvora, zašto ne mogu svi drugi? appeared first on Automatika.rs.

Okeani u SAD će biti pokriveniji vetrenjačama

 Sad već davne 2010.godine, električna enegija koja je proizvedena putem vetroelektrana na evropskoj obali koštala je oko 17 centi po kW/h, bila je duplo skuplja od gasa i uglja. Cena je zatim pala na oko 13 centi prošle, 2017, godine. Međutim, sklapanjem određenih ugovora Nemačke i Holandije, ova cena je danad spala čak i do 6 centi.

 Šta je dovelo do tolikog pada? Brojni faktori svakako. Vetroturbinske lopatice traju duže, neki podaci pokazuju, čak duplo duže nego oni koji su se proizvodili 2000-tih godina. Ove lopatice se danas proizvode dužine jednog fudbalskog terena (oko 270 stopa) a proizvode i do 8 megavata energije. Dodatna dužina lopatice omogućuje generisanje veće količine energije, pored toga, turbine vetrogeneratora postale su pouzdanije. Što se tiče SAD, u američkom energetskom odseku već je predviđeno da će vetroelektrane koje budu smeštene uz okeansku obalu, proizvoditi 7% ukupne energije do 2050. godine. Ryian Zinke, direktor ovog odseka, istakao je ovaj izvor energije kao ključ za postizanje američke energetske dominacije.

Kina i Indija stoje kao glavni igrači iza velikog proširenja proizvodnje solarne energije

 Najveće solarne projekte u svetu sada izrađuju Kina i Indija. Neki od najvećih projekata su ”Tengger Desert Solar Park”, ”Datong Solar Power Top Runner Base”, ‘Yanchi Ningxia Solar Park” što se tiče Kine, kao i ”Kurnool Ultra Mega Solar Park”, ”Adani Kamuthi Solar Plant” što se tiče Indije. Od ukupnih 98 gigavata solarne energije koja se proizvela u svetu prošle godine, Kina je zaslužna za neverovatnih 53 prema podacima iz IEEF-a.

Potpuno napajanje energijom dobijenom iz solarnih izvora

 Naučnici sada objavljuju novu studiju koja maksimalno demantuje staru, koja tvrdi da je napajanje jedne zemlje u potpunosti iz obnovljivih izvora energije nemoguće.

 Kriterijumi izvodljivosti koje su autori naveli jesu važni, ali se takođe lako rešavaju uz niske ekonomske troškove, a pritom ne utiču na glavne zaključke revidiranih studija i svakako ne utiču na njihovu tehničku izvodljivost. Nuklearna snaga, koju su autori pozitivno procenili negde drugde, suočava se sa problemima izvodljivosti, kao što su ograničenost uranijumskih resursa i oslanjanje na neproverene tehnologije u srednjoročnom i dugoročnom periodu. Energetski sistemi bazirani na obnovljivim izvorima, s druge strane, nisu samo izvodljivi, već i ekonomski održivi i svake godine se smanjuju troškove. Izrazito povećanje troškova i smanjenje resursa je znak nukrealne tehnolgoije danas.

 Takođe, da je zaista nemoguće da se zemlja napaja samo iz obnovljivih izvora, Island ne bi postojao.

The post Neke od analiza vezanih za zelenu energiju i njeno eksploatisanje appeared first on Automatika.rs.

 Ove države imaju veoma veliki broj sunčanih dana tokom godine, pa u posljednjih dvadeset godina sve češće upotrebljavaju solarne bojlere umesto klasičnih bojlera na struju. Dalje u tekstu možete se upoznati koliko možete da uštedite pomoću ovih bojlera, i kako to doprinosi boljem ekološkom stanju čitave planete.

 Mnoge države još uvek nisu prešle na solarne bojlere, čak iako su u pitanju letnje destinacije koje pružaju vremenske uslove za to. Razlog je što je instalacija solarnog bojlera znatno skuplja nego instalacija običnog bojlera. Ipak, ukoliko budete gledali dugoročno, solarni bojler će vam se sigurno više isplatiti i uštedećete novac a mi ćemo vam prikazati i kako.

Kako radi solarni sistem zagrevanja bojlera?

 Solarno zagrevanje vode radi pomoću solarnih planela koji se zovu kolektori. Oni se pričvršćuju na krov kuće ili poslovnog objekta, kako bi bili izloženi direktnom Suncu. Kolektori sakupljaju sunčevu energiju, i zagrevaju vodu koja se nalazi u bojleru.

 Može se koristiti električni grejač koji će služiti kao pomoćni grejač tokom zime, ili pri dodatnom povećanju temperature vode tokom leta.

 Pre nego sto pogledate ovu anlizu upoznajte se sa detaljnijim načinom rada solarnih kolektora i na koji način najbolje možete da iskoristii solarne panele. Više o svemu tome možete pronaći OVDE.

Od čega procenat uštede?

 Pre svega, ušteda će zavisiti od toga koliku količinu vode domaćinstvo troši. Osim toga, veoma je važno kakav je vaš geografski položaj i koliko zemlja u kojoj živite ima sunčanih dana tokom godine.

 S obzirom na to da je Grčka zemlja koja ima veliki broj sunčanih dana, ugradnja solarnog bojlera je jeftinija nego u drugim zemljama, i iznosi oko 700-1000 evra. U zemljama sa manjim brojem sunčanih dana cena solarnog sistema za grejanje vode se znatno povećava, pa npr. u Sloveniji bi iznosila 2500 eura.

 Da podsetima ove cenu su generesina po principu uštede, ali na to utiče i cena gasa, ulja i struje, tako da ušteda prelaskom na solarno grejanje zavisi od nekoliko faktora.

 Ukoliko imate dodatni sistem za zagrevanje koji služi kao pomoćna opcija kada prvi otkaže, važno pitanje je i koliko gorivo za to pomoćno grejanje košta.

 Prosečne procene su da ukoliko pređete na solarno zagrevanje bojlera, vaši računi će pasti između 50% i 80%. S obzirom na to da je sunčeva energija (još uvek) besplatna, nemate dodatnih troškova u obezbeđivanju goriva za bojler.

 Uštede neće biti vidljive odmah ukoliko ugrađujete solarni bojler. Da uzmemo za primer Grčku, koja ima veliki broj sunčanih dana, ali je i njima potrebno neko vreme da im se vrati ulaganje u solarni bojler, ali nakon tog perioda sve je apsolutna ušteda. Osim toga, benefiti za okolinu su veliki jer se znatno smanjuje emisija ugljen dioksida. A svi mi koji putujemo u Grčku na more možemo videti da gotova svaka kuca, vila, hotel imaju ugrađene ove sisteme, sto dovoljno govori o isplativosti.

Koliki solarni bojler je potreban za jedno prosečno domaćinstvo?

 Za prosečno domaćinstvo od 3-4 člana, potreban je manji solarni bojler, čiji kapacitet je 200 do 300 litara vode. Ukoliko želite solarni bojler koji će i tokom zime akumulirati vodu, potreban je veći kolektor, koji može u rezervoaru da zadrži od 750 do 1000 litara vode.

Da li mi možemo preći na solarne bojlere?

 Budući da je električna energija kod nas sve skuplja, granje bojlera na solarnu energiju bi sigurno donelo značajne uštede,  ali na malo duzi vremenski period. Kao i kod svakog ulaganje, potrebno je vreme za povraćaj uloženih sredstava.

 Ipak, ugradnja solarnih bojlera je prilično skupa, pa bi možda bilo rešenja da i država  učestvuje u novčanoj pomoći za njihovu ugradnju, kao što je slučaj u Austriji, i u drugim Evropskim zemljama (misli se na članice EU), gde ima znatno manje sunčanih dana tokom godine, nego li u Grčkoj, Turskoj i drugim primerskim zemljama. U Grčkoj građani koji ugrade solarne bojlere imaju razne subvencije od strane države.

 Prosečni solarni sistem kod nas košta oko 2500 eura, što je za naš standard prilično visoko. Ipak, nakon 8 godina, ulaganje se vraća, a uštede na električnoj energiji su veoma velike. Solarni kolektori prave veliku uštedu ugljen dioksida, a prosečna tročlana porodica tokom godine može uštedeti do 2000 kWh, odnosno, skoro pola tone ugljen dioksida.

 Ukoliko imate mogućnosti da ugradite sistem za solarno zagrevanje vode, oni su odlična opcija, jer je ušteda na računima gotovo sigurna za 50%, što je veoma veliki procenat. Grci, čak, na solarne kolektore mogu priključiti i grejanje čitave kuće, ukoliko ugrade kvalitetnu izolaciju, i ulože novac u dobar solarni sistem.

The post Da li i koliko se uopšte štedi upotrebom solarnih kolektora? appeared first on Automatika.rs.

 Vlada Južne Australije potpisala je odobrenje za izgradnju velikog termoenergetskog postrojenja, koje će biti najveće takve vrste, ikad izgrađenih. Projekat razvija američka kompanija Solar Reserve. Procenjuje se da će troškovi projekta iznositi oko 650 miliona američkih dolara, a izgradnja počinje ove godine. Ovim potezom, Južna Australija samo potvrđuje, da je nacionalni i međunarodni lider kada pričamo o obnovljivoj energiji.

 Sam projekat sledi izgradnju Teslinog najvećeg litijum-jonskog akumulatora na svetu, koji se takođe gradi u Južnoj Australiji. U obnovljive izvore energije uloženo je mnogo novca u poslednjih nekoliko godina, a neka statistika koju je objavio Conservation Council of South Australia 2015. godine, zaključuje da bi ova država mogla da se snabdeva 100% iz obnovljivih izvora energije do 2030.godine. Utvrđeno je da 40% energije već tada dolazi od sunca i vetra, a više od četvrtine kuća, opremljene su solarnim panelima.

 Ovaj projekat izgradiće se u blizini mesta Port August. Napajaće se pomoću solarne termalne tehnologije i imaće veliki toranj od topljene soli, za skladištenje sunčeve energije. Sama građevina biće prekrivena panelima, koji funkcionišu poput ogledala i sunčevi zraci će direktno zagrevati toranj u kom se nalazi so, dok so ne postigne visoku temperaturu. Ova toplotna energije se može sačuvati neko vreme, a zatim se iskoristiti za stavranje pare ili električne energije.

 Solar Reserve tvrdi da će nova fabrika moći da napaja 35% domaćinstva u Južnoj Australiji. Izgradnjom ovog projekta, Port August će se izboriti i sa velikim dosadašnjim problemom prekomerne potrošnje fosilnih goriva.

The post Najveća termička solarna elektrana u svetu biće izgrađena u Južnoj Australiji appeared first on Automatika.rs.