Kako nam dolaze pretopli letnji dani odmah se razmislja o solarnoj energiji, panelama i kako uštedeti što više energije  u toplim danima, za zagrevanje vode ili koišćenje klima uređaja. Navdeimo primere nama dobro poznatih letnjih turističkih zemalja kao što su, Grčka, Kipar i Izrael.

 Ove države imaju veoma veliki broj sunčanih dana tokom godine, pa u posljednjih dvadeset godina sve češće upotrebljavaju solarne bojlere umesto klasičnih bojlera na struju. Dalje u tekstu možete se upoznati koliko možete da uštedite pomoću ovih bojlera, i kako to doprinosi boljem ekološkom stanju čitave planete.

 Mnoge države još uvek nisu prešle na solarne bojlere, čak iako su u pitanju letnje destinacije koje pružaju vremenske uslove za to. Razlog je što je instalacija solarnog bojlera znatno skuplja nego instalacija običnog bojlera. Ipak, ukoliko budete gledali dugoročno, solarni bojler će vam se sigurno više isplatiti i uštedećete novac a mi ćemo vam prikazati i kako.

Kako radi solarni sistem zagrevanja bojlera?

 Solarno zagrevanje vode radi pomoću solarnih planela koji se zovu kolektori. Oni se pričvršćuju na krov kuće ili poslovnog objekta, kako bi bili izloženi direktnom Suncu. Kolektori sakupljaju sunčevu energiju, i zagrevaju vodu koja se nalazi u bojleru.

 Može se koristiti električni grejač koji će služiti kao pomoćni grejač tokom zime, ili pri dodatnom povećanju temperature vode tokom leta.

 Pre nego sto pogledate ovu anlizu upoznajte se sa detaljnijim načinom rada solarnih kolektora i na koji način najbolje možete da iskoristii solarne panele. Više o svemu tome možete pronaći OVDE.

Od čega procenat uštede?

 Pre svega, ušteda će zavisiti od toga koliku količinu vode domaćinstvo troši. Osim toga, veoma je važno kakav je vaš geografski položaj i koliko zemlja u kojoj živite ima sunčanih dana tokom godine.

 S obzirom na to da je Grčka zemlja koja ima veliki broj sunčanih dana, ugradnja solarnog bojlera je jeftinija nego u drugim zemljama, i iznosi oko 700-1000 evra. U zemljama sa manjim brojem sunčanih dana cena solarnog sistema za grejanje vode se znatno povećava, pa npr. u Sloveniji bi iznosila 2500 eura.

 Da podsetima ove cenu su generesina po principu uštede, ali na to utiče i cena gasa, ulja i struje, tako da ušteda prelaskom na solarno grejanje zavisi od nekoliko faktora.

 Ukoliko imate dodatni sistem za zagrevanje koji služi kao pomoćna opcija kada prvi otkaže, važno pitanje je i koliko gorivo za to pomoćno grejanje košta.

 Prosečne procene su da ukoliko pređete na solarno zagrevanje bojlera, vaši računi će pasti između 50% i 80%. S obzirom na to da je sunčeva energija (još uvek) besplatna, nemate dodatnih troškova u obezbeđivanju goriva za bojler.

 Uštede neće biti vidljive odmah ukoliko ugrađujete solarni bojler. Da uzmemo za primer Grčku, koja ima veliki broj sunčanih dana, ali je i njima potrebno neko vreme da im se vrati ulaganje u solarni bojler, ali nakon tog perioda sve je apsolutna ušteda. Osim toga, benefiti za okolinu su veliki jer se znatno smanjuje emisija ugljen dioksida. A svi mi koji putujemo u Grčku na more možemo videti da gotova svaka kuca, vila, hotel imaju ugrađene ove sisteme, sto dovoljno govori o isplativosti.

Koliki solarni bojler je potreban za jedno prosečno domaćinstvo?

 Za prosečno domaćinstvo od 3-4 člana, potreban je manji solarni bojler, čiji kapacitet je 200 do 300 litara vode. Ukoliko želite solarni bojler koji će i tokom zime akumulirati vodu, potreban je veći kolektor, koji može u rezervoaru da zadrži od 750 do 1000 litara vode.

Da li mi možemo preći na solarne bojlere?

 Budući da je električna energija kod nas sve skuplja, granje bojlera na solarnu energiju bi sigurno donelo značajne uštede,  ali na malo duzi vremenski period. Kao i kod svakog ulaganje, potrebno je vreme za povraćaj uloženih sredstava.

 Ipak, ugradnja solarnih bojlera je prilično skupa, pa bi možda bilo rešenja da i država  učestvuje u novčanoj pomoći za njihovu ugradnju, kao što je slučaj u Austriji, i u drugim Evropskim zemljama (misli se na članice EU), gde ima znatno manje sunčanih dana tokom godine, nego li u Grčkoj, Turskoj i drugim primerskim zemljama. U Grčkoj građani koji ugrade solarne bojlere imaju razne subvencije od strane države.

 Prosečni solarni sistem kod nas košta oko 2500 eura, što je za naš standard prilično visoko. Ipak, nakon 8 godina, ulaganje se vraća, a uštede na električnoj energiji su veoma velike. Solarni kolektori prave veliku uštedu ugljen dioksida, a prosečna tročlana porodica tokom godine može uštedeti do 2000 kWh, odnosno, skoro pola tone ugljen dioksida.

 Ukoliko imate mogućnosti da ugradite sistem za solarno zagrevanje vode, oni su odlična opcija, jer je ušteda na računima gotovo sigurna za 50%, što je veoma veliki procenat. Grci, čak, na solarne kolektore mogu priključiti i grejanje čitave kuće, ukoliko ugrade kvalitetnu izolaciju, i ulože novac u dobar solarni sistem.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here