Solarna elektrana “DeLasol” je najveća u Srbiji i primer kako korišćenjem solarne energije možemo u isto vreme unapređivati i sigurnost snabdevanja i životnu sredinu. Naš zadatak kao države, na kome intenzivno radimo i kroz donošenje regulative i kroz pripremu strateških dokumenata, jeste da stvaramo uslove da se grade nove elektrane iz obnovljivih izvora energije, a da istovremeno naš energetski sistem vrši svoj osnovni zadatak, a to je sigurno snabdevanje građana i privrede, rekla je Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike.

 ”Postavili smo 17.980 najsavremenijih bifacijalnih panela. U naredne dve godine u planu je izgradnja još četiri solarne elektrane, jedna od njih takođe će se nalaziti na području opštine Lapovo. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da pomognemo Republici Srbiji i da ostvarimo zacrtan cilj da do 2040. godine 40 odsto energije dobijamo iz obnovljivih izvora”, rekao je Miloš Kostić koji se zahvalio na podršci resornom Ministarstvu, Elektrodistribuciji, opštini Lapovo i ProCredit banci.

 Zahvaljujući kompaniji “Delasol”, Lapovo postaje centar zelene energije, a ono što me posebno raduje jeste nastavak projekta, odnosno izgradnja još jedne solarne elektrane. Administracija naše opštine se pokazala kao dobar partner, građevinsku dozvolu i ostale dozvole potrebne za početak radova izdali smo u zakonskom roku.”

 Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke kaže da već 10 godina traje uspešna poslovna saradnja sa kompanijom MT-KOMEX na projektima iz domena održivih izvora energije.

 Izgradnja elektrane “DeLasol” poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana u našoj zemlji. Do sada su izgradili i isporučili opremu za veliki broj solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, ukupne instalisane snage 60 MW.

 Za izgradnju ove solarne eletrane korišćeni su bifacijalni solarni paneli koji imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije. Solarni paneli postavljeni su na specijalno napravljenoj konstrukciji koja omogućava veću apsorpciju reflektovanog zračenja.

 Radovi na izgradnji solarne elektrane “DeLasol” počeli su 07.09 2022. i trajali do 30.03. ove godine.

The post Počela sa radom solarna elekrana sa 17.980 panela u Lapovu appeared first on Automatika.rs.

 Profesor Ivan Spasojević i njegov tim sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu stoje iza inovativnog domaćeg patenta, tečnog drveta (Liquid3), koje se instalira na betonskim površinama na kojima ne može da se zasadi drvo i time omogućava proizvodnju kiseonika.

 „Moje kolege panelisti posvećeni su životu u prirodi, a ja se trudim da i onima koji ostaju u gradovima omogućim čist vazduh. Naš izum – tečno drvo, nastalo je baš iz te namere, da proizvede kiseonik u zagađenim gradskim sredinama, gde sadnja zelenila nije moguća“, kaže profesor Ivan Spasojević.

 LIQUID3 je alternativni održivi koncept ozelenjavanja urbanih sredina koje su prostorno limitirane i izložene intenzivnom vazdušnom zagađenju. LIQUID3 koristi moć mikroalgi koje efikasno uklanjaju CO₂ i proizvode O₂ i biomasu.

 LIQUID3 sistem zamenjuje jedno odraslo drvo ili 200 m² travnjaka a funkcionalan je i u zimskim uslovima.

The post Da li ste znali da je LIQUID3 delo naših naučnika? appeared first on Automatika.rs.

 Saradnja podržava ABB-ovu ambiciju da stanarima i vlasnicima nekretnina pruži otvorena i nezavisna tehnološka rešenja

The post ABB i Samsung Electronics zajednički pokreću holističku tehnologiju za pametne zgrade appeared first on Automatika.rs.

 Siemens je pre nekoliko godina koncept Industrije 4.0 prepoznao kao šansu da se prilagodi dinamičnim promenama globalne digitalizacije i da kao sistem velikih razmera postavi primer reorganizacije konglomerata, pa samim tim i tehnološke industrije u celini.

 „Na vreme smo prepoznali da se biznis okruženje menja i doneli odluku – da upotrebim prigodnu metaforu – da ogroman teretni brod pretvorimo u flotu više manjih, bržih, brodova koji će moći efikasnije da prate dinamične promene na tržištu. To ukratko znači da smo Siemens poslovanje postavili kroz više zasebnih kompanija, međusobno povezanih našim inovativnim rešenjima, a koje mogu najbolje i najodrživije da odgovore na različite potrebe tržišta u različitim oblastima“, istakla je direktorka kompanije Siemens Srbija, Medeja Lončar, dodavši da je značajan deo kompanijskog portfolija u softverskim rešenjima, jer je tokom poslednjih 10 godina Siemens uložio više od 10 milijardi evra u akviziciju softverskih kompanija. Neke od njih, imaju svoje timove i u Srbiji, što najbolje potvrđuje značaj kvalitetnih i stručnih lokalnih kadrova.

 Koliko je bitno za portfolio kompanije da ide u korak sa vremenom, toliko je to bitno i za njene zaposlene jer veštine od juče nisu veštine za sutra. Zahvaljujući tzv. growth mindset-u, sa svešću da su promene jedina konstanta, Siemens usavršavanje svojih zaposlenih uvek orijentiše ka ideji celo-životnog učenja, kako kroz stalnu nadogradnju znanja i veština, tako i kroz reskilling postojećih kadrova.

 Između ostalog i zbog toga Industrija 4.0 praktično predstavlja industriju bez granica, omogućenu održivom digitalnom proizvodnjom. Održiva proizvodnja ima višestruke benefite, od inovativnih proizvoda, preko smanjenja troškova, do značajne redukcije negativnog ekološkog uticaja, što sve zajedno doprinosi stvaranju uspešnih modela poslovanja u okviru cirkularne ekonomije. Zato je jedan od strateških prioriteta Siemensa kreiranje takvih savremenih, inovativnih, „tehnologija sa svrhom“, koje recimo mogu individualizovati medicinu, sprovesti energetsku optimizaciju, obezbediti pametne infrastrukture i sl. Ovakvi primeri mogu se pronaći i u Srbiji, gde postoje vrlo uspešne primene Siemens digitalnih rešenja u industriji hrane i pića, hemijskoj industriji, procesuiranju industrijskih i otpadnih voda i drugim sferama lokalne proizvodnje.

The post Kopaonik Biznis Forum – Fokus na temu održivosti appeared first on Automatika.rs.

 Izvršni odbor se odlučio za obimne investicije i oslobodio budžete kako bi mogao da realizuje neutralizaciju emisija Scope1 i Scope2 (sopstvena proizvodnja i otkup energije prema Protokolu o gasovima staklene bašte).

Planirane mere se sprovode u četiri glavna pravca:

 Služe za poboljšanje energetske efikasnosti u proizvodnji. U budućnosti, nove zgrade će takođe biti projektovane tako da budu CO2 neutralne u pogledu klimatizacije. Masovno proširenje sopstvene proizvodnje obnovljive energije putem fotonaponske energije značajno će smanjiti količinu električne energije kupljene iz spoljnih izvora. Isto tako, treba da se primeni prelazak na 100% zelenu energiju.

 I u narednim godinama, ekološki razumni projekti kompenzacije biće sprovedeni kako bi se premostili neizbežni periodi konverzije postojećih sistema grejanja i voznog parka u svim našim Festo parkovima širom sveta.

 Festo je svoju sopstvenu strategiju održivosti uskladio sa Strateškim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija (SDG) i čvrsto je usidrio u svoju korporativnu strategiju CS 2025. Festo veruje da je spektar usluga u oblasti automatizacije i tehničkog obrazovanja na dobrom putu da ponudi svojim klijentima održiva, inovativna i konkurentna rešenja.

 U tom kontekstu, takozvane emisije Scope3 (tj. emisije uzvodno i nizvodno van našeg područja) će igrati sve važniju ulogu. Ovde se razmatraju emisije iz nabavke, logistika s jedne strane i upotreba naših proizvoda od strane kupaca s druge. Smanjenje potrošnje energije Festo proizvoda u upotrebi je poseban fokus naših istraživačkih i razvojnih aktivnosti. U tom cilju, pionirske inovacije će biti predstavljene našim kupcima na sajmu u Hanoveru 2022.

 Na putu klimatske neutralnosti, industrija u celini će igrati ključnu ulogu. Nova rešenja će se naći u interakciji digitalizacije, veštačke inteligencije, automatizacije i koncepta održive energije i otporne infrastrukture. U vezi sa ovim, promenljivi zahtevi za kvalifikacije će takođe dati novi podsticaj tehničkom obrazovanju. Festo veruje da je u idealnoj poziciji da odigra svoju ulogu u klimatski neutralnoj budućnosti.

 Odlukom da postane CO2 neutralan, Festo preuzima odgovornost kao porodična kompanija i daće svoj doprinos u rešavanju najvećeg zadatka sa kojim se čovečanstvo danas suočava, borbe protiv klimatskih promena i njihovih posledica. „Uvereni smo da naša posvećenost ekološkoj transformaciji poslovanja i industrije pruža smislenu orijentaciju svima nama u porodičnoj kompaniji Festo i nudi širok spektar mogućnosti“, kaže predsednik Upravnog odbora dr Oliver Jung.

The post Kompanija FESTO je na putu da postane klimatski nezavisna tj. CO2 neutralna appeared first on Automatika.rs.

 China Gezhouba Group je prvu reverzibilnu hidrocentralu Fengning počela da gradi još davne 2014.godine za State Grid Corp. of China, dominantnog kineskog državnog operatora distribucije i proizvođača struje. Prve dve faze projekta su rađene istovremeno, a ukupno ima 12 reverzibilnih turbina instalisane snage od po 300 MW.

 Turbine sa ovom tehnologijom mogu i da pumpaju vodu u gornju akumulaciju i da proizvode električnu energiju, sve to u zavisnosti od potrebe. U pumpnom režimu rada su obično noću, kada je struja jeftinija, ili kada se javlja višak energije iz elektrana koje koriste obnovljive izvore. A kada potražnja poraste, reverzibilne hidrocentrale puštaju vodu u donju akumulaciju i proizvode električnu energiju. Smatra se da će ovo novo postrojenje imati veoma važnu ulogu u integraciji obnovljivih izvora energije

 Fengning će slati struju u mrežu u oblasti Pekinga, Tjencina i severa Hebeja i balansirati proizvodnju iz vetroparkova i solarnih elektrana u svom području. Pri punom kapacitetu, taj sistem od 3.6 GW moći će da skladišti i do 40 GWh, što će ga učiniti ozbiljnim faktorom za integraciju obnovljivih izvora energije.

 SGCC je saopštio da će Fengning imati najveću instaliranu snagu među svim pogonima svoje vrste kao i najveći kapacitet za skladištenje. Kompanija je dodala da će reverzibilna hidroelektrana takođe imati najveću podzemnu mašinsku zgradu na svetu.

Kineska Fengning, nakon završetku projetka, po snazi će premašiti reverzibilnu hidrocentralu Bath Country u Virdžiniji, SAD

 Reverzibilna hidrocentrala Bath Country u Virdžiniji u Sjedinjenim Državama je trenutno najveća sa nešto više od 3 GW snage u proizvodnom režimu.

 Kina planira da do 2025.godine podigne svoj kapacitet za skladištenje električne energije na 62 GW, a zatim na 120 GW do kraja 2030.godine. Po podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), Narodna Republika Kina je na kraju 2020.godine imala 30.3 GW, ne računajući hidroelektrane s mešovitom namenom.

Srbija pokreće projekat za drugu reverzibilnu hidroelektranu

 RHE Bistrica je jedan od projekata iz investicionog plana Ministarstva rudarstva i energetike vrednog 17 miijarde evra. Inače, idejni projekat je uradio još davne 1981.godine Energoprojekt-Hidroinženjering iz Beograda.

 Reverzibilne hidroelektrane rade na principu upumpavanja vode iz donje akumulacije u gornju akumulaciju kada je potražnja za električnom energijom manja, a proizvode el. energiu korišćenjem vode iz gornje akumulacije kada je tražnja veća. One proizvode najveću potrebnu energiju i snagu za pokrivanje maksimalne potrošnje u toku dana, što je najskuplja energija na tržištu, zatim se mogu koristiti kao skladišta za energiju ili baterije tako što se energija koristi za pumpanje vode iz donje u gornju akumulaciju zbog čega su rešenje za uključenje proizvodnje vetrparkova ili solarnih elektrana i njihovo skladištenje.

 EPS već ima jednu RHE, Bajina Bašta, a RHE Bistrica bi joj bila veoma slična. RHE Bistrica bi imala četiri agregata proizvođača Francis, nominalne izlazne turbinske snage 157.1 MW i maksimalne ulazne snage 167.9 MW.

 RHE Bajina Bašta ima maksimalnu snagu u generatorskom režimu od 614 MW, i moguću prosečnu godišnju proizvodnju od oko 1 milijardu kWh, i maksimalnu ulaznu snagu u pumpnom režimu od 620 MW.

The post Reverzibilna hidroelektrana – Da li ste čuli za ovaj pojam, gde je najveća na svetu, ima li je u Srbiji? appeared first on Automatika.rs.

 Skupština grada Subotice oglasila je rani javni uvid povodom izrade Plana detaljne regulacije solarne elektrane Bikovo na svojoj teritoriji. Zainteresovani mogu da pošalju komentare do 19. januara.

 Zemljište obuhvaćeno planom je neizgrađeno i nalazi se nedaleko od subotičkog aerodroma, u ataru sela Bikovo. Tačnije, između železničkog koridora Novi Sad – Subotica, opštinskog puta i vodotoka Čiker. Parcela zauzima nešto manje od 80 hektara.

 Prema prostornom planu za elektranu Bikovo, predviđena je izgradnja infrastrukturnog kompleksa solarnog postrojenja maksimalne instalisane snage preko 50 megavata i plasiranje proizvedene energije u prenosni sistem. Bilo bi priključeno na mrežu preko postojećeg dalekovoda koji prolazi na jedan kilometar od lokacije, s njene zapadne strane.

 Unutar parcele, fotonaponski paneli će biti grupisani u blokove, s putevima između, i glavnom trafo-stanicom. Pored toga, u okviru kompleksa je predviđena izgradnja zgrade za upravljanje sistemom, navedeno je u planu za Bikovo.

 Autori plana za Bikovo se pozivaju na Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. U njoj stoji da bi ukupna snaga solarnih elektrana u zemlji trebalo da dostigne 300 megavata 2025, a 350 megavata 2030.godine.

The post Subotica odvojila 80 hektara zemljišta za solarne elektrane appeared first on Automatika.rs.

 Skupština opštine Žabalj usvojila je Odluku o izradi planova detaljne regulacije za izgradnju solarne fotonaponske elektrane PV Power Plant i Odluku o izradi plana detaljne regulacije za priključni dalekovod 110 kV, koji će isporučivati u mrežu električnu energiju koju ova elektrana proizvede.

 Operator prenosnog sistema električne energije AD Elektromreža Srbije usvojila je studiju priključenja fotonaponske elektrane na mrežu, čime su se stekli uslovi za dalju realizaciju projekta.

 Nakon izrade projektne tehničke dokumentacije i pribavljanja neophodnih dozvola, i uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine, početak izgradnje solarne elektrane planira se za 2025.godinu, kada se očekuje i priključenje na mrežu i puštanje u rad.

Kompanija WV International Emergy radi na projektima vetroparkova od ukupno 800 MW u Pančevu i Alibunaru

 „Veoma nam je drago što smo napravili prvi uspešan korak u razvijanju naše prve fotonaponske elektrane u Srbiji. Nakon pretežnog bavljenja vetroelektranama prethodnih godina, ulazak u sektor solarne energije za nas je bio izazov, ali imajući u vidu da Republika Srbija obezbeđuje stabilan okvir za investicije u zelenu energiju, i da je donošenjem paketa energetskih zakona potvrdila posvećenost ostvarivanju ciljeva energetske tranzicije i Zelene agende, naša grupacija je odlučila da nastavi da ulaže u Srbiji i diverzifikuje svoj portfolio,“ istakla je Neda Lazendić, direktorka za Srbiju u WV International Emergy.

The post Opština Žabalj dobija solarnu elektranu kapaciteta 80MW appeared first on Automatika.rs.

 Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama obavezali su se na samitu u Skoplju da će ojačati ekonomske veze i preimenovali su trilateralnu inicijativu Mini Šengen u Otvoreni Balkan. Zasnovana je na principu Evropske unije za slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala.

 ”Zajedno ćemo da investiramo u verovatno najveću fotonaponsku elektranu od oko 700 megavata”, izjavio je Zaev u intervjuu Tanjugu posle sastanka, ali nije otkrio pojedinosti.

 Severna Makedonija je u svom investicionom planu za period zaključno s 2027. godinom objavila da očekuje 3,1 milijardu evra javnih ulaganja, privatnog kapitala i bespovratnih sredstava u sektoru energetike. Državna kompanija Elektrani na Severna Makedonija, ESM, već radi na zameni termoelektrana na ugalj solarnim elektranama. Ta zemlja namerava da najkasnije 2027. prestane da upotrebljava to štetno fosilno gorivo.

 ESM je nedavno dobio zadatak da izgradi fotonaponski sistem kapaciteta do 350 megavata kod Štipa.

 Albanija je na poslednjim tenderima izabrala kompaniju Voltalia iz Francuske za projekat Spitalle od sto megavata i solarnu elektranu Karavasta snage 140 megavata. A što se tiče privatnih kompanija, on se spremaju da podignu tri solarne elektrane od po 50 megavata u Fjeru, ali neće imati prava na bilo koju vrstu subvencija.

 Srbija možda ima i najveće planove u segmentu solarnih elektrana

 Vlada Srbije je upravo otpočela pregovore s kompanijom UGT Renewables iz Čikaga o izgradnji desetak solarnih elektrana ukupne snage jednog gigavata. Još nije poznato da li bi investitor iz Sjedinjenih Država instalirao ta fotonaponska postrojenja za državnu Elektroprivredu Srbije – EPS, ili bi projekat bio sproveden u nekom drugom obliku.

 UGT Renewables je saopštio da će odabrati zemljište niske ekonomske vrednosti. Treba pomenuti da su opštine nedavno ovlašćene da daju državno poljoprivredno zemljište niskog kvaliteta u zakup za izgradnju elektrana na obnovljive izvore.

 Do sada ukupni kapacitet proizvodnje struje iz energije Sunca u Srbiji iznosi oko 20 megavata. U aprilu je usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, od kojeg investitori i država očekuju da će omogućiti brzu ekspanziju u toj oblasti.

 Što se tiče privatnog sektora, Fintel Energija i MK Group su prošlog meseca najavili svoj projekat Agrosolar Kula od 660 megavata, što bi ga u ovom trenutku učinilo najvećim u Evropi.

The post Makedonija planira zajedničku investiciju u solarnu elektranu od 700 MW sa Srbijom i Albanijom appeared first on Automatika.rs.

 Ova nova kriptovaluta još uvek nije službeno dostupna za trgovanje, mnogi Kinezi su već sada počeli gomilati tvrde diskove, piše portal PC Chip. Prema kineskom portalu HKEPC, rudari masovno kupuju tvrde diskove kapaciteta od 4TB do 18TB, što bi moglo dovesti do nestašice tvrdog diska, čak i poskupljenja.

 Mnoge su se kriptovalute pojavile u zadnjih nekoliko godina, a mnoge su i nestale, odnosno nisu ”zaživile” kao Bitcoin, Ethereum, Ripple, itd. stoga će biti zanimljivo videti kako će se Chia održati na tržištu.

 Za one koji žele saznati više o ovoj valuti i koliko se može zaraditi napravljen je i Chia kalkulator u kojem možete izračunati svoju potencijalnu zaradu.

The post Chia – Ekološka kriptovaluta koju je stvorio izumitelj BitTorrent-a appeared first on Automatika.rs.