Intervju Archives - Automatika.rs

FANUC, vodeće preduzeće u industrijskoj automatizaciji, širi svoja krila u Srbiji

Marko Nikolić — Wed, 03 Jul 2019 09:43:22 +0000

Šezdeset godina od svog osnivanja, sa više od 4 miliona CNC upravljača i 550.000 robota instaliranih širom sveta, FANUC je vodeći svetski proizvođač opreme za fabričku automatizaciju i dolazi iz Japana. Sa globalnom mrežom koja pokriva sve kontinente i sa više od 263 lokanih predstavništava, FANUC je uvek tu da brzo i efikasno udovolji potrebama klijenata, kada god im je potreban. U Evropi, sveobuhvatna FANUC mreža sa 25 filijala pruža prodajnu, tehničku, logističku i servisnu podršku širom kontinenta.

FANUC je raširio svoje poslovanje na raskršću centralne i južne Evrope i zvanično otvorio novu filijalu u Srbiji početkom aprila ove godine. Glavna karika koji će na sebe preuzeti svu odgovornost je g. Tomas Ibler, koji se preduzeću FANUC pridružio 2005. Radio je u različitim predstavništvima i na različitim pozicijama u preduzeću FANUC. U filijali kompanije u Češkoj počeo je kao menadžer za finansije i operacije, da bi potom prešao u evropsko sedište u Luksemburgu, gde je bio na poziciji kontrolora za Evropu i glavnog finansijskog direktora za istočnu Evropu i tržišta u usponu. Septembra 2016. godine imenovan je za generalnog direktora kompanije FANUC ADRIA (ogranak u Sloveniji), a sada će takođe biti imenovan na istu poziciju u preduzeću FANUC SRBIJA.

Povodom otvaranja novog ogranka, razgovarali smo sa njim o glavnim razlozima prisustva u jednom od najatraktivnijih delova sveta za razvoj novih trendova u industrijskoj automatizaciji.

Šta je svrha otvaranja FANUC filijale u Srbiji?

Postoje dva razloga zbog kojih smo odlučili da otvorimo predstavništvo FANUC u Srbiji.

1. Želeli smo da pružamo bolje usluge i podršku postojećim klijentima. Gotovo svaka druga CNC mašina instalirana na srpskom tržištu je opremljena FANUC CNC kontrolerom i, budući da su neke od njih instalirane pre mnogo godina, želeli smo da pružimo svojim klijentima brzu i lokalnu podršku. Budući da su inženjeri za podršku i servisni inženjering putovali iz drugih zemalja, nismo bili u stanju da obezbedimo usluge istog ili sledećeg dana. Otvaranje FANUC predstavništva u Srbiji će dramatično skratiti vreme našeg odziva i biće takođe troškovno efikasnije i za FANUC i njegove klijente.

2.Mi snažno verujemo u potencijal Srbije i očekujemo da industrijski sektor raste daleko brže nego drugde u Evropi. Poslednjih godina videli smo investicije nekih velikih međunarodnih preduzeća u nova proizvodna postrojenja i predviđamo da će se taj trend nastaviti. Gore navedeno, zajedno sa industrijskom istorijom zemlje i prisustvom visoko kvalifikovane i obrazovane radne snage, daje Srbiji odličnu početnu poziciju za brz razvoj u budućnosti i industrijski rast. Kao FANUC, želimo da budemo deo tog razvoja i pomognemo lokalnim preduzećima da postanu efikasnija i konkurentnija kroz automatizaciju njihove proizvodnje.

Imajući u vidu nivo automatizacije u Evropi, kako ocenjujete stanje tržišta u Srbiji kada je reč o industrijskoj automatizaciji?

Srbija je na startnoj liniji što se tiče industrijske automatizacije. Jedan od najšire korišćenih ključnih indikatora performansi (KPI) za ocenjivanje nivoa automatizacije je takozvana ”gustina robota”, koja daje broj instaliranih robotskih jedinica na 10.000 zaposlenih. Godine 2016. prosek u svetu je bio 74 jedinice, u Evropi 99 jedinica, i na primer, 309 jedinica u Nemačkoj i 137 jedinica u Sloveniji. Apsolutno najveći broj je u Južnoj Koreji – 631 jedinica. Sa druge strane, procenjujemo da je u Srbiji gustina ispod 5 jedinica na 10,000 zaposlenih. To jasno pokazuje ogroman potencijal za automatizaciju u zemlji, naročito imajući u vidu industrijsku prirodu Srbije.

Srpska industrija sada ima priliku da bude deo Četvrte industrijske revolucije, i filijala FANUC-a u Beogradu će pružati veliku podršku u tom procesu. Beograd je dugo godina poznat kao jaka strateška lokacija i to je bio jedan od najvećih razloga za širenje potencijalnih tržišta u oblasti robotike i industrijske automatizacije.

Šta najviše cenite u ovom poslu?

Zajedno sa svojim partnerima, mi ne prodajemo proizvode, već klijentima pružamo rešenja koja će njihovu proizvodnju učiniti efikasnijom, konkurentnom, a time i uspešnom. Imali smo priličan broj klijenata koji su razmatrali preseljenje svojih proizvodnih pogona u Kinu zbog velikih troškova proizvodnje, ali im je automatizacija proizvodnje omogućila da ostanu u Evropi i ostanu profitabilni. Kada jedno preduzeće izvrši automatizaciju, drugi moraju da je prate ako žele da zadrže svoj tržišni udeo, i time automatizacija menja način razmišljanja i proizvodne procese, što je zaista uzbudljivo. Ako kompanije žele da prežive, pitanje za njih nije da li da se automatizuju ili ne, već kada da to učine.

Šta očekujete od budućnosti?

Predviđamo svetlu budućnost za srpsku industriju i, kao FANUC, želimo da budemo deo te uspešne priče. Želimo da podržimo lokalne kompanije u tome da postanu veliki tržišni igrači
koji mogu da se takmiče sa bilo kime u svetu.

Jedna stvar uvek ostaje ista: Duboka posvećenost kompanije FANUC pomeranju granica automatizacije i pomaganju klijentima u optimizaciji njihovih proizvodnih procesa. Srbija će
sada biti deo strasti u inovacijama, kao i deo jedne globalne sile.

”Neki to nazivaju poslom, Mi to nazivamo strašću.” To je FANUC!

The post FANUC, vodeće preduzeće u industrijskoj automatizaciji, širi svoja krila u Srbiji appeared first on Automatika.rs.

Velike uštede i visok kvalitet uz povoljnu cenu – Rešenja kompanije ABB u oblasti infrastrukture

Marko Nikolić — Thu, 01 Jun 2017 00:00:56 +0000

Robna kuća IKEA u Beogradu biće otvorena u narednih nekoliko meseci, a u planu je, za sada, izgradnja još dva objekta u Srbiji. Ovaj švedski brend donosi nove standarde usmerene ne samo prema kupcima, već i ka opštim principima poslovanja.

Manji inicijalni investicioni troškovi, visok kvalitet, poštovanje rokova i minimalni troškovi tokom eksploatacije, bili su zadaci usmereni prema kompanijama koje su gradile objekat približne površine 30.000 kvadrata, vredan oko 70 miliona EUR.

O projektu koji je za IKEA-u realizovala kompanija ABB za eKapiju govori Dejan Dešić, rukovodilac segmenta Infrastruktura i transport. ABB je bio zadužen za isporuku kompletne opreme za snabdevanje objekta električnom energijom.

– Namena objekta je trgovina, što podrazumeva visoku frekvenciju ljudi. U projektovanju sistema morali smo voditi računa prvenstveno o bezbednosti svih radnika i posetilaca. Podjednako važno bilo je pripremiti rešenje koje smanjuje inicijalne investicione troškove, a ujedno i ostvariti značajne uštede u procesu eksploatacije.

Isporuka opreme za snabdevanje objekta električnom energijom obuhvatala je opremu za transformatorsku stanicu 10/0,4kV, distributivne ormane u samom objektu i šinski razvod. U okviru opreme za transformatorsku stanicu isporučeni su suvi energetski transformatori, 2 x 1250 kVA za distributivni deo trafostanice i 630 kVA za solarnu elektranu koja će biti instalirana na krovu robne kuće, zatim vazduhom izolovano srednjenaponsko postrojenje UniSec, i sertifikovani elektrorazvodni ormani tipa Pro E Power predviđeni za struje do 6300 A.

– Isporučili smo tri linije šinskog razvoda, od koji su dve linije za 1000A i jedna linija 1250A. Takođe, isporučen je šinski razvod za napajanje rasvete u celom objektu, a najvećim delom u celinama Markethall-a i Showroom-a. Šinski razvod koji plasiramo na tržištu Srbije je izuzetnog kvaliteta, sa konkurentnom cenom, i to je prepoznato od strane investitora, a i glavnog izvođača jer smo uspeli da ugovorimo isporuku u oštroj konkurenciji svih domaćih i stranih ponuđača. Proizvod donosi znatne uštede u poređenju sa instalacijom kablova. Na taj način se ostvaruju investicione uštede, uštede u eksploataciji, kao i fleksibilnost u slučaju naknadnih izmena koje se mogu desiti na samom objektu.

Kada govorimo o uštedama, montirani su transformatori sa smanjenim gubicima, kao i glavni prekidači tipa Emax 2. Prekidači tipa Emax 2 u niskonaponskim ormanima su “menadžeri energije”, jer su u stanju da, u cilju uštede, kontrolišu prekidače ispod sebe, što podrazumeva da će samostalno meriti potrošnju na svakom od njih i u slučaju da ona prevazilazi zadate granice, automatski privremeno isključiti sisteme koji nisu neophodni za osnovno funkcionisanje objekta.

Kompanija ABB je učestvovala u celom projektu od samog početka. U saradnji sa projektantima, izvođačima i podizvođačima, ABB je učestvovao od samog razvoja do optimizacije, uz pripremu svih neophodnih detalja. Elektro projekat je radila kompanija Šiping, glavni izvođač je Strabag, podizvođač za elektro radove je Interfast. Partnerske firme koje su radile na izgradnji solarne elektrane snage 340kW su Energize i MT-KOMEX kao podizvođač Strabag-a, dok je CEEFOR izradio projekat za izvođenje.

– Davali smo punu podršku našim partnerima u realizaciji ovog zahtevnog projekta. Bilo je neophodno uskladiti standarde i rešenja koja IKEA zahteva za svaki svoj objekat, sa lokalnim standardima i praksom.

Princip kompanije ABB je da isporučuje opremu koja je proizvedena u neposrednoj blizini realizacije projekta. Sva oprema koja je isporučena je evropskog porekla, uz svu neophodnu dokumentaciju koja potvrđuje tražene standarde.

– Naglasio bih da u Srbiji imamo obezbeđen i servis. Našim korisnicima i klijentima koji imaju ugrađenu ABB opremu obezbeđena je sigurna podrška i održavanje sve isporučene opreme kako bi sistemi funkcionisali bez zastoja. To je ono što nas izdvaja od konkurencije – objašnjava Dešić.

Naš sagovornik se nada se da će se pojaviti još ovakvih investitora koji od početka znaju šta žele i na koji način da to realizuju.

– Investicije su pokrenute. Izgradnja velikog broja komercijalnih objekata je u toku ili je najavljena. Mi imamo rešenja za komercijalne, industrijske objekte, putnu i železničku infrastrukturu, solarne elektrane i data centre – istakao je Dešić.

– Želimo da naglasimo da nismo samo angažovani u ovim velikim infrastrukturnim projektima, već pokušavamo i da krajnjim individualnim korisnicima učinimo dostupnim sve pogodnosti savremenih tehničkih rešenja u oblasti pametnih kuća i zgrada. Pored KNX standarda koji promovišemo, za individualne korisnike imamo idealno rešenje, sistem ABB Free@Home, koji pruža različite mogućnosti i konkurentan je po pitanju odnosa cene i kvaliteta. Ovaj sistem može samostalno da upravlja stanom ili kućom, moguće ga je bežično nadograditi naknadno, bez dodatnih građevinskih ili instalaterskih radova. Sam korisnik ga intuitivno programira putem mobilnog uređaja i dostupan je u nekoliko paketa, zavisno od potreba samog korisnika.

O kompaniji ABB

ABB je inovativni tehnološki lider u oblasti elektroenergetske opreme, robotike i elektromotornih pogona, industrijske automatizacije i elektroenergetskih mreža, koji stoji na usluzi korisnicima iz energetskog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta širom sveta. Uz nasleđe od preko 125 godina inovacija, ABB danas ispisuje budućnost industrijske digitalizacije i predvodi energetsku i četvrtu industrijsku revoluciju. ABB posluje u više od 100 zemalja i zapošljava oko 132.000 ljudi.

ABB u Srbiji ove godine slavi 27 godina postojanja i kao jedna od vodećih kompanija u oblasti energetike i industrijske automatizacije pomaže kupcima u unapređenju korišćenja električne energije, povećanju industrijske produktivnosti i smanjenju negativnog uticaja na okolinu. ABB d.o.o. sa sedištem u Beogradu nadležan je za čitav asortiman ABB-ovih proizvoda i sistema na teritoriji Republike Srbije. Takođe ima razvijenu saradnju sa lokalnim partnerima i kupcima, zadužen je za puštanje u rad, servis i održavanje ABB-ove opreme i sistema, kao i vršenje obuke korisnika.

ABB d.o.o.

Bulevar Peka Dapčevića 13
11000 Beograd

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Velike uštede i visok kvalitet uz povoljnu cenu – Rešenja kompanije ABB u oblasti infrastrukture appeared first on Automatika.rs.

Kako poboljšati obrazovanje na našim fakultetima – Saradnja Elektrotehničkog fakulteta i kompanije ABB Srbija

Marko Nikolić — Mon, 06 Jun 2016 07:22:11 +0000

Kako bi studenti svoje školovanje završavali uz više prakse i tako se što spremniji zapošljavali na svoja prva radna mesta, moralo je nešto da se promeni u našem obrazovnom sistemu. Postoji puno prostora gde se našem školstvu može pomoći. Neke kompanije kao što je u ovom slučaju ABB Srbija, shvativši šta za budućnost naše privrede znači kvalitetno školovan student, omogućavaju praktično obrazovanje uz najsavremeniju opremu, što je redovna praksa u razvijenim zemljama. Kroz jedan kraći intervju sa asistentom na ETF-u Kostom Jovanovićem, došli smo do informacija šta je sve ovaj fakultet dobio u saradnji sa kompanijom ABB Srbija.

Razgovor vodio: Nikola Mirković

Časopis Industrija: Kako je došlo do saradnje između ETF-a i kompanije ABB i od kada ona traje?

Kosta Jovanović: Saradnja između ETF-a i ABB-a je sama po sebi prirodna jer je ABB jedan od lidera iz oblasti automatike, robotike i energetike, a može se reći i da je naš ETF njihova matična kuća jer je najveći broj zaposlenih u ABB Srbija potekao sa ovog fakulteta. Ono što je Vama bitno je i to da ABB kao jedna od vodećih i najvećih firmi iz ove oblasti razume koliko je bitna saradnja akademskog dela i privrede u jednoj sredini kao što je ova, a pored toga ova kompanija je poznata po svom ulaganju u razvoj i inženjerskim inovacijama. Sigurno da nisam ni bio na fakultetu od kada je počela saradnja kompanije ABB i ETF-a, ali poslednjih godina se u skoro svim segmentima školovanja vidi prisustvo i podrška koja nam stiže od strane ABB Srbija. Želeo bih svakako da napomenem i da u oblasti elektromotornog pogona saradnja između ove dve kuće traje duže nego u oblasti robotike.

Časopis Industrija: Sa kompanijom ABB imate potpisan takozvani ” Tesla paket ” koji opisuje nivo Vaše saradnje. Možete nam nešto više reći o tome?

Kosta Jovanović: Inicijalna ideja je bila da najviši paketi saradnje privrede i ETF-a budu ”Tesla” i ”Pupin” ali kako bi ispoštovali pristalice jednog i drugog velikog naučnika, paketi su dobili zvanje ”zlatni” i ”srebrni” kako bi bilo politički korektno. U svakom slučaju ETF je od ove godine odlučio da tu saradnju formalizuje i novi prodekan za saradnju sa privredom prof. Tomašević je rešio da se malo više osnaže te veze. Ovo što i mi ovde na fakultetu primećujemo da se privreda manje nego što bi smo svi želeli bavi razvojem, a više uslužnim delatnostima, a cilj i jednih i drugih je da se smanji odliv mozgova po čemu smo nažalost apsolutni lider u svetu. Baš zbog toga mora da se ojača ta saradnja između privrede i nauke. ETF je na neki način konkretizovao te načine saradnje gde se zaslužnim kompanijama dozvoljava i da jasnije prikažu čime se oni bave i da približe našim studentima šta mogu raditi sutra kada završe studije i sa čim se mogu sresti. Sa druge strane tako i mi oslušnemo šta se dešava u privredi pa samim tim možemo unaprediti nastavne planove i programe da bi izašli u susret onome što se na tržistu traži. ABB je prepoznao našu dobru volju na fakultetu da unapredimo naš obrazovni sistem. ” Tesla paket” odnosno ”zlatni paket” predstavlja najviši vid saradnje privrede i nauke i privilegija je samo određenih firmi koje najviše izlaze u susret fakultetu, a ABB je to uradio, ne samo kroz donaciju robota i 50 licenci za softver Robot Studio koje će koristiti naši studenti, već je ABB donirao i opremu za relejnu zaštitu u vrednosti od više hiljada evra. Takođe svake godine najbolji student na katedri za elektromotorne pogone dobije nagradu ABB-a u vidi studijskog putovanja, kako bi se upoznao sa proizvodnjom ABB opreme.

Časopis Industrija: Kao najzvaničniji deo donacije navodi se industrijski robot IRB 120 sa industrijskim kontrolerom IRC5 Compact. Možete li nam detaljnije objasniti šta sve sada studenti mogu da rade u praksi i koliko ovakav robot znači u njihovom školovanju?

Kosta Jovanović: Mi do sada nismo imali ni sredstva ni prostora na fakultetu da ponudimo labaratorijske vežbe iz oblasti robotike, a za proces školovanja na ovom smeru vežbe su veoma važna karika u obrazovanju. Do sada smo se dovijali na razne načine tako što smo pokušavali da nadomestimo nedostatak realne situacije nekakvim simulatorima ili razvojem viruelnog okruženja, što može da ima i neke prednosti, ali svakako je veoma dobro da student sada može da stane ispred pravog industrijskog robota sa kojim će se susresti i sutra u radnom okruženju. Samim tim ova donacija je za nas veoma značajna. Takođe, želim da napomenem da smo do sada bili primorani i da plaćamo usluge labaratorijama nekih srednjih škola koje su imale donacije od strane Evropske unije. Mi smo sada zahvaljujući kompaniji ABB dobili industrijskog robota IRB 120, tako da će studenti sada imati mogućnost da vide, ali i da rade sa pravim hardverom.

Časopis Industrija: Pored ovog robota, ABB je za Elektotehnički fakultet u Beogradu donirao još opreme. Možete li nam detaljnije reći o kakvoj opremi je reč i kako se primenjuje u školovanju studenata?

Kosta Jovanović: To je oprema iz oblasti relejne zaštite koja i po vrednosti i po značaju nije ništa manja od donacije robota. Pored same opreme kompanija ABB Srbija je imala sluha da pomogne našem fakultetu i na drugi način, tako što je finansirala štampanje udžbenika nekih naših kolega, što je u velikoj meri pomoglo u unapređenju nastave.

Časopis Indrustrija: Koliko fakultetu znači podrška jedne ovako veliko svetske kompanije?

Kosta Jovanović: Veoma nam je značajno da kompanija kao što je i ABB prepoznaje zalaganje nas na fakultetu koji radimo na obrazovanju kadrova koji će sutra raditi u kompanijama kao što je između ostalog i ABB. To je pozitivan signal našim studentima koji vide brigu i angažovanost ovako velikih kompanija, da njihovo školovanje bude što kavalitetnije moguće. Takođe, zeleo bi da naglasim, da je ETF obezbedio prostor za labaratorisjke vežbe, što uopšte nije zanemariva stavka dok je sve ostalo opremljeno iz donacija koje su došle od kompanija kao što je ABB ali i firmi koje ne posluju u ovim sektorima industrije. Ukratko rečeno – od farbe za zidove, preko sigurnosnih sistema, do najsavremenijeg industrijskog robota, sve donirano dobrom voljom privrednika koji imaju sluha za kvalitet školovanja na našem fakultetu.

Časopis industrija: Da li će se ova saradnja nastaviti i dalje?

Kosta Jovanović: Naravno, ova saradnja će se nastaviti na obostrano zadovoljstvo jer kao što sam pomenuo na početku mi smo svesni da moramo da radimo zajedno da bi smo kreirali nova radna mesta, da bi našim najboljim studentima napravili takvo okruženje koje bi ih zadržalo u Srbiji. Isto tako i kompanijama koje posluju u Srbiji neophodan je dobar i školovan kadar. Na ovaj način student završava školovanja sa mnogo više prakse i realnog iskustva. Samim tim ovakav pristup unapređuje naše drustvo u celini i privredi naše zemlje otvara nova vrata i nove mogućnosti.

doc. dr Milan Bebić – Katedra za energetske pretvarače i pogone: Najboljeg studenta na grupi predmeta iz elektromotornih pogona ABB nagrađuje studentskim putovanjem u Finsku, gde se student u fabrikama frekventnih pretvarača i motora upoznaje sa načinom njihove izrade. Naravno kompanija ABB obezbeđuje sve troškove boravka i puta, a student dobija nesvakidašnje iskustvo. Naime u ABB-u postoji divizija za elektromotorne pogone i oni nam dopuštaju da odaberemo sudenta koji po našem mišljenju treba da putuje. On ne mora imati najbolje ocene, ali treba da pokaže najbolje rezultate baš u oblasti kojom se taj sektor bavi. U ABB-u to formalizuju kao praksu, pa student jedno vreme provede u kompaniji u Beogradu, a kasnije kreće put Finske u posetu fabrici gde pohađa i specijalističke kurseve.

ABB d.o.o.

Bulevar Peka Dapčevića 13

11000 Beograd

Tel: 011 3094 300
Fax: 011 3094 343

www.abb.rs

The post Kako poboljšati obrazovanje na našim fakultetima – Saradnja Elektrotehničkog fakulteta i kompanije ABB Srbija appeared first on Automatika.rs.

Kompanija D-Logic predstavlja svoja napredna tehnička rešenja našim čitaocima

Milica Đekić — Sun, 02 Jun 2013 22:00:00 +0000

D-Logic je privatna kompanija iz Požarevca sa dugododišnjim iskustvom na našem tržištu i sjajnim referencama u poslu, kao i dokazanim razvojnim i inovacionim potencijalom. D-Logic se prevashodno bavi projektovanjem, proizvodnjom i održavanjem elektronskih sistema i pratećih softverskih rešenja. Tu, pre svega, podrazumevamo autonomne identifikacione sisteme, fleet managment sisteme, ticketing sisteme, kao i druge elektronske uređaje. Ovom prilikom za naš sajt govori tim stručnjaka kompanije D-Logic.

Automatika Team: Za početak, da li biste mogli da objasnite, ukratko, našim čitaocima čime se Vi bavite i u čemu se ogleda struktura Vašeg preduzeća?

D-LOGIC Team: Servis elektronike Zvonko – sektor D-Logic prvenstveno se bavi projektovanjem, proizvodnjom i održavanjem elektronskih sistema i pratećih softverskih rešenja. Naše poslovne aktivnosti podeljene su u pet osnovnih celina:

Projektovanje, proizvodnja i održavanje autonomnih identifikacionih sistema (AIS) i sistema kontrole pristupa.
Projektovanje, proizvodnju i održavanje Fleet Management (sistema upravljanja flotom vozila) sistema koji omogućavaju praćenje telemetrijskih podataka vozila poput geografske pozicije (GPS), broja obrtaja motora, temperature, nivoa goriva i ostalih bitnih parametara.
Projektovanje, proizvodnja i održavanje Ticketing sistema, koji između ostalog podrazumeva sistem elektronske naplate karata u kompanijama koje se bave prevozom.
Servis elektronskih uređaja u kome se vrši uslužno servisiranje.
Rad na razvoju novih, jedinstvenih rešenja u elektronskoj industriji koji sem usavršavanja postojećih uređaja za rezultat često ima i razvoj prototipa na osnovu kojih nastaju potpuno novi uređaji i poslovne aktivnosti vezane za njih.

Automatika Team: Jedna od važnih referneci u Vašem radu predstavlja i projekat koji ste radili za Fiat Srbija. Naime, radi se o poluautomatizovanom sistemu komunikacije u okviru proizvodne linije Fiat fabrike u Kragujevcu. To je lep primer primene bežičnih sistema u automobilskoj industriji. Da li biste mogli da nam objasnite o čemu se radi?

D-LOGIC Team: Projekat na kome smo radili sa kompanijom Fiat Srbija predstavlja jedinstveno rešenje bežične komunikacije u okviru pametnog sistema upravljanja proizvodnjom. Ceo sistem čini 78 bežičnih signalnih uređaja kao i 5 prijemnih jedinica koji radnicima na montažnim trakama omogućavaju jednostavnu signalizaciju i ”pozivanje” dopreme materijala u toku rada. Ovakav sistem je od izuzetne važnosti jer rad na pokretnoj traci podrazumeva da na svakoj poziciji u svakom trenutku postoji dovoljno materijala koji omogućava neprekidnu i nesmetanu proizvodnju.

To praktično izgleda ovako: kada radnik na montažnoj traci pritiskom na taster bežičnog uređaja aktivira signal, u centralnom sistemu se pojavljuje zahtev za dopremanje materijala na poziciju na kojoj je aktiviran signalni uređaj. Na ovaj način svako radno mesto u najkraćem mogućem roku dobija sav potreban materijal za rad u okviru pametnog automatizovanog proizvodnog sistema razvijanog namenski za potrebe kompanije Fiat Srbija.

Za čitaoce će možda biti interesantno da smo zahvaljujući ovom projektu od strane kompanije Fiat proglašeni Single source saradnicima, što predstavlja preporuku za plasman našeg sistema u sve fabrike FIAT grupacije širom sveta.

Ovaj projekat je takođe ocenjen i kao Best practice, što takođe predstavlja važno priznanje i preporuku za dalju saradnju sa kompanijom FIAT i njenim fabrikama širom sveta.

Automatika Team: Važno mesto u Vašem proizvodnom programu predstavlja i asortiman proizvoda za evidenciju i kontrolu pristupa. Da li biste mogli da nam navedete neke od primena tih sistema?

D-LOGIC Team: Sistemi evidencije radnog vremena i kontrolu pristupa već odavno nisu novost na našim prostorima. Međutim, tek u skorije vreme domaće firme masovnije uviđaju konkretne koristi ovih sistema, poput povećanja produktivnosti i prisutnosti radnika na poslu, kao i ispunjavanje uslova ISO standardizacije koja poslednjih godina i na našim prostorima postaje neophodna i široko zastupljena.

Osnovna namena ovih sistema je mogućnost evidencije prisutnosti, koja se često naziva i evidencija radnog vremena. Cilj vođenja ove vrste evidencije je kreiranje tačnih mesečnih izveštaja (karneta) na osnovu kojih se mogu obračunavati primanja radnika, evidencija službenih i privatnih odsustava i slično. Na osnovu ovih izveštaja poslodavac je u mogućnosti da na kraju obračunskog perioda tačno obračuna broj radnih sati i dobije tačne statističke podatke o angažovanju svakog radnika ponaosob.

Naši sistemi evidencije radnog vremena funkcionišu uz pomoć beskontaktnih MiFare kartica i nekoliko različitih vrsta autonomnih beskontaktnih čitača, koji omogućavaju veoma brzo i lako isčitavanje ID brojeva beskontaktnih kartica. Nakon prijave, u okviru namenski izrađenih softverskih rešenja vrši se evidentiranje prolaska, koje se kasnije može i dodatno obrađivati i analizirati u softveru. Tokom godina razvoja naših identifikacionih sistema nailazili smo na specifične situacije u kojima je potrebno uraditi analize prijave tokom smenskog rada, privatnih i poslovnih odsustava sa radnog mesta, kao i mnogih drugih, koji su uslovili razvoj naših „pametnih“ softverskih rešenja. Ova rešenja, između ostalog, omogućavaju prepoznavanje smene u kojoj se radnik evidentirao čak i prilikom kašnjenja primopredaje, evidenciju rada u međusmenama i specifičnim situacijama poput rada tokom neradnih dana i slično.

Svi naši identifikacioni sistemi imaju potpunu autonomiju u radu i ne zavise od računara i drugih uređaja, već zahvaljujući internoj memoriji i satu realnog vremena u sebi mogu beležiti događaje (očitavanja kartica), koji se naknadno mogu periodično preuzimati povezivanjem pomoću USB porta ili bežično, u zavisnosti od uređaja koji se u sistemu koristi. Ovo je izuzetno korisno ukoliko se evidencija vrši na više udaljenih tačaka gde nije moguće rasporediti odgovarajuću računarsku infrastrukturu. Naravno, postoji i mogućnost stalne veze uređaja sa računarom, gde se svi događaji prenose i obrađuju u realnom vremenu.

Kontrola pristupa je takođe u velikoj ekspanziji jer se sve češće uviđa potreba za zaštitom osetljivih informacija, recimo u računskim centrima ili je jednostavno potrebno ograničiti pristup pojedinim prostorijama poput istraživačkih laboratorija, apoteka i slično. Kao i kod evidencije radnog vremena, naši sistemi kontrole pristupa zasnivaju se na beskontaktnim MiFare karticama koje sadrže jedinstveni ID broj pomoću koga se korisnici indentifikuju u okviru sistema, čime se dalje omogućava otvaranje fizičkih barijera poput elektronskih brava na vratima, trokrakih barijera i slično.

Čitaocima će verovatno biti interesantno da smo jedna od retkih domaćih firmi koja objedinjuje projektovanje, proizvodnju, ugradnju i održavanje autonomnih identifikacionih uređaja i uređaja za kontrolu pristupa, ali i izradu pratećeg softvera vitalnog za rad ovih sistema. Kao proizvođači stalno težimo ka usavršavanju naših uređaja i uvođenju novih tehnologija. Jedan od rezultata ovih nastojanja je i potpuno jedinstveni Total Wireless Reader, po mnogo čemu revolucionarni identifikacioni sistem, koji pored bežične komunakacije omogućava i montažu bez žica. Ovaj uređaj koristi baterijsko napajanje dok zahvaljujući posebnom low power režimu rada ona može poslužiti za 1.000.000 i više očitavanja.

Više informacija o našim uređajima za evidenciju i kontrolu pristupa možete naći na adresi: http://www.d-logic.net/index.php/srp/ais-evidencija-radnog-vremena

Automatika Team: Akcenat ovog intervjua bi bio na sistemima za elektronsku naplatu karata u sredstvima javnog prevoza. Za početak, da li biste mogli da nam kažete kako ti sistemi funkcionisu i gde su sve našli svoju primenu?

D-LOGIC Team: Savremeni sistemi elektronske naplate karata u javnom prevozu su zamišljeni kao zamena sada već poprilično zastarelih sistema u kojima su putničke karte otkucavane na mehaničkim tiket mašinama i evidencijama koje su podrazumevali ogromnu količinu pisanih dokumenata i ručno vođenih statistika. Pored njih još uvek postoje i sistemi koji su delom zasnovani na računarskim bazama podataka i elektronskom izdavanju karata, koji su danas već poprilično zastareli i ni u kom slučaju ne zadovoljavaju današnje potrebe prevoznika.

Pored toga, savremeni sistemi naplate karata uglavnom funkcionišu u okviru daleko kompleksnijih sistema upravljanja vozilima koji podrazumevaju i konstatno satelitsko praćenje (GPS), kao i prikaz telemetrijskih podataka poput brzine vozila, temperature motora, siline kočenja i slično.

Povezivanje sistema elektronske prodaje karata sa pomenutim sistemima upravljanja vozilima prevoznicima omogućava ne samo da u svakom trenutku mogu znati tačan broj prodatih karata i zauzetosti linija, već i u svakom trenutku mogu videti tačne podatke o položaju i kretanju svojih vozila. To je od izuzetne važnosti za bezbednost putnika jer je praćenjem brzine kojom se vozilo kreće kao i agresivnosti vožnje (sila kočenja i ubrzanje) moguće i preventivno upozoravati vozače da koriguju svoju vožnju.

Na ovaj način objedinjeni sistemi omogućavaju i kreiranje veoma preciznih finansijskih izveštaja koje omogućavaju prevoznicima da u najboljoj mogućoj meri planiraju svoje linije, čime se mogu izbeći nepotrebne gužve u autobusima i na stanicama. Pored toga, putnici dobijaju korisne servisne informacije poput najave dolazaka i polazaka vozila na staničnim displejima i/ili displejima unutar vozila, koji takođe u realnom vremenu dobijaju podatke o trenutnom položaju vozila.

Za vaše čitaoce će takođe biti interesantno da se naš sistem elektronske prodaje karata i upravljanja vozilima najvećim delom zasniva na bežičnim komunikacijama. Komunikacija između uređaja koji se nalaze u vozilima i centralnih servera na kojima sistem vrši pohranjivanje i smeštanje podataka vrši se pomoću GPRS sistema (mobilnih mreža). Danas primena GPRS tehnologije omogućava laku komunikaciju između vozila i servera prevoznika gde god da se vozila nalaze, čak i na linijama u inostrastranstvu.

Više o našim sistemima možete pročitati na sledećim adresama: http://www.d-logic.net/index.php/srp/sektor-ticketing

Automatika Team: Sistem za etiketing Su-Bus je drugi po veličini projekat elektronske naplate karata u našoj zemlji. Da li biste mogli da nam objasnite u čemu se sastoji Vaša saradnja sa JP Subotica-trans i šta je ono što daje prednost Vašem sistemu u odnosu na postojeća tržišna rešenja?

D-LOGIC Team: Su-Bus je zaista jedan od najvećih i najsveobuhvatnijih projekata elektronske naplate karata i kontrole vozila u Srbiji. On pored sistema za prodaju karata sadrži i sistem kontrole voznog parka sa geografskim pozicioniranjem i praćenjem telemetrije vozila, kao i sistemom prodaje karata na izdvojenim lokacijama poput staničnih šaltera i kioska, kako uz pomoć klasičnih šalterskih terminala tako i sve popularnijih automatizovanih keš terminala (vending mašina). Ovaj sistem objadinjuje i prodaju elektronskih karata za više vožnji (mesečne i prepaid elektronske karte) ali i nove sisteme signalizacije i obaveštavanja uz pomoć staničnih, autobuskih i stajališnih displeja namenjenih informisanju putnika. Sa velikim zadovoljstvom možemo reći da smo zajedno sa preduzećem JP Subotica Trans uspešno izveli ovaj projekat koji za rezulatat ima potpuno funkcionalan sistem kontrole i upravljanja flotom vozila u javnom prevozu grada Subotice. Na ovaj način izvršena je integracija potpuno novog elektronskog sistema razvijanog za potrebe i u skladu sa infrastrukturom javnog prevoznika koji saobraća kako u gradskim i prigradskim, tako i na međugradskim pa čak i međunarodnim linijama.

Glavna prednost našeg sistema je upravo to što naša firma u potpunosti zaokružuje ceo proizvodni proces kako hardverskih tako i primenjenih softverskih rešenja, pa je moguće da se u potpunosti i u kratkom vremenu prilagodi potrebama i mogućnostima korisnika, čak i kada se radi o velikim gradskim prevoznicima.

Dobar primer za to je i implementacija sistema pretplatnih (pre-paid) karata ili elektronskih novčanika, zajedno sa elektronskim mesečnim kartama za prevoz putnika koje su se u drugim sistemima, čak i u svetu, pokazale kao veoma problematične za primenu. Pri realizaciji sistema mesečnih i pretplatnih karata od vitalne važnosti je bilo to što smo proizvođači sistemskog hardvera i softvera tako da je u potpunosti prilagođen Subotičkom javnom prevozu i potrebama njegovih putnika, pa je kao takav veoma brzo uspeo da zaživi.

Ceo sistem inače podržava izuzetno kompleksan softver kome se pristupa online, tako da uz odgovarajuću autorizaciju do podataka u svakom trenutku lako mogu doći svi ovlašćeni korisnici sistema. To praktično omogućava da u okviru istog sistema vozač može da izda kartu na relaciji na kojoj trenutno vozi bez posebnog podešavanja vozačke mašine (terminala), kontrolor može za par sekundi proveriti validnost karte putnika, dok se sam putnik između ostalog može informisati i o stanju kredita na svojoj pretplatnoj elektronskoj kartici ili trenutnom redu vožnje na liniji koje ga zanimaju.

Projekat koji je završen u subotičkom gradskom prevozu predstavlja zaokruženo rešenje koje opslužuje infrastrukturu autoprevoznika, automatizujući i optimizujući rad kompletnog sistema javnog prevoza.

Kao što je projekat izveden u Subotici pokazao, pored kvaliteta i pouzdanosti, najveća prednost naših sistema predstavlja fleksibilinost, jer smo kao proizvođači hardvera i softvera koji ga čine uvek u mogućnosti da veoma brzo izvršimo modifikacije koje će zadovoljiti specifične potrebe prevoznika. Pored toga, naši sistemi i nakon pune implementacije nastavaljaju da rastu i razvijaju se u skladu sa potrebama prevoznika, tako da za svoje klijente uvek imamo obezbeđena najnovija tehnološka i informatička rešenja.

Ukratko, uspeli smo da napravimo jedinstven spoj softverskih i hardverskih rešenja koji trenutno spada među najfunkcionalnije i najsveobuhvatnije u svetu. Su-bus je sistem koji po sveobuhvatnosti i mogućnostima koje pruža zaista nije moguće uporediti sa bilo kojim od postojećih tržišnih rešenja. Naravno, uz težnju da vremenom postane još savršeniji i napredniji.

Više detalja o SuBus sistemu možete videti na zvaničnoj prezentaciji: http://subus.rs/

Automatika Team: Kako se većina Vaših proizvoda zasniva na bežičnim komunikacijama, pitanje je kolika je bezbednost bežičnih protokola koje koristite. Da li biste mogli da nam kažete nešto o tome? Znamo da apsolutna bezbednost ne postoji, ali koliko je teško „provaliti“ u Vaš sistem i da li se to uopšte isplati?

D-LOGIC Team: Bežični prenos informacija sam po sebi nosi predrasude o nedovoljnoj bezbednosti. Sistem bežične komunikacije koji koristimo kod svojih uređaja razvijan je više godina unazad i mogućnost bilo kakve zloupotrebe se svodi na minimu.

Automatika Team: Ako nije tajna, koji kriptografski algoritam koristite u svrhe bežišnog prenosa informacija i zaštite podataka?

D-LOGIC Team: Razvojni proces naših sistema, uključujući i sisteme kriptovanja smatramo poslovnom tajnom, upravo zbog što veće bezbednosti sistema.

Automatika Team: Koji su Vaši planovi za budućnost? Da li trenutno radite na nekom interesantnom projektu ili proizvodu koji će biti aktuelan u narednih nekoliko godina? U kojoj meri pratite svetske trendove?

D-LOGIC Team: Prednost rada sa elektronskim uređajima i sistemima je to što zaista niko nije obavezan da prati svetske trendove poput modne, auto i drugih industrija.

Proizvodnja elektronske opreme uvek podrazumeva primenu novih, inventivnih rešenja tako da u svom proizvodnom programu svakako pripremamo i mnoge nove inventivne projekte.

Za vaše čitaoce bi možda najinteresantniji bio TWR (Total Wireless Reader), čitač beskontaktnih kartica koji za napajanje i komunikaciju ne koristi žice. To omogućava njegovu vrlo laku instalaciju jednostavnim lepljenjem ili šrafljenjem na bilo koju površinu. Čak je predviđena i varijanta ovog uređaja koja će se ugrađivati na otvorenom (outdoor).

Više detalja o ovom uređaju možete videti na strani: http://www.d-logic.net/index.php/srp/ais-evidencija-radnog-vremena/evidencija-radnog-vremena/twr-sr

Pored toga u planu imamo dalji razvoj sistema kontrole vozila u koji se uključuju i specijalni kapacitativni merači nivoa goriva naše proizvodnje, dok ćemo na polju elektronske prodaje karata u narednom periodu intenzivnije raditi na online sistema rezervacije i prodaje karata (Booking), čime ćemo praktično objediniti više naših sistema i ponudu usluga naših klijenata prikazati u objedinjenom online sistemu prodaje karata.

U razvoju su i projekti elektronskog brojanja putnika u vozilima (People counter), kao i prepoznavanja lica korisnika (Face recognition), ali i mnogi drugi o kojima ćete uskoro moći da pročitate više na našoj prezentaciji na adresi www.d-logic.net

Automatika Team: I za kraj, sta mislite o našem sajtu Automatika.rs?

D-LOGIC Team: Kao firma koja se bavi elektronikom i informatikom uvek pozdravljamo dobro usmerene napore da se promovišu nove tehnologije na našim prostorima. Želimo da pohvalimo sveobuhvatnost sadržaja na vašem sajtu kao i profesionalan pristup njihovom predstavljanju čitaocima, naravno i da vam poželimo puno uspeha u daljem radu.

{gallery}intervjui/d_logic/galerija{/gallery}

The post Kompanija D-Logic predstavlja svoja napredna tehnička rešenja našim čitaocima appeared first on Automatika.rs.

Za naš sajt govori Stipan Đuraković, direktor preduzeća PeLCer d.o.o. iz Subotice

Milica Đekić — Sun, 17 Feb 2013 23:00:00 +0000

Preduzeće PeLCer d.o.o. je mlado privatno preduzeće iz Subotice koje se uspešno bavi pružanjem usluga iz oblasti automatizacije. Gospodin Stipan Đuraković, je dokazao da voljom i upornošću mogu da se naprave odlični rezulatati u poslu kojim se bavite. Stipan je rođen 1977. godine u Subotici. Završio je srednju elektrotehničku školu, smer elektromehaničar za mašine i opremu, i posle Visoku tehničku školu u Subotici, smer automatika. Nakon nekoliko godina provedenih kao inženjer u dve ozbiljne fabrike u Subotici, osniva svoju firmu. Svoje slobodno vreme voli da provodi u krugu porodice.

Automatika Team: Čime se Vi konkretno bavite, koji bi bio spisak Vaših delatnosti i šta biste posebno izdvojili?

Stipan Đuraković: Nije lako formulisati čime se bavimo pogotovo za čitaoce koji nisu u struci ili nisu iz sveta tehnike, a pošto vaši čitaoci to jesu rekao bih sledeće. PeLCer d.o.o iz Subotice pruža usluge u oblasti automatizacije, rešenja i standardne proizvode širom industrije, ali naročito u industriji hrane i pića, proizvodnji stočne hrane i silosa, proizvodnji ambalaže i štamparije, proizvodnji papira, proizvodnji obnovljivih izvora energije, kao i tretmanu voda i otpadnih voda. Naši inženjeri su kvalifikovani da dostave kompletan projekat od dizajna pa do same izrade i puštanja u rad. Održavanjem, kao dodatnom uslugom koju pruža PeLCer d.o.o, garantujemo za kontinuitet rada isporučenih rešenja. Posebno bi izdvojili inženjerske projekte u industriji pića, gde imamo veliki broj referenci. S druge strane, pored usluga inženjeringa i projektovanja, bavimo se i veleprodajom industrijske opreme.

Automatika Team: Da li biste mogli da opišete šta sve podrazumevate pod PLC programiranjem i da li imate neko iskustvo iz prakse koje biste posebno izdvojili, a koje bi bilo interesantno za čitaoce našeg portala?

Stipan Đuraković: Kada smo krenuli da sastavljamo spisak usluga šta sve radimo na prvom mestu se našao pojam PLC programiranje. To je izrada algoritma upravljanja jednog automatskog sistema. Od osmišljavanja toka, regulacionih petlji i sekvenci, definisanje promenljivih, do pisanja i konfigurisanja logičkih funkcija i sekvenci. Na kraju naravno sledi testiranje i puštanje u rad. Interesantno iskustvo koje bih izdvojio jeste rad na većim i složenim sistemima. Sistemi gde imate više PLC-a i PC-a, industrijsku mrežu (field bus) sa više desetina (ili stotina) učesnika, kada su na tu mrežu priključeni i motori, pneumatska ostrva, procesna oprema itd. Gde se radi dugo više meseci i na kraju kad se završi sve to lepo funkcioniše i zadovoljava svrhu i korisnike.

Automatika Team: Šta sve podrazumevate pod implementacijom SCADA i HMI rešenja i da li biste mogli da date neki praktični primer?

Stipan Đuraković: Deo jednog automaskog sistema je svakako i sučelje (interface) za operatera. Sučelje je kod većih i složenih sistema SCADA a kod manjih sistema ili celina HMI (operatorski panel). Za izradu istog koristimo gotova rešenja, alate kao što su WinCC, WinCC flexible, Video designer, TwinCAT HMI, i slične alate proizvođača opreme koju koristimo, ponekad Visual Basic. SCADA je sistem ispred koga operater u kontrolnoj sobi sedi i nadgleda i upravlja automatskim sistemom preko više monitora a ponekad i preko više računara. HMI je na primer operatorski panel sa ekranom osetljivim na dodir sa ili bez funkcijskih tastera, preko koga operater upravlja jednom mašinom, podešava parametre sistema (na primer zadaje temperaturu brzinu itd). Najprostiji HMI (human machine interface) su svakako tasteri prekidači i signalne sijalice.

Automatika Team: Na osnovu korisničkih ideja, potreba i zahteva izrađujete sisteme automatskog upravljanja koristeći najsavremenije tehnologije i rešenja. Šta pod time podrazumevate?

Stipan Đuraković: Upravo to što kažete. Na osnovu korisnikovih potreba i zahteva, sagledava se problem sa više strana, predlažu adekvatna inženjerska rešenja, vrši odabir opreme, i pristupa izradi idejnog projekta i ponude. U naknadnim razgovorima sa korisnikom, preciznije se definiše vrednost radova i usklađuje sa njegovim stvarnim potrebama i trenutnim finansijskim mogućnostima. Koristimo kvalitetnu najsavremeniju, najnoviju opremu-tehniku koja postoji na tržištu i u konbinaciji sa našim iskustvom i znanjem pronalazimo optimalna rešenja za naše kupce. To u praksi znači kvalitetno rešen zadatak na jeftiniji način od uobičajenog ili zastarelog.

Automatika Team: Bavite se još rekonstrukcijom i automatizacijom starih sistema, puštanjem u rad automatskih sistema, postrojenja i linija i parametrisanjem industrijske opreme. Da li biste ukratko mogli da opišete kako sve to radite?

Stipan Đuraković: Na tržištu postoji oprema koja je stara više desetina godina, a koju je potrebno remontovati ili rekonstruisati iz raznoraznih razloga. Često se mehanika samo remontuje a upravljački sistem zameni novim i savremenijim od starog, gde se osim ponovnog funkcionisanja dobija često i na performansama. Bavimo se i puštanjem u rad sistema, i linija novih ili polovnih kupljenih u inostranstvu kada sistem ili mašine dolaze bez tehničke podrške proizvođača ili servisera. Naša satnica je daleko ispod inostranih. Moram da naglasim, ova usluga iziskuje pre svega vrlo dobro iskustvo i vrlo dobrog inžinjera, jer često mašine nemaju dokumentaciju ili je imaju samo delimično, takođe su često sami programi mašina nekompletni ili nečitljivi (nereverzibilni). Tada radimo reverzibilni inžinjering (ja to tako zovem) kada na osnovu onoga što imamo saznajemo kako je to radilo i kako treba da radi.

Automatika Team: Vratimo se na početak i sam nastanak preduzeća. Kako je bilo počinjati u Poslovnom Inkubatoru u Subotici?

Stipan Đuraković: Poklopilo se vreme kada sam se odlučio za osnivanje preduzeća sa vremenom kada je BIS (Biznis Inkubator Subotica) raspisao konkurs za stanare koji nameravaju da počinju biznis, rekao bih kao kec na jedanaest. Bilo je vrlo interesantno a sa druge strane vrlo teško i neizvesno moram priznati, u Inkubatoru smo dobili važne smernice, odnosno obuke, koje pomažu u odlučivanjima na početku kada čovek zbog neiskustva može puno puta da napravi velike greške.

Automatika Team: Da li ulažete u profesionalno usavršavanje i edukaciju Vaših zaposlenih i ako da, kako se to manifestuje?

Stipan Đuraković: Posvećujemo pažnju konstantnoj profesionalnoj edukaciji svojih zaposlenih. Prosto smo prinuđeni na to da bi mogli da koristimo najnoviju tehniku i da bi bili konkurentni na tržištu, što za dobrog inženjera predstavlja čar. To se pre svega ogleda kroz praćenje i učešće na kursevima, obukama i edukacijama koje renomirane svetske firme organizuju i održavaju u zemlji i inostranstvu.

Automatika Team: Čuli smo da imate ideju za veoma interesantan projekat. Reč je o inverznoj kinematici robota. Da li biste mogli ukratko da nam opišete o čemu se radi?

Stipan Đuraković: U ovom mesecu završavamo jedan interesantan projekat sa sinhronizacijom 10 servo osa. Sledeći korak bi bio kada se ukaže potreba na tržištu za robotsku aplikaciju da sami pokušamo da napravimo svoje rešenje za inverznu kinematiku robota, što bi bio veliki izazov za nas.

Automatika Team: I za kraj, šta mislite o našem sajtu Automatika.rs?

Stipan Đuraković: Podržavam vaš sajt i drago mi je da postoji. Poželeo bih vam da imate što više kvalitetnih i stručnih sadržaja, da vam komercijalna nota ne preraste inžinjersku.

{gallery}intervjui/pelcer/galerija{/gallery}

The post Za naš sajt govori Stipan Đuraković, direktor preduzeća PeLCer d.o.o. iz Subotice appeared first on Automatika.rs.

Istraživački tim LOLA instituta govori za vodeći Inženjerski portal na Balkanu

Milica Đekić — Wed, 14 Nov 2012 23:00:00 +0000

LOLA institut iz Beograda je naš vodeći istraživački centar iz oblasti računarsko upravljačkih sistema, mašina alatki, robotike, energetike, procesnog mašinstva i ekologije, računarskih simulacija procesa livenja i procene rizika bezbednosti i zdravlja na radu. Ovaj institut čini multidisciplinarni tim stručnjaka sačinjen od doktora nauka, magistara i diplomiranih mašinskih i elektro inženjera. Tim LOLA instituta, koji je dao intervju za naš sajt čine sledeći mladi stručnjaci: Jelena Vidaković, Zoran Dimić, Maja Lutovac, Zorana Dančuo i Goran Ferenc.

Automatika Team: Koja je Vaša strategija kada je istraživanje i razvoj u LOLA institutu u pitanju?

LOLA institut: Glavno opredeljenje LOLA instituta je primena savremenih naučnih saznanja u industrijskoj praksi i integrisanje rezultata naučno istraživačkih projekata u razvoju novih proizvoda i tehnologija za svetsko tržište. LOLA institut kontinualno neguje tradiciju najbolje inženjerske prakse i nastavlja je shodno novim naučnim i tehnološkim saznanjima.

Automatika Team: Ukratko, čime se Vaš na institut bavi?

LOLA institut: LOLA institut ima istraživačko-razvojna znanja i iskustva zasnovana na najnovijim tehničko-tehnološkim nivoima u sledećim programskim oblastima: 1. Računarsko upravljački sistemi, 2. Mašine alatke, 3. Robotika, 4. Energetika, 5. Procesno mašinstvo i ekologija, 6. Računarska simulacija procesa livenja, 7. Procena rizika bezbednosti i zdravlja na radu. Multidisciplinarni timove čine doktori nauka, magistri i diplomirani mašinski i elektro inženjeri kompetentni da primene naučna znanja u industriji brzo i efikasno rešavaju probleme.

Automatika Team: Koja je pozicija LOLA instituta u robotici u Srbiji?

LOLA institut: U LOLA institutu, Lola fabrici robota, Lola fabrici mašina alatki i Lola fabrici deformacionih mašina je razvijeno više industrijskih robota. Razvoj i proizvodnja industrijskih robota u ILR-u je počeo 1980. godine i to u Fabrici alatnih mašina, dok su prvi manipulatori za opsluživanje mašina alatki, i to specijalnih strugova za obradu letećih i ležećih rukavaca kolenastih vratila, proizvedeni 1974. godine. Lola fabrika robota je formirana 1990. godine. To je do danas jedina fabrika robota na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije koja se ozbiljno bavila razvojem i proizvodnjom industrjskih robota. Najpoznatiji industrijski roboti koje je proizvela Lola fabrika robota su LOLA 15, LOLA 50 i LOLA 80. LOLA institut je kao naslednik Lola Sistema nastavio da se bavi industrijskim robotima. Postojeći robot kontroleri, kao i robotski jezik L-IRL se i dalje unapređuju.

Automatika Team: Koja su poslednja dostignuća Vašeg sektora za upravljanje robotima?

LOLA institut: Jedan od značajnijih rezultata LOLA instituta je robotski jezik L-IRL (Lola / Industrial Robot Language), koji pripada klasi viših programskih jezika. Služi za programiranje složenih robotskih operacija i omogućava strukturiranost i modularnost. Noviji značajniji rezultat je distribuirani sistem za upravljanje robotima, koji sadrži mogućnost udaljene kontrole robota sa integrisanim 3D virtuelnim modelom robota. U razvoju robotskog sistema korišćene su OROCOS (Open RObot COntrol Software) komponente i arhitektura otvorenih sistema. Na taj način je obezbeđen širok opseg pogodnosti kao što su modularnost i fleksibilnost i mogućnost kreiranja kompleksnih robotskih sistema, uključujući različite komponente za kinematiku, planiranje, kontrolu, hardverski interfejs i slično. Upotreba otvorene arhitekture dovela je do mogućnosti redukcije hardverskih modula, rešenja baziranih na PC-ju, rekonfigurabilnosti sistema, mogućnost zamene hardvera, manjeg razvojnog vremena i redukcije cene sistema. Trenutno se radi na razvoju sistema za upravljanje centrifugom i sistema za upravljanje uređajem za prostornu dezorijentaciju.

Automatika Team: Koji biste trenutni projekat izdvojili kao najznačajniji i zašto?

LOLA insitut: Kao najznačajniji projekat izdvojili bismo razvoj dva uređaja za trening pilota, koji su u potpunosti finansirani od strane Ministartstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Cilj ovog projekta je da se razvojem sofisticiranih sistema za simulaciju letenja postigne optimalna spremnost pilota modernih borbenih aviona. U pitanju su centrifuga za obuku pilota i uređaj za prostornu dezorijentaciju pilota. U današnje vreme postavljaju se veoma strogi zahtevi pred pilote. Usled prevelikih opterećenja, kojima su piloti izloženu u letu, neophodno je razviti trenažne sisteme koji mogu pripremiti pilota na zemlji. Ovo je opravdano sa ekonomskog stanovišta, kao i sa aspekta smanjenja fatalnih udesa usled pilotske greske. Projekat je izuzetno zahtevan, samim tim i izazovan za nas tim istraživača. Uključuje istraživače različitih profila. U LOLA Institutu takođe postoji i komercijalni sektor, koji je ostvario u zapažene rezultate u oblasti modernizacije mašina alatki, hidroenergetike, turbina za minihidrocentrale, kao i u mnogim drugim projektima koji su u toku.

Automatika Team: Da li postoji neki rad u časopisu ili na konferenciji koji bi ste izdvojili?

LOLA institut: Naš tim je u toku samo poslednje godine objavio veliki broj naučnih radova. Izdvojili bi smo učestvovanje na međunarodnim konferencijama Power Electronics and Motion Control Conference and Exposition/EPE/PEMC ECCE EUROPE, Management of Technology – Step to Sustainable Production/MOTSP, Mediterranean Conference on Embedded Computing/MECO,…Na nedavno odrzanom 29.-om Danubia-Adria međunarodnom simpozijumu, naš istrazivač Zorana Dančuo osvojila je drugu nagradu za najbolju prezentaciju. Takođe u toku ove godine objavljeno je nekoliko radova u vrhunskim međunarodnim časopisima iz domena robotike i proizvodnog mašinstva.

Automatika Team: Da li ste učesvovali na ovogodišnjem festivalu robotike?

LOLA institut: U okviru Festivala robotike u organizaciji Centra za promociju nauke i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizovan je prvi naučnopopularni festival u potpunosti posvećen robotima, naš kolega Goran Ferenc je ispred LOLA instituta učestvovao sa prezentacijom pod nazivom Roboti za simulaciju leta avionom.

Automatika Team: Kakav je status LOLA instituta u zemlji i inostranstvu?

LOLA institut: LOLA institut usko sarađuje sa Mašinskim fakultetima širom Srbije, naročito u Beogradu. Tu su i Tehnološko-Metalurški Fakultet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet i drugi. Svake godine ovaj Institut obezbedjuje praksu studentima tehnike iz zemlje, a u toku prosle godine ugostili smo i nekoliko studenata iz inostranstva na praksi. Takođe, učestvujemo na sajmovima tehnike, a naši stručni kadrovi posećuju sajmove tehnike u inostranstvu. LOLA institut zajedno sa izvođačima iz devet evropskih zemalja je deo konzorcijuma istraživačkog projekta STEPMAN koji finansira Evropska komisija kao deo Okvirnog programa 7 (Framework Programme 7-FP7). Cilj ovog projekta je realizacija kompatibilne softverske aplikacije za podršku u mašinskim tehnologijama, gde postoji potreba za interoperabilnom CAD-CAM-CNC bidirekcionom proizvodnom platformom. Više informacija o projektu i konzorcijumu se može pronaći na http://stepman.eu. LOLA institut prati aktuelna dešavanja u oblasti robotike. Naši inženjeri LOLA instituta su ove godine bili aktivni učesnici Evropskog foruma robotike u Danskoj, koji je okupio inženjere, naučnike i poslovne ljude iz cele Evrope.

Automatika Team: I za kraj, šta mislite o našem sajtu Automatika.rs?

LOLA institut: Postajanje jednog ovakvog inženjerskog portala smatramo izuzetno korisnim za stručnu inženjersku javnost u Srbiji.

{gallery}intervjui/lola_institut/galerija{/gallery}

The post Istraživački tim LOLA instituta govori za vodeći Inženjerski portal na Balkanu appeared first on Automatika.rs.

Osnivač i direktor kompanije Strawberry energy, Miloš Milisavljević, govori za vodeći Inženjerski portal na Balkanu

Marko Nikolić — Mon, 17 Sep 2012 20:59:14 +0000

Miloš Milisavljević je osnivač kompanije „Strawberry energy“ i autor prvog na svetu Javnog solarnog punjača za mobilne uređaje „Strawberry Drvo“. Primarni cilj kompanije je promocija i edukacija o obnovljivim izvorima energije. Još od ranog detinjstva, Miloš počinje da se interesuje za tehniku i tehnologiju, a kao polaznik istraživačke Stanice Petnica shvata da u životu želi da se bavi obnovljivim izvorima energije. Tokom srednje škole bio je polaznik Centra za Talente, a u tom periodu je osnovao i sudentsku kompaniju “Strawberry electronics” sa kojom je osvojio prvu nagradu na takmičenju u preduzetništvu. Trenutno je student završne godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogadu.

Automatika Team: Vaša glavna ideja je promovisanje obnovljivih izvora energije kao i njihova primena, koliko se Srbija nalazi na pravom putu i koji projekti mogu promeniti sliku i svest građanja o uštedi energije?

Miloš Milisavljević: Naša želja je da donesemo čiste izvore energije u svakodnevni život svih ljudi. Da im omogućimo da oni u svojoj okolini mogu da koriste čiste izvore energije svaki dan. Strawberry Drvo je upravo sa tim ciljem i osmišljeno. Edukacija je prvi i osnovni korak na tom putu prelaska sa starih izvora energije na nove. Smatram da su za to najbolji oni projekti koji na praktičan način ljudima pružaju ljudima neku konkretnu pomoć. Mislim da je potrebno da projekti svojim korisnicima pokažu kakvu benefit im on pruža, pogotovo u obavljanju aktivnosti iz svakodnevog života.

Automatika Team: Da li možete da nam ukratko opišete ‘’Strawberry Drvo’’?

Miloš Milisavljević: „Strawberry Drvo“ je samostalni fotonaponski sistem, koji na prometnim mestima u urbanim gradskim sredinama ljudima nudi besplatan bežični internet, zgodno mesto za kratak predah, i naravno ono osnovno – mogućnost da dopune baterije prenosivih uređaja – mobilnih telefona, tablet računara, digitalnih fotoaparata i kamera, mp3 plejera, itd.

Automatika Team: Jedan od solarnih punjača je postavljen na ovogodišnjem Serbia Open-u, gde se još u Srbiji može pronaći „Strawberry Mini’’?

Miloš Milisavljević: Mini je najmlađi član naše Strawberry porodice. To je manji, prenosivi solarni sistem, koji pored osnovne usluge punjenja prenosivih uređaja, ljudima nudi i dodatni interaktivni sadržaj. Naime, ugrađeni “touch scerren“ ekran nudi mogućnost da se korisnici dok pune svoj telefon zabavljaju, igrajući tematske igre iz oblasti obnovljivih izvora energije i održivog razvoja. Želimo da korisnici „Strawberry Minija“ na edukativan, a u isto vreme i zabavan način upotpune svoje „strawberry“ iskustvo.

Naš „Strawberry Mini“ još uvek nije izašao na tržište. Posebna verzija Minija napravljena u saradnji sa kompanijom Telekom Srbija, nazvana „Strawberry Prijatelj“ bila je postavljenja na Serbia Open-u, pa su posetioci turnira bili u mogućnosti da dopune baterije svojih mobilih telefona i ponesu deo Sunca sa sobom.

Automatika Team: Sve čestitke na osvojeno treće mesto na proslogodišnjem Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji. Možete nam reći Vaše utiske o samom takmičenju i šta Vam je nedostajalo da odnesete pobedu?

Miloš Milisavljević: Hvala. Takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju 2011 nam je bilo jako korisno, i to iz više razloga. Ne samo što nam je dodatno pomoglo u promociji celokupne teme kojom se bavimo, već i zato što je sam proces takmičenja zahtevao izradu biznis plana i niza drugih analiza u kojima smo morali temeljno da istražujemo i analiziramo naš projekat iz više različitih uglova. To nam je pomoglo da uvidimo i neke aspekte kojih ranije nismo bili svesni, i na taj način poboljšamo našu ideju.

Inovacije koje su se plasirale u finale su bile iz veoma različitih oblasti nauke i tehnike, i zbog toga ih je jako teško bilo međusobno porediti, tako da ne bih mogao sa sigurnošću da kažem šta je formiralo krajnji rezultat.Automatika Team: Da li postoji podatak koliko je prenosivih uređaja – mobilnih telefona, digitalnih kamera, tablet računara, mp3 plejera do sada napunjeno?

Miloš Milisavljević: Postoji. Svako „Strawberry Drvo“ nam svakodnevno šalje izveštaj o svom radu, u kome se između ostalog nalazi i broj korisnika. Do sada smo imali oko 150.000 korisnika zbirno na svim sistemima. Zbog načina obračunavanja, ti podaci su okvirni, odnosno imaju neku toleranciju.

Automatika Team: Koji je zadatak ‘’Strawberry eko radionice’’ i kome su one namenjene?

Miloš Milisavljević: Strawberry eko radionice imaju za cilj da edukuju kako najmladje tako i tinejdžere o pojmu obnovljivih izvora energije i ekologije uopšte. Isto tako, kroz druženje sa decom pokušavamo da ih na interaktivan i zabavan način motivišemo da se bave onim što vole, u čemu uživaju, jer jedino tako mogu biti uspešni i zadovoljni u svojim budućim zanimanjima. Smatramo da su deca naša budućnost, oni koji će jednog dana svojim ponašanjem i odlukama uticati na svet oko sebe i zato je na nama da ih usmerimo i probudimo kod njih interesovanja za određene oblasti, onoliko koliko je to u našoj moći.

Automatika Team: Pored velikog broja nagrada koje ste osvojili na raznim takmičenjima, forumima i sajmovima koja Vam je najdraža?

Miloš Milisavljević: Imali smo sreće da zaista dosta ljudi i organizacija uvidi značaj ovoga što radimo. Kada ste na početku građenja svoje biznis karijere, svako priznanje vam puno znači. Obzirom da su nagade i priznanja dolazila od dosta različitih ustanova i organizacija, svaka je u svom domenu predstavljala neku vrstu potvrde uspeha iz te oblasti ili iz te struke. Najkrupnije priznanje je 1. nagrada Evropske Komisije za najbolji projekat u Evropi u oblasti održivog razvoja za 2011. godinu.

Automatika Team: Šta je po Vašem mišljenju najveće otkriće u oblasti obnovljivih izvora energije?

Miloš Milisavljević: Teško je izdvojiti. Mislim da će pametne mreže (smartgrid) imati veliku ekspanziju u vremenu ispred nas, i one će biti taj element koji će povezati sve obnovljive izvore energije i omogućiti im da se još više koriste.

Automatika Team: Šta mislite o našem sajtu Automatika.rs?

Miloš Milisavljević: Mislim da je postojanje sajta koji se bavi predstavljanjem brojnih oblasti industrijske automatike vrlo korisna za razvoj naše inženjerkske stuke. Nevezano za to da li ste još uvek student nekog fakulteta ili već ostvareni profesionalac, rad na sebi i permanentna edukacija su bitne.

Da bi teme kao što su automatika i obrada signala približile na pravi način, vrlo je dobro što se Automatika.rs u isto vreme obraća i vrlo stručnoj javnosti kroz usmerene teme kao sto su Vesti, Forum ali i priblažavanje stuke najširoj javnosti kroz Intervjue ili sekciju Tutorijali.

Posebno veliki potencijal vidim u razvoju sekcije Baza znanja, budući da konkretno neke moje kolege sa fakulteta tu oblast vašeg sajta koriste kao sekciju za učenje. Takođe, mislim da su predstavljeni projekati dobra osonova za amatere koji kroz aktivnosti DIY mogu samostalno korak po korak realizovati praktične uređaje i te iste uređaje da koriste u svom svakodnevnom životu.

{gallery}intervjui/strawberry/galerija{/gallery}

The post Osnivač i direktor kompanije Strawberry energy, Miloš Milisavljević, govori za vodeći Inženjerski portal na Balkanu appeared first on Automatika.rs.

Intervju sa dr Draganom Povrenovićem, koordinatorom Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju

Marko Nikolić — Sun, 29 Apr 2012 23:30:22 +0000

Dr Dragan Povrenović, dipl.inž., zaposlen je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na Katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine i bavi se problematikom tehnologije vode i otpadnih voda, kao i bioprocesnim inženjerstvom. Objavio je 75 naučnih radova u međunarodnim i domaćim publikacijama i realizovao više projekata u oblasti kojom se bavi. U periodu od 2004-2007. bio je na poziciji državnog sekretara za nauku i zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije i pokretač je sprovođenja Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji i priključenja inovatora iz Republike Srpske 2007. god. Autor je Zakona o inovacionoj delatnosti koji je usvojen u Narodnoj skupštini 2005.god. U periodu od 2005-2012. koordinira aktivnosti vezane za organizaciju Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji i Republici Srpskoj.

1. Koji je osnovni cilj Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju?
*Od samog početka kada je 2004. godine napravljen plan realizacije Takmičenja na nivou čitave Srbije, želja nam je bila da pružimo šansu svima koji mogu i žele da rade, stvaraju i kreiraju nove proizvode, zasnovane na sopstvenoj invenciji, da sami procene svoje rezultate, uporede ih sa drugima, budu dodatno ocenjeni i ono što je najvažnije osposobljeni da sa svojim proizvodom izađu na tržište i time sebi i drugima obezbede dohodak, stvore novo radno mesto ili zasnuju sopstveno preduzeće.

2. Možete nam nesto više reći o samom takmičenju, opštim pravilima i uslovima?

*Takmičenje je otvoreno za sve stanovnike Srbije, nezavisno od starosne ili obrazovne strukture, pola ili statusa po pitanju zaposlenja i učešće je besplatno. Osnovni uslov je da se ima već realizovana, tj. napravljena inovacija ili bar dobra ideja koja je pred neposrednom realizacijom. Nakon toga je neophodno da se oformi tim, od najmanje tri člana, koji će biti u stanju da tu inovaciju razvije i iznese na tržište. Do 15. maja ove godine, putem sajta www.inovacija.org vrši se prijavljivanje inovacije i članova tima, a nakon toga se prema usvojenom kalendaru aktivnosti učestvuje na takmičenju, koje podrazumeva obuku, samostalni rad, recenziju inovacija, kao i rešavanje niza specifičnih zadataka koji se pred takmičare postavljaju, a što je do detalja pojašnjeno na sajtu takmičenja. Inovacije mogu biti iz svih oblasti tehnološkog razvoja, od tehničko-tehnoloških rešenja, do usluga ili proizvoda zasnovanih na tradiciji i kulturi naših naroda. Osnovna komunikacija se odvija putem Interneta, a obuke takmičara se vrše u prostorijama Privredne komore Srbije i Regionalnih privrednih komora širom Srbije, u zavisnosti od broja i regionalne rasporedjenosti prijavljenih timova. Završne manifestacije na takmičenju se odvijaju tokom novembra i decembra, od Sajma inovacija koje su plasirane u prvih 30, pa do dva polufinala nakon kojih se dobija šest finalista koji se bore za konačni rang u finalu, koje se, krajem decembra, uživo prenosi na RTS-u. Shodno konačnom redosledu, nagradjeni timovi dobijaju novčane nagrade iz nagradnog fonda koji za ovu godinu iznosi 5.500.000 dinara.

3. Jedan od ciljeva takmičenja je promovisanje novih ideja, da li imate podatak koliko je ideja uspelo da zaživi na tržištu Srbije i Evrope?
*Naš cilj je realizacija ideja i njihovo pretvaranje u tržišno vredne inovacije. U dosadašnjih sedam godina na takmičenju je učestvovalo preko 6000 ljudi, u okviru 1500 timova, koji su pripremili preko 500 inovacija koje su pozitivno ocenjene i potvrdjene biznis planovima, što znači da sigurno mogu imati svoje mesto na tržištu. Iako su trenutni uslovi u našoj zemlji veoma nepovoljni za razvoj preduzetništva, ličnom inicijativom, naši takmičari su otvorili preko 65 novih preduzeća, zahvaljujući učešću na takmičenju, plasirajući sopstvene inovacije. Mnoge od prijavljenih inovacija su već našle svoje mesto na tržištu, a koje su realizovane u ranije otvorenim preduzećima.

4. Od 2007.godine ostvarena je saradnja sa Republikom Srpskom u organizovanju takmičenja, da li znate koliko je ideja predstavljeno u proteklih 5 godina i koliko su predložene inovacije uspele na tržištu?
* Sa željom da okupimo što širi krug ljudi koji inovativno razmišlja, od 2007. godine, pod potpuno ravnopravnim uslovima ocenjivanja i rangiranja, u takmičenje su uključeni i inovatori iz Republike Srpske. Do sada je bilo prijavljeno preko 177 inovacija od kojih je nagradjeno preko 50 u ukupnom iznosu od 190000KM. Kao najbolji primer uticaja našeg takmičenja na poslovanje firmi, može poslužiti primer pobednika iz R.Srpske za 2007. godinu, Zvezdana Višta, koji je nakon toga uspeo da znatno podigne svoje kapacitete i upravo je svoju inovaciju, mašinu za lepljenje furnira na zakrivljenim površinama, izlagao na sajmu u Nirnbergu i pronašao svoje kupce u Nemačkoj, Austriji, Izraelu, Rusiji, Ujedinjenim Emiratima, Italiji i Kini, tako da je čak mašina koja je izlagana, odmah našla svog kupca u Kini.

5. Pored inženjera i drugih obrazovnih profila, u kojoj ste meri uspeli da akrtivirate mlade da se uključe u stvaranju i realizaciji ideje?
* Mladi ljudi učešćem na ovom takmičenju nemaju šta da izgube, naprotiv, mogu samo da dobiju, jer čak i ako, ove godine, ne bi sa predloženom inovacijom bili visoko plasirani, znanje i iskustvo koje bi stekli tokom učešća bi im svakako koristilo u budućem radu i već bi prvu sledeću ideju znatno lakše i kvalitetnije realizovali. U proteklih sedam godina mi smo imali zastupljene i srednjoškolske i studentske timove, međutim generalno odzivom mladih ljudi nismo zadovoljni, jer je tu potencijal daleko veći, od trenutno pokazanog. Zadatak svih nas je da podignemo zainteresovanost mladih ljudi za stvaralaštvom i kreativnim radom. Pored njihovog straha da udju u nešto novo i pokušaju da sami kreiraju svoju budućnost, redovno je prisutno opravdanje da o takmičenju nisu bili dovoljno obavešteni. Sve to govori da bismo i celokupnu kampanju pri promociji takmičenja morali da podignemo na još viši nivo, odnosno da je prilagodimo mladim ljudima, a u čemu nam se mogu priključiti svi oni koji imaju dobru ideju kako to i da realizujemo.

6. I za kraj, kao koordinator Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, da li možete predložiti potencijanim učesnicima za koju oblast da se opredele i u kojem pravcu da razmišljaju?
*Na našem takmičenju ne postoji prioritetna oblast, upravo stoga što je konačni cilj pojavljivanje inovacije na tržištu, a ono prihvata samo visoki kvalitet, jedinstvenost i isplativost. Stoga je za svakog inovatora u Srbiji ili onog koji to želi da bude, potrebno da pronađe sopstvenu tehnološku šinu, da se osloni na svoje znanje i sposobnosti, sagleda potencijale okruženja u kojem živi i sve to na najbolji način iskoristi, kako bi njegova inovacija bila konkurentna i na domaćem i na inostranom tržištu.

The post Intervju sa dr Draganom Povrenovićem, koordinatorom Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju appeared first on Automatika.rs.

Dr Veljko Malbaša govori o razvoju elektronike, međunarodnim projektima, studentskim takmičenjima

Marko Nikolić — Mon, 22 Feb 2010 00:00:00 +0000

Dr Veljko Malbaša je redovni profesor, šef Katedre za elektroniku i rukovodilac Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Od 1986.god je gostujući profesor na državnom univerzitetu u Pullmanu, Vašington (School of Electrical Engineering and Computer Science). Ukupno je proveo 7 godina na ovom univerzitetu gde je držao predavanja iz ‘Mikroprocesorskih sistema’, ‘Digitalnih sistema’ i ‘Projektovanja softvera’. Od 2005.god je gostujući profesor na Tehničkom univerzitetu u Beču(Vienna University of Technology), gde predaje predmete ‘Projektovanje namenskih računarskih sistema’ i ‘Odabrana poglavlja iz računarskih tehnologija’. Njegove naučne i stručne publikacije obuhvataju preko 70 radova.

1. Tendencije razvoja elektronike u Srbiji?

*Elektronika u Srbiji ima dva segmenta, jedan u akademskoj zajednici i drugi u industriji. Elektronika na univerzitetima je dobro razvijena i ide u korak sa najnovijim tehnologijama. Sa druge strane, raspadom velikih kompanija, kao što je Elektronska industrija iz Niša, Srbija više nema kompanije koje mogu da zaposle veliki broj radnika ili finansiraju krupne razvojne projekte. Na sreću, u proteklih desetak godina pojavio se niz malih preduzeća koja predstavljaju budućnost Elektronike u Srbiji.

2. U kom pravcu će ici istraživanja na Katedri za elektroniku, s’ obzirom na tendencije razvoja nanoelektronike u svetu?

*Katedra za elektroniku razvija tri strateške oblasti, mikro i nano elektroniku, primenjenu elektroniku i oblast embeded sistema i algoritama. Radi se o oblastima koje imaju perspektivu i od interesa su za razvoj elektronike u našem širem regionu.

3. Možete li nam reći nešto više o učestvovanju katedre na međunarodnim projektima?

*Katedra za elektroniku je jedna od najuspešnijih na Univerzitetu u Novom Sadu u radu na međunarodnim projektima. Upravo smo dobili obaveštenje da će Evropska Unija sa više od milion eura finansirati projekat ”Reinformcement of Research Potential in the Field of Post Silicon Electonics”. Radi se o projektu od strateškog interesa za dalji razvoj Katedre i elektronike u regionu. U okviru ovog projekta, Katedre ‘će dobiti opremu vrednu više od 300 hiljada eura za projektovanje i pravljenje elektronskih komponenata i sistema na savitljivim podlogama, između ostalog i pravljenje elektronike na proizvodima koji se bacaju posle upotrebe.

4. Kažite nam nešto više o projektu “Master Program in Electronics” koji je rađen u saradnji sa “Vienna University of Tehnology”, Austrija.

*Ovaj projekat vredan oko 80 hiljada eura finansira WUS Austria i ima za cilj razvoj studijskog programa iz elektronike na master nivou. U okviru projekta predviđena je nabavka opreme za studentske laboratorije vredna oko 50 hiljada eura i priprema skripti koje će se besplatno deliti studentima elektronike.

5. Ulaskom koje svetske kompanije na tržište Srbije bi se otvorilo najviše radnih mesta u oblasti elektronike?

*Samo dolazak velikih svetskih kompanija, kao što su IBM, Motorola ili Texas Instruments, može da pokrene velike projekte i zaposli veliki broj inženjera i pratećih stručnjaka iz elektronike. Mi smo pre par godina bili u pregovorima da sa IBM-om otvorimo centar za razvoj integrisanih kola i embeded sistema, ali na žalost nismo uspeli da ispunimo sve zahteve ove velike multinacionalne kompanije. Nismo odustali i mislim da smo sada mnogo bliže dovođenju jedne velike svetske kompanije u Novi Sad.

6. Koji pronalazak, po Vama, predstavlja prekratnicu u razvoju elektronike?

*Izdvojio bih pionirske radove Šoklija, naročito u konstrukciji poluprovodničkog tranzistora.

7. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima naših predstavnika na ovogodišnjem “Hard & Soft” takmičenju?

*Mislim da je veliki uspeh kada studentska ekipa uspe da projektuje i realizuje hardverske i softverski deo zadatog sistema. Sa te strane odajem priznanje svih učesnicima koji su uspešno završili takmičenje.

8. Ima li sličnosti između “Hard & Soft” i “Eurobot” takmičenja?

*Rekao bih da je ‘’Hard & Soft” kao skrojen za studente elektronike, a “Eurobot” za timove u kojima su elektroničari i mehatroničari.

9. Koliku prednost imaju ekipe sastavljene od mehatroničara na takmičenju “Eurobot” u odnosu na ekipe elektroničara?

*Inženjerstvo se danas kreće prema multidisciplinarnim oblastima i u pravom timu treba da zajedno budu elektroničari i mehatroničari. Veoma je važno da se međusobno razumeju i da su u stanju da zajedno rešavaju inženjerske probleme.

The post Dr Veljko Malbaša govori o razvoju elektronike, međunarodnim projektima, studentskim takmičenjima appeared first on Automatika.rs.

O modeliranju, simulaciji i upotrebi Matlab-a govori docent na FTN-u dr. Aleksandar Erdeljan

Marko Nikolić — Thu, 12 Nov 2009 00:00:00 +0000

Sa katedre za automatiku i upravljanje sistemima, sa Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, razgovarali smo sa doc. dr. Aleksandrom Erdeljanom uopšteno o automatizaciji u našoj zemlji. Više paznje je preusmereno ka mogućnostima softverskog programa Matlab i njegovoj zastupljenosti. Gospodin A. Erdeljan je govorio o nekim projektima na kojima je radio vezanih za razvijanje teorije, modeliranje, simulaciju. Inače, na FTN-u predaje predmete koji se odnose na modeliranje i simulaciju sistema na nekoliko odseka (energetika, elektronika, mašinstvo, automatika, mehatronika…) kao i distribuirane upravljačke sisteme.

1.Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Srbiji što se tiče industrijske automatizacije?

*Nažalost, nije mi poznata studija ili istraživanje gde je analiziran stepen automatizacije u srpskoj industriji, ali imam utisak da automatsko upravljanje u našoj industriji nije na zavidnom nivou. To je posledica malih ulaganja tokom dužeg perioda, odnosno neulaganja u industriju, tako da se uglavnom radi o starim postrojenjima i opremi sa niskim stepenom automatizacije. Neka skorije uvezena postrojenja i mašine podržavaju automatski rad, mada je i tu retko primenjena savremena i potpuna automatizacija. Međutim, primena automatskog upravljanja je naša šansa da revitalizujemo stara i unapredimo skorije nabavljena postrojenja i mašine.

2. Šta od dodatnih znanja u praksi nedostaje jednom diplomiranom automatičaru?
*Automatsko upravljanje ima veoma brojne oblasti praktične primene tako da je široko teoretsko poznavanje tehnickih sistema uvek dobrodošlo. U velikoj meri naši studenti stiču potrebna znanja, ali imaju skromne prilike da ih praktično primene u očiglednoj nastavi. Više rada sa opremom i upotreba softverskih alata u laboratorijama bi pomogla.

3. Kolika je potreba za inženjerima automatike u Srbiji i svetu?
*Ovo bih komentarisao kao potrebu da savremena industrijska rešenja treba da imaju veoma visok stepen automatizacije, a time su primenjena rešenja složena. Sve to zahteva rad multidisciplinarnog tima gde je poznavanje automatskog upravljanja i optimizacije veoma važno.

4. Ulaskom koje svetske firme na tržište Srbije bi se otvorilo najviše radnih mesta?
*Razvoj velikih softverskih projekata zahteva dosta ljudi. Još kada bi se radilo o takvim projektima vezanim za specifične hardverske platforme i automatizovane sisteme broj potrebnih inžinjera bi bio još veći. Stoga, svaki takav projekat je dobrodošao, mada bi nam bilo drago da postanemo sastavni deo nekog svetskog giganta – poput Siemens-a ili Microsoft-a.

5. Možete li nam reći nešto o projektu „Virtual analog computer Comdyna GP-6“ predstavljenom na 6-om ISIRR (International Symposium Interdisciplinary Regional Research).

*Pomenuti analogni računar je upotrebljavan u očiglednoj nastavi primene automatskog upravljanja. Studentski zadaci su se odnosili na njegovu upotrebu kao regulatora ili objekta upravljanja gde se ožičavanjem postojećih komponenti „programiraju“ promene napona prema zadatom dinamičkom modelu. Slično virtuelnim instrumentima, ideja projekta je povezana sa željom da se napravi simulacioni model konkretnog analognog računara i to sa ograničenjima koje ima kako bi se lakše naučio rad sa njim.

6. Možete li nam reći nešto o projektu „Water distribution system simulation using Matlab“ predstavljenom na ICEE (International Conference on Engineering and Environment) 2005. godine u Novom Sadu.
*U to vreme smo radili na nacionalnom projektu koji se odnosio na upravljanje vodovodnim sistemom većeg naselja. Osnovu predloženog informaciono-upravljackog sistema čini simulacioni model distributivne vodovodne mreže koji u kombinaciji sa SCADA sistemom omogućava bolji uvid u trenutno ponašanje sistema i upravljanje njime. Realizacija modela upotrebom Matlaba je omogućavala jednostavne simulacione eksperimente gde je model proširivan algorimima za upravljanje.

7. Koja je razlika u izvođenju upravljanja za sisteme sa analognim ili digitalnim ulazima, zavisnost formiranja teorije, modeliranje, simulacija?
*Teorijski posmatrano postoje razni tipovi sistema kojima se upravlja. Česta je primena programibilnih logickih kontrolera u industriji za upravljanje sistemima sa velikim brojem digitalnih ulaza i izlaza. Neka složenija rešenja uključuju i regulatore, a neka i napredne upravljačke algoritme zasnovane na modelu sistema i podesivim upravljačkim kriterijumima. Najsloženija rešenja koriste modele sistema, vrše simulacije upravljanja i pronalaze optimalne upravljacke strategije.

8. Ko je najveci izumitelj u oblasti automatike prema Vašem mišljenju?
*Još u osnovnoj školi su nas učili da je James Watt izumeo regulator brzine obrtaja parne mašine – što se smatra zvaničnim početkom industrijske revolucije.

9. Da li nam program Matlab koji sadrži veliki broj alata kao što su Control System Toolbox, Simulink i drugi, omogucuje olakšan rad pri modelovanju, programiranju i rešavanju datog problema?
*Da, svakako. Matlab sa svojim proširenjima namenjen je takvim zadacima tako da u velikoj meri olakšava modeliranje, simulacije i projektovanje sistema automatskog upravljanja. Brojne su inženjerske oblasti i algoritmi koje on pokriva, te da se za rešavanje specifičnih problema mogu koristiti gotova rešenja bez uključivanja dodatnih programskih paketa.

10. Prednosti i mane Matlab-a?
*Matlab se neprestano usavršava i širi polje svoje primene. Ako ga posmatramo kao okruženje za analize, simulacije, projektovanje i razvoj prototipova algoritama za primenu u inženjerstvu i industriji onda teško da postoji kvalitetniji programski alat. To se odnosi i na edukaciju. Međutim, njegova širina i opštost ga za neke primene čine glomaznim i sporim.

11. Šta mislite o našem sajtu automatika.rs?
*Sajt ima dosta korisnih sadržaja i tehnički je solidno urađen.

The post O modeliranju, simulaciji i upotrebi Matlab-a govori docent na FTN-u dr. Aleksandar Erdeljan appeared first on Automatika.rs.