Projekti Archives - Automatika.rs

Kako povezati el.šporet na trofazni ili monofazni priključak?

Marko Nikolić — Wed, 09 Nov 2022 09:30:19 +0000

Ne znam koliko ste upoznati ali kad kupujete el.šporet tj. štednjak on dolazi bez naponskog kabla. Sećamo se da su ranije šporeti uglavnom bili povezani na trofazni priključak. Svaka kuća ili stan je imala u kuhinji po jedni trofaznu utičnicu i u dnevnoj sobi, za TA peć. E sad da kažemo da je to nešto iz prošlog veka nećemo mnogo ni slagati. Sada je gotovo retko naći trofazne utičnice u stanu. Tako i sad dobijamo električni šporet bez kabla, koji korisnik na kraju kupuje sam u zavisnosti koji priključak ima.

Evo jednog onako na prvi pogled banalnog ali može se reći i korisnog uputstva kako da povežemo električni šporet na monofazni ili trofazni priključak. Jer se može desiti da uputstvo se vremenom odlepilo, izbledelo, a majstora ne možete naći, a vi se selite u stan stan gde sad više nemate trofaznu na koju je bio priključen pa morate promeniti na monofaznu, itd.

Na slici br.1 je prikazana šema povezivanja na monofazni priključak, napon od 220-240V i na trofazni 380-415V. Priključak je zastićen odgovaraćim kućistem.

Slika br.1 Šema povezivanja na jednu ili tri faze

Predlog je ako ima mogućnosti obavezno povezati na tri faze, jer jedna se koristi za rernu a druge dve za ringle. Ukoliko je opcija samo monofazna onda dolazi do sporijeg rada tj. slabijeg ako se koriste više rignli istovremeno i rerna.

Preporuka je koristiti silikonski kabl, preseka 5×2.5mm2 kod trofaznog povezivanja.

Slika br.2 Povezivanje na tri faze, napon 380-415V

Kod monofaznog povezivanja preporuka je koristiti silikonski kabl, preseka 3×2.5mm2. Kod monofaznog povezivanja potrebno je priključke za sve dve faze spojiti kratkospojnicima koji uglavnom dolaze od strane proizvođaca ili ih napraviti, i onda spojiti to sve na jednu. Šemu povezivanja videti na slici br.3

Slika br.3 Povezivanje na jednu fazu, napon 220-240V

Nakon povezivanja zatvoriti kućište poklopcem i vaš el.sporet je spreman za upotrebu.

The post Kako povezati el.šporet na trofazni ili monofazni priključak? appeared first on Automatika.rs.

Napravite jednostavnu svetlosnu kodnu bravu

Marko Nikolić — Sun, 30 Nov 2014 23:00:00 +0000

Postoji puno nacina za aktiviranje elektronske brave. Za to se mogu koristiti lozinke, radio signali ili glasovne komande. Ovaj projekat razmatra princip prepoznavanja boja, gde ključ može biti bilo šta, npr. boja vaše omiljene knjige ili slika iz vašeg mobilnog telefona. Uz kombinaciju boja razlicitih mogudnosti bice vrlo teško provaliti ovakav sistem.

Bela svetlost predstavlja skup boja citavog duginog spektra. Kada dode do odredene površine, neke od boja bivaju apsorbovane a neke reflektovane. Reflektovane boje predstavljaju ono što oznacavamo kao boju datog objekta.

U cilju merenja i kvantitativnog opisa boja elektronskim kolom, mora se meriti intenzitet razlicitih talasnih dužina za svetlost koja se reflektuje od površine. Najjednostavniji nacin za to bi bio da se u jednom trenutku uperi svetlost jedne boje ka površini i zatim izmeri ukupan intenzitet reflektovane svetlosti.

U najmanju ruku, mogu se koristiti tri osnovne boje (crvena, zelena i plava – RGB). Stoga bi se jedan bazicni sensor sastojao iz tri LED diode (crvene, zelene i plave) i svetlosnog senzora poput fotorezistora. Merenjem reflektovane svetlosti za svaku boju dobila bi se boja datog objekta.

Spisak materijala i alata potrebnih za ovaj projekat:

Materijali:

– Arduino mikrokontroler
– Drvena kutija
– LED u boji (ili posebne LED diode za tri osnovne boje)
– Fotorezistor
– 2×51O resistor
– 120O resistor
– 100 kO resistor
– Servo motor
– Žice za kratko spajanje
– Papir ili karton
– Traka
– Spajalice
– 9 V bateerija
– Konektor za bateriju od 9V

Alati:

– Lemilica

– Nož
– Lepak
– Klešta
– Bušilica
– Mala testera za drvo

The post Napravite jednostavnu svetlosnu kodnu bravu appeared first on Automatika.rs.

Kako kontrolisati LED korišćenjem arduina

Milan Kocić — Tue, 12 Aug 2014 22:00:00 +0000

Da bismo demonstrirali kako se može upravljati uređajima preko Wi-Fi mreže, uz korišćenje arduino wifly, naizmenično ćemo uključivati i isključivati LED slanjem http zahteva iz web pregledača na wifly.

Za ovaj projekat će nam biti potrebno:

1. Arduino uno;
2. Wifly;
3. LED;
4. Otpornik od 220 Ω;
5. Žice za prespajanje – kratkospojnici.

Slika 1. Povezivanje

Korak 1 – Implementacija

Nakon povezivanja, vreme je da se aplouduje kod. To se radi na dva načina:

1. Wifly se koristi kao hotspot;
2. Pristupanjem ved postojećoj wifi mreži korišćenjem wifly-a.

Korak 2 – podešavanja

U prvom slučaju se wifly konfiguriše kao hotspot (uputstvo ovde) a zatim aplouduje kod dat ovde. U drugom slučaju se wifly konfiguriše za pristupanje wifi korišćenjem serijskog monitora, ili koda. Nakon podešavanja, koristiti isti kod kao i u prvom slučaju. Kod se može koristiti umesto serijskog monitora.

Korak 3 – LED kontrola

Slika 2. LED kontrola

Nakon aploudovanja koda, otvoriti serijski monitor i sačekati da wifly uspostavi sopstveni hotspot ili se poveže na već postojeći. Serijski monitor će prikazati IP adresu wifly-a.

Slika 3. Prikaz IP adrese

Zatim treba povezati računar ili smart telefon na wifi hotspot na koji je povezan vaš wifly, i u web pregledaču uneti IP adresu wifly-a, koja je prikazana na serijskom monitoru, nakon koje treba uneti /&1# (da se LED uključi) ili /&2# (da se LED isključi). U ovom primeru to bi bilo 192.168.43.89/$1# i 192.168.43.89/$2# respektabilno.

The post Kako kontrolisati LED korišćenjem arduina appeared first on Automatika.rs.

Kako napraviti jednostavan LED reflektor

Marko Nikolić — Sun, 27 Apr 2014 22:00:00 +0000

U fotografiji i kinematografiji, reflektor predstavlja improvizovanu ili specijalizovanu reflektujuću površinu koja se koristi za preusmeravanje svetlosti ka datom predmetu ili sceni. Sledi uputstvo za izradu reflektora za fotografiju sastavljenog od LED dioda koji radi na naizmeničnu struju, što je dosta jeftinije rešenje jer ovde neće biti problema sa baterijama.

Potrebni delovi

60 – ekstra svetlih, belih LED dioda od 8 mm
1 – AC transformator 220 V na 12 V na 2 A
4 – 1N4007 dioda za bridge pretvarač
1 – ON/OFF prekidač
Žice, lemilica, zidni utikač, alat itd.

Stari reflektor

Potreban je stari reflektor, sačinjen od halogenih cevi, koji može da poslužiti kao osnova za LED diode.

Slika br. 1: Reflektor sa halogenom cevi

Električno kolo

Ovde ćemo formirati serijsko/paralelnu LED matricu od tačno 60 dioda tj. 10 paralelnih redova sa 6 dioda.

Slika br. 2: Šema povezivanja dioda i ostalih komponenata

Proračun reflektora

Izlaz transformatora bez opterećenja iznosi 14.4 × 1.4 = 20.16

20.16 / 3.5 = 5.76 ili 6 LED dioda u jednom redu. LED dioda od 8 mm na naponu 3.5V daje struju od 30mA, tako da je moguće staviti 2000/30 odnosno 66.6 redova.

Ili 66.6 × 6 = ukupno 399.6 LED dioda (zaokruženo na 400).

Napajanje

AC transformator 220 V na 12 V na 2A se pričvršćuje na dršku reflektora sa svojim sopstvenim PVC kućištem. Time se dobija 2A jednosmerne struje što je sasvim dovoljno za LED diode. Transformator od 2A se koristi jer ako jačina svetla nije adekvatna mogu se dodati još dva panela od 60 LED dioda sa obe strane reflektora. Tada će ukupno biti 60 × 3 tj. 180 LED dioda što je i više nego dovoljno.

Slika br. 4: Slika sa dodatnim panelima

Slika br. 5: Izgled starog i novog reflektora

Na slici br. 5 se može videti kako zameniti stari reflektor koji troši dosta energije novim, modernim LED osvetljenjem, odgovarajućim za potrebe fotografije.

The post Kako napraviti jednostavan LED reflektor appeared first on Automatika.rs.

Digitalni sat/kalendar/termometar

Milan Kocić — Tue, 25 Feb 2014 23:00:00 +0000

Realizacija digitalnog sata sa kalendarom i termomertrom je moguća korišćenjem Microchip PIC16F628 mikrokontrolera i DS18S20 i DS18B20 Maxim IC temperaturnog senzora. Hardver je prilično jednostavan pošto sadrži samo PIC mikrokontroler, DS18S20/DS18B20 senzor, 4×7 segmentni LED displej sa zajedničkom anodom, četiri 2N3906 tranzistora i nekoliko otpornika.

Sat se smatra jednim od najstarijih ljudskih pronalazaka, kako je postojala potreba za izražavanjem vremena u prirodnim jedinicama poput sekunde, minuta, dana, meseca i godine. Međutim, za potrebe preciznijeg računanja vremena potrebna je pomoć pojedinih uređaja. Prvi sat sa minutnom (velikom) kazaljkom se vezuje za 1475. godnu i izvesnog sveštenika poznatog kao brat Paul. Nakon toga je značajno pomenuti da je škotski izrađivač satova Alexander Bane prvi patentirao prvi elektronski sat 1840. godine.

Slika 1. Izgled uređaja

Princip rada

Kada se uređaj uključi prvi put, sat se održava 8 sekundi, zatim datum 2 sekunde i na kraju se temperatura pokazuje u trajanju od 3 sekunde. Sat ima četiri tastera, pri čemu se jednim određuje režim rada, drugim se uvećavaju vrednosti, treći služi za smanjivanje vrednosti i na kraju dolazi reset. Ako ne želite taster za resetovanje samo povežite pin na +5V. Ono što se može podešavati je:

ho -> – čas, od 0 do 23,
nn -> – minuti, od 00 do 59,
dd -> – dan datuma, od 1 do dani/mesec, u zavisnosti od meseca i godine,
dn -> – mesec datuma, (JA FE |¯|A AP |¯|Y JU JL AU SE oc i dE ili 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12, u zavisnosti od dt podešavanja),

dy -> – godina datuma, od 00 koje se odnosi na 2000. do 99 koja se odnosi na 2099,
dt -> – tip podataka, može biti 1 ili 2, za 1 se za označavanje meseci koriste slova a za dt tip 2 se koriste brojevi,

tt -> – vreme u sekundama, za prkazivanje vreme/sat, od 2 do 99,
td -> – vreme u sekundama za prikazivanje datuma, od 0 do 99, pri čemu se za vrednost 0 datum ne prikazuje,

tE -> – vreme u sekundama za prikazivanje temperature, od 0 do 99, pri čemu se za vrednost 0 temperatura ne prikazuje,

Sh -> – kalibracija sata podešavanjem sekundi naviše (vidi ispod),
Sl -> – kalibracija sata podešavanjem sekundi naniže (vidi ispod).

Prilikom podešavanja dana treba obratiti pažnju na dati mesec, pošto se npr. za februar ne može postaviti dan na 31.

Kalibracija sata

Kalibracija se može izvršiti korišćenjem softvera. To je korisno ukoliko tokom vremena sekunde kasne ili rastu, što se dešava iz više razloga. Zato je ideja da sekunde traju duže ili kraće. Međutim, jedna sekunda traje 1 000 000 mikro sekundi, što je dosta velik broj, a displej pokazuje samo 4 cifre. Zato se ovaj broj može predstaviti u heksadecimalnom obliku kao 0F4240. Kalibracija bi ovde značila podešavanje oko 1 000 000, tako da se 0F ispušta, to se ne može podesiti, ali podešavamo 42 (Sh) i 40 (SI) od 00 do FF. Stoga su mogućnosti podešavanja sekundi velike. Evo i primera:

-> Gubitak od 30 sekundi / 24 časa => 30/86400=0.000347
1000000-(1000000*0.000347)=999653(dekadno)=F40E5(heksadekadno)
=> Podesiti 40 za Sh i E5 za Sl.

-> Gubitak od 2 sekunde / 1 čas => 2/3600=0.000555
1000000 -(1000000*0.000555)=999445 (dekadno)=F4015(heksadekadno)
=> Podesiti 40 za Sh i 15 za Sl.

-> Povećanje od 15 sekundi / 60 dana => 15/5184000=0.000002
1000000+(1000000*0.000555)=1000002(dekadno)=F4242(ksadekadno)
=> Podesiti 42 za Sh i 42 za Sl.

Što se duži vremenski period testira, potiže se veća preciznost sata.

Kalibracija – druga varijanta

Drugi način kalibracije podrazumeva podešavanje Sh i Si kao kod prethodnog. Prvo moraju biti poznate dve vrednosti: prva, kada sat radi brže i druga kada radi sporije. Recimo da su dve vrednosti: 999840 (sat radi brže tj. FAST) i 999884 (sat kasni tj. SLOW). Podešavanje sekundi se ovde vrši sve dok ne bude FAST = SLOW(+/-1). Na ovaj način se potiže velika preciznost sata.

Sve detalje oko izgleda uređaja, ASM source koda, izgleda pločice i simulacije možete preuzeti ovde.

The post Digitalni sat/kalendar/termometar appeared first on Automatika.rs.

Razlika između merenja i simulacije

Milan Kocić — Sun, 01 Dec 2013 23:00:00 +0000

Postupci simulacije i merenja su od suštinske važnosti za projektovanje u elektronici. Ako posmatramo u odnosu na proučavanje talasnih oblika signala, između njih nema velike razlike, iz razloga što je uvek poželjno da simulirani talasni oblici budu što bliži laboratorijskim merenjima. Simulacija i merenje se razlikuju po određenim mogućnostima i ograničenjima, ali oba postupka imaju daju jedinstved uvid u performanse elektronskog dizajna, i međusobno se dopunjuju na razne načine.

Merenje struje se dosta razlikuje od npr. merenja dužine. Pošto struju ne možemo videti, potreban je uređaj poput osciloskopa, za prikaz i tumačenje rezultata, na razumljiv način, poput grafičkog prikaza odnosa napon-vreme. Stoga, za ispravno tumačenje rezultata, potrebno je pouzdano merenje. Kako je brzina elektronike svake godine sve veća, rastu i mogućnosti i brzine opreme za merenje. Tako su osmišljene sonde osciloskopa sa većim propusnim opsegom, kako bi se mogli meriti brži signali, kao i veće impedanse. Za postupak simulacije, može se posmatrati bilo koji deo kola.

Vrste merenja i simulacije

U elektronici postoji više tipova simulacije: digitalna, analogna, integracija signala, integracija snage pa čak i termička simulacija. Jedan od najčešćih postupaka simulacije koji se koristi u modernoj elektronici predstavlja integracija signala, koja se fokusira na analogne karakteristike digitalnih magistrala (bus). Glavni cilj ovakve simulacije je potvrda da digitalne jedinice izgledaju kao jedinice a nule izgledaju kao nule, a to se postiže analiziranjem talasnog obila signala napon-vreme. Ovi talasni oblici se uglavnom vide kao povorke nekoliko bitova, ili duge povorke bitova koji se međusobno preklapaju, koje nazivamo dijagram oka.

Talasni oblici signala se mere na osciloskopu. Osciloskop je povezan sa prijemnikom signala na ploči štampanog kola (Printed Circuit Board – PCB), preko sonde ili SMA kabla, koji mu omogućuju da uhvati talasni oblik signala. Osciloskop se može staviti u režim u kome se prikazuje dijagram oka, merenjem toka podataka za veći broj bitova, pri čemu je svaka tačka uzorkovanja postavljena nakon prethodne, dok se ne formira slika koja pokazuje relativnu gustinu prikazanih tačaka. Tačke sa većom gutinom se na osciloskopu prikazuju kao različite boje dijagrama oka.

Slika 1. Merenje talasnog oblika signala pomoću tzv. virtuelnog Hyperlinx osciloskopa

Dijagram oka predstavlja jedan od više tipova talasnih oblika signala koji se koriste u integraciji signala. Relativno su laki za analizu. Otvoreno oko predstavlja prelazno stanje, dok je zatvoreno greška. Takođe se analiziraju i drugačiji talasni oblici. Druga vrsta simulacije je preslušavanje (crosstalk), gde se analiziraju uparene mreže i meri prisustvo šuma. Talasni oblici nisu jedini tip rezultata dobijeni simulacijom ili merenjem. Džiter (jitter) predstavlja vremensko odstupanje ivica u povorci podataka, a manifestuje se zatvaranjem dijagrama oka. Još jedna bitna veličina je verovatnoća greške po bitu (Bit Error Rate – BER). Postoji mnogo uzroka džitera, a svaki tip džitera ima jedinstven oblik. Vrednost džitera može biti uniformna, sinusoidalnog oblika, ili npr. Gausovog tipa. Mnoge vrste džitera su same po sebi deo regularne simulacije, poput inter simbolske interferencije (ISI), koja se javlja prilikom dugih sekvenci slučajnih bitova. Različite vrste džitera se mogu predvideti (ekstrapolirati) na osnovu dijagrama oka. Pojedini tipovi džitera, poput termičkog šuma integrisanog kola, se ne mogu simulirati. Međutim, kako je njihova raspodela ravnomerna, Gausovog tipa, oni se mogu naknadno pridodati rezultatima simulacije. Termički šum zapravo predstavlja glavni izvor slučajnog džitera u elektronskim kolima.

Zaključak

Kako tehnologije simulacije i merenja nastavljaju da se usavršavaju, imamo bolje razumevanje mogućnosti i ograničenja elektronskih uređaja koje projektujemo.

The post Razlika između merenja i simulacije appeared first on Automatika.rs.

Digitalni impulsni relej

Milan Kocić — Mon, 25 Nov 2013 23:00:00 +0000

Relej predstavlja uređaj koja služi za prekidanje ili uspostavljanje strujnog kola. Prekid nastupa kada se na kalem dovede struja. U opštem slučaju, struja se mora konstantno dovoditi na kalem, radi održavanja kontakta, dok impulsni relej „pamti“ i reaguje samo na trenutnu vrednost struje. Drugim rečima, električni impuls do kalema rezultuje paljenjem kontakta, dok sledećim električnim impulsom dolazi do gašenja kontakta.

Dakle, za paljenje sijalice se umesto prekidača koristi impulsni relej. Ovde je zgodno to da se može povezati više prekidača. Tako se npr., lampa iz jedne sobe može ugasiti iz druge sobe, pošto je relej taj koji dovodi struju, a ne prekidač.

Opis

Digitalni impulsni relej predstavlja elektronski sklop koji verno oponaša osobine impulsnog releja sa mehanizmom zupčanika. Prvim pritiskom tastera relej se uključuje, a drugim isključuje. Prednost ovog sklopa je to da se može koristiti u centralizovanom sistemu za kućnu automatizaciju. Još jedna prednost je niža cena u odnosu na impulsni relej sa zupčanikom. Na digitalni impulsni relej ne utiče električni šum, a konekcija između tastera i kola se može postići kablom bez zaštite bilo koje dužine.

Šema

Osnovna komponenta kola je IC1 (CD4017). Pri povezivanju tastera, prisutan je i optoizolator, komponenta koja služi za prenos električnih signala između dva izolovana kola, uz pomoć svetlosti.

Prvim pritiskom bilo kog tastera dolazi do uključivanja opto-izolatora do GND u IN stanje. Izlazni signal iz opto-izolatora se pojačava tranzistorom Q1 (BC557), zajedno sa C1, R3 i R4. Tako pojačani signal se dovodi na takt (pin 14) dekadnog brojača IC1 (CD4017), stanje brojača se povećava za 1 i relej se uključuje (stanje ON). Tranzistor Q2 (2N2222) povezan na pin 2 IC1 dovodi napon od 12V. LED1 prikazuje ON/OFF stanja. Drugim bilo kojim pritiskom tastera, relej se isključuje. Ako pomoću LE didode, D2, povežemo pin 4 da resetuje pin CD 4017, brojač se vraća u inicijalno stanje, i spreman je za sledeći pritisak tastera, za uključivanje. Komponente C2 i R6 održavaju napon od 12V za Reset pin, tokom napajanja kola, dok se C2 ne napuni na 12V.

Promena stanja (IN/OUT ) kolektora tranzistora Q2 se koristi u sistemima mikrokontrolera (GSM daljinsko upravljanje, WEB kontrola i slično). Napon napajanja kola je DC napon od 12V. U standby režimu, kada je relej isključen, digitalni impulsni relej troši 0V.

Instalacija

Lista delova

IC1 – CD4017
Q1 – BC557
Q2 – 2N222
OK1 – PC818 (opto – izolator)
D1 – 1N4004
D2 – 1N4148
R1 – 3 K
R2 – 100 K
R3 – 1K
R4 – 10 K
R5 – 1 K
R6 – 100 K
R7 – 1 K
C1, C2 – 100 nF
C2, C3, C4, C5, C6 – 1μf/25V
LED1 – LED dioda
K1 – 12V relej

Impulsni relej ima dva stanja (označava se kao bistabilan). Kada nema struje, relej ostaje u poslednjem stanju, dok prvi impuls na kalem uključuje relej, sledeći impuls ga isključuje. Ovaj tip releja ima prednost pošto jedan namotaj troši struju samo za trenutak, dok se uključi.

The post Digitalni impulsni relej appeared first on Automatika.rs.

Napravite jednostavan punjač olovnih akumulatora

Miloš Jurošević — Tue, 08 Oct 2013 22:00:00 +0000

U projektu ćemo videti kako je moguće, u kućnoj izvedbi, napraviti punjač olovnih (automobilskih) akumulatora. Ovaj punjač akumulatore puni kontinualno, pri maksimalnoj struji, postepeno smanjujući struju kako se dostiže napon punog akumulatora. Maksimalna struja punjenja akumulatora je 4,4A. Ova struja opada na 4A, kada napon dostigne 13,5V. Sa porastom napona struja nastavlja da opada na sledeći način: 3A pri 14V, 2A pri 14,5V i 0A pri 15V.

Na slici 1 prikazana je električna šema uređaja. Tranzistor Q1, diode D1-D3 i otpornik R1 formiraju jednostavan strujni izvor. Otpornik R1 određuje struju kroz tranzistor Q1. Zbir napona na otporniku i napona emitor-baza, tranzistora Q1, jednak je naponu na diodama D1-D3. Pošto je pad napona na diodama i na spoju baza-emiter 0,7V, struja kroz otpornik R1 jednaka je 1,4V / 0,34Ω = 4,1A

Slika 1. Električna šema uređaja

Kada se baterija potpuno napuni, struja kroz regulator napona (IC) opadne na veoma nisku vrednost, što prouzrokuje isključivanje tranzistora Q1. Otpornik R2 ograničava struju kroz IC. Kroz otpornik prolazi struja koja je dovoljna za aktiviranje naponskog regulatora, tako da je Q1 potpuno otvoren pri naponima baterije do 13,5V. Smanjivanjem otpornosti otpornika R2, doći će do povećanja napona napunjenog akumulatora. Nasuprot tome, ako serijski sa baterijom dodamo jednu diodu, doći će do pada napona napunjenog akumulatora za oko 0,7V.

Potreban naizmenični napon na ulazu u grecov spoj je 20V. Otpornici R1 i R2 trebaju biti snage od 5W ili više. Tranzistor Q1, kao i regulator napona IC zahtevaju pasivno hlađenje, pošto su izloženi visokim strujama.

Spisak delova

Otpornici:

R1 – 0,34 Ω
R2 – 8,2 Ω

Kondenzator:

C1 – 10.000 μF/63 V

Poluprovodnici:

D1 – 1N4004
D2 – 1N4004
D3 – 1N4004
D4 – 1N4004
Q1 – MJ1504
IC – 7815, regulator napona
BR1 – 1N4004 × 4 kom.

The post Napravite jednostavan punjač olovnih akumulatora appeared first on Automatika.rs.

Napravite jednostavan detektor metala

Miloš Jurošević — Sun, 22 Sep 2013 22:00:00 +0000

Ovaj homemade detektor metala će vam pomoći da pronađete objekte sačinjene od materijala sa relativno velikom magnetnom permeabilnošću. Zbog male osetljivosti, ovaj uređaj nije pogodan za detekciju manjih predmeta (npr. kovanice). Komponenta koja se koristi za detekciju je kalem koji sa integrisanim kolom NE565N čini naponom upravljani oscilator.

Električna šema detektora prikazana je na slici 1. Ovaj metal detektor se napaja pomoću dve baterije od 9V. Baterije kolu isporučuju struju od oko 15mA. Kalem L1 predstavlja deo sinusoidalnog oscilatora postavljenog oko tranzistora T1. Centralna frekvencija naponom upravljanog oscilatora (VCO – Voltage Controlled Oscillator) iz fazno zatvorene petlje (PPL – Phase Locked Loop), koja je sadržana unutar integrisanog kola IC1, jednaka je frekvenciji oscilovanja tranzistora T1. Ova frekvencija se menja kada metalni predmet ili predmet sačinjen od obojenog metala dođe u polje kalema L1.

Mera devijacija nastalih usled prisustva metala predstavlja meru promenu frekvencije, a pravac devijacije zavisi od tipa detektovanog mateijala. Instrument kojim se prikazuju “rezultati merenja” je mikro-ampermetar, opsega od -50μA do +50μA, sa nulom u sredini opsega.

Kalem L1 se sastoji od 40 zavojaka lakirane bakarne žice, obmotane oko plastičnog jezgra prečnika oko 10cm. Ovako dobijena induktivnost obezbeđuje funkcionisanje oscilatora na frekvenciji približno jednakoj frekvenciji VCO-a.

Slika 1. Električna šema uređaja

Kalibracija uređaja se vrši tako što se pomoću osciloskopa proveri da li pin 2 kola IC1 daje sinusoidni signal, frekvencije oko 75kHz. Zatim podesite potenciometar P1 tako da se rastuća ivica pravougaonog signala (pin 4) poklopi sa vrhom sinusiodnog signala sa pina 2. Zatim podešavanjem potenciometra P2, podesite skalu mikro-ampermetra u nulti položaj. Tokom korišćenja detektora, moraćete povremeno da podešavate potenciometar P2 i dovodite skalu u nulti položaj, jer će doći do disbalansa usled pražnjenja baterija.

The post Napravite jednostavan detektor metala appeared first on Automatika.rs.

Kako napraviti jednostavan detektor dima?

Miloš Jurošević — Tue, 10 Sep 2013 22:00:00 +0000

U projektu koji sledi, videćemo kako se može napraviti jednostavan detektor dima. Detektor koji će biti prikazan, za napajanje koristi bateriju od 9V. Za detekciju dima koristi se tzv. foto-interapter (photo-interrupter) tj. optokapler čiji elementi su razdvojeni prorezom. Pri detekciji dima, uređaj se oglašava pomoću alarma i LE diode.

Na slici 1 prikazana je električna šema uređaja. Sa leve strane prikazan je foto-interapter. U projektu je korišćen foto-interapter SHARP GP1L52VJ000F, čiji prijemnik se sastoji od dva tranzistora, jednog foto-tranzistora i jednog običnog, koji su povezani u Darlingtonov spoj. Naravno, mogu se koristiti i drugi tipovi foto-interaptera. Princip detekcije je jednostavan, kada dođe do pojave dima, dim ispunjava prostor između LE diode i foto-tranzistora foto-interaptera što rezultuje padom kolektorske struje tranzistora. Usled toga dolazi do povećanja napona na + ulazu operacionog pojačavača LM741, što dalje dovodi do aktiviranja MOSFET-a Q1. On će prouzrokovati proticanje struje kroz LE diodu D1 i modul sirene. Kondenzator C1 i otpornik R8 se koriste kako bi svetlosna i zvučna signalizacija ostala uključena još oko 1 sekunde nakon prestanka detektovanja dima.

Slika 1. Električna šema uređaja

Otpornik R1 mora biti tako odabran da se obezbedi napon od oko 4V na kolektoru foto-tranzistora, kada se klizač potenciometra R2 nalazi na sredini opsega. Tek tada će potenciometar R2 moći da se koristi za podešavanje osetljivosti samog uređaja. Na otpornost otpornika R1 se mora obratiti pažnja, jer će njegova vrednost varirati u zavisnosti od odabira tipa foto-interaptera.

Slika 2. Izgled prototipa uređaja sastavljenog na protobordu

Na slici 2 prikazan je izgled prototipa uređaja, sastavljenog na protobordu. Može se primetiti da je u prototipu korišćena samo svetlosna indikacija (LE dioda).

The post Kako napraviti jednostavan detektor dima? appeared first on Automatika.rs.